Gimnazijalci: Učimo besmislice

[Ignjatije]

Gimnazijalci: Učimo besmislice

Izvor: Tanjug

Beograd -- Svaki drugi gimnazijalac u Srbiji smatra da u školi uči mnogo bespotrebnih stvari, svaki treći da nastava nije nimalo zanimljiva.

 

Foto: Beta (arhiva)

Prema istraživanju Ministarstva prosvete, gimnazijalci školovanje nastavljaju jer sa srednjim obrazovanjem neće pronaći posao, istakla je danas pomoćnica ministra prosvete Zorana Lužanin.

Lužaninova je na konferenciji u hotelu "Kraun plaza" predstavila podatke istraživanja koje je sprovelo Ministarstvo, prema kojima svaki drugi gimnazijalac misli da je delimično stekao znanje koje će mu biti potrebno u budućnosti, dok je svaki treći siguran da će mu stečeno znanje koristiti.

Što se tiče prijemnog ispita, oko 40 odsto gimnazijalaca se priprema uz privatne časove, dok se 26 odsto đaka iz srednjih stručnih škola priprema na taj način.

To, prema njenom mišljenju, znači da gimnazijalci imaju bolje materijalne uslove.

Pomoćnica ministra je ukazala na to da je istraživanje obavljeno na osnovu ankete 7.500 srednjoškolaca iz 84 srednje škole, od čega je oko 30 odsto iz gimnazija, a oko 70 odsto iz srednjih stučnih škola iz svih delova zemlje.

Srednjoškolci bi voleli da fakultet upisuju preko završnog ispita i liste želja, kao što su upisivali srednju školu, dok veliki broj srednjoškolaca uopšte nije posetio fakultet koji bi želeo da upiše, pokazalo je istraživanje.

Kada treba da se informišu o fakultetu koji žele da upišu, najveći broj informacija dobijaju putem interneta ili od starijih prijatelja, a takve informacije su dosta nepouzdane, jer je to subjektivni stav, istakla je pomoćnica ministra.

Gimnazijalci i srednjoškolci stručnog opredeljenja su saglasni da su u školi stekli mnogo prijatelja, kako je navela, dok samo oko 10 odsto njih smatra da je škola dosadna.

Stav da sa fakultetskom diplomom mogu da odu u inostranstvo ima 40 odsto gimnazijalaca, dok se samo 68 odsto gimnazijalaca i 57odsto učenika srednjih stručnih škola raduje studentskom životu, rekla je Lužaninova.

Na pitanje da li veruju u sebe, učenici su imali dominantan stav da veruju u sebe, kako je rečeno na konferenciji, ali svaki drugi srednjoškolac oseća tremu pred prijemni ispit.

Lužaninova je podvukla da je važno da se u Srbiji pokrene diskusija među srednjoškolcima i među nastavnim kadrom o svim bitnim pitanjima koja se njih tiču, kao i da bi trebalo uvesti ocenjivanje rada nastavnika u srednjim školama.

[Deja Vu]

Лупетају. Нека загреју столицу и заинтересују се за градиво па им неће бити бесмислено. И ја кад сам лењ бесмислено ми је устати из кревета, а камоли нешто урадити или научити. 

[Wu]

Što se tiče prijemnog ispita, oko 40 odsto gimnazijalaca se priprema uz privatne časove, dok se 26 odsto đaka iz srednjih stručnih škola priprema na taj način.

To, prema njenom mišljenju, znači da gimnazijalci imaju bolje materijalne uslove.

 

Јел’те? А мен’ се баш нешто учини да то значи да ништа не уче у школи...

[obi-wan]

Lužaninova je podvukla da je važno da se u Srbiji pokrene diskusija među srednjoškolcima i među nastavnim kadrom

 

Opichena zenska skroz. Pitas decu dal` ce da uce i da rade.

I skoro svi oni vec imaju uzasne probleme sa prihvatanjem bilo kakvog autoriteta, samo im jos ovo fali pa da poshize skroz.

[Odahviing]

Јел’те? А мен’ се баш нешто учини да то значи да ништа не уче у школи...

Evo ja sam bio u osnovnoj skoro vukovan, 7 i 8 razred imao po koju četvorku, i celu srenju bio odličan. I tačno je uče se gluposti, neke stvari se uče toliko obimno, a koji eu mogli da se svedu na nešto mnogo jednostavnije i kraće, samo neke osnove (jer se zove osnovna škola npr.). Onda u Tehničkoj školi sam imao gomilu predmeta koje sa računarima veze nemaju, ali ih ipak učili. Evo sada učim programer da budem na faksu, moram da znam kvantnu mehaniku iz fizike (doduše meni nije teško zato što me zanima, ali to znanje neće koristiti nigne ni 1% učenika).

