Обнављање манастира и изградња цркава

[JESSY]

Hilandar se pridiže i obnavlja

 

SVE je kao što biva u hramovima vere. Molitve za duše živih i duše mrtvih. I zvono koje priziva da sami sebe, i druge, prizivamo. Na najuzvišenije: uvek ljudi, nikad neljudi. Ali, ovde ništa nije isto! Od one noći između 3. i 4. marta 2004. godine, kada je iznenadni požar najavio nove vatre koje će zahvatiti Srbiju i njen narod. Prva, koja je posle ove najstrašnije - zahvatila je drevne kosmetske svetinje. Sedamnaesti mart, crno slovo stradanja srpske crkve i naroda. Odgovora na pitanje povezanosti ovih stravičnih događanja još nema. „Vatra tinja u dušama našim“, zapisao je jedan kosmetski kaluđer, dobrovoljno pristigao na ispomoć hilandarskom bratstvu koje čuva vekovnu lozu Nemanjića na Atosu. Hilandar: 2004-2014. Puna decenija od katastrofalnog požara na ovoj svetoj uzvišici osmovekovnog srpskog trajanja. A, vekovi umalo u potpunom pepelu. Prst sudbine namenio im je, ipak, sudbinu - feniksa! Hilandar se pridiže i obnavlja. Polako, ali sigurno. Uz pomoć posvećenika da Hilandar ne bude prepušten ugarcima i pepelu, putujemo na srpski prvi, najznačajniji istočnik. Simbol duhovnog, kulturnog i, čak, državnog identiteta. Kako danas izgleda? Kako se obnavlja? Ko ga pohodi? Kako se kaluđeri, u molitvi i poslušanju, nose sa nevoljama ovovremenog, zemaljskog.UZOR SVETOG SAVE HILANDAR se, u suštini, i danas rukovodi modelom Svetog Save koji je srpsku monašku zajednicu i najstariju srpsku uređenu ustanovu osnovao u tuđini, gradeći veze i ne razarajući prijateljstva - govori Ranđić. - Hilandarska diplomatija nije politika, nego svedočenje vere i života pred licem svih ljudi koji vide dobra dela i dobru volju. Sva ova pitanja mogu da stanu u jedno: Jesmo li dostojni Hilandara? Odgovor je u redovima koji slede, a koji nam daje Milivoje Ranđić, direktor Hilandarske zadužbine u Beogradu. Iz današnje skice religijskog centra srpskog naroda izostaju lične impresije, jer je potpisniku ovog teksta, opet sudbinom, namenjeno da tamo - ne bude. Za početak, prelistavamo fotografije koje nam je Ranđić prosledio. Zapažamo da je, na sreću svih nas, mnogo toga urađeno. Iz pepela se pridigao hram. Više od polovine manastirskog kompleksa je završeno. Obnovljen je manastirski konak iz 1816. godine. Središnji deo i zapadno krilo Velikog konaka. Napreduju i radovi na istočnom krilu i ulaznoj zoni manastira. U toku su pripreme da započnu radovi i na Belom konaku. Potom, na igumenariji i dohiju... Trpezarija Svetog kralja Milutina sačekaće narednu godinu... - Radovi u Hilandaru ne mogu se uporediti sa bilo kojim gradilištem, bilo gde - kaže Ranđić. - Pristup manastirskom kompleksu moguć je jedino brodom. Nemamo struje, osim iz agregata. Građevinska sezona ne traje ni deset meseci, kao u Srbiji ili ostatku Grčke. Sve je limitirano očuvanjem svetogorskog poretka, zagarantovanog i grčkim ustavom i zakonima. Neradni su svi crkveni praznici i nedelje... Zato su se poslovi odužili. Ponovo