Osnovi ekonomije

[Avocado]

1 hour ago, Кратос рече

Al tu nema duga onda,to je čist profit jer si uračunao i glavnicu i kamatu u cenu izrade a američka prevarantska tehnika je drugačija,oni ne računaju kredit u trošak i zato imaju profit (uspešenost) i istovremeno i golem dug.To da ne uračunavaju kredit kao trošak mi je pričao drugar koji je radio za jednu američku brokersku kuću...

Možda si pogrešno razumeo... niko ne računa pozajmice ni u prihod ni u trošak (osim možda banaka, ali njima je to posao kojim se bave)... prosto pozajmice računovodstveno nemaju veze sa dobiti, ne idu ni u plus kad ih dobiješ ni u minus kad ih vratiš... ali ovo o čemu pričate nema veze sa tim... jer profit (dobit) kompanija nema veze sa javnim dugom države...

Što se tiče tvog inicijalnog pitanja... što više novca zarađuješ, to više možeš i da se zadužiš... ako zarađuješ 5000 evra mesečno nije nikakav problem ni da plaćaš kredit od 3000 evra mesečno... ostane ti 2000e sa kojima u Srbiji možeš super da živiš... ali ako zarađuješ samo 200 evra i 50 evra otplate kredita je mnogo... takođe, sa onom velikom platom će ti ljudi lakše i pozajmiti i pod boljim uslovima jer veruju da ti to lako možeš da vratiš... e sad, kad imaš neodgovornu vlast, to veoma lako dovede do toga da se sve više i više zadužuješ...

Takodje, u tekstu kojeg si postavio se malo mesaju javni i privatni dug sto je bzvz...

[Млађони]

пре 3 часа, Кратос рече

Al tu nema duga onda,to je čist profit jer si uračunao i glavnicu i kamatu u cenu izrade a američka prevarantska tehnika je drugačija,oni ne računaju kredit u trošak i zato imaju profit (uspešenost) i istovremeno i golem dug. 

To sto amerika radi a i sve druge zemlje zove se "keynesianism", supply side economics, deficit spending i ima raznorazne nazive. 

Ako te zanima izguglaj te pojmove dobices malo jasniju sliku. 

Ne znam da ti objasnim u forumskim postovima. 

 

[Млађони]

Zasto je inflacija ( a moze i javni dug)  zapravo skriveni porez koji ce placati buduce generacije.

 

"The government can then lavish the money on all their favorite projects without worrying about the people complaining, because the money seems to be “free”."

Link: http://drlwilson.com/Articles/INFLATON.htm
 

 

 

[Млађони]

Odlican video koji objasnjava zasto nesto ima ekonomsku vrednost. Kako se zapravostvara "bogatstvo" zemlje, coveka, nebitno.. 
 

 

[Иван ♪♫]

[Ћириличар]

 

[Филозоф]

On 12/14/2014 at 22:03, Млађони рече

Ovde ce da diskutujemo o osnovnim ekonomskim temama, terminima, pojmovima, zakonima..

ajde i ja da se upisem u temu, a kasnije cu da se pozabavim nekim temama, mozda mogu da dam neki doprinos

 

Da krenemo od samog naziva, Epistemologija "ekonomije"

Ekonomija je "tvorenica' latisnke reci, Oykos i Nomos (kuca ) i Nomos (zakon)

grcke reci su u pitanju 

Dakle u osnovi je "nauka" koja se bavi upravljanjem domacinstvom.

sto se prenosi na "urpavljanje privredom"

Ekonomija ukratko proucava privrednu aktivnost od najsitnijih nivoa do najkrupnijih, globalnih. Ona istrazuje razlicite fenomene koji se radjaju u ekonomiji, inflacija, ponuda, traznja, efekti poreza, eksterni efekti itd.

 

Osnivac ekonomije kao nauke je Adam Smit.