 

A što što mora da se plaćaju privatni profesori su dve stvari:

1. Od previše gradiva jednastavno se dignu ruke od svega, ono radiš nešto što znaš da nikada nećeš koristiti u životu i što ćeš verovatno zaboraviti 2 dana nakon što naučiš (recimo istorija, koliko sam samo datuma i godina naučio, sada sem neke osnove i "pričica" o događajuma ne znam ništa). Jednostavno gradivo pretrpano nekakvim stvarima koje će brzo da se zaborave i klje vrlo verovatno nikome nikada neće trebati, ukoliko ne upišu nešto slično i ukoliko ih to nešto ne interesuje.

2. Loši profesori koji dolaze samo da dobiju plate, a ne da nauče decu nečim, sada na faksu nemam tih problema, možda samo jedan profesor je bio takav, ali srednja mi je bila prepuna takvih profesora, zapravo samo za 3 mogu da kažem da su se trudili da nas nešto nauče i da su to hteli. Ovi ostali su dolazili da ispredaju i da ocene na kraju i to je to. Kao da rade sa mašinama, a ne sa ljudima.

[Богдан_]

Зато 'место гимназије нека упишу МОЦ, Змај или Саобраћајну у Земуну. И никад им неће бити досадно.  sHa_sarcasticlol

[Ignjatije]

Opichena zenska skroz. Pitas decu dal` ce da uce i da rade.

 

Него? Шта си ти мислео? Где ти је осећај за права детета, права ученика, људска права уопште?

 

 

Ниси ти, Оби, човек за 21. век. Ти си старомодан. Ти поред права деци хоћеш да наметнеш и обавезе. Као не могу права без обавеза. Како да не. Не знаш да обавезе оптерећују децу. Још су мали за у обавезу. 

[Deja Vu]

Мислим да овде свако прича са своје позиције. Ја из свог искства знам да ми је бесмислено било само оно што нисам учио. Када сам учио, бивало је обрнуто. 

 

@@Odahviing, твоја позиција је да деца имају обимно градиво и да су ти неке ствари биле бесмислене (године из историје) и да то треба избацити. Има неких ствари које су бесмислене и непотребне, али то не значи да су године из историје бесмислене. Ево мени нису биле, мени су биле бесмислене математичке формуле које ми никад у животу неће бити потребне. Тако сам размишљао. 

 

Или философија. У средњој је професор на почетку године рекао: Ко хоће да ме слуша, нека слуша и хвата белешке, ко неће нека спава само да не омета час и прави галаму. Ја би међу овим другима, јер философија је бесмислена, тамо неки Платон, Сократ шта ће ми то. Но, кад су ми затребале белешке, другарице не дају и ја одлучим да кренем да хватам белешке - једини од мушкараца у одељењу. Кад сам кренуо да слушам човека, то ми је променило живот. Нпр. усмерило ме је на ово што сад студирам. Заинтересовао сам се за исту као ненормалан и од 2-3 сам дошао до 5 на крају.

 

Као и у свему, све зависи од позиције са које видиш ствари и личног искуства.  

[Juanito]

Бесмилено је можда 50% онога што се учи и једно 90% како се учи. То је реално стање, ма колико ови интервјуисани заиста били нерадници.

[Млађони]

Бесмилено је можда 50% онога што се учи и једно 90% како се учи. То је реално стање, ма колико ови интервјуисани заиста били нерадници.

 

Slazem se besmisleniji je nacin ucenja nego samo gradivo..... oce da se uci nekim starim metodama tu je nastavnik autoritet pa mi treba da ga slusamo.... taj "autorativni" sistem ucenja ne funkcionise a starija generacija nikako to da shvaati...

 

 

 

 

I skoro svi oni vec imaju uzasne probleme sa prihvatanjem bilo kakvog autoriteta,

 

To je dobra stvar, nije problem. Autoritete nezasluzeno ne treba prihvatati.

