Jump to content

Брига за спасење наспрам слободе другог - да ли треба говорити о спасењу добрим људима који не иду у цркву


Guest Alefshin

Да ли Вам се допада тема ?  

20 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли Вам се допада тема ?

    • Да
      13
    • Не
      6


Препоручена порука

Dobar tekst.

Apropo, ima jedna zanimljiva misao od vl. Grigorija koja kaze da je Crkva jedini prostor slobode u kojoj covek moze iznenaditi sebe...

crkva kao prostor slobode, projektovana božja ljubav u prostor možda, e sada još kako možemo sebe iznenaditi, to mi nije baš najjasnije, doduše..ili se time iznenadimo?
Covek u Crkvi umnozava svoje darove dobijene od Boga, umesto da zakopava talante. I tada otkriva radost jer mu sluzenje Bogu i Crkvi, otkriva vrlo poseban deo sebe za koji do tada nije znao da postoji.

"Бог је, из видљиве и невидљиве природе, властитим рукама саздао човека по своме образу и подобију, обликујући тело од земље, и својим Духом подарио му је словесну и умну душу. А тога човека називамо Божанском иконом, јер израз "по образу"-икони, открива оно што је умно и самовласно, док израз "по подобију" открива могућност уподобљавања врлини." Свети Јован Дамаскин

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 385
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Zamislite sportistu koji ne trenira i ne odrzava fizicku kondiciju vec samo ide na takmicenja i utakmice.

Kakve rezultate moze postici? Verovatno nikakve.

Tako i vernik koji ne ide u Crkvu ne moze osvariti onaj nivo duhovnog uzdizanja,a po meni gubi i najvazniji momenat koji se moze doziveti na Liturgiji: sjedinjenje sa Hristom.

 

    "Jer gdje su dva ili tri sabrani u ime moje ondje sam ja medju njima"    0110_hahaha

Страх од Бога,почетак је мудрости.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

Свака част на овоме! Свакоме бих препоручио да прочита! clap

"Покаткад ми Бог даје тренутке савршеног мира. У тим тренуцима ја љубим и верујем да и мене љубе. У тим тренуцима ја сам формулисао своје Вјерују сасвим просто. Ево њега: "ја верујем да нема ништа љупкије,дубље,симпатичније и савршеније од Христа. Са суревњивом љубављу говорим себи: не само нема Њему слична,него и не може бити." Ја шта више изјављујем:када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине,и када би збиља истина искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом,а не са истином".

Достојевски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Каже мени једна познаничка, ја у цркви не идем јер жене и девојке носе такве сукње, две педи под земља, какве нема ни у Шутка (ромска населба у Скопљу, где има велики пијац за одеќа). На шта личи то? Где их купују? Туркиње су се разголеле, ми смо се забулили. Ма не идем више ни на помене! (код нас помени се служе у цркви, по богослужбу)

Ти ме волиш, ал ја не осећам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Ја ево идем у цркву на литургију, већ једно време, али ово је мој други покушај.

Први пут сам одустао. Крштен сам као одрастао, прочитао сам нови завет и одлазио сам у цркву.

Долазио сам у предвиђено време, и одстојавао целу литургију, мислећи да ће ми нешто бити јасно, али сам чуо само "шћи шча шћу шћа..." Као да сам потпуно непозван упао на неки затворени елитистички скуп љубитеља старословенског језика, који ту нешто бају ко зна о чему . На крају видим да сам потпуно сам, окружен са пар људи које не разумем шта причају. Престао сам и да долазим.

Сада више разумем, набавио сам и књигу "одговарања...", прочитао сам шта је литургија, видим да је и већи део литургије на српском, а и ја сам ваљда другачији.

Али данас сам мало "пукао" за време певања тропара. Опет "шћи шћа шћу..." док мени мисли одлазе на неку сасвим пету страну. Сада сам у родитељ и не видим начина како бих децу довео на литуригију, како би њих укључио у читаву ствар кад се и ја држим врховима прстију да не испаднем. Има деце на литургији, али колико ја видим само се досађују. Данас сам дошао са литургије прилично очајан.

Купићу и књигу Тропари и Кондаци, пробаћемо и то да разумемо. Можда ћу умилостивити старословенску богињу Традицију па ће ме овога пута пустити да останем у цркви и будем део заједнице.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја ево идем у цркву на литургију, већ једно време, али ово је мој други покушај.

Први пут сам одустао. Крштен сам као одрастао, прочитао сам нови завет и одлазио сам у цркву.

Долазио сам у предвиђено време, и одстојавао целу литургију, мислећи да ће ми нешто бити јасно, али сам чуо само "шћи шча шћу шћа..." Као да сам потпуно непозван упао на неки затворени елитистички скуп љубитеља старословенског језика, који ту нешто бају ко зна о чему . На крају видим да сам потпуно сам, окружен са пар људи које не разумем шта причају. Престао сам и да долазим.

Сада више разумем, набавио сам и књигу "одговарања...", прочитао сам шта је литургија, видим да је и већи део литургије на српском, а и ја сам ваљда другачији.

Али данас сам мало "пукао" за време певања тропара. Опет "шћи шћа шћу..." док мени мисли одлазе на неку сасвим пету страну. Сада сам у родитељ и не видим начина како бих децу довео на литуригију, како би њих укључио у читаву ствар кад се и ја држим врховима прстију да не испаднем. Има деце на литургији, али колико ја видим само се досађују. Данас сам дошао са литургије прилично очајан.