prelistavamo fotografije, načinjene tokom ove godine. Vide se kranovi. Zidari. Monasi koji u svakoj prilici pritiču u pomoć... U ponedeljak i utorak, na početku Velikog posta, radovi su zaustavljeni. Traje stalna molitva koju će, već narednih sedmica, smenjivati bespoštedni rad. - Najvažnije je da radovi budu kvalitetni - govori Ranđić. - To je prvi uslov i jedini cilj da obnova obezbedi dugoročno održanje Hilandara. Zarada, u ovom značajnom poslu, potpuno je isključena. Veliki požar u Hilandaru, za samo dva sata, uništio je više od polovine manastirskog kompleksa u zidinama. Potpuno su izgoreli manastirski konaci, zidani od 14. do 19. veka. Izgorela su i četiri paraklisa, male unutrašnje crkve. Požar je izbio na jugozapadnoj strani u igumenariji. Iz dimnjaka, kroz pukotine koje su nastale, kako je navedeno, usled sleganja temelja u ovom delu manastira. Vatra je zahvatila i krov i odatle se proširila sve dok nije stala na prostoru između Belog konaka i pirga (kule) Svetog Save. Požar je uništio i manastirski magacin. - U jednom danu stihija je odnela sve što su stvarale čitave generacije - podseća Ranđić. - I pred naše pokolenje postavila još jedan veliki izazov: da se, tome što su te generacije podigle, odužimo tako što ćemo Hilandar obnoviti. Na sreću, tome izazovu smo odgovorili. Svako na svoj način, dostojni samih sebe. Ipak, teško je proceniti do kada je moguće završiti ceo poduhvat obnove Hilandara. Jer, pored izgorelog, tokom ovog posla, neophodno je rešiti problem temelja... I manastirska riznica je neuralgična. Rađena je sedamdesetih godina prošlog veka, i veoma loše. Obnova izgorelog dela zahteva posebnu pažnju. I, ukoliko se obezbedi potreban novac, a to je između 500 i 600 hiljada evra godišnje, tek za pet godina moguće je završiti ovaj značajan deo manastirskog kompleksa. Milivoj Ranđić ni jednom rečju ne želi da bilo koga prozove ili pozove. On kaže da ima razumevanja za dubinu ekonomske krize i iskušenja koja su pogodila i našu otadžbinu i Grčku. - Pravo je čudo Božje što do sada nije prekinut ovako značajan i veliki posao - govori. - Pre svega, zahvaljujući što Srbija kontinuirano podržava obnovu. Bez obzira ko je na vlasti bio i ko će biti, ovde se potvrdila odgovornost i osećanje obaveze prema nacionalnim vrednostima, koja na mnogim drugim poljima nedostaje. OŽIVELI VINOGRADI OD katastrofalnog požara 2004. godine Srbija je za obnovu Hilandara izdvojila oko 8,5 miliona evra. Srpska pravoslavna crkva prikupila je još dva miliona. Iz drugih priloga i donacija dobrih i plemenitih ljudi, obezbeđeno je još toliko. Od 2006. godine deo novca preusmeren je na obnovu pirga (kule) sa paraklisom Svetog Đorđa (pripada najstarijem delu manastirskog kompleksa sa slikarstvom iz Savinog vremena). Istovremeno, obnovljena je i unapređena manastirska ekonomija. Tako su podignuti novi vinograd i vinarija i obnovljeno manastirsko pristanište iz 18. veka.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:480914-Hilandar-se-pridize-i-obnavlja

