Да ли сте за прелазак на нови календар?

[ПиП]

не лупетај. ја сам православни хришћанин.

Буниш људе именом и аватаром па их онда прозиваш да лупетају?

[ПиП]

зато што сте површни. гледате у име и аватар, а не читате шта пишем.

Ја читам и нисам површан али и ти имаш понекад ставове које ја другачије доживљавам па да те нисам на време "провалио" могао би да помислим и да си папа.

[ПиП]

не него си одвалио глупост. или можда и унијате сматраш за православне?

Стварно од целе поруке ти си највећу тежину нашао у овоме? Шта сам погрешио када кажем, да, календар је прирастао људима за срце и због тога што се ми овде препознајемо по томе када шта славимо? Шта сам погрешио када кажем да је то био узрок да се многи саблазне и оду у раскол? Шта даље у мојој поруци не ваља? Јесам нешто слагао. Ето малопре си оптужио мене и неке друге да смо површни и да не читамо а ти сам си сада површан када си се закачио за овај један делић поруке који није суштина онога што сам хтео да изразим у истој. Овако се не разговара озбиљно. Тражим мало поштовања.

[миомира]

Јеси прочитала моју поруку до краја? Питање је да ли мудро поступају они који немају ни једно валидно оправдање осим прилагођавања свету да мењају календар? Молим те ако ниси прочитала до краја поруку, прочитај да се не понављам.

 

Procitala sam. Zato i pitam sto nisam dobila odgovor. Sve sto si napisao zvuci tacno, ali je isto tako samo apstraktno teoretisanje o odgovornosti Crkve da ne sablazni slabije. I zato jos jednom, konkretno: ko je napravio raskol 1924. u Grckoj?

[Gerhard]

ти дакле сматраш да Јован тврди како је суђење Христу било око 6:00, рано ујутру, и да се тад већ окупила велика маса Јевреја испред преторијума да томе присуствују. па то нема ни смисла ни логике. а ево о чему се ради- Јован инсистира на томе да је Христос разапет у тачно оно време (доба дана) у које Јевреји кољу жртвено јагње (око деветог часа) - како би се и на тај начин истакла симболика Христа као Јагњета  и Његове жртве као Нове Пасхе. а Јевреји су клали јагањце баш у време касног поподнева, како заповедају правила Мојсијевог Закона.

 

укратко речено, Марково и Јованово Јеванђеље се не поклапају, а то није и једини пример. има их још.

Naprotiv, ovo sto sam naveo je nalogicnije. Isus je uhapsen u noci cetvrtak na petak, onda nema nista neobicno da ga rano ujutru izvedu pred prokuratora. Razapet je nekoliko sati kasnije (oko 9), oko podneva je nastupila tama i trajala tri sata (Matej 27,45) nakon cega je Isus izdahnuo. Ako se razapinjanje desilo kasno popodne, onda je nemoguce da je tama trajala samo tri sata jer u to vrijeme zalazi sunce, a i zasto bi ta tama bila nesto neobicno sto bi apostoli zapisali?

A i ta prica kako je Jovan iznosio neistinite podatke da bi konstruisao neku svoju teoriju, ne pije vodu.

[Дејан-Марковић]

значи, ти сматраш да је Цезаров календар бољи од Миланковићевог јер одступа и од соларне и од сидеричке године, док Миланковићев одступа само од сидеричке?! ти се очигледно држиш логике- што горе, то боље.

Нисам рекао да је бољи, већ да сва три календара (или ако би постојао неки, који би савршено мерио тропску годину) одступају од стварног времена окретања Земље око Сунца - сидеричке године.  

[Натан]

Нема потребе ни да бирамо разне календаре, јер познато је у историји да постоји календар Српске Православне цркве. Знамо да је Свети Сава ударио темеље Српске Православне цркве. Карејски типик, који је написао Свети Сава 6707. године, је један од најстаријих и најзнаменитијих српских докумената, споменик духовности, језика и књижевности српског народа. Законоправило Светог Саве је зборник грађанских и црквених прописа и представља бисер српске културе и писмености.

