Одговарања на светој Литургији

[Иван Дабижљевић]

Љубазна браћо и сестре у Христу!

Примећујем да огромно људи долази у цркву на литургију који не зна одговарања на литургији. Какво је о томе мишљење свештеника и шта би могли предузети да не будемо само слушаоци литургије, иако је и то добро, већ да у њој учествујемо свим својим бићем? Постоји ли уопште жеља за то? Пишем ово, јер је веома тешко одржати пажњу на литургији за оне који знају одговарања, можда чак и да поју, будући да многи народ то не зна, принуђени су да се уздржавају од појања, како на себе не би привлачили пажњу. Да ли би било изводљиво да се више људи прикључи и одговара или поје на литургији тако да нико не би претрпео штету и да се притом не би отишло у неку крајност?

[Milan023]

Моје лично мишљење је да људи који нису у певници не треба да певају већ само да прате шта се пева, или ако већ имају гласовне способности тј. знају да певају да се прикључе певници. 
Мени то уопште није лепо кад са свих страна и мушки и женски певају.  

[Милан Ракић]

Моје лично мишљење је да људи који нису у певници не треба да певају већ само да прате шта се пева, или ако већ имају гласовне способности тј. знају да певају да се прикључе певници. 

Мени то уопште није лепо кад са свих страна и мушки и женски певају.  

У многим храмовима, нарочито у нашем престоном граду, пракса је супротна... Људи су Литургијски "потковани" и активно-одговарањем-и на тај начин бивају делом "верног народа"... Да ли ће можда неком минуциозном уху ова-свакако какофонија засметати, нека дође нпр. у земунски намастир

 

Хришћанска повијест нам каже да је тако и бивало кроз време... Да људи који су долазили на Литургију, нису били само неми посматрачи `дешавања`, него су штедро-песмом и славословљима Светој Тројици-учествовали у Литургијском сабрању... И нико се није бунио.. Да л` неко има талант да поје/пева или не... Он је ту и активно учествује... 

 

Нека као `слика`, послужи изјава легендарног професора Црквеног појања са Богословског факултета, господина Предрага Миодрага, који је своједобно рекао да он није `одређен` да цени нечије таланте... Ко је он, јавно се питао, да `одређује` да ли је неки студент `подобан` за свештеника, ако му Господ није дао таленат певања.. Он ће оценити труд и залагање-и ту је његова улога... И није кадар, нити сме (и може на концу) да некога `одвоји` од служења зато што нпр. не зна да пева... А можда је добар догматичар... Ерминевтичар... Литург на концу-ал` нема таланта...

 

Дакле, оно јест-`лепше` је , кад попа уме да пева, још лепше кад певница то исто ради, а најлепше када верни народ бива `анђеоским` хором... Али, нити сви попови знају да поју, нити све певницу умеју да `испрате` све гласове-нарочито у мањим срединама, нити нам у локални храм, на богослужење-улогу `верног народа` увек чине чланови Првог београдског певачког друштва...

 

Према томе-само напред! Певајте и прослављајте Господа, нико вам не брани... А и сами ћете, на концу увидети негде, да ли то што радите изгледа као "вречање" или умилни "ангелски собор"... Уосталом-ко има право да вам замери!?

[Јелина]

Према томе-само напред! Певајте и прослављајте Господа, нико вам не брани... А и сами ћете, на концу увидети негде, да ли то што радите изгледа као "вречање" или умилни "ангелски собор"

уосталом, певање се учи, после десетак година вежбања - сигурно ће бити боље Поента: тихо и истрајно!

[мирођија]

  Хвала Богу, код нас на литургији сви који знају да одговарају, певају. А и који не знају, па науче.

[geronymo]

Licno moje misljenje je da ljudi treba da slave Gospoda;jer svaka ptica svojim glasom pjeva. Jedino ako ima novih odluka,da narod ne poje ,kao sto sam video u eparhiji sumadiskoj i kod ucenika pro rimske orijentacije.

[Фидер]

уосталом, певање се учи, после десетак година вежбања - сигурно ће бити боље Поента: тихо и истрајно!

 

Па не би рек'о   има нас којима ни трансплатација грла не би помогла да лепо певамо. Зато је моје одговарање на Литургији врло тихо, учествујем активно а уједно и спречавам стварање тампон зоне око мене у храму.

[Милан Ракић]

Licno moje misljenje je da ljudi treba da slave Gospoda;jer svaka ptica svojim glasom pjeva. Jedino ako ima novih odluka,da narod ne poje ,kao sto sam video u eparhiji sumadiskoj i kod ucenika pro rimske orijentacije.

А да ли био љубезан, у Христу брате, да нам јасније пренесеш оно што си видео у епархији Шумади(ј)ској гледе теме, тј. који су то-какви-и на који начин чине ти, како кажеш, "проримски" оријентисани ученици... Чисто мало да нам 'приближиш' утисак....

[feeble]

Моје лично мишљење је да људи који нису у певници не треба да певају већ само да прате шта се пева, или ако већ имају гласовне способности тј. знају да певају да се прикључе певници. 

Мени то уопште није лепо кад са свих страна и мушки и женски певају.  

Onda treba ici na koncert, tamo svi lepo pevaju. Uglavnom

 

Ja ruzno pevam, ali tiho, nadam se da me niko ne cuje. Ali, ne bi mi bilo milo da me neko ucutka zato sto falsiram 

[Богдан_]

Па не би рек'о   има нас којима ни трансплатација грла не би помогла да лепо певамо. Зато је моје одговарање на Литургији врло тихо, учествујем активно а уједно и спречавам стварање тампон зоне око мене у храму.

Тихо је ок. Мада мислим да се не би толико ни приметило, јер ми се некад дешава да црква баш грми. У том случају те не би нико ни чуо.

