Данина мућкалица

[Данче*]

МОЛИТВА КОЈА ЖИВОТЕ СПАСАВА
Дошао младић код духовника са питањем: "Зашто ми се дешавају лоше ствари у животу?" Духовник се замисли па му беше жао младића па му рече: "Дођи сутра дете да се помолим ноћас Богу за тебе".
Када је сутра дан он дошао страц га већ дочека на вратима: "Слушај ме овако сине; Први пут кад ти се десила незгода, када је твој друг настрадао, ти си преживео. За то требаш захвали молтвама твоје мајке. Други пут кад си упао у реку са пријатељеима .Обоје су се удавили тебе су пронашли. И за то захвали својој побожној баки која је цели живот постила и ишла у цркву. Трећи пут си заспао са упаљеном грејалицом која је захватила кревет. Верујем да се ни сам не сећаш ко те је пробудио из сна. За то мораш захвалити твом поштеном оцу који је радио цели живот и са смирењем подносио сваку невољу због тебе. Сећаш се оно кад си за секунд избегао стабло док си секао дрва. Једна старица којој си стално уносио дрва док је била жива, сузама ти је захваљивала и хвалила Бога због тебе". Старац хтеде да настави даље али га младић видно уплашен и изненађен упита: "А, одкуд ви то све знате?"
"Рекао ми Онај који све зна" - одговори старац. "Добра дела љубави и молитве све у вечности стоје; иди и ти сине па учини нешто за будуће твоје. И док наиђу тешка времена и хладан ветар невоље у будућности почне да дува, шапат твоје топле молитве у хладним данима децу ће да ти чува.

[javor]

So maki sum se rodil jas

So maki jas ke si umram

Makite da mi gi napišete

Ozgora na mojot grob

Ke slezam dolu v gjul bašču ...

[Данче*]

Neko iz detinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu, još malo radoznalosti i nemira pa ume da se igra i raduje malim stvarima.
Duško Radović

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/originals/0e/ef/59/0eef5961f7ea15fdf711da5ccb35417c.gif

[Данче*]

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/originals/0d/37/c6/0d37c6bb748d3224d36cb4840c01b19f.gif

[Данче*]

Vivo per lei da quando sai
La prima volta l’ho incontrata,
Non mi ricordo come ma
Mi è entrata dentro e c’è restata.
Vivo per lei perché mi fa
Vibrare forte l’anima,
Vivo per lei e non è un peso.

[Данче*]

[Данче*]