''Са Богом се почињу књиге ове, које се на грчком зову Номоканон а на нашем се језику кажу Законоправило. Слово о седам светих и васељенских сабора о томе, где, када и против кога се од њих сабра. Сваки хришћанин треба да зна да има седам светих и васељенских великих сабора. Први васељенски сабор. Од Вазнесења Христова до Првог сабора 318 је година, а од почетка света, Први свети и васељенски сабор био је 5818. године у Никеји''.........

У Српској Православној цркви Законоправило Светог Саве сматра се званичним правним кодексом. Свети Сава је овим документом показао да је српски народ сачувао пуну самосталност и самоцрквеност.

Свети Сава пише: ''Од Другог до Трећег сабора је 41 година. Трећи свети васељенски сабор био је у Ефесу године 5915. за царства Теодосија Малог''..........

Одавде се види да је Свети Сава у кодекс црквених правила увео српски језик као службени језик. Ако је Законоправило Светог Саве био званични кодекс црквених правила, онда је календар који је користио Свети Сава у Законоправилу саставни део црквених правила. То значи да је Српски календар саставни део црквених правила Српске Православне цркве који је установио Свети Сава. Једно од највећих непознаница српске културе је начин писања бројева и писање година који је Свети Сава уредио у Законоправилу. Бројеви се пишу са средњом тачком, испред и иза слова, а изнад слова налазе две тачке које могу бити повезане линијом. Основу за писање бројева Свети Сава је преузео из старих српских књига као што је Српско Четворојеванђеље. Тако је Свети Сава уредио писање бројева и писање година и све то унео у Законоправило. Начин писања бројева и датирање су саставни део кодекса црквених правила. То значи да је Свети Сава написао први званични писани Српски протокол свих српских држава до 19. века. То није био само црквени, већ и званични државни календар. Најбољи пример да се ради о званичном државном календару показује Душанов законик који, после Законоправила Светог Саве, представља један од најважнијих правних споменика код нас. Из Законика се може прочитати да је Српска Православна црква спроводила Законоправило Светог Саве ,па је година 6857. исписана по Српском календару. У преамбули законика пише: “ОВАЈ ЗАКОНИК ПОСТАВЉЕН ЈЕ ОД НАШЕГ ПРАВОСЛАВНОГ САБОРА НА ЧЕЛУ СА ПРЕОСВЕЋЕНИМ ПАТРИЈАРХОМ КИР-ЈАЊИЋИЈЕМ И СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА И ДУХОВНИЦИМА....“ Ово је доказ да је Српски календар вековима био саставни део црквених правила Српске Православне цркве. То је званични државни и црквени документ који показује да је постојало јединство државног и црквеног календара. Да је календар који је успоставио Свети Сава саживео показују бројни записи: На месту погибије кнеза Лазара налази се мермерни стуб, који је подигао Стефан Лазаревић, српски кнез, син Лазаров, на коме се налази запис да се Косовска битка одиграла “године 6897.“ Овим записом Стефан Лазаревић, најобразованији владар тог доба, оставио је у завет нашем народу Српски календар. Постоје бројни летописи где су године исписане по Српском календару. Најстарији писани записи говоре да су Срби почели да рачунају време од 5508. године пре Христа, односно од Постања света према Библијском предању. На основу старих записа сазнајемо да су Срби имали календар где је календарска година почињала априла и делила се на два годишња доба, лето и зиму. Лето почиње око Ђурђевдана а зима почиње око Митровдана. По Српском календару почетак лета и почетак зиме немају фиксне датуме. Година се делила на 13 месеци (биљни календар) што приближно одговара броју ротација Сунца у току једне календарске године. После примања Хришћанства и под утицајем економског окружења и лакше трговине, Срби стварају календар од 12 месеци: 1. Коложег, 2. Сечка, 3. Летник, 4. Биљар (Лажитрава), 5. Цветањ, 6. Трешњар, 7.Жетвар, 8. Гумник, 9. Гроздобер, 10. Листопад, 11. Студен, 12. Коледар. 