[ПиП]

Моје лично мишљење је да људи који нису у певници не треба да певају већ само да прате шта се пева, или ако већ имају гласовне способности тј. знају да певају да се прикључе певници. 

Мени то уопште није лепо кад са свих страна и мушки и женски певају.  

Ја сам у цркви такорећи самоук. Пре извесног броја година када сам почео да одлазим у храм на богослужења, нико ме није повео, нити сам имао кога да питам за неке ствари. Сећам се да сам у првих пар месеци увек стајао лево са женама и уопште нисам примећивао да сам једини мушки са те стране.   Богу хвала, литургија ме је занимала и трудио сам се да чујем и разумем шта се пева и говори али то ми није баш увек полазило за руком, некада због неразумљивог и тихог појања а некада због непознавања црквенословенског језика. Због тога сам потражио књиге о светој литургији,  а касније и на интернету читао чланке о томе. Истражујући тако, брзо сам схватио да добар део литургијског текста припада верноме народу. То ме је помало зачудило јер углавном нисам никога чуо да одговара или поје (осим певнице), или се дешавало ретко, када се у храму задеси неко са стране ко је тако навикао. Пошто сам "расветлио" све текстове, нашао изговоре црквенословенског писане српском ћирилицом, укратко речено када сам стекао сигурност и склопио "мозаик" свете литургије у глави тако да разумем када се шта дешава, почео сам прво сасвим тихо а касније и гласније да активно учествујем у одговарању и појању. Није то било са неким премишљањем, то је једноставно дошло само, негде изнутра. Е сад, можда то некоме није јасно па бих направио једно поређење. Пошто сам пореклом крајишник (крв није вода), а код крајишника је опште позната ствар да ни једно славље не прође без да се запева. Може ту бити музике преко уређаја или неке уживо музике, али увек дође моменат када се све то утиша а песму поведе неко од присутних а остали му се придруже. Мени је то увек најлепши део славља јер се тада из радосног срца излива песма. Отприлике је то оно што се догодило и на светој литургији, једноставно је дошао моменат радости који је тражио да се кроз славословље и појање излије напоље. Тако је то кренуло и било ми је свеједно шта други мисле о мени а искрено нисам ни помишљао да би некоме у цркви могла засметати песма радости. Наравно, иако не шапућем, ипак и не претерујем са гласношћу. Слава Богу, данас после толико година, од нас који редовно долазимо на литургију, пола ако не и више, активно учествује у одговарању и појању. По мом мишљењу то су најлепше литургије. Присуствовао сам и на литургијама када поју хорови или певнице које имају добре и школоване гласове, али верујте ми ништа лепше него када око себе чујеш верни народ како прославља Бога, и ти заједно са њима.

[obi-wan]

Licno moje misljenje je da ljudi treba da slave Gospoda;jer svaka ptica svojim glasom pjeva. Jedino ako ima novih odluka,da narod ne poje ,kao sto sam video u eparhiji sumadiskoj i kod ucenika pro rimske orijentacije.

 

Ne znam `de si ovo cuo ili video, ali u Sumadijskoj eparhiji nisi. Jer sam tamo u horu i za raznim pevnicama vec godinama, i ne samo da nije zabranjeno, nego bas svuda skoro cela crkva peva, tacnije, svi koji zele, a uglavnom ih ima dosta. Jednostavno, hor ili pevnica vode (uvek mora da ima neko sa dobrim sluhom i znanjem ko ce da vodi, da kazemo protopsalt, bez toga ne ide), a narod umerenim glasom prati i ucestvuje.

 

I sto je vrlo bitno - bio sam na vise Liturgija gde ili episkop ili svestenik u nekom momentu izadju i pozovu narod da pojaca ucesce u sluzbi pevanjem, makar onih kratkih i lako razumljivih mesta kao sto su prozbe i jektenije.

 

Dakle, sto se Sumadijske eparhije tice, neko te je dezinformisao.

 

...

 

Inace, dobro nam dosao na forum...

[Драгана Милошевић]

Naravno da pojem. Ne znam da li imam talenta ali aktivno ucestvujem.

[emilija]

Ruska pravoslavna crkva za "granicom", ucestvuje svako ko zeli, hor vodi sa balkona a odozdo imamo pojacanje:)))

Potpuno je na volji svakoga da odgovara na glas ili "u sebi":)

[Danijela]

Грчка реч Литургија значи заједничко дело, дело народа, јавна служба. У ужем, црквеном смислу, то је дело Цркве, дело свега народа Божијег, служба Цркве. Назива се и Тајном над Тајнама. Други назив којом се означава Литургија је Евхаристија, што у преводу са грчког, значи благодарење, захвалност, што и јесте суштински карактер ове Божије службе – наша молитвена захвалност за све дарове које добијамо од Господа.

 

У Светој Литургији прима се Сам Господ Исус Христос, Његово Тело и Крв, он је стварни служитељ Литургије, што, по благодати Божијој, пред нама савршава свештенослужитељ. Тако окупљени на заједничку молитву и благодарење Господу, свештенослужитељи и верни народ – осењени мистичним дејством Духа Светог – представљају истинску Цркву Христову. Св. Дух омогућава нам да Црква буде икона Царства Небеског.

 

Значи, заједно учествујемо са свештенослужитељима, свако са својим одговором, у Литургији. Зато ћете и видети обележено, у књижици Одговарање на Литургији, ђакон/свештеник и народ.

 

http://www.sozeb.org/soz_stari/bl/pdf/liturgija.pdf

 

Наравно, неопходно је водити рачуна, да ако нисмо обдарени лепотом гласа, да исти не повисујемо и реметимо богослужење. Довољно је запевати, што оно кажу, ко за себе