Купићу и књигу Тропари и Кондаци, пробаћемо и то да разумемо. Можда ћу умилостивити старословенску богињу Традицију па ће ме овога пута пустити да останем у цркви и будем део заједнице.

Хахахахаха умрех од смеха .

Па јес скоро да си у праву.

Ал ниси !

Деца су таква имају кратку пажњу и тешко да ће се док год су деца усредсредити на литургију, али кад одрасту више ће схватити , но велика је ствар да су од малена у атмосфери Цркве.

Види ово исто важи и за одрасле , велика је ствар навикавати се и навићи се на атмосферу Цркве и уједно највећи први степеник, форма јесте у почетку тешко разумљива , али није несавладива.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Досађивање на Литургији је мени, као некога ко се аналтички посматра ствари, је веома занимљива појава. Зашто бива досађивање? Када се ми досађујемо? Мислим када нисмо у нечему срцем...

ево, ја читам сада историју СПЦ и досађујем се. Шта ћу, не волим историју, досадни су ми они телефонски именици од година и података...

Али када у руке узме неку књигу коју је писао на прмер Владика Игнатије или Митрополит Јован Зизијулас, или Иларион Алфејев, или Ставрос Јагазоглу... нема никакве досаде! То волим и у томе сам...

Дакле, проблем је у томе што на ЛИтургију гледамо као на нешто одвојено од нашег живота, нешто што је ствар избора- могу а не морам...

Замислите када се човек спрема да види некога кога много, много воли. Ух, па он не може целу ноћ да спава, као деца пред екскурзију. Зашто? Зато што је срцем уз то...

А Литургија где је сусрет Бога и човека и то најприснији у Чаши, какав он треба да буде?

Уосталом, ко је крив због досађивања?

Тамо где је благо ваше, тамо је и срце ваше...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Човек није рекао да је њему досадно , него неразумљиво, већ да је деци досадно. Децу треба пустити да буду опуштена на литургији не треба их утеривати у неки ред и правила, ако хоће да изађу напоље нека изађу, ако хоће да остану или да седну нека, само нека не дирају друге људе и нек се не дерњају .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иване, нисам рекао да сам се досађивао. Највећи део литургије сам разумео и умео "да одговарам". И оно на старословенском што је саставни део литургије разумем чак и да певам. (нпр Херувими)

Обично на тропарима разумем бар неку реч и имена светаца. Данас се десило да сам се баш напрегао, али не вреди.

Конкретно, тај део литургије реч једну нисам разумео.

Није то било досада, већ осећање да сам искључен (опет само тај део литургије). То ме је подсетило зашто сам својевремено престао да долазим.

Знам да је овај пост о језику "чачкање мечке". Али ако већ причамо о томе зашто неки не долазе у цркву, могли би да напоменемо да, између осталог, многи (као ја некада) не разумеју шта се у опште дешава у цркви сваке недеље. И ја сам то научио пре свега захваљујући Интернету а не цркви.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

у праву си брате, сви живи кубуримо са тиме.

и није чачкање мечке већ сасвим здраво запажање и једна од највећих, али не и непоремостивих, препрека које доживљавају новопечени литургичари у СПЦ.

сва срећа, неко чује све наше молитве и болове у вези тога па се преводи све што је везано за Литургију и очекујемо да ће се ускоро то решити, како већ по неким црквама и служе све на српском, онолико колико је преведено до сад :)

не пише одакле си, ал ако си у Београду могу ти препоручити пар цркава где служе на српском скоро увек и где би могао да кренеш да градиш своју литургијску праксу, а видим да имаш жељу велику и да не одустајеш никако :)

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иване, нисам рекао да сам се досађивао. Највећи део литургије сам разумео и умео "да одговарам". И оно на старословенском што је саставни део литургије разумем чак и да певам. (нпр Херувими)

Обично на тропарима разумем бар неку реч и имена светаца. Данас се десило да сам се баш напрегао, али не вреди.

Конкретно, тај део литургије реч једну нисам разумео.

Није то било досада, већ осећање да сам искључен (опет само тај део литургије). То ме је подсетило зашто сам својевремено престао да долазим.

Знам да је овај пост о језику "чачкање мечке". Али ако већ причамо о томе зашто неки не долазе у цркву, могли би да напоменемо да, између осталог, многи (као ја некада) не разумеју шта се у опште дешава у цркви сваке недеље. И ја сам то научио пре свега захваљујући Интернету а не цркви.

Dok se ne resi "problem" sa crkvenoslovenskim, preporucujem ovu knjizicu :)http://www.mikroknjiga.rs/store/prikaz.php?ref=978-86-86015-06-8 . Ima citavo objasnjenje Liturgije, crkvenoslovenski sa prevodom. Ja je nosila na Liturgije i tako sve razumela :).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zato što nema klupa da se sedne, pa ljude zabole leđa i noge posle par sati. Zvuči banalno, ali ovo je mnogo veći problem nego što se misli!

Niko vam nece zameriti ako na kratko cucnete ili prebacite ravnotezu na jednu nogu. Ima tu dosta tehnika dovitljivosti.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...