Сви календари из нашег окружења користили су тековине неких претходних календара других народа па се ни један постојећи календар не може приписати само једном народу.

Српска Православна црква дуго није прихватала туђе календаре. Српски календар, који је Свети Сава унео у црквена правила био је вековима званични календар Српске Православне цркве и свих српских држава. Библијско предање је било основ за сва датирања догађаја код нашег народа. Међутим, крајем 17. века јавља се двојно писање година. Прво се пише година од стварања света по Библијском предању, а затим година од Христовог рођења. Оба датирања су према Протоколу Светог Саве. У исто време јавља се двоструко датирање али се користе арапски бројеви. У овом прелазном периоду јавља се троструко датирање. Средином 18 века напушта се писање година од стварања света и године се пишу само од Христовог рођења, али по протоколу који је написао Свети Сава, са обавезним Символом за време. У 19. веку напушта се писање година по протоколу Светог Саве и године почињу да се пишу арапским бројевима. Међутим, у прелазном периоду од 17. до 19. века хроничари су збуњени па се двоструко датирање јавља са арапским бројевима. Од тог времена Српски календар полако пада у заборав, а напуштањем Српског календара и Протокола Светог Саве, почиње да се јавља календарско питање. И тако једни заговарају јулијански, они други грегоријански календар, па се добија привид сукоба две цивилизације. Међутим, није тако, нема сукоба две цивилизације, они су сложни и удружени у настојањима да нашем народу наметну доминацију туђе кутуре, док Српски календар који је Свети Сава оставио у завет свом народу, и не помињу. 

Познато је да календар нема упориште у канонима Православне цркве. Календар није део писаног Откровења ни усменог Предања. Православна пасхалија има основу у канонима Православне цркве. Црквени празници су повезани са Васкрсом који има упориште на пролећној равнодневници и првом пролећном пуном месецу. Ниједан Васељенски сабор није донео одлуку о коришћењу Јулијанског календара. То значи да Српска Православна црква није везана ни за један важећи календар па ни за Јулијански календар. 

Међутим, Српска Православна црква, од оснивања па све до 19. века, имала је календар који је Свети Сава унео у кодекс црквених правила. Без обзира што је Српски календар напуштен током 18. века, Српска Православна црква има календар као саставни део црквених правила. Када би се Српска Православна црква вратила својим исконским коренима, односно Васкрсла Српски календар, који је Свети Сава унео у кодекс црквених правила, већина отворених питања била би решена. Из Законоправила Светог Саве знамо да је Први српски архиепископ Свети Сава, за датирање година, користио Српски календар. Зна се да је Српски Православни Сабор на челу са преосвећеним Патријархом Кир-Јанићијем и свим архијерејима спроводио Српски календар као саставни део црквених правила Светог Саве. Прихватањем Српског календара, од стране данашње Српске Православне цркве, не мењају се одлуке Првог Васељенског сабора о Васкрсу Васкрс би се славио исто као у време Светог Саве: Васкрс се слави после пролећне равнодневнице, Хришћани не славе Васкрс када и Јудеји свој пасах, Васкрс се слави после пуног месеца, Васкрс се слави увек у недељу.

Ако је Светом Сави Српски календар био добар, ако је старим Српским Православним Саборима на челу са српским Патријархом и свим архијерејима био добар, зашто сада нама није добар. Ако се Српски календар, заслугом Српске цркве, одржао 18 векова, зашто не би био и даље календар на који би се ослањала Српска Православна црква. Треба нагласити да је Српска Православна црква најзаслужнија што се Српски календар очувао вековима. Верујем да ће се календар Светог Саве вратити српском народу и Српској Православној Цркви.

[Небојша Јовановић]

не лупетај. ја сам православни хришћанин.

avantar ti je bas pravoslavan a o potpisu iznad istog i moze da se prica.ok mislio sam da si rimokatolik 

[Дејан-Марковић]

међутим, онда се мора заснивати и на сидеричком дану- који је краћи од соларног (синодичког) дана и износи 23 сата и 56 минута, јер је то стварно време за које се Земља окране око своје осе (за 360 степени),

Потребно је мерити стварно време , а не тропску годину тј. привидно окретање Сунца око Земље.

