Протојереј Александар Шмеман - Посни стил живота

[feeble]

Потрефио се и неки добар ја мислим, да не буде сад да ништа не ваља у монаштву

[Зосима]

Наравно да има добрих,али они знају зашто су монаси,и не појављују се у медијима,жутој штампи, и имају мало контакта са светом...једном речју,знају зашто су изабрали манастир...

[feeble]

Па ено владика Порфирије је још од кад је монах био на телевизору, али ја мислим да је све то радио на корист цркве, по благослову и послушању. И сматрам да велике користи имамо сви од њега. Као и од осталих од његове сабраће...

[ego]

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић): "Богослужење и девственост"

 

 

[Желе Зека]

Мислим да је отац Шмеман по питању монаштва заиста био утописта,чак и да његови предлози имају смисла.Извесно је да у монаштву као и у другим деловима Цркве има проблема,али је Црква без монаштва незамислива.Такође,сви ови проблеми нису својствени једино монасима.Примерице,у Егзил је отишао одређен број монаха,али и мирјана.Могуће да неки монаси нису испунили завете,али нису ни многи хришћани ван манастира.Повлачење из света неопходно је да би смо се у потпуности посветили Богу.Да то није тако,монаштво се  не би ни појавило.

[DankaM]

Tja, svako ima svoja iskušenja; niđe nije med i mleko... Sve ostalo su čiste idealizacije...

[dragisa]

Мислим да је отац Шмеман по питању монаштва заиста био утописта,чак и да његови предлози имају смисла.Извесно је да у монаштву као и у другим деловима Цркве има проблема,али је Црква без монаштва незамислива.Такође,сви ови проблеми нису својствени једино монасима.Примерице,у Егзил је отишао одређен број монаха,али и мирјана.Могуће да неки монаси нису испунили завете,али нису ни многи хришћани ван манастира.Повлачење из света неопходно је да би смо се у потпуности посветили Богу.Да то није тако,монаштво се  не би ни појавило.

 

monastvo se pojavilo kasnije, tek posto su prve hriscanske zajednice (crkve) zivele upravo onako kako je smeman to ovde predlozio.

dakle pojava monastva je tek reakcija na gubitak ovoga o cemu smeman prica, na gubitak zivota potpuno prilagodjenog veri kakvog su imali prvi hriscani.

zato je netacno da smeman ovim tekstom stvari posmatra utopisticki ili pak ovi drugi komentari tipa da on to "nije mislio ozbiljno" ili to je on "pisao za sebe" i tome slicno. verujem da je mislio "veoma ozbiljno" i da je "pisao svima nama"...

[dragisa]

razumeo si me dobro samo sam ja krenuo od toga da je fenomen pojave monastva ustvari fenomen reakcije rane crkve na "posvetovnjacenje" vere. e sad ovde je akcenat na tome da je bez obzira na tu "reakciju" (koja je da tako kazem logican sled dogadjaja, dakle manje vise "nuzna" reakcija), prvobitni zivot rane crkve bio upravo onakav kakvim ga smeman ovde predlaze. poenta je: degradacija prvobitne vere onakve kakva je bila i kakvom se zivela, a ne kako ti to percepiras kao "razvoj" crkve i "dobitak". u prilog tome ide i cinjenica da se dakle monastvo pojavljuje tek kasnije, sto ce reci da u tom kontekstu stvari navedena razmisljanja nisu nikakve utopije ili mastanja. sasvim je druga stvar sto za nas danas, monastvo predstavlja ideal i vrh vere, medjutim ja licno imam utisak da smeman sasvim ispravno apeluje na "nesto vise" i sasvim sigurno "nesto teze" cak i od samog monastva (koje mi danas poznajemo kao nekakav krajnji domet vere).

[dragisa]

Па како се изгубио тај живот потпуно прилагођен вери? Црква се развијала од почетка, јер је до монаштва сигурно требало доћи, живот у вери је довео до почетка монаштва. Не мислим да је то губитак живота потпуно прилагођеног вери, већ добитак. Или те можда нисам најбоље разумео. 

 

ti imas percepciju da se do monastva moralo nekako "sigurno doci", a ja da je vera bila prinudjena da se otisne u monastvo (ne bi li sacuvala osnovne elemente svakodnevnog zivota po veri), sto opet cini da u nasoj danasnjoj konstalaciji monastvo jeste nekakav defakto "vrh" vere ali iz toga i zbog toga pogresno bi bilo izvuci zakljucak da su ona smemanova pozivanja nekakva utopija, masta ili neko neprijateljstvo prema monastvu.

[dragisa]

pa ja mislim da smeman upravo referise na taj i takav vrhovni ideal, "заједница-кинонија" crkvu.

[w.a.mozart]

bilo bi dobro da pre nego što se nastavi diskusija pročitate tekst oca Šmemana o monaškoj liturgiji i carstvu. Žao mi je što ga nemam na srpskom ali ga ima u jednom otačniku

 

evo na engleskom pa da vidite šta Šmeman misli o pravom, zdravom monaštvu...