Njegovo delo ..O bogatsvu naroda" se cesto uzima kao prvo ,,cisto" i naucno ekonomsko delo, ali je pogresno verovati da se ekonomija vise ili manje nije proucavala kao nauka i pre njega. Jos je pogresnije misliti da se ekonomskom misli nije bavio niko pre jer je u okviru drugih filozofskih disciplina zastupljena jako dugo

Ekonomija u sustini proucava kako ljudidonose odluke i kako te odluke uticu na druge ljude (u oblasti razmene resursa i dobara, upraljvanja privredom i privrednim aktivnostima).

Takodje proucava i to na "vecem" primeru, kako funkcionise jedna kompletna privreda.

 

Svi resursi su na neki nacin "oskudni"? Sta to znaci? U datom trenutku ima manje resursa neg osto ih mi zelimo. Naprimer, u datom trenutku svi zele po jedan ferari, ali samo 50 ferarija moze da se napravi. Sto ne znaci da su resursi "neobnovljivi" to jest da se ne stvaraju novi resursi, ali o tom potom...

Nisu

Dve su neke, osnovne, grene ekonomije, Mikroekonomija i Makroekonomija. Makroekonomija je osnovana od strane Jhona Maynarda Keynesa, on je poceo sa opstom teorijom zaposlenosti kamate i novca.

netacno ili bar previse uprosceno

Drugi, stariji deo ekonomije je mikroekonomija, njen osnivac je Adam Smith, a mikroekonomska "biblija" je  njegova knjiga "istrazivanje prirode i uzroka bogastva nacija"

Pogresno je receno ovo Biblija pogotovo u kontektsu u kom si ti uzeo. Opet sta je novije/starije je u ovom slucaju relativno, a da ne govorim sto se Adam Smit uopste ne bavi samo mikroekonomijom

Takodje postoji i institucionalna ekonomija, ona se bavi proucavanjem ekonomskih institucija, i njihovim definisanjem.

 

Osnovna nacela ekonomije.

Takva stvar generalno ne postoji. Razliciti autori su samo donekle dosli do koncenzusa sta bi to bila osnovna nacela i neminovno se razlikuju od knjige do knjige. Ovo sto si ti naveo kao 10 osnovnih nacela je cini mi se po izboru Grega Menkjua koji pripada neokenzijancima, profesora sa Harvarda i Busovog ekonomskog savetnika.

 

Nacelo jedan: Ljudi su suoceni sa izborima. Posto ne mozemo da imamo sve, to jest resursi su oskudni - moramo da biramo ka kom resursu ce da krenemo. Naprimer, imamo 30 000 evra, to je nas trenutnu oskudni resurs, mi mozemo da biramo izmedju kuce i novog auta ali ne mozemo imati oba.

 

Nacelo dva, Trosak jedne aktivnosti ukljucuje propusteno dobit od alternativne aktivnosti. Naprimer, ako resimo da studiramo, gubimo cetri godine zivota na studiranje, i sve ono drugo sto smo mogli da radimo za to vreme, naprimer da radimo i zaradimo novac

ovo se naziva oportunitetni trosak i vrlo je bitno za proucavanje ekonomije kao nauke, ali i za svakodnevne aktivnosti

Nacelo tri: Racionalni ljudi misle na margini.Mnoge odluke su dodatna podesavanja odredjene aktivnosti. Naprimer, resili smo da kupimo kucu, i sada pravimo neke "marginalne" izmene u toku te odluke. Da li da uzmem kucu na ovom ili onom mestu, marginalno merkamo kako nam se vise isplati i koliko da potrosimo na tu novu kucu

Nacelo cetri: ljudi reaguju na promene. Prosto receno, cene imaju uticaj na to da li ce nesto da kupite ili necete. Ukoliko skoci cena nekog proizvoda, manje ljudi ce ga kupovati jer ce biti skuplji, nece biti spremni da potrose svoj novac na taj proizvod. I obrnuto, kada cena nekog proizvoda padne, vise ljudi ce kupiti taj proizvod, jer ce sada imati dovoljno resursa da ga priusti. Pa tako naprimer, sa padom cene kompjutera sve vise i vise ljudi dobilo je kompjutere.