[Ignjatije]

Има доста непотребних ствари које се уче у школи. Али.... тако се филтрирају ђаци и будући студенти, где их на факултету чека још теже нарочито у првој години(где се опет филтрирају). Тако до дипломе стижу они упорнији и вреднији, заинтересованији. Не бих ја смањиваљо градиво, него бих мењао начин учења и оцењивања. И то из корена. Да буде много више разумевања градива и његове практичне примене у односу на суво бубетање.

[Deja Vu]

Бесмилено је можда 50% онога што се учи и једно 90% како се учи. То је реално стање, ма колико ови интервјуисани заиста били нерадници.

 

Овде се не ради о начину како се учи, него шта се учи. Ово прво и јесте проблем јер се захтева бубетање ствари које се забораве после пар недеља. Бубетање није метод стицања знања. Тако ти је и на факултетима. Али не видим шта је бесмислено у Платону и Аристотелу као што је било бесмислено онима са којима сам ишао у гимназију? Мени су били бесмислени косинуси, али када сам решио да научим за ту неки двојку одједном ми косинуси постали занимљиви, па сам почео да се кајем што нисам математику раније учио. И данас се кајем што сам математику тако баталио. 

 

Ради се о једној размажености где стално нешто не ваља. Не ваља ово, не ваља оно, треба више праксе, треба више овог. Стално се кука, то сам виђао и у средњој, то виђам и на факултету. Увек су други криви, крив систем, крива држава, криви аутори књига. Седи брате заинтересуј се, заљуби се у ту област и неће ти нико бити крив. Увек и увек ће бити проблем воља сваког појединца која неће да пређе преко разних потешкоћа, него тражи лакше путеве и начине.  

[Млађони]

Овде се не ради о начину како се учи, него шта се учи. Ово прво и јесте проблем јер се захтева бубетање ствари које се забораве после пар недеља. Бубетање није метод стицања знања.

 

zato i misle da uce besmislice.. ne vide prakticnu primenu onoga sto uce....

npr.. ja sam vise fizike naucio van casova fizike nego na casovima fizike.. nikad je ne bih ni zagotivio da me u drugoj godini iz fizike i hemije nije spremao vojni pukovnik iz abho koji mi je pricao o raznim tehnoloskim primenama onoga sto ucim... naprimer kda saam radio iz hemije gasove on mi je pricao o vojnim otrovima, kada sam radio elektromaagnetnu silu pricao mi je o raznim primenama elektromagneta u vojsci... itd....

 

I ja saam tako naucio fiziku i hemiju prva liga..

[Deja Vu]

zato i misle da uce besmislice.. ne vide prakticnu primenu onoga sto uce....

npr.. ja sam vise fizike naucio van casova fizike nego na casovima fizike.. nikad je ne bih ni zagotivio da me u drugoj godini iz fizike i hemije nije spremao vojni pukovnik iz abho koji mi je pricao o raznim tehnoloskim primenama onoga sto ucim... naprimer kda saam radio iz hemije gasove on mi je pricao o vojnim otrovima, kada sam radio elektromaagnetnu silu pricao mi je o raznim primenama elektromagneta u vojsci... itd....

 

I ja saam tako naucio fiziku i hemiju prva liga..

 

Па то је учење из праксе. Зато би наше школе требале имати лабораторије како би се изводили експерименти. Таквих је мало, дакле треба из буџета издвојити паре, али то је проблематично јер много школе немају ни ВЦ а камоли лабораторију. 

 

Исто тако, експерименти се не могу изводити на историји, философији, социологији. Ту нема праксе, то се може објаснити само теоријом и историјских чињеницама и да се разуме. Зашто је Први светски рат почео 1914., зашто су А.У. и Србија заратовале и слично. 

[Млађони]

Па то је учење из праксе. Зато би наше школе требале имати лабораторије како би се изводили експерименти. Таквих је мало, дакле треба из буџета издвојити паре, али то је проблематично јер много школе немају ни ВЦ а камоли лабораторију. 

 

Исто тако, експерименти се не могу изводити на историји, философији, социологији. Ту нема праксе, то се може објаснити само теоријом и историјских чињеницама и да се разуме. Зашто је Први светски рат почео 1914., зашто су А.У. и Србија заратовале и слично. 

 

MI smo imali laboratorije i iz fizike i iz hemije i radili eksperimente ali neke ortodoksne gluposti..... da smo ucili kroz eksperimente bilo bi mnogo bolje.... eksperimenti su bili.. hjde sada primenite nauceno...

 

Najbolje je bilo kad smo radili sa naftalinom jer sam se smejao od isparenja sledecih pet sati...