Osnovi ekonomije

[Млађони]

Ovde ce da diskutujemo o osnovnim ekonomskim temama, terminima, pojmovima, zakonima..

 

Da krenemo od samog naziva, Epistemologija "ekonomije"

Ekonomija je "tvorenica' latisnke reci, Oykos i Nomos (kuca ) i Nomos (zakon)

Dakle u osnovi je "nauka" koja se bavi upravljanjem domacinstvom.

sto se prenosi na "urpavljanje privredom"

Ekonomija ukratko proucava privrednu aktivnost od najsitnijih nivoa do najkrupnijih, globalnih. Ona istrazuje razlicite fenomene koji se radjaju u ekonomiji, inflacija, ponuda, traznja, efekti poreza, eksterni efekti itd.

 

Osnivac ekonomije kao nauke je Adam Smit.

 

Ekonomija u sustini proucava kako ljudidonose odluke i kako te odluke uticu na druge ljude (u oblasti razmene resursa i dobara, upraljvanja privredom i privrednim aktivnostima).

Takodje proucava i to na "vecem" primeru, kako funkcionise jedna kompletna privreda.

 

Svi resursi su na neki nacin "oskudni"? Sta to znaci? U datom trenutku ima manje resursa neg osto ih mi zelimo. Naprimer, u datom trenutku svi zele po jedan ferari, ali samo 50 ferarija moze da se napravi. Sto ne znaci da su resursi "neobnovljivi" to jest da se ne stvaraju novi resursi, ali o tom potom...

 

Dve su neke, osnovne, grene ekonomije, Mikroekonomija i Makroekonomija. Makroekonomija je osnovana od strane Jhona Maynarda Keynesa, on je poceo sa opstom teorijom zaposlenosti kamate i novca.

 

Drugi, stariji deo ekonomije je mikroekonomija, njen osnivac je Adam Smith, a mikroekonomska "biblija" je  njegova knjiga "istrazivanje prirode i uzroka bogastva nacija"

 

Takodje postoji i institucionalna ekonomija, ona se bavi proucavanjem ekonomskih institucija, i njihovim definisanjem.

 

Osnovna nacela ekonomije.

 

Nacelo jedan: Ljudi su suoceni sa izborima. Posto ne mozemo da imamo sve, to jest resursi su oskudni - moramo da biramo ka kom resursu ce da krenemo. Naprimer, imamo 30 000 evra, to je nas trenutnu oskudni resurs, mi mozemo da biramo izmedju kuce i novog auta ali ne mozemo imati oba.

 

Nacelo dva, Trosak jedne aktivnosti ukljucuje propusteno dobit od alternativne aktivnosti. Naprimer, ako resimo da studiramo, gubimo cetri godine zivota na studiranje, i sve ono drugo sto smo mogli da radimo za to vreme, naprimer da radimo i zaradimo novac

Nacelo tri: Racionalni ljudi misle na margini.Mnoge odluke su dodatna podesavanja odredjene aktivnosti. Naprimer, resili smo da kupimo kucu, i sada pravimo neke "marginalne" izmene u toku te odluke. Da li da uzmem kucu na ovom ili onom mestu, marginalno merkamo kako nam se vise isplati i koliko da potrosimo na tu novu kucu

 

Nacelo cetri: ljudi reaguju na promene. Prosto receno, cene imaju uticaj na to da li ce nesto da kupite ili necete. Ukoliko skoci cena nekog proizvoda, manje ljudi ce ga kupovati jer ce biti skuplji, nece biti spremni da potrose svoj novac na taj proizvod. I obrnuto, kada cena nekog proizvoda padne, vise ljudi ce kupiti taj proizvod, jer ce sada imati dovoljno resursa da ga priusti. Pa tako naprimer, sa padom cene kompjutera sve vise i vise ljudi dobilo je kompjutere.

Nacelo pet: Trgovina moze koristiti svima. Uprkos nadmedanju, konkurenciji, nekom coveku ne bi bilo bolje ako se izoluje od drugih ljudi. U tom slucaju bi on morao da proizvodi sve za sebe sam. (ili porodica, posto ih je vise). I odecu i obucu, i hranu i kompjuter, i igracke i sveske...Trgovina omogucuje svakoj porodoci, pojedincu pa i drzavama da trguju sa drugima i tako izvuku mnoge koristi od trgovine.

 

Nacelo sest: Trziste je dobar nacin za organizovanje ekonomske aktivnosti. Trzisna privreda je privreda koja rasporedjuje resurse putem decentralizovanih odluka mnogih faktora, pojedinaca. Naprimer, od pet proizvodjaca samponja na nasem trzistu, ljudi ce kupiti sampon od onoga ko im ponudi najbolji sampon, i tako ce uloziti svoje resurse u tu fabriku i tu vrstu sampona. U druge fabrike ce krenuti da proizvode slucan sampon koji odgovara ljudima, a ta fabrika ce znati da radi dobar posao.