Nacelo pet: Trgovina moze koristiti svima. Uprkos nadmedanju, konkurenciji, nekom coveku ne bi bilo bolje ako se izoluje od drugih ljudi. U tom slucaju bi on morao da proizvodi sve za sebe sam. (ili porodica, posto ih je vise). I odecu i obucu, i hranu i kompjuter, i igracke i sveske...Trgovina omogucuje svakoj porodoci, pojedincu pa i drzavama da trguju sa drugima i tako izvuku mnoge koristi od trgovine.

kljucna rec ovde je MOZE. Dakle treba objasniti kada i pod kojim uslovima odgovora, a kada ne

Nacelo sest: Trziste je dobar nacin za organizovanje ekonomske aktivnosti. Trzisna privreda je privreda koja rasporedjuje resurse putem decentralizovanih odluka mnogih faktora, pojedinaca. Naprimer, od pet proizvodjaca samponja na nasem trzistu, ljudi ce kupiti sampon od onoga ko im ponudi najbolji sampon, i tako ce uloziti svoje resurse u tu fabriku i tu vrstu sampona. U druge fabrike ce krenuti da proizvode slucan sampon koji odgovara ljudima, a ta fabrika ce znati da radi dobar posao.

opet treba da stoji najcesce. mislim i da stoji u orginialu i da si ti izbrisao. Los ti je primer

NAcelo sedam: Drzava moze uticati na rezultate trzista. Pozitivno ili negativno. Cesce negativno nego pozitivno. Uglavnom se drzava koristi da ispravlja nedostatke trzista (negativne eksterne efekte) kao sto su zagadjenje, monopol i slicne lose stvari koje privreda donosi. Isto tako moze da se koristi da stimulise pozitivne, naprimer da donira novac naucnim institutima koji ce donositi nova otkrica. Ali cesce radi svoj posao lose nego dobro.

kad pises nacela i ovako nesto uopsteno ne treba da dajes svoje misljenje tipa ovog najcesce lose 

Naceloi osam. Ekonomski sistem je jedinstvo resursa, privrednih subjekata i institucija. DAkle jedan ekonomski sistem cine te tri stvari, njegovi rersursi, njegovi privredni subjekti (proizvodjaci, preduzetnici fabrike) i njegove institucije (svojina, imovina, ovo ili ono pravo).

Nacelo devet: Institucije determinisu ponsanje privrednih subjekata. Evo u srbiji imamo te institucije koje prave tu burazersku ekonomiju. Ekonomske institucije u srbiji motivisu ljude da ulaze u talove sa politicarima da bi dobili pomoc od drzave - subencije, manjak slobodnotrzisnih institucija i prava imovine, tera privrednike da se vrlo rado okrecu takvom vidu ponasanja.

 

Nacelo deset: zivotni standard u jednoj zemlji zavisi od njene sposobnosti da proizvodi robe i usluge(BDP). Sto je zemlja produktivnija to vise skace zivotni standard. - apropo toga moja prica o porezima.. sto su veci porezi i stroziji zakoni to je zemlja manje produktivna.

 

NAcelo 11. CEne rastu kada drzava stampa previse novca. STo je veise novca u cirkulaciji (inflacija) to je vrednost novca u odnosu na proizvode manja, samim tim cene su sve vece.

 

Eto ukratko, ako ima neko neku posebnu zelju od cega moze da krenemo da diskutujemo ukoliko nema krenucu ja ovde random da pisem stvari...

 

ovo vam nije sa "vikipedije" posto su nekim omiljeni argumenti kako ja "ucim sa vikipedije" ovo je iz moje glave i knjiga.... ako vas zanima kojih knjiga, slobodno pitajte, upucujem ko je zainteresovan za citanje. Ko hoce bezobrazno da me provocira ne mogu da se peglam.

 

[εργασία]

On 3.10.2017. at 20:24, Филозоф рече

Адам Смит

Оснивач нововековне економије није Смит него Вилијем Пети давно, давно пре Смита.