 

http://www.scribd.com/doc/73780543/Monastic-Liturgy

[w.a.mozart]

evo ga

 

http://www.enovosti.info/lat/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=34464&%C5%A0meman---Evharistijsko-bogoslovlje#.UL6O1HfYGSo

 

[Јаков.]

Glavni razlog za otvaranje teme o ocu Aleksandru Šmemanu, mi je upravo to, što se prostom pretragom po Poukama.org, da videti da je on jedan od najcitiranijih i najpominjanijih bogoslovskih autora. "Šmeman je rekao ovo, Šmeman je rekao ono..."

 

Upisivanjem imena o.Šmemana (srpskim pismenom) preko googla se dobija zaista puno rezultata. Uglavnom su to delovi njegovih tekstova i knjiga. O njemu, sem šturog prevoda sa engleskog teksta wikipedije, zaista nema ni reči??? To mi je bilo čudno, s obzirom da je toliko čitan, ali apsurdnost je deo života.

 

Nikad nisam pročitao niti jednu knjigu o.Šmemana, ali jesam dosta tekstova ili delova knjiga, njegovih citata, tako da kad bi se sve to skupilo bilo bi to bar jedna knjiga.

 

Na žalost moram reći da mi dosta toga ni tada a ni sada nije jasno. U tim tekstovima sam uvek osećao suvu teologiju, koja me ne uzdiže, kao proste pričice iz Svetačnika, za nas neuku sirotinju raju. Ali želim da razumem. Nisam imao problem samo sa tekstovima o.Šmemana, već i sa drugima koje sam čitao. Nešto sam razumeo, nešto ne. Ali sam čitao i čitaću i dalje. Tako da to nije možda loše da se otvore posebne teme u okviru ŽRU, na kojima bi se isključivo o tekstovima pojedinih otaca pričalo. Da to ne bude razbacano na sto mesta.

Dajem primere Hrista Janarisa, ep.Zizijulasa... da pomenem samo one najnavođenije.

-------------------------------

Juče je uvaženi i voljeni brat iz administracije, Dejan, naveo u jednoj temi, oca Šmemana.

"težnja ka jednakošću ima svoje utemeljenje u zavisti."

Ufff. Vruć krompir. Zaista mi nije bilo jasno. Sem teologije, ovde je mirisalo i na tešku filozofiju.

 

Onda je ljubljeni brat Ognjen, pokušao da to razjasni:

"ту се не ради о једнакости по достојанству већ о једнакости по даровима. Или да применимо ту мисао и на причешћивање лаика вс причешћивање свештенства? Наравно да нећемо јер смо по достојанству пред Богом сви једнаки али Бог је дао свима различите дарове и то само ради служења другима а не владањем над другима."

 

Pomalo mi je tu već nešto bilo jasnije.. ali ne... U redu jednakost, a gde je tu zavist??

 

Uostalom evo teme, pa možemo da o tome govorimo.. Samo molim vas, zbog nas neukih, malo prostijim rečima, pa ćemo valjda vremenom ojačati zubiće i za jaču hranu.

-----------------------------------

I na kraju poruke o ocu Aleksandru Šmemanu, osnovni podaci, preuzeti sa.. ovog sajta

 

Na engleskom jeziku o ocu Šmemanu postoje dve osnovne strane. Šmeman i wiki

 

Aleksandar Šmeman je rođen 13 septembra 1921 g., a umro 13.decembra 1983 g. Bio je pravoslavni hrišćanski sveštenik, nastavnik I pisac. Bio je rođen u Tallinnu u Estoniji . Porodica mu se preselila u Francusku , gdje je završio fakultet. U Parizu je završio studije na Pravoslavnom teološkom Institutu sv.Sergeja , gdje je studirao sa velikim ruskim teologom Sergejom Bulgakovim. Zaređuje se 1946 g.
Od 1946 -1951 predaje crkvenu istoriju na sv. Sergeju. Pozvan je u New York u Pravoslavno teološko sjemenište sv.Vladimira. Njegov rad u sjemeništu se fokusirao na Liturgiju I njeno uzdizanje, kao jednog od najvećih znakova pripadnosti hrišćanskoj vjeri. Dobio je titulu protoprezbitera, najveće zvanje među pravoslavnim sveštenstvom.
Napisao je mnogo knjiga , a neke su objavljene posthumno.

 

 

 

[Давор73]

Признајем да, иако се не слажем са неким његовим ставовима по питању литургијске обнове (једноставно ми делују сувише утопистички) да је човек велики теолог а вероватно и духовник (јер истинске теологије не може бити без истинске духовности) и брилијантан ум коме ваља скинути капу.Мозак Гари Каспарова загледан у вечност...

[marko_13]

Браво, браво. Одлична тема. О. Александар је заиста један велики теолог, а можда највећа препрека у схватању његове мисли јесте када се непрестано позива на Дневник. То су биле његове интимне борбе и размишљања, а не ставови које је желео да подели са остатком света.