 

NAcelo sedam: Drzava moze uticati na rezultate trzista. Pozitivno ili negativno. Cesce negativno nego pozitivno. Uglavnom se drzava koristi da ispravlja nedostatke trzista (negativne eksterne efekte) kao sto su zagadjenje, monopol i slicne lose stvari koje privreda donosi. Isto tako moze da se koristi da stimulise pozitivne, naprimer da donira novac naucnim institutima koji ce donositi nova otkrica. Ali cesce radi svoj posao lose nego dobro.

Naceloi osam. Ekonomski sistem je jedinstvo resursa, privrednih subjekata i institucija. DAkle jedan ekonomski sistem cine te tri stvari, njegovi rersursi, njegovi privredni subjekti (proizvodjaci, preduzetnici fabrike) i njegove institucije (svojina, imovina, ovo ili ono pravo).

Nacelo devet: Institucije determinisu ponsanje privrednih subjekata. Evo u srbiji imamo te institucije koje prave tu burazersku ekonomiju. Ekonomske institucije u srbiji motivisu ljude da ulaze u talove sa politicarima da bi dobili pomoc od drzave - subencije, manjak slobodnotrzisnih institucija i prava imovine, tera privrednike da se vrlo rado okrecu takvom vidu ponasanja.

 

Nacelo deset: zivotni standard u jednoj zemlji zavisi od njene sposobnosti da proizvodi robe i usluge(BDP). Sto je zemlja produktivnija to vise skace zivotni standard. - apropo toga moja prica o porezima.. sto su veci porezi i stroziji zakoni to je zemlja manje produktivna.

 

NAcelo 11. CEne rastu kada drzava stampa previse novca. STo je veise novca u cirkulaciji (inflacija) to je vrednost novca u odnosu na proizvode manja, samim tim cene su sve vece.

 

Eto ukratko, ako ima neko neku posebnu zelju od cega moze da krenemo da diskutujemo ukoliko nema krenucu ja ovde random da pisem stvari...

 

ovo vam nije sa "vikipedije" posto su nekim omiljeni argumenti kako ja "ucim sa vikipedije" ovo je iz moje glave i knjiga.... ako vas zanima kojih knjiga, slobodno pitajte, upucujem ko je zainteresovan za citanje. Ko hoce bezobrazno da me provocira ne mogu da se peglam.

[RYLAH]

Млађо, не бих да ти рушим Снешка, ал батали да читаш тај сајт са ког то копираш. Нетачни и непотпуни подаци, да не помињем да се односе само на један поглед на економију као науку.

 

Да пишеш о некој науци, озбиљно и научно, не можеш тако што се успут информишеш путем Интернета. Тако можемо да причамо о нашем виђењу нечега, али за овако неку тему та ти прича уопште није довољна.

[Млађони]

Млађо, не бих да ти рушим Снешка, ал батали да читаш тај сајт са ког то копираш. Нетачни и непотпуни подаци, да не помињем да се односе само на један поглед на економију као науку.

 

 

 

Rile ne bihj da ti rusim sneska, ali ne prepisujem sa sajta nego iz knjige...

 

 

 

Да пишеш о некој науци, озбиљно и научно, не можеш тако што се успут информишеш путем Интернета. Тако можемо да причамо о нашем виђењу нечега, али за овако неку тему та ти прича уопште није довољна.

 

 

ja znam da je vama omiljeni adhominem argument kako se ja informisem sa vikipedije, ali ne, care ja se informisem iz knjiga.. sto sa fakulteta sto caletove stare sa njegovog fakulteta (diplomirani ekonomista je)

 

a imam i izvore sa neta....

 

Dakle, rile.. opet ne bih da ti rusim sneska, ali obidji me sa ad hominemima... nije pristojno....

 

Ako mislis da nesto sto sam napisao nije tacno, navedi izvor, iskomentarisi, prepisi ti iz tvoje knjige, sta autori koji su tebe ucili kazu..drugacijen od ovih mojih autora...

[зеленизуб]

не бих да ти рушим Снешка

Брат RYLAH Снешкобрејкерс...

[RYLAH]

Osnivac ekonomije kao nauke je Adam Smit.

Нетачно.

 

Ekonomija u sustini proucava kako ljudidonose odluke i kako te odluke uticu na druge ljude (u oblasti razmene resursa i dobara, upraljvanja privredom i privrednim aktivnostima). Takodje proucava i to na "vecem" primeru, kako funkcionise jedna kompletna privreda.

Нетачно и непотпуно.

 

Svi resursi su na neki nacin "oskudni"

Нетачно.

 

Makroekonomija je osnovana od strane Jhona Maynarda Keynesa

Нетачно.