[Ronald]

пре 5 часа, εργασία рече

Оснивач нововековне економије није Смит него Вилијем Пети давно, давно пре Смита.

Mislioci poput Al Gazalija, Ibn Taimije i Ibn Halduna su daleko prije spanskih sholasticara, Petija i Smita itekako pisali o mehanizmu trzista, ponudi, potražnji, ali i fer cijenama, fer profitu itd.

Ibn Taymiyyah:

Economic viewsEdit

He elaborated a circumstantial analysis of market mechanism, with a theoretical insight unusual in his time. Regarding the power of supply and demand, Ibn Taymiyyah said, "If desire for goods increases while its availability decreases, its price rises. On the other hand, if availability of the good increases and the desire for it decreases, the price comes down."^[175] His discourses on the welfare advantages and disadvantages of market regulation and deregulation, have an almost contemporary ring to them.^[176]

However, he also advocated a policy of "fair prices" and "fair profits", with the implication that anything higher would be impious. Such forms of price fixing was detrimental to entrepreneurship.^[177]

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Ibn_Taymiyyah#Economic_views

[Млађони]

On 10/11/2017 at 4:37, εργασία рече

Оснивач нововековне економије није Смит него Вилијем Пети давно, давно пре Смита.

Kada vidim da mi ovo zameraju ja odma znam da je komunjara u pitanju. 

Isto kao kada bih napisao Isaak Newton je osnivac moderne fizike. I onda dodje neko i kaze mi, pa to nije tacno, imao si tamo kosmologe jos medju filozofima stare grcke... 

Tacno se vidi agenda...... da nema tu i od iskrene debate. 

a cak i da si u pravu, cak i da kazemo da jeste pogresna procena istorije da je ADAM Smit taj koji je u ekonomiji prvi kao neki naucni format dao..... pa sta? 

I sto je najsmesnije, javilo se par ljudi na ovoj temi, koji imaju nekog "razlicitog" oca ekonomije.. eto toboze samo da ne bude adam smith..... sta vam se tresu gace toliko od tog smita meni nije jasno...

[Млађони]

@Филозоф 
Bukvalno sve sto sam napisao, napisao sam iz knjige za PRAVNI FAKULTET, osnove ekonomije profesorke Ljubice Nikolic. 
Ako imas neke zamerke svadjaj se sa njom. 

Ja sam mogao moja misljenja da pisem tu ali trudio sam se d bude objektivan pa sam namerno pisao iz knjige jer ima pojedinih koji kukaju na vikipediju. 



Ovo je tacno, ne postoji neki jasan konsenzus, ali vise manje svao na nacela tamo su tacna. 

Цитат

Takva stvar generalno ne postoji. Razliciti autori su samo donekle dosli do koncenzusa sta bi to bila osnovna nacela i neminovno se razlikuju od knjige do knjige. Ovo sto si ti naveo kao 10 osnovnih nacela je cini mi se po izboru Grega Menkjua koji pripada neokenzijancima, profesora sa Harvarda i Busovog ekonomskog savetnika.

 

Prosto je neverovatno koliko covek ne moze da vas zadovolji sta god da napise ima da se hvatate za sitnice..... tipa da naglasavate MOZE cisto eto da napisete nesto. 

Цитат

ovo se naziva oportunitetni trosak i vrlo je bitno za proucavanje ekonomije kao nauke, ali i za svakodnevne aktivnosti

Ne razumem ovaj komentar. Zove se oportunitetni trosak tacno?

Imas li neki komentar koji nije "jeste tacno je to sto si rekao ali" pa onda ubacas raznorazne recenice tipa "moze" al "ne mora da bude uvek" ili "uglavnom" 

[Млађони]

On 10/11/2017 at 10:48, Ronald рече

Mislioci poput Al Gazalija, Ibn Taimije i Ibn Halduna su daleko prije spanskih sholasticara, Petija i Smita itekako pisali o mehanizmu trzista, ponudi, potražnji, ali i fer cijenama, fer profitu itd.

Ibn Taymiyyah:

Economic viewsEdit

He elaborated a circumstantial analysis of market mechanism, with a theoretical insight unusual in his time. Regarding the power of supply and demand, Ibn Taymiyyah said, "If desire for goods increases while its availability decreases, its price rises. On the other hand, if availability of the good increases and the desire for it decreases, the price comes down."^[175] His discourses on the welfare advantages and disadvantages of market regulation and deregulation, have an almost contemporary ring to them.^[176]

However, he also advocated a policy of "fair prices" and "fair profits", with the implication that anything higher would be impious. Such forms of price fixing was detrimental to entrepreneurship.^[177]

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Ibn_Taymiyyah#Economic_views

Ima ih koliko oces koji su teoretisali o ekonomiji mnogo pre smita. 
Kao sto ima mnogo njih koji su teoretisali o fizici pre newtona
ili o astronomiji pre keplera..

Medjutim istorija nauke se negde dogovorila da su ti "renesansni" mislioci oni koji su stvorili modernu nauku, a ovi pre njih su imali neke "Starije" verzije nauke. 
Sto je nekako logicno zbog toga sto je negde za vreme renesanse stvoren naucni metod kakav danas poznajemo. 

A u svim naukama moze da nadjemo primere ljudi koji su koristili slican metod, ili imali jako dobre uvide jos pre renesanse. 
 

Medjutim, kao sto rekoh, konsenzus postoji neki... a ove levonje i komunjare koji hoce da diskredituju sve sto im kapitalisticka opozicija napise. 

[εργασία]

On 10/13/2017 at 12:56, Млађони рече

Kada vidim da mi ovo zameraju ja odma znam da je komunjara u pitanju. 

Isto kao kada bih napisao Isaak Newton je osnivac moderne fizike. I onda dodje neko i kaze mi, pa to nije tacno, imao si tamo kosmologe jos medju filozofima stare grcke... 

Tacno se vidi agenda...... da nema tu i od iskrene debate. 

a cak i da si u pravu, cak i da kazemo da jeste pogresna procena istorije da je ADAM Smit taj koji je u ekonomiji prvi kao neki naucni format dao..... pa sta? 

I sto je najsmesnije, javilo se par ljudi na ovoj temi, koji imaju nekog "razlicitog" oca ekonomije.. eto toboze samo da ne bude adam smith..... sta vam se tresu gace toliko od tog smita meni nije jasno...

Niko ne umanjuje značaj Adama Smita, naprotiv, ali on naprosto nije osnivač ni ekonomike, a ni političke ekonomije. Pre njega je postojala čitava plejada sjajnih mislilaca poput Fransoa Keneja, sa njegovom čuvenom Tablicom, a tu su raznovrsni fiziokrati, pa Džejms Stjuart, koji je prvi na engleskom izdao knjigu koja u svom naslovu nosi termin "Political Economy" i tako redom sve do Vilijama Petija, za koga se smatra da je prvi primenio naučni metod u ekonomiji. Naravno, možemo drugačije kriterijume da postavimo i drugačije rekonstruišemo istoriju jedne discipline ali je jasna stvar da novo doba nauke počinje sa enciklopedistima i raspoloženjima i kulturnom baštinom 17. veka, koja se temelji na renesansi.

Inače, i dalje pretpostavljaš samome sebi nekog diskutanta sa kojima hoćeš da se flejmuješ, pa mene citiraš u porukama. Rekoh već da me takva vrsta "dijaloga" ne interesuje. Iz poruke u poruku ponavljaš kao papagaj da nećeš da vodiš diskusiju sa mnom ali uporno to i dalje radiš. Što se mene tiče ideš na ignore...