Jaki su oni koji se ne stide svojih ožiljaka

Ožiljak na članku leve noge zaradio sam s pet godina dok sam se igrao žmurke. Posekao sam se na polomljenu pivsku flašu. Videla se tetiva. Ovaj pored pupka je nastao nakon operacije. Ništa strašno. Preživeo sam. Ovaj ovde na obrazu – njega golim okom ne možeš videti – on mi je od života. Šamara ponekad. Navikao sam.
Imam još nekoliko njih okom nevidljivih. Iza ramena i uz leđa gde je koža pukla to je od preranog odrastanja, kad centimetrima prerasteš broj godina, pa ti telo okraća. Imam jedan na dlanu. Kad se ono Malo Vode što sam tu godinama držao pretvorilo u kiselinu, pa nagrizlo. Drugi je na kažiprstu, kad se onaj Nokat za kog sam mislio da nikad neće odvojio od mesa demantujući poslovicu. Ovaj najveći i najnevidljiviji, tu oko guše, on je od davljenja. Tako se svete sve Neizgovorene Reči. Dave osvetnički.
Ima ih još. Uzduž i popreko. Od padanja i ustajanja, od griženja jezika pred Strahom, od Gladnih Kurjaka koje sam pokušao hraniti, od posecanja na sve One Stvari gurane pod tepih, od roditeljskih Dobrih Namera i prijateljskih Nisam Namerno.
Dugo sam mislio da zarastaju jedino ako se natapaju suzama, ako se kriju od tuđih pogleda, ako samom sebi negiram njihovo postojanje. A onda sam otkrio da tuđa pitoma reč leči bolje, brže i jače. Samo gde je naći? Kuda je tražiti? Tako veštački nasmejan, s ožiljcima skrivenim ispod dugih rukava koje sam stezao u pesnicama, svi su mislili da se o mene Život nije ni očešao, a kamoli da me je šamarao. Nisu znali da On za svoje napade ne čeka na tvoje punoletstvo.
A gde su tvoji? Znam da ih ima iza tog širokog osmeha, a još više iza tog namrštenog lica. Sve te napukline na koži nisu slika slabosti, to je mapa tvog puta, to je sinopsis tvog iskustva, to su tvoje prirodne tetovaže. Ne stidi ih se. Ne zarađuju ožiljke samo slabići jer ne znaju kako da se biju. Mnogo dublje ožiljke imaju oni koji misle da znaju kako. Te samouverene Život najviše voli da udara s leđa, mučki i neočekivano. Naslađuje se kad ih razuverava, hrani se njihovim polomljenim samopouzdanjem.
Nisu oni slika tvoje slabosti, nego činjenice da si živ. Sami od sebe retko kad prolaze, a od kukanja još sporije. Te ožiljke nastale od življenja najbolje leče zajednička ćutanja. Ona ćutanja kad jezici ne govore, već samo pogledi pričaju. Kad sve uspe da izleči jedan zagrljaj. Majčin. Očev. Prijateljski. Njen. Njegov. Zato ih ne skrivaj. Pokaži svetu da biti povređen a preživeti je veća hrabrost nego biti nepobediv.

 

http://blogdan.rs/2016/02/25/jaki-su-oni-koji-se-ne-stide-svojih-oziljaka/

[Данче*]

Eh, dete moje…Ja sam samo stari jelen osedeo usled mnogih zima; godine moje hoće da preteknu godine gavrana; pa ipak i pored tolikih dana što su potisnuli moju glavu, i pored toliko životnog iskustva, još nikad nisam sreo čoveka koga nisu obmanuli snovi o sreći, ni srce u kome ne postoji skrivena rana…

R.Šatobrijan “Atala”

 

[Данче*]

После извесног времена видиш суптилну разлику између дати руку и заробити душу.
Неко схвати да љубав не значи спавати са неким и да дружење не значи сигурност,да пупољци нису одговор и поклон није обавеза и почињеш прихватати грешке уздигнуте главе и широм отворених очију.
И научиш планирати данас јер сутра је несигурно,а будућност се може распасти на пола пута и после извесног времена схватиш да, ако претераш,Сунце пече до бола.
Тако неко засади цвет у своме врту и украси властиту душу уместо да чека да му цвет буде поклоњен.
И схватиш шта заиста можеш поднети, колико си заиста јак, колико вредиш...и тако учиш, учиш… и сваким даном учиш…
С временом увиђаш ко је у стању волети те са свим твојим манама, без жеље да те мења, и ко ти може пружити сву срећу коју желиш.
С временом научиш да реч изговорена на растанку може повредити за цео живот…
С временом научиш да се свако може извинити, али опростити могу само велике душе.
С временом схватиш да је време проживљено са неким непоновљиво.
Научиш да онај који не поштује и понижава друге, прије или касније, буде и сам вишеструко понижен.
С временом научиш градити свој пут данас, јер сутра ко зна шта ће бити…
С временом научиш да нема ни будућности ни прошлости; постоји само садашњост која се догађа баш у овом тренутку…
С временом ћеш видети да, без обзира на то што си срећан са особом која је поред тебе, очајнички желиш оне који су до јуче били са тобом, а отишли су.
С временом ћеш научити опростити, молити за опроштај, рећи да волиш, рећи да желиш, рећи да ти је потребно и рећи да желиш бити пријатељ, јер пред крај живота је за то касно и нема више смисла.
Нажалост, само с временом…
Хорхе Луис Борхес

[JESSY]

Главно средство за спасење – трпљење много различитих невоља, коме какве одговарају... Онај који хоће да се спасе треба да памти и не заборавља апостолску заповест : „Носите тешкоће један другог и тако испуните закон  Христов“. Много других заповести има али ни код једне друге нема таквог наставка, то јест : тако испуните закон Христов. Та заповест има велики значај и пре других треба се трудити да њу испунимо.