 

a mikroekonomska "biblija" je  njegova knjiga "istrazivanje prirode i uzroka bogastva nacija"

Непотпуно. У либералном систему можда, али далеко од тога да је општеприхваћена.

 

Osnovna nacela ekonomije.

Се разликују од књиге до књиге, не постоје универзална начела економије, зато је безвезе цитирати начела једне књиге/једног сајта. Да си прочитао више књига, знао би да економија нема универзална начела, чак ни у појединим областима.

 

ja iskreno mislim da ti o ekonomiji dve blage nemas, jer si tvrdio opstu glupost da se subencijama razvija dobro kompletna privreda.... sto nisam sreo nigde da je dobra stvar osim kod politicara..

И код Кине, Индије, азијских привреда које су се све одреда тако развијале... Онда пољопривреде европских земаља... Чак и САД субвенционише робу намењену извозу ослобађањем од пореза, не видим да се они жале. 

 

Ништа не може да буде лоше само по себи, него како се примењује. Субвенције негде успевају, негде не, што је скопчано са милион различитих фактора.

 

 

Ето, укратко, а ти сад ради шта хоћеш, стварно сам најискреније хтео да ти укажем на нешто.

[Млађони]

Ako je rile zavrsio sa svojim ad hominemima, da se vratim na ekonomiju kao nauku.

 

Pa da se pozabavimo institucijom Svojine, kao osnovnom i najglavnijom ekonomskom institucijom. Svojina je najsira pravna vlast nad stvarima uz ogranicenja odredjena zakonom. (definicija)

Uglavnom se zakonska ogranicenja koriste za zastitu prava drugih lica. Pa naprimer, ako mi imamo fabriku, koja ispusta toksicne gasove u vazduh, mi svoju svojinu koristimo da ugrozimo pravo na zivot drugog lica koje dise taj vazduh.

 

Pravo svojine sastoji se od tri ovlascenja.

1. Drzanje stvari, to jest drzavina. Fakticka vlast nad st vari

2. Koriscenje stvari, Odlucivanje o tome kako ce stvar da koristi. Naprimer, pravo seljaka da posadi voce na svojoj zmelji.

3. Raspolaganje stvari. Pravo da u celini ili delimicno prenese prava na druga lica. PRimer je iznamljivanje prostora, dajemo nekom na privremenu drzavinu nas stan. Drugi primer je prodaja stana, tu  dajemo sva svojinska prava drugom licu

 

Sta je bitno u pravnim sistemima razlikovati? Imovinu preduzeca i imovinu naprimer jednog vlasnika preduzeca. Dakle preduzece ima svoju imovinu, vlasnik svoju. Imovina preduzeca ukljucuje njegovu licnu svojinu + potrazivanja pod razlicitim ugovorima. Dok je imovina vlasnika njegova licna imovina koja nema veze sa preduzecem. Opet zavisi malo od tipa preduzeca.

Takodje imovina i svojina nisu jedno te isto, o imovini vise drugi put.

[Млађони]

Непотпуно. У либералном систему можда, али далеко од тога да је општеприхваћена.

 

 

 

 

HAHAHAHAHAHHAHA ADAM SMITH NIJE OPSTE PRIHAVACEN!??!?!?!

 

 

 

Се разликују од књиге до књиге, не постоје универзална начела економије, зато је безвезе цитирати начела једне књиге/једног сајта. Да си прочитао више књига, знао би да економија нема универзална начела, чак ни у појединим областима.

 

 

 

Okrece se dve tri varijante nacela, isto kao sto se u psihologiji okrecu dve tri varijante teorije licnosti, Velika petorka i velikih 16 crta licnosti u psihologiji. Slobodan si da navedes ostale primere nacela, ali se ne razlikuju znacajno od ovih...

Ako neces ti, ja cu.... samo mi treba vremena..

 

 

И код Кине, Индије, азијских привреда које су се све одреда тако развијале... Онда пољопривреде европских земаља... Чак и САД субвенционише робу намењену извозу ослобађањем од пореза, не видим да се они жале.

 

 

Opet se pravis lud. Ja sam ti rekao "kompletna privreda" a ne odredjene grane. Dakle pravis straw mana, nisi mi naveo nijedan primer subvencije kompletne privrede kao u srbiji..

 

Sve te zemlje su subvencionisale odredjene grane(sam si rekao, zemljoradnu ). One grane koje je Indija subvencionisala su propale (tekstila industrija), kina je procvetala ne subvencijama nego zbog libelarnih zona. Kina nije imala ODAKLE da subvencionise jer je propala pre hong konga... sa hong kongom joj je skocio rast.. a hong kong nije nastao subvencijama..

 

Posle sto su uzeli subencije ubirajuci pare preko libelarizovanih zona, to ne znaci da su time digli ekonomiju... naprotiv usporili su je...