[εργασία]

On 9/14/2017 at 9:06, RYLAH рече

Профитна стопа није исто што и укупан профит. Ако би гледао профитну стопу као један од параметара, помислио би да је свет у невероватној кризи, да је чудо што још нисмо почели да једемо једни друге. Али заборављаш да се и философија променила, и да се од средине педесетих, кад се производња увелико аутоматизује, прешло на масовну производњу робе са релативно малом профитном стопом, али која би била доступна далеко већем кругу људи и тако доносила далеко већу зараду у агрегату, на нивоу привреде као и на нивоу једне привредне јединице. Зато бих био крајње опрезан са таквим табелама, јер ником више и није циљ што виша профитна стопа. То важи како за производне тако и за услужне делатности (сем оних специфичних и ускостручних, које не морају да иду на масовност јер заправо и немају конкуренцију на тржишту).

Немам сад могућност да тражим табеле јер сам баш у гужви ових дана, али верујем да, ако бисмо уместо профитне стопе гледали остале показатеље као што је раст производње, раст зарада, вредност компанија.... Да бисмо добили потпуно другачије податке.

Na ovo sam ti ostao dužan da odgovorim, a i vidim da tamo po temema hoćeš da se začikavaš sa mnom.  Evo ovde ćemo da ukrstimo stavove.

Elem, prosečna profitna stopa na nivou jedne privrede sama po sebi ne govori ništa, ja kada govorim o njoj ja govorim o njenom tendencijskom opadanju, što znači da postoji neki dinamički faktor koji je obara, kao i kontra-faktori koji ovaj fenomen čine da bude upravo to - tendecija, a ne neki apsolutni zakon. U pravu si da ukupna masa profita nije isto što i prosečna stopa profita, ali ova stopa jeste, grubo rečeno, količinik između ukupne mase profita, ili ti viška vrednosti, i celokupnog angažovanog kapitala jednog društva. Matematičke funkcije mogu da imaju neočekivane posledice kada posmatramo dovoljno dugu seriju argumenata. Mada profitna stopa opada, u početku nema nikakvih problema, za neodređeno dug period, recimo 5 ili 10 godina (vidi donji grafik posle pasusa, krivulja plave boje pokazuje kretanje mase profita, a krivulja crvene boje prosečnu profitnu stopu), ali posle izvesne tačke konstantni kapital dobija takve razmere da njegovo dodatno uvećanje počinje da guta sve veću masu profita, bez obzira što ova poslednja stavka raste. Višak vrednosti, koji proizvede jedno kapitalističko društvo, tada postaje nedovoljan za dalju akumulaciju kapitala i proširivanje proizvodnje, razvoj R&D i dalje zapošljavanje radne snage. 

Tada kapitalistička klasa, sa svojom oficijelnom političkom elitom i intelektualnom pratnjom, mora da pribegne merama štednje, na uštrb celog društva u pogledu slabljenja školstva, zdravstva, socijalnih davanja, zatim sledi uskraćivanje raznih benefita radničkoj klasi (ovde veoma dobro zapazi da kada je profitablinost bila dovoljna ovaj problem nije ni postojao). Na taj način može da se kupi još neko vreme ali na kraju ipak mora da usledi recesija i depresija. 

Ono što ja primećujem u raspravama sa vama koji branite kapitalizam  jeste da učestalo ističete rast produktivnosti kao majku svih rešenja za nestašluke koje ovakav ekonomski sistem stvara. Nije sporno da kapitalizam, tačnije kreativnost ljudi u nauci, tehnici, inženjerstvu itd. vodi u napredak, nema sumnje i da je određeni podsticajni faktor za sve to i kapitalistička konkurencija ali to jednostavno nije odgovor na kritiku i nedostatke kapitalističkih ciklusa. Ne znam šta znači smanjena cena piva sa 55 dinara po flaši na 48 dinara usled veće proizvodnosti rada, kada ja i desetina miliona ljudi u svetu ostanemo bez posla usled recesije. Dakle, nije problem samo moja zemlja, već ceo svet, jer je savremeni kapitalizam postao međunarodni globalni povezani ekonomski sistem, gde jedna kapitalistička metropola kada uđe u problem, povlači sa sobom ostala tržišta i nacionalne privrede. Mislim da ste isuviše inteligentni ljudi da bi to jednostavno zanemarivali i iznova vraćali razgovor na kafansko razglabanje kako je Amerika superiorna i kako smo dobili novi iPhone i da ponavljamo što i deca znaju, kako se pre 150 godina nije imalo ni za hleba, a sada se jede i milka čokolada.