 

[Rašo]

Слава Богу!

[Срђан Ранђеловић]

Манастир Бешеново под кровом до Аранђеловдана

Ђ. ВУКМИРОВИЋ | 20. септембар 2014.

 

Навршава се тачно годину дана од почетка обнове манастира. Захваљујући помоћи добрих људи већ завршени зидови нове цркве, високи седам метара.

 

 

КАДА се оно у марту видесмо овде, рекох вам да се надам да ће Бог дати да догодине усправљању Бешенова моја породица и ја приложимо и раскошна улазна врата за нову цркву. А он, и добри људи, постараше се да то буде још у овој години.

 

 

Овако је јуче, радосно, зборио Светлан Миличевић, столар из Ужица. Информације у „Новостима“ о обнови јединог манастира који су на Фрушкој гори установили Немањићи (краљ Драгутин, крај 13. века) подстакле су га да се, са супругом Биљаном и децом Анђелом, Јованом, Софијом и Душаном, у то укључи. У марту је, за помоћне просторије довезао четвора врата, а сад је стигао да узме мере и за сва врата на новој цркви.

 

- Ова главна и највећа, сигурно ћу да завршим и монтирам до Аранђеловдана, а овај лучни део над њима поделићу у три целине које, после, могу да се осликају на најлепши начин - објашњавао је, са високих мердевина, игуману Бешенова Арсенију Матићу.

 

Темељи нове бешеновачке цркве изливени су пре тачно годину дана, 20. септембра 2013, када се и наш лист, медијском подршком, укључио у велики подухват обнове јединог фрушкогорског бисера који је, у Другом светском рату и непосредно после њега, срушен до темеља. Тиме је обнова и званично почела, а од тада је изливена и прва плоча и завршени зидови високи седам метара. Мајстори тренутно зидају импресивне преградне лукове, а онда следи изливање купола, односно покривање цркве.

 

- Као и за све што смо до сада урадили, део средстава и за то су обезбедиле на стотине добрих људи из васколиког Српства - каже архимандрит Арсеније. - Део нам, међутим, недостаје и молимо их да наставе са прилозима, не би ли црква под кровом била до 21. новембра или манастирске славе Аранђеловдана. Сваки динар нам је драгоцен и сваки ће отићи за оно за шта је намењен.

 

 

Ужички столар Светлан Миличевић узима мере за врата, Фото: Д. Дозет

 

На списку приложника обнове је, иначе, засада преко 400 институција, организација, појединаца... Велики број њих прилоге, без изузетка, уплаћује сваког месеца што сведочи о поверењу да оно чега се одричу за опште добро неће бити злоупотребљено. А да ће славска литургија бити служена под сводовима нове цркве, нада се и председник скупштине Сремске Митровице Милан Ковачевић који је, истовремено, и потпредседник Одбора за обнову Бешенова.

 

- Три речи су најважније за све што је до сада урађено и што ће се радити и убудуће: воља, љубав и вера - вели Ковачевић. - Свако ко то носи у себи је добродошао. Уз остало, ми ћемо, почетком октобра, у Сремској Митровици организовати велики скуп донатора и, верујем, обезбедити значајна средства за покривање цркве, што нам је главни овогодишњи циљ.

БРОЈЕВИ РАЧУНА

 

ДИНАРСКИ прилози за обнову Бешенова могу да се уплате на рачун број 340-11007646-60, отворен код Ерсте банке. Рачуни и инструкција за девизне уплате су: Swift code: GIBARS22; Beneficiary: IBAN: RS 35340000001101007936.

 

 

 

 

 

Новости

[Рада.]

https://www.facebook.com/manastirbesenovo

 

Njihova stranica

[Драгана Милошевић]

Kuršumlija -- Manastir Svetog Nikole kod Kuršumlije ponovo je oživeo posle 323 godine. Posle tri veka su se tu naselili monasi.

 

 

 

 

Manastir je prva zadužbina Stefana Nemanje. Opština Kuršumlija je izdvojila oko tri miliona dinara kako ova svetinja ne bi propala.

Sada su tu monasi, koji su manastiru udahnuli novi život.

Opština Kuršumlija uradila je drenažu oko manastira, i radove koji će sprečiti dalje urušavanje objekta. Hram je izgrađen 1165. godine, a prilikom obnove je sačuvana arhitektura iz doba Nemanjića.

Manastir ima istorijski značaj, jer je Stafan Nemanja kao udeoni knez, iz Kuršumlije, koja se tada zvala Toplice, počeo da stvara srpsku državu. Kada je srpska crkva dobila upravnu samostalnost, 1219. godine, na ovom mestu je bilo sedište prve srpske episkopije - topličke.

 

 

 

 

Nadležne institucije nisu imale sluha za ovaj verski objekat - niti su ga obilazile, niti su započinjale obnovu, a jedino se moglo čuti tek poneko obećanje ministara, od kojih, do sada, ništa nije bilo. Opština Kuršumlija planira dalja ulaganja u manastirski kompleks.

 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=11&dd=01&nav_category=12&nav_id=918847

[Rašo]

Слава Богу!

[JESSY]

Градња манастира Свете Матроне Московске у Ритешићу

Манастир Свете Матроне Московске

 

 

У прелијепом и питомом селу Ритешићу на Вучијаку код Добоја већ неколико година гради се нови манастир у Епархији зворничко-тузлнаској, манастир Свете Матроне Московске.

Благословом Преосвећеног Владике г. Хризостома, Епископа зворничко-тузланског, ових дана настављају се грађевински радови на овом манастиру. У прилогу овог текста су идејна архитектонска рјешења овог манастира.

Прилика је да све људе добре воље позовемо да у границама својих могућности помогну наставак градње овог манастира.

Све информације о начину намјенске помоћи за ову свету обитељ можете добити преко телефона Епархије зворничко-тузланске

+387 55 222 - 300 или на e-mail Епархије.

 

 

[JESSY]

Наставак градње манастира Свете Матроне Московске у Ритешићу

Категорија: Епархијске новости

Ово је први манастир посвећен Светој Матрони Московској. Гради се у селу Ритешић у општини Добој. Градња храма почела је прије неколико година, али је због прошлогодишњих догађања у Епархији зворничко-тузланској била обустављена.

Благословом Преосвећеног Владике г. Хризостома, зворничко-тузланског,  1. октобра 2014. године настављени су радови на градњи манастирског храма. Данас, у суботу 4. октобра 2014. године овај манастир посјетио је Преосвећени Владика г. Хризостом и састао се са извођачем радова и надзорним органом са којима је разговарао о започетим радовима.

Позивамо све оне који могу и хоће да помогну да се јаве Управи манастира или ЕУО-ру и да помогну ову светињу и историјски подухват. Градња сваког манастира је историјски догађај и добро је да се сви укључимо у његову градњу и његов настанак.

Љ.К.

 

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/index.php/2013-06-17-20-33-21/eparhijske-novosti/1001-nastavak-gradnje

[Grizzly Adams]

Почела изградња цркве св. Николе на Менхетну

На месту где је била мала црква св. Николе која је срушена у нападу 11. септембра 2001. почела је изградња нове цркве коју је дизајнирао шпански архитекта Сантјаго Калатрава.

 

Оригинална црква која је порушена:

 

 

 

Како ће изгледати нова црква:

 

 

 

 

http://www.bbc.co.uk/news/magazine-30691875

http://www.nytimes.com/2013/10/31/nyregion/st-nicholas-church-destroyed-on-9-11-to-rebuild-with-byzantine-design.html?_r=0

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Млађони]

cool dizajn

 

jel pravoslavna il ekumenisticka  

[Grizzly Adams]

Грчка, православна.

 

http://en.wikipedia.org/wiki/St._Nicholas_Greek_Orthodox_Church

[Дејан-Марковић]

Прелепа архитектура. Храм некако доминира, поред оних вишеспратница.

Унутрашњост такође врх.

[Ненад Р.]

Занимљива архитектура .

[Таша]

Meni se ne dopada. Da nema krsta na kupoli pomislila bih da je neki mini wellnes centar.

[Juanito]

Meni se ne dopada. Da nema krsta na kupoli pomislila bih da je neki mini wellnes centar.

 

Па и јесте у неку руку wellness центар, само духовни.