Преподобни Амвросије

[Данче*]

Није нужно увек имати став о нечему.
Лепо је некад уживати у сопственом унутрашњем тиховању.
Неће свет пропасти само зато што се ти ниси правио паметан један дан.
Нити ће неко умрети само зато што си једног дана нагло заћутао пред собом.
Тишина је дар. Спознај њену вредност док траје.
Записи из ништине

https://media.giphy.com/media/3ornkcEWbXlfcLGS3e/giphy.gif

[Данче*]

Постоје два дана у свакој седмици због којих се никада не требамо бринути, два дана која би требала бити ослобођена од свих страхова и слутњи.

Један од ових дана је ЈУЧЕ; дан са свим својим грешкама и бригама, са својим слабостима и заблудама, са својим болом и патњом.

ЈУЧЕ је заувек прошло без наше контроле.
Ни сав новац света не може вратити натраг оно наше ЈУЧЕ.

Не можемо вратити ни једно дело које смо починили;
не можемо избрисати ни једну реч коју смо рекли.
ЈУЧЕ је заувек отишло у неповрат.

Други дан због којег се никада не требамо бринути је СУТРА; дан са свим својим могућим несрећама, проблемима, са својим грандиозним обећањима и разочаравајућим резултатима.
СУТРА је исто као и ЈУЧЕ, ван наше контроле.

Сутрашње сунце ће поново изаћи,
или у сјају или иза маске облака, али ће изаћи.
Но све док не изађе, ми немамо удела у надолазећем СУТРА, јер оно тек треба да се роди.

То нам оставља још само један дан, ДАНАС.
Сваки човек може изаћи на крај са својим даном.
Али оно што нас ломи су уствари те две ужасне вечности: ЈУЧЕ и СУТРА.

Јер није данашње искуство оно што нас брине,
већ кајање и горчина због нечега што се десило ЈУЧЕ и стрепња пред оним што се може десити СУТРА.

И зато - живимо пуним плућима, али нека то буде ДАН ПО ДАН.

https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xtf1/v/t1.0-0/s526x395/1904143_464890826971769_2040432630_n.jpg?oh=cb6c1e74cf6d927ac580796cd6934168&oe=578C460E

[Данче*]

Svideo mi se njen stav, iako nadobudan, sama činjenica da poseduje petlju da mi se suprotstavi - inspirisala me da nastavim. Više nisam obraćao pažnju na njenu lepotu, njeno lice, usne, već me nahranio izazov, probudio onu pritajenu uobraženost u meni, koju sam oduvek skrivao. Nesvesno me je naterala da priznam da smo isti. A to me je nerviralo. Mnogo. Mislio sam da tako pozitivnu dozu bezobrazluka imam samo ja. Na trenutak me je naterala da se osetim kao kralj, na trenutak sam postao bednik. Jedini problem je što sam se i kao bednik pored nje osećao savršeno.

Slaviša Pavlović - Nema šanse da ne uspem

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/originals/37/2e/b8/372eb85163a297b732affd2113cbebaa.gif

[Данче*]

Iznenađuje broj ljudi koji ne mogu osećati bol.

Bukowski

[Данче*]

Ja sam ti nešto između emotivca i budale. Ubije me ono što drugi ne bi ni primetili, a ojača ono posle čega bi svaki drugi čovek bio lud.
Bukowski