Evo još jednog grafikona koji pokazuje zadivljujući rast produktivnosti, varničavo kreatnje prosečne profitne stope i porast organskog sastava kapitala C/V (faktor koji u stvari obara profitnu stopu) za Sjedinjene Države od II svetskog rata.

Kao što vidiš prosečna profitna stopa stalno se diže, spušta, varira ali trend linija pokazuje njen jasan pad. Zanimljivo da se udoline poklapaju sa nekoliko recesija u SAD tokom ovog perioda. Uprkos tome, produktivnost kao fizička kategorija koja zavisi od inženjerskih poduhvata i stanja industrijske opremljenosti postrojenja, kontinuirano raste, iako povremeno pokazuje znake relativne stagnacije. Prema tome, to što se masovno proizvodi, kao što ti kažeš, ne menja činjenicu koju svi vidimo i osećamo, da se recesije uprkos tome stalno vraćaju, i bojim se u mnogo većem obimu nego što su bile u 19. veku ili u prvoj polovini 20. veka. To što one nisu imale katastrofalan efekat, poput Velikog sloma iz 30-tih, to se ima zahvaliti artificijelnoj ekonomskoj politici zapadnih kapitalističkih država koje kroz inflatorno finansiranje, javno zaduživanje i kreditne bumove produžavaju proizvodnju i čak smanjuju zaposlenost, pa i povećavaju standard stanovništva ali se to mora platiti u ceni pucanja kreditnih balona i puzajućem oporavku, a zatim i slabom rastu produktivnosti u poslednjih 10 godina širom zemalja OECD-a. Naravno, sa pratećom nezaposlenošću i osiromašenjem i političkim potresima, kao što je Brexit, Grčka dužnička kriza, ratovi na bliskom istoku, pobeda Trampa itd. I sve to nije sigurno da neće na kraju morati doći do destrukcije konstatnog kapitala kao što je to bio slučaj u 30-tim.

Prema tome, oporavak profitalibnosti kapitala jeste sine qua non tržišno kapitalističke privrede i ona bez uvećanja celokupnog spektra profitnih stopa ne može da krene u ekspanziju. Na kraju evo ti još jedan grafik koji ti za poslednju krizu iz 2008. godine pokazuje, da je opadanje mase profita u SAD započelo još negde u leto 2006. godine, dakle skoro godinu pre nego što će se desiti debakl sa hipotekarnim kreditima u 2007. godini.

Kao što vidiš kada kucne čas i sama masa profita se smanjuje. S obzirom da je profitna stopa količnik između mase profita i ukupno uloženog kapitala, to onda znači da ovi odnosi moraju da se rekonstituišu, kako bi se profitna stopa oporavila i preduzeća dobila povoljnu priliku za dalju nesmetanu akumulaciju kapitala. Tačno je da se usled tehnološkog napretka više prozivodi, tačno je da ima više roba i usluga nego ikada pre ali je isto tako tačno da je kapitalizam ekonomski sistem u kome se pored proizvodnje dobara, proizvode i razmenske vrednosti roba (izraženim u montarnim jedinicama valute), a takođe je neizbežno da odnosi vrednosti izraženi u konstatnom i varijabilnom kapitalu i višku vrednosti (C, V i S) predstavljaju sam temelj i osnovnu svrhu postojanja kapitalizma. Ako ovi odnosi nisu usklađeni, celokupno društvo ulazi u problem, bez obzira na njegovu materijalnu osnovicu. Prema tome, tvoja tvrdnja da se masovno proizvodi ne umanjuje opasnost od cikličnog kretanja kapitalizma. Naprotiv, zbog sve veće potencije kapitala, ovog puta je obuhvaćen još veći broj ljudi nego u prohujalim vremenima, pa i posledice mogu biti katastrofalne. Toliko za sada.

