Брига за спасење наспрам слободе другог - да ли треба говорити о спасењу добрим људима који не иду у цркву

[Никола Ђоловић]

"Уторак 4 септ. 1979.

    Добар човек. Моралан човек. Између њих двојице је огромна разлика. Добар човек јесте добар зато што "прихвата" људе какви они јесу, "покрива" их својом добротом. Доброта је прекрасна, нешто најпрекрасније на земљи. Морални људи су активисти који су обузети тежњом да другим људима намећу принципе и "добро", и који лако падају у осуђивање, гнев и мржњу. Тургењев, Чехов су добри људи. Толстој је моралан човек. У свету је много морала, а тако мало добра."

          цитат из дела оца Александра Шмемана: "Наш живот у Христу, Христов живот у нама", стр 629.

[Тавита]

Ићи у Цркву и градити од себе бољег човјека.

[Hidegkuti Nándor]

10 разлога због којих се не купам

1. Зато што су ме у детињству терали да се купам

2. Они који се купају су лицемери и сматрају да су чистији од других

3. Не могу да се одлучим, који сапун је најбољи

4. Некада сам се купао, али ми је после досадило

5. Купам се само за велике празнике - на Божић и Васкрс

6. Нико од мојих другова се не купа

7. Почећу да се купам кад будем стар и прљав

8. Немам времена да се купам

9. Зими је вода прехладна, а лети претопла

10. Нећу да се купам, да не би на мени зарађивали произвођачи сапуна

(с) Један свештеник, који се уморио од слушања изговора о томе зашто људи не иду у цркву

[Guest Alefshin]

Да, одавно сам видео ово... Одлично се сетио тај свештеник

[marija]

0104_cheesy

ko hoće nađe način

ko neće nađe opravdanje

[After forever]

Ево драги пријатељи, бићу слободна да кажем своје мишљење. Људи који не иду у цркву природно су окружени људима који исто не иду у цркву или су они бар у већини. И природно је да од њих не могу ни да науче зашто је важно и потребно ићи у цркву. И обично имају небројано много разлога за то, а најчешће се може чути  да: "мени није потребан посредник" , "ишао бих, али не волим попове" као и " Ја имам своју визију Бога и она нема везе са овим", "нећу да дајем паре поповима, знаш колико су тражили да сахране моју бабу, ц ц ц"  0110_hahaha.gif' class='bbc_emoticon' alt='0110_hahaha' />

Хтели ми то или не, околина нас обликује и у многоме утиче на нас, од ње учимо да је Бог = поп и да је слава и колач (некад може и без жита, ха ха )  све што нам треба да будемо добри верници. Ретки су људи који дозволе да неко толико различит уђе у њихов живот, а камоли да се поведе њиховим примером и научи нешто ново. Знам јер сам и ја била међу њима. Просто не верујем да сам тек у тридесетој години осетила у себи необјашњиву потребу да приђем Цркви и захвална сам Господу што ме је приликом пресељења окружио људима који су ми у томе помогли и пригрлили ме свим срцем тако да се осећам као дете које се после лутања и бунтовништва враћа својим родитељима. Далеко сам још и мој пут није лак ни мало, али сам бар мотивисана и знам  да када срце жели нема препрека. Мени је конкретно најважније било да схватим шта је Црква и због чега је потребна, да није посредник и то ме враћа на почетак приче, да је потребно да се окружимо људима који ће нас научити то што је основно!

Све вас много поздрављам и нека вас Бог чува. 0110_hahaha  0409_feel

[Пајко]

Многи не иду зато што "нису никог убили" а неки не иду зато што је недељом ујутру

полазак у лов.  0110_hahaha

[gane]

Звучаће као шала а није.Познајем једног човека који можда једном у две године оде у Цркву,кад сам га питао зашто не иде чешће,одговорио ми је да он није толико грешан па да мора да буде инвентар у Цркви!

[Toma]

Ljudi ne idu u Crkvu jer nisu vaspitani da idu u Crkvu, a kada

im i padne na pamet da odu 'tamo' - ili nemaju skim da odu,

ili ne znaju šta se 'tamo' radi, koja su pravila ponašanja.

Mene je pre par godina prijatelj zvao da me pita, šta da radi:

On je trebao da nešto pita svog oca ali je čovek bio na Večernjoj,

i isključio je mobilni.

I ja sam mu rekao da ode u Crkvu i da mu ili tiho šapne o čemu

se radi ili da ga zamoli da izadje na minut-dva. A prijatelj me

je upitao: "Kako da udjem u Crkvu - da pozvonim ili samo da otvorim vrata

i udjem? I kad ja i udjem - zar im neću prekinuti ... to što rade?"

