Теологија Митрополита пергамског Јована (Зизијуласа)

[Родољуб Лазић]

Суд о томе да ће Црква постати нека врста секте и да ће ишчезнути ако не уђе у дијалог са свим феноменима свог времена је аподиктичан и не зависи од историјских околности. Тако да се не ради о поређењу, него о примени тог суда на други временски период. То што митрополит тврди морало је (ако је истинито) да се деси и тада. А није се десило, као што знамо.

У та времена није било жеље са римске стране за било каквим дијалогом (нудило се само унијаћење slava3, као израз њиховог попуштања да не морамо одмах да постанемо католици). Не може се водити дијалог када га једна страна не жели. Данас постоји обострани интерес за дијалогом (мада ми не знамо који је интерес римске стране, можемо само да нагађамо поучени искуством њиховог деловања према православнима кроз многе векове 319.gif).

Истинитој Цркви Христовој не може да прети опасност од тога ''да постане нека врста секте и као и све секте нестане?!'', јер њу врата адова неће надвладати, можемо само ми да нестанемо из Цркве.

Не треба се тешити овим речима Господњим као, да шта год ми урадимо црква неће пропасти. Јер то је римска теологија из које је произашло да је папа непогрешив у питањима вере. Шта све нису радили кроз векове па ипак постоје (имају само изглед цркве - да не помислите да тврдим да јесу Црква). Ми стално морамо да стражимо и пазимо да не постанемо као фарисеји, да се слепо држимо слова закона а да не видимо дух тог истог закона. Наравно да Цркву врата адова неће надвладати, али не сметнимо с ума да смо и ми црква (део смо те цркве - удови) па је неопходно да водимо рачуна да ми као индивидуе не застранимо и заразимо и друге чланове цркве.

Брате "Ромејац", има једна народна изрека: "ја шумом, а ти друмом". Никако да успоставимо комуникацију, одн. опет говоримо о различитим стварима. Ти говориш о разлозима зашто Црква није водила дијалог и да треба водити дијалог. Ја говорим о томе да митрополитов исказ о секти и ишчезавању није тачан и наводим пример о коме ти причаш из другог угла. А потребу дијалога (тачније - мисионарења кроз дијалог), рекао сам на почетку, не спорим.

Не видим, такође, какве везе има римокатоличка папска теологија и реалност њихове цркве са тачном констатацијом "Џавера" да Црква, као целина, не може пропасти, и да се њен идентитет не заснива на дијалогу са савременим феноменима, него на јединству, Духом Светим, са Христом као својом Главом.  

[Milan Nikolic]

То је тачно што си рекао о јединству, али Црква има мисију у Историји, не сме се затворити ни за кога. А и што би се затворила, зашто не би смела са неким да има дијалог?

Сад опет можемо о томе шта је Зизјулас рекао а шта је мислио, међутим, то су празне приче.

[Ромејац]

Брате "Ромејац", има једна народна изрека: "ја шумом, а ти друмом". Никако да успоставимо комуникацију, одн. опет говоримо о различитим стварима. Ти говориш о разлозима зашто Црква није водила дијалог и да треба водити дијалог. Ја говорим о томе да митрополитов исказ о секти и ишчезавању није тачан и наводим пример о коме ти причаш из другог угла. А потребу дијалога (тачније - мисионарења кроз дијалог), рекао сам на почетку, не спорим.

Не видим, такође, какве везе има римокатоличка папска теологија и реалност њихове цркве са тачном констатацијом "Џавера" да Црква, као целина, не може пропасти, и да се њен идентитет не заснива на дијалогу са савременим феноменима, него на јединству, Духом Светим, са Христом као својом Главом.  

Заиста се не разумемо. Ја ти говорим о томе да постоји опасност да ми као удови Цркве и не приметивши одпаднемо од ње. Црква је небоземна, а ми (људи) као земни део ње можемо да пропаднемо.

Мислим да је митрополит говорио о томе. И о чињеници да можемо (не да ће тако и бити) да се затворимо у себе као што то чине секте (јер хтели ми или не опасност увек постоји). И да треба на том пољу стражити.

А када кренеш тим путем да без обзира на све не може пропасти долазиш до папске теологије. Не кажем да може пропасти (знамо да Црква никада неће пропасти) већ да не смемо ићи тим путем самодовољности (Господ нам је обећао да Цркву ни врата ада неће надвладати) па не морамо да бринемо да не упаднемо у неку јерес или слично (тако се римска црква понаша - и они верују да црква неће пропасти па им је зато папа у питањима вере непогрешив). Ослањајући се само на то да неће пропасти лако занемарујемо све друго и може нам се десити да не приметимо када одемо у јерес.

Иначе слажем се да се њен идентитет не заснива на дијалогу са савременим феноменима, али исто тако не сме се занемарити да живимо у другачијем времену од оног у којем су живели први хришћани и да су проблеми садашњег човека другачији од проблема хришћана у прошлости (а ко зна какви ће бити проблеми у будућем времену).

Како сам ја схватио митрополита Јована, треба да се држимо своје вере а да будемо отворени за разговор са свима и да наша вера буде на сталној провери (нас самих - не мислим да преиспитујемо Богом дане истине, већ да преиспитујемо себе да се не удаљимо од Бога) да не залутамо у мрак и да се не погордимо тиме што имамо.

[Milan Nikolic]

Антиекуменисти (не односи се ни на кога посебно) са правом инсистирају да се аскетизам не одваја од светих тајни, али често се покаже да сами антиекуменисти то чине. Тако, на пример, лако долазе до мишљења да Црква не треба да води дијалог ни са ким изван Цркве, а управо тај дијалог јесте врста аскетизма где се показује наша постојаност и истрајност. Кажу, довољно је да имамо веру и аутоматски је ствар решена.

Ако постоје они екуменисти који делују онако како антиекуменисти приказују (занемарују врлински аспекат), то не умањује чињеницу да антиекуменисти нису ништа другачији.

[Родољуб Лазић]

Заиста се не разумемо. Ја ти говорим о томе да постоји опасност да ми као удови Цркве и не приметивши одпаднемо од ње. Црква је небоземна, а ми (људи) као земни део ње можемо да пропаднемо.

Мислим да је митрополит говорио о томе. И о чињеници да можемо (не да ће тако и бити) да се затворимо у себе као што то чине секте (јер хтели ми или не опасност увек постоји). И да треба на том пољу стражити.

Он није говорио о о нама као удовима који,  и не приметивши, можемо отпасти итд. Он јасно каже да ЦРКВА може постати као секта и може да ишчезне ако није у дијалогу. Али ја не бих више, ако се слажеш, да цедимо суву дреновину. Довољно смо рекли, и ко је шта од нас двојице разумео - разумео је. Поздрављам те.

Антиекуменисти (не односи се ни на кога посебно) са правом инсистирају да се аскетизам не одваја од светих тајни, али често се покаже да сами антиекуменисти то чине. Тако, на пример, лако долазе до мишљења да Црква не треба да води дијалог ни са ким изван Цркве, а управо тај дијалог јесте врста аскетизма где се показује наша постојаност и истрајност. Кажу, довољно је да имамо веру и аутоматски је ствар решена.

Ако постоје они екуменисти који делују онако како антиекуменисти приказују (занемарују врлински аспекат), то не умањује чињеницу да антиекуменисти нису ништа другачији.

Не знам какве везе има врлински и аскетски аспект са свиме овиме. А што се тиче дијалога, колико ја знам, антиекуменисти не одричу дијалог као такав, али су против оваквог дијалога, у којем православни управо нису постојани и доследни у исказивању своје вере. И да поновим још једно, трећи пут на овој теми - нