Данина мућкалица

[Иван ♪♫]

U svoj život uglavnom ne privlačimo ljude koje želimo , već one koji su nam potrebni za dalji rast.

Mozda jer u drugoj osobi vidimo nesto sto nam nedostaje? Neku osobinu, uzor kako se nositi sa onim s cim mi ne umemo. Ili priliku da budemo to sto jesmo, priliku da budemo konacno slobodni, i nesputani i bez straha u projavljivanju svoje licnosti, ideja, teznji, zelja, ceznji. Utehu?

A mozda su nam te osobe poslate...

 

A sto se tice onih, koji nam prave neprijatnosti, na takve jednostavno naletis kad tad, sta vise oni traze zrtvu

[Данче*]

A mozda su nam te osobe poslate...

 

Послате су да..

Ako želimo napredovati na svome duhovnom putu, neophodno je da se slomi ego i naš stari pogled na svet.

 

О, како је ово истинито..

Tako da srodna duša vrlo lako može biti neko ko nam nanosi najviše bola, jer potrebno nam je to iskustvo da bismo ojačali i uzdigli se iz pepela, poput feniksa.

[Данче*]

To je misterija ljudskog života-da stare tuge vremenom, postupno, prerastu u mirne radosti.

Dostojevski

https://www.youtube.com/watch?v=TqlntkL9zDY&feature=share

[JESSY]

[Данче*]

Џес!

[Данче*]

Gospode, ja ne molim ni za čudesa ni za priviđenja, već za snagu svakodnevnu. Nauči me umjetnosti malih koraka.

 

Napravi me pažljivijim i snalažljivim, da bih se u raznolikosti svakodnevnog života zadržavao na otkrićima i iskustvima, koja me uzbuđuju.

Nauči me da pravilno raspolažem vremenom svog života. Podari mi fini dar da razlikujem primarno od sekundarnog.

Ja molim za snagu uzdržanosti i mjere, da kroz život ne bih lepršao i skliznuo, već razumno planirao tok dana, da mogu vidjeti vrhove i prostranstva, i da čak ponekad nađem vremena da uživam u umjetnosti.

Pomozi mi da shvatim da iluzije nijesu od pomoći. Ni sjećanje o prošlosti, ni snovi o budućnosti. Pomozi mi da budem ovdje i sada, i prihvatim ovaj trenutak kao najvažniji.

Spasi me od naivnog uvjerenja da sve u mom životu treba da bude glatko. Podari mi jasnu spoznaju da su teškoće, porazi, padovi i neuspjesi samo prirodni sastavni dio života, zahvaljujući kojima rastemo i sazrijevamo.

Podsjećaj me da srce često buni sa razlogom.

Pošalji mi u pravom trenutku nekoga, ko ima hrabrosti da mi kaže istinu, ali da mi je kaže s' ljubavlju!

Znam da se mnogi problemi rešavaju, ako se i ništa ne uradi, zato me nauči strpljenju.

Ti znaš koliko nam je jaka potreba za prijateljstvom. Daj mi da budem dostojan tog najlepšeg i najnježnijeg Dara Sudbine. Daj mi bogatu maštu, da bih u potrebnom vremenu, u potrebnom trenutku, na pravom mjestu, u tišini ili govoreći, nekome podario neophodnu toplinu.

Napravi od mene čovjeka, koji zna da dopre do onih koji su zaista "na dnu".

Spasi me od straha da ću nešto propustiti u životu.

Ne daj mi to što ja želim, već to što mi je zaista potrebno.

Nauči me umjetnosti malih koraka.

Molitvu je napisao Antoan de Sent Egziperi u jednom od najtežih perioda svog života.

[Данче*]

[Данче*]

Mi nemamo novac, dušo, ali imamo kišu.
Bukovski

 

[Данче*]

Дођу тако дани кад нас има и превише...расути смо на све стране..и лево и десно.. и северно и јужно... и у ширину и дубину..у висини...где год око допире-ту смо...и људи почињу да се гуше и спотићу о нас,где год крену - ми смо већ оставили свој траг..шта год отворе ми већ затворили.. препунили чаше и своје и њихове...Дођу тако дани кад сами себи сметемо, кад не знамо где нам је место..кад не знамо да ли смо пошли или смо дошли...кад само станемо слепи, глуви и неми на све око себе...и не препознајемо више ни сопствени корак...и питамо се да ли је исувише дуг, кратак, оштар, широк, превисок, лакомислен...ил` смешан, смотан и трапав...Питамо се дал' су нам трагови довољно важни, јасни и чисти..ил' невидљиви и неважни... можда чак, прљави и блатњави...Кад дођу ти дани,..а свима нам дођу понекад...шта учинити са самим собом?! Да ли се избрисати..искључити..испрати мисли,..окупати речи,..згазити емоције..очистити немире..спавати ал' не сањати, причати ал' ништа не рећи..ил' само чутати, чутати, чутати..(н.н.)

https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xap1/v/t1.0-9/1393842_390523634408489_606932988_n.jpg?oh=544e4de73bdd24d78ae7b0f9ad07d2d7&oe=56871CA2

[Снежана]

[Данче*]

..

Хвала Снеле! ♥

[JESSY]

"Када имаш жалости, онда знај да те Господ није заборавио и да мисли о теби; и можеш бити сигуран, да ти неће послати више искушења, него што можеш поднети, а да ће заједно са искушењем, послати и олакшање."
(Св. Макарије Велики)

 

                                                                                           

[Данче*]

Tаjnа nestаlih misli je sаkrivenа u tišini
kojа miriše nа LJubаv.
Tаko si mlаd i nаivаn moj sinko.
Govorilа je nekа stаricа gledаjući
u moje zаmišljene oči.
Jednom nаučićeš sine,
dа je jedini nаčin dа zаdržiš stvаri
ovog svetа, pustiti ih dа idu svojim putem.
Mudаr čovek znа dа je u prirodi svih stvаri
dа se uvek iznovа vrаćаju.
Pа čemu ondа brigа.
Znаj, ništа se ne može zаdržаti.
Možeš sаmo držаti, аli ne i zаdržаti.
Ako imаš dovoljno snаge i ljubаvi u sebi
i pustiš dа ode od Tebe
sve će ti se sа rаdošću opet vrаćаti.
Tаko tuguje vetаr.
Odlаzeći i iznovа dolаzeći.
Tаjnа nestаlih misli je sаkrivenа u tišini
kojа miriše nа LJubаv.
Zаdrži i izgubićeš,
pusti i sve će ti se sа rаdošću vrаtiti.
Jer sаmo u ljubаvi se uvek može otići
i uvek ponovo doći.
(n.n.)

[Данче*]

РУКЕ - Ларкин
Деси се да код људи које тек упознајем поглед спонтано клизне к рукама.
Јер,руке говоре о особи више од лица,имају свој живот,своју прошлост коју је лице већ заборавило,јер ионако свакодневно мењамо маске,од ситуације до ситуације.
Ношено неком силном жељом или страхом.
Али руке,оне увек говоре истину.
Јесте ли икада видели тужне руке?
Уморне?
Збуњене?
Оне понизне?
Наметљиве,љуте...?
Руке које увек желе имати контролу и које су изгубљене у узалудним покушајима служења неком разједињеном бићу?

У рукама је молитва,стварање и - разарање.

Приче се причају рукама.Оне могу испричати скривене детаље који би се у речима изгубили или се учинили неважнима.
Само ћете погледом на руке открити љубав...равнодушност.
Не на лицу.
То пише на рукама.
Руке служе за универзалну комуникацију са свим што постоји.
С људима,животињама,биљкама,па чак и стварима.
У рукама је љубав тела с телом
и душе с другом душом.
Кроз њих теће енергија целог Свемира.
Оне опраштају,али и опомињу.
Милују,играју се,смеју се.
Руке су увек истините.Чак и кад лице то није.
Оне ће увек остати доследне себе.
И Вама.Ма шта ви покушавали бити,оне ће увек остати исте,и једноставне...
У тренуцима мира ваше ће вам руке рећи ко сте доиста.

 

[JESSY]