[Дејан-Марковић]

На теми о јулијанском календару, свакако треба поменути и следеће:

Јулијанска година је мерна јединица за време, а користи се у астрономији. Јулијанска година одговара периоду од тачно 365,25 дана или 31.557.600 секунди. Име произлази од чињенице да овај период одговара просечном трајању године у јулијанском календару, тачно 365,25 дана.

У пракси, овај је период одабран као практичан и интуитиван начин за изражавање дугих временских периода, јер одговара заокруженом броју дана колико траје стварни орбитални период Земље око Сунца, а то је тачно 365,2564 дана.

Јулијанске су године практичне за рад са ефемеридама где је непрактично наводити дане. На пример, орбитални период Плутона је 90.590 дана, но како људи нису навикли обрачунавати дуже временске периоде у данима, много је боље изразити овај период у јулијанским годинама, дакле као "248 јулијанских година“. Интуитивно је јасно да је „јулијанска година“ период времена који је врло близак стварном трајању године, а и период изражен у јулијанским годинама лако се прерачуна у дане.

Битно је напоменути да јулијанске године нису директно везане за појам јулијански дан, који се такође користи у астрономији. Јулијански дан, за разлику од јулијанске године, није мерна јединица за време већ редни број дана од изабране стартне тачке.

Јулијанске године су основа за стандард именовања епоха у астрономији. Епоха специфицира одређени тренутак у времену. Јулијанска епоха Ј2000.0 је синкронизована са земаљским временом (ТТ) од 1. јануара 2000. у грегоријанском (не јулијанском!) календару, па се све будуће епохе могу израчунати и именовати према њој. Пример, епоха Ј2100.0 је тренутак тачно 36525 дана (100 јулијанских година) иза епохе Ј2000.0.

У астрономији се положаји звезда (ректасцензија и деклинација) полако мењају услед прецесије, па је при специфицирању координата нужно навести и епоху.

Светлосна година се базира на овој години.

http://sr.wikipedia.org/sr/Јулијанска_година

[Јанко]

Ево мало шта кажу јевреји:

 

Pesach, known in English as Passover, is one of the most commonly observed Jewish holidays, even by otherwise non-observant Jews. According to the 2000-01 National Jewish Population Survey (NJPS), 67% of Jews routinely hold or attend a Pesach seder, while only 46% belong to a synagogue.

 

Pesach begins on the 15th day of the Jewish month of Nissan. It is the first of the three major festivals with both historical and agricultural significance (the other two are Shavu'ot and Sukkot). Agriculturally, it represents the beginning of the harvest season in Israel, but little attention is paid to this aspect of the holiday. The primary observances of Pesach are related to the Exodus from Egypt after generations of slavery. This story is told in Exodus, Ch. 1-15. Many of the Pesach observances are instituted in Chs. 12-15.

 

The name "Pesach" (PAY-sahch, with a "ch" as in the Scottish "loch") comes from the Hebrew root Pei-Samekh-Cheit  Pei-Samekh-Cheit (in Hebrew), meaning to pass through, to pass over, to exempt or to spare. It refers to the fact that G-d "passed over" the houses of the Jews when he was slaying the firstborn of Egypt.  In English, the holiday is known as Passover. "Pesach" is also the name of the sacrificial offering (a lamb) that was made in the Temple on this holiday. The holiday is also referred to as Chag he-Aviv  Chag he-Aviv (in Hebrew), (the Spring Festival), Chag ha-Matzot  Chag ha-Matzot (in Hebrew), (the Festival of Matzahs), and Z'man Cheiruteinu  Z'man Cheiruteinu (in Hebrew), (the Time of Our Freedom) (again, all with those Scottish "ch"s).

...