[RYLAH]

пре 8 часа, εργασία рече

S obzirom da je profitna stopa količnik između mase profita i ukupno uloženog kapitala, to onda znači da ovi odnosi moraju da se rekonstituišu, kako bi se profitna stopa oporavila i preduzeća dobila povoljnu priliku za dalju nesmetanu akumulaciju kapitala. Tačno je da se usled tehnološkog napretka više prozivodi, tačno je da ima više roba i usluga nego ikada pre ali je isto tako tačno da je kapitalizam ekonomski sistem u kome se pored proizvodnje dobara, proizvode i razmenske vrednosti roba (izraženim u montarnim jedinicama valute), a takođe je neizbežno da odnosi vrednosti izraženi u konstatnom i varijabilnom kapitalu i višku vrednosti (C, V i S) predstavljaju sam temelj i osnovnu svrhu postojanja kapitalizma. Ako ovi odnosi nisu usklađeni, celokupno društvo ulazi u problem, bez obzira na njegovu materijalnu osnovicu. Prema tome, tvoja tvrdnja da se masovno proizvodi ne umanjuje opasnost od cikličnog kretanja kapitalizma. Naprotiv, zbog sve veće potencije kapitala, ovog puta je obuhvaćen još veći broj ljudi nego u prohujalim vremenima, pa i posledice mogu biti katastrofalne.

Ајд онда да видимо последице, тако је најбоље, јер можемо до сутра да се гађамо економском теоријом и да се расправљамо дал пад профитне стопе значи и пад укупне масе профита, и какав то утицај има на економију.

Графикон 1: Смањење становништва које живи у апсолутном сиромаштву у свету:

Проценат неухрањених у свету:

Раст глобалног ГДП:

Ако причамо о неједнакости и расподели тог раста на глобалном нивоу, ево колико расту економије које су раније биле неразвијене (углавном бивше комунистичке земље кад су баталиле комунизам):

Можемо овако до сутра да се гађамо графиконима, и можемо да се ухватимо само за једно мерило, попут пада профитне стопе. Али, као што сам већ раније причао, укупан профит се повећава, и укупан капитал се повећава. Да, капитал има цикличне кризе, али ако ћемо о трендовима, ено ти трендова на овим графиконима. 

И те приче о профитној стопи су све већ испричане кад су се азијске економије дизале једна по једна. И дизале су се тако што су покушавале да масовном јефтином производњом поплаве западна тржишта. И тад су сви причали да то није одрживо на дужи рок, да ће да пропадну, да ће балон да пукне... И сем редовних цикличних криза те економије и даље напредују. Неке су остале и даље при јефтиној роби која се масовно производи, неке су прешле на профитабилнију и квалитетнију робу, код неких је и једно и друго, али ниједна од тих економија није пукла (велика азијска економска криза с почетка века их јесте уназадила, али се наставио тренд раста после те кризе). 

Шта ће да буде у будућности? Нисам баба Ванга и не знам. Могу да претпоставим шта ће да буде кад буду почели да избацују долар као пренадувано средство плаћања, шта ће да буде ако избије неки глобални рат, али то су само претпоставке.

Можемо до сутра да псотављамо ове графиконе, и сваки пут ћемо да дођемо дотле да је капитализам, уз све своје мане, ЗА САДА систем који најоптималније алоцира ресурсе свих врста у једном друштву када га упоредимо са другим системима. Свакако систем који има много мана, али бољег за сад нема. Комунизам је испричана прича, Богу хвала, остали системи нису ни прићи капиталистичком и зато су и превазиђени, и не знам око чега се овде уопште расправљамо.

Супер је теорија која ево већ двеста година прогнозира да је крах капитализма одмах ту иза угла, некад због хиперпродукције, некад због експлоатације и дизања експлоатисаних маса на устанак, некад због империјализма, данас ево због тенденцијског смањења профитне стопе, али емпирија упорно демантује те теорије.