Iz ovoga vidimo barem dva zaključka:

1. Iako je njegov otac išao redovno u Crkvu, sina (odraslog čoveka, oženjenog, oca

jedne devojčice) nije vaspitao ni osnove o Crkvenoj zgradi, i

2. Ja ne idem redovno u Crkvu, i nemam prava ni da ... trepavicom uprem

u tog brata-po-veri, oca mog prijatelja.

crvenilo

[gane]

Да не би од појединачног направили правило ево једног одломка из књиге New Age:

"...Što nas je, dakle, dovelo do toga da svoje životne planove prilagođavamo

horoskopima, zašto smo spremni platiti da nam se kaže ono što već znamo i kako

nam se dogodilo da sasvim spremno vjerujemo da Bog voli novac?

Čini se da više nikoga ne čudi rasprostanjenost osobnog misticizma u zapadnog

čovjeka. Njegov izgon iz krila Crkve posljedica je nekih ranijih, sekularizacijskih

procesa, a borba kršćanstva, napose katoličke zajednice protiv novodobnih

tendencija svedena je na zahtjev za jačanjem crkvene dogme.

Netko će reći da zapravo nema ništa loše u onome što ljudima pruža utjehu. No,

ovdje ne govorimo o kultovima i karizmatičnim autoritetima. Novo doba

ugnijezdilo se na već pripremljenom tlu rastućeg iracionalizma i relativizma u

zapadnoj kulturi. Ne možemo reći da je znanost posve nedužna u ovome procesu.

Stiješnjena između suprotnosti scijentizma i socijalnog konstruktivizma, u

trenutku kada su filozofi optuženi za pogrešne i pretenciozne uporabe

znanstvenih koncepata (što je bio smisao čuvenog Sokalovog eksperimenta), a

fizičari za metafizička izvođenja (što je optužba najčešće upućena Fritjofu Capri,

ali i nobelovcu Ilyi Prigorinu, kao i samom Heisenbergu), znanost gubi svoj

tradicionalni spoznajni autoritet. Pojednostavljeno, čini se da je s nestankom

metapripovijesti nestala i izvjesnost znanosti i ustupila mjesto pluralitetu ideja i

teorija kao i onih koji ih podržavaju odnosno osporavaju. Trenutak je to u kojem

je moguće da se netko upita »na kome je, dakle, prosuditi o onome što je

istinito?«..."!

Мислим даје врло лепо и јасно речено зашто људи све мање иду у цркву!

[Пајко]

Па на селу жене не иду јер жене морају да спреме ручак а мушкарци да погледају пос'о.  0311_womens

[Зорица екс Милева]

Па на селу жене не иду јер жене морају да спреме ручак а мушкарци да погледају пос'о.  1312_womens

https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/0102_laugh.gif 0102_laugh 0102_laugh. Истина је најсмјешније разлоге зашто се нешто не ради управо можемо чути када се објашњава недолазак у цркву. Ја не могу, мука ми је тамо и много је људи, имам обавеза, не могу да стојим - боле ме ноге, лијепо је то, али некако ми се не да, итд. Ни један разуман разлог за одлагање нечега тако важног као што је Литургија.

[мирођија]

            Читала  сам  једно  романсирано  житије  Свете  Петке, где  она  у  10.веку

            каже  како  се  јако  плаши  за  свој  народ  Србе , јер  јако  мало  одлазе

            у  цркву.

[Toma]

Па на селу жене не иду јер жене морају да спреме ручак а мушкарци да погледају пос'о.  1312_womens

Prvi put kad smo išli u man. Slanci promašimo i odemo u selo Slanci.

Udjemo u Crkvu, Liturgija tek počela, a u Crkvi - 30-tak muškaraca ('uredno' stoje sa desne

strane) i 5-6 žena ('uredno' stoje sa leve strane), i - svi pevaju!

I posle minut-dva, okrete se ka meni muškarac i upita me da nismo mi krenuli u manastir.

Ja mu potvrdih i on me uputi kako da nastavim do manstira.

Elem, kasnije smo se raspitali - oni u selu većinom žive od onoga što prodaju na pijaci,

u BG, a najpijačniji dan je - nedelja. E zato oni imaju blagoslov od svog sveštenika da

jedne nedelje muškarci prodaju u BG a žene učestvuju u Liturgiji, a sledeće nedelje obrnuto.

Gde ima dobre volje - ima i načina.

[мирођија]

          Управо  сам  и  хтела  да  се  надовежем  и  да  кажем  да  се  треба  борити

          и  изборити  за  демократију  било  које  врсте,  допада  ми  се  како  ови  људи

          сарађују  са  свештеником.

          Не  можемо  само  седети  и  критиковати.

          Сигурно  да  народно  искуство  које  једном  презре некога  се  тешко

          враћа  на  старо  поверење,  што  се  тиче  власти  и  клира.