The day before Pesach is the Fast of the Firstborn, a minor fast for all firstborn males, commemorating the fact that the firstborn Jewish males in Egypt were not killed during the final plague.

...

Pesach lasts for eight days (seven days in Israel). The first two days and last two days of the holiday (first and last in Israel) are days on which no work is permitted. See Extra Day of Holidays for more information. Work is permitted on the intermediate days. These intermediate days on which work is permitted are referred to as Chol Ha-Mo'ed, as are the intermediate days of Sukkot.

 

Занимљиво је и:

Occasionally, Pesach begins on a motzaei Shabbat, that is, on Saturday night after the sabbath has concluded. This last occurred in 5768 (2008), and will not occur again until 5781 (2021). This complicates the process of preparing for Pesach, because many of the preparations normally undertaken on the day before Pesach cannot be performed on Shabbat.

 

The Fast of the Firstborn, normally observed on the day before Pesach, is observed on Thursday instead. The search for chametz, normally performed on the night before Pesach, is performed on Thursday night. The seder should be prepared for as much as possible before Shabbat begins, because time should not be taken away from Shabbat to prepare for Pesach. In addition, there are severe complications dealing with the conflict between the requirement of removing chametz no later than mid-morning on Saturday, the prohibition against eating matzah on the day before the seder, and the requirement of eating three meals with bread during Shabbat! For further details, see an excellent summary from the Orthodox Union, the world's largest, oldest and perhaps most respected kosher certification agency.

 

 

Дакле, многи јеврејску Пасху посматрају као један дан, а то није један дан него почиње тим даном...

Иначе, смисао одлуке 1.ВС је да Александријска Црква одређује тачност времена, што значи да су Свети Оци заповедили да се календар, тј мерење времена стално преиспитује. Нема помена о конзервирању календара, већ о непрекидном преиспитивању тачности.

Дакле, слављење са јудејима се не односи на 1. ДАН, већ на 1.СЕДМИЦУ колико траје њихова Пасха, што мало компликује ово напред говорено од стране неких...

 

Извор:

http://www.jewfaq.org/holidaya.htm

[Gerhard]

већ ти рекох, међу јеванђелистима постоје неслагања. ево ти још један пример:

 

''А у први дан бесквасних хљебова, приступише ученици Исусу говорећи му: Гдје хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху? А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Вријеме је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим. И ученици учинише како им заповједи Исус, и уготовише Пасху. А кад би увече, сједе за трпезу са Дванаесторицом ученика.'' (Мт 26.17-20)

''И у први дан бесквасних хљебова, када жртвоваху пасхално јагње, рекоше му ученици његови: Гдје ћеш да идемо да ти уготовимо Пасху да једеш? И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човјек који носи крчаг воде, идите за њим, И гдје уђе кажите домаћину куће: Учитељ вели: гдје је моја одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим? И он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: ондје нам зготовите. И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху. И кад би вече, дође са Дванаесторицом.'' (Мк 14.12-17)

''А дође дан бесквасних хљебова у који требаше клати пасхално јагње. И посла Петра и Јована рекавши: Идите и уготовите нам Пасху да једемо. А они му рекоше: Гдје хоћеш да уготовимо? А он им рече: Ето, кад уђете у град, срешће вас човјек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе. И реците домаћину куће: Учитељ ти вели: гдје је одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим? И он ће вам показати велику застрту горњу собу; ондје уготовите. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху. И када дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим. И рече им: Веома зажељех да ову Пасху једем с вама прије него пострадам;'' (Лк 22.7-15)

дакле, Матеј, Марко и Лука су јединствени у тврдњи да је Тајна Вечера била обредна Пасха, коју је Господ јео са Дванаесторицом 15. нисана, чим је у смирај претходног дана (непосредно пре заласка сунца 14. нисана) заклано пасхално јагње и припремљена вечера. међутим, шта каже Јован?

''Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: Какву оптужбу износите против овога човјека?'' (Јн 18.28-29)

''Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата. А бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш!'' (Јн 19.13-14)

Јован нам дакле, говори да је Господ умро на крсту у петак 14. нисана, уочи Пасхе. значи по Јовановој тврдњи Тајна Вечера није била Пасха, док остала тројица јеванђелиста кажу да јесте. прама томе- по Јовану, Господ је страдао 14. нисана, а по осталима 15. нисана. и коме веровати? шта кажу твоји протестантски тумачи   

 

 

Prvi dan presnih hljebova nikako nije mogao biti prije same Pashe (3. Mojsijeva 23,5-6). Medjutim, jevrejski obicaj je vjerovatno bio da dan kad su klali pashu zovu "prvi dan presnih hljebova" jer su tada uklanjali kvasac iz kuca (po Mojsijevom zakonu). Znaci, Isus je 14. uvece jeo Pashu. Sto se tice Jovana i njegove tvrdnje da je Isus razapet "uoci Pashe", tu se misli na drugi praznik/obred, Hagiga:

 

"the voluntary sacrifices offered with the paschal lamb at the Passover and on other festivals by Jews on their pilgrimages to the temple at Jerusalem" (Webster)

 

Ima u Talmudu o tome.

[Zayron]

е па погрешна ствар им је прирасла за срце, јер тај календар што им је прирастао

- нити је српски (осмислили су га Египћани и Грци)

- нити је црквени (створен је за потребе грађанских власти)

- нити је хришћански (сачинили су га незнабошци)

- нити је тачан (одступа 1 дан на свеких 128 година)

с друге стране, Миланковићев новојулијански је:

- и српски (осмислио га је један Србин)

- и црквени (створен је за потребе Цркве)

- и хришћански (сачинили су га хришћани)

- и тачан је (шта више, најтачнији могући)

 

 

ali džaba mu sve to kad nije "svetootački i predanjski" ko julijanski,

inače ono gore odlično rečeno, treba postere svuda od tog napravit

 

[Дејан-Марковић]

тропска година је период између две пролећне равнодневице; и нема никакве везе са окретањем Земље око Сунца или Сунца око Земље.

Да, али како се мери период између две пролећне равнодневице?  Са Земље посматрамо кретање Сунца.

и где ту пише да се јулијанска година заснива на сидеричкој?

Нисам поставио текст, из разлога доказивања да се јулијанска година заснива на сидеричкој, већ као додатну информацију, на теми о календару.

Уопште, интерасантно је да ми у ствари не меримо стварно време окретања Земље око Сунца - сидеричку годину.

Па ми је из наведеног текста  http://sr.wikipedia.org/sr/Јулијанска_година најинтерасантније следеће:

"Јулијанска година је мерна јединица за време, а користи се у астрономији."  "Интуитивно је јасно да је „јулијанска година“ период времена који је врло близак стварном трајању године, а и период изражен у јулијанским годинама лако се прерачуна у дане."

[Gerhard]

прво, где то пише да се Хагига једе други дан Пасхе?

друго, Јован јасно каже:

 

''Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: Какву оптужбу износите против овога човјека?'' (Јн 18.28-29)

''Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата. А бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш!'' (Јн 19.13-14)

 

за Јевреје не постоји никаква дилема шта је то Пасха и кад се једе.

 

ипак, остали јеванђелисти кажу да је Христос са апостолима јео Пасху пре него је разапет (пре петка). према томе, коме веровати- Јовану или осталима?

 

Na primjer u 5. Mojsijevoj 16,2-3 se pashom naziva praznik kada su klali "od krupne i od sitne stoke" a to ne moze biti prava Pasha jer je za nju propisano iskljucivo jagnje ili jare. Jevrejski komentatori tvrde da se u 5. Mojsijevoj 16,2 govori o Hagigi. Mogla se jesti 14. uvece i/ili 15. uvece.

 

Halacha 12 i 13.

http://www.chabad.org/library/article_cdo/aid/1062887/jewish/Perek-10.htm

 

The festive offering brought on the fourteenth is a voluntary matter; it is not an obligation. It may be eaten for two days and one night like all other peace-offerings.