 

A sto se tice subvencija na zapadu, vecina ekonomista kritikuje te vrste subvencionisanja.. kao sto rekoh, ne kritikuju uglavnom politicari...

[verum est in beer]

@Млађони

Да ли си ти економиста?

Да ли си искусан у економији кроз праксу?

Да ли са препискама из књиге треба дискутовати?

[RYLAH]

Osim sto si ispisao da je netacno, mogao si da kazes - sta je tacno, i na sta se pozivas.

 

Evo ja mogu da ti kazem sve ove stvari koje si napisao da su netacne su iz knjige Osnovi Ekonoije, Dr Ljubice Nikolic sa pravnog fakulteta u Nisu.

Hvala ti sto mi ukazuejs da me moj profesor laze, ali sorry rile ti mi nisi veci autoritet od nje.

 

Posalji joj mail i pitaj je kako je nije sramota da pise takve netacne stvari!

 

A u medjuvremenu, mene uputi gde mogu da procitam zasto je to netacno, i nekog drugog strucnjaka koji kaze da je netacno.. u suprotnom slucaju je tvoje "netacno" samo pusta rec i nistaaaa vise.

 

cao zdravo.

Не би била ни прва ни последња која пише глупости о предмету који предаје. Али ових пар ствари горе су тешке глупости. Остатак нећу ни да читам.

 

Углавном, како ти је воља, пиши ако ти се пише.

[Млађони]

@Млађони

Да ли си ти економиста?

Да ли си искусан у економији кроз праксу?

Да ли са препискама из књиге треба дискутовати?

 

Ne.

Da.

Da. Na tome ti se bazira komplet nauka, svaka. Na prepiskama i istrazivanjima, brojkama itd.

[RYLAH]

Opet se pravis lud. Ja sam ti rekao "kompletna privreda" a ne odredjene grane. Dakle pravis straw mana, nisi mi naveo nijedan primer subvencije kompletne privrede kao u srbiji..   Sve te zemlje su subvencionisale odredjene grane(sam si rekao, zemljoradnu ). One grane koje je Indija subvencionisala su propale (tekstila industrija), kina je procvetala ne subvencijama neg ozbog libelarnih zona. Kina nije imala ODAKLE da subvencionise jer je propala pre hong konga... sa hong kongom joj je skocio rast.. a hong kong nije nastao subvencijama.. Sedi jedan. ...

 

Ово је довољно да те дисквалификује за било какав озбиљан разговор о економским темама. 

 

Какво је време у Крушевцу?

[Млађони]

Не би била ни прва ни последња која пише глупости о предмету који предаје. Али ових пар ствари горе су тешке глупости. Остатак нећу ни да читам.

 

Углавном, како ти је воља, пиши ако ти се пише.

 

Pisacu u svakom sluchaju, ja makar kad prosipam pamet, ja ne pisem samo da je netacno, nego se potrudim da objasnim zasto i sta mislim, i pozovem se na neki link ili literaturu. Ti nista od toga nisi uradio, samo si doso da mi prosipas pamet kako nemam pojma.

Sto ti je cest obicaj u diskusijama, - ti nemas pojma idi citaj.... a ne kazes ni zasto mislis drugacije, ni odakle ti to..

[Млађони]

Ово је довољно да те дисквалификује за било какав озбиљан разговор о економским темама. 

 

 

 

 

kad rile resi da diskutuje:

Bla bla bla ad hominem moj sagovornik nije nacitan, pa ja ne moram da dam nijedan argument, bla bla bla, ja sam pametniji od mog sagovornika, bla bla bla profesor mog sagovornika prica gluposti ja znam bolje bla bla bla..

[Млађони]

Zamolio bih ostale ucesnike, ako hoce da diskutuju na ove teme, dakle, neka pitaju nesto ,napisu svoje misljenje, iznesu neku cinjenicu sa sajta, knjige, linka, od strane kog ekonomiste, koje istrazivanje, nebitno sta...

 

Samo bez "ti nisi u pravu idi citaj" jer to ubija svaku diskusiju na svaku temu.. cak i da sagovornik stvarno nije u pravu...

[verum est in beer]

Ne.

Da.

Da. Na tome ti se bazira komplet nauka, svaka. Na prepiskama i istrazivanjima, brojkama itd.

Значи ниси економиста.

Са 20 и кусур година си искусан у економији, само не знам на који начин.

Ма каква наука, ти нам дајеш преписке из књиге, где само на основу неког делића економије које си прочитао, заступаш те тезе које су у књизи, без да си заиста прошао, тј искусио економију у правом смислу те речи. Као када би ја сада узео књиге из медицине, овде проспем неке делове из књиге, па ајде да расправљамо. Зар не мислиш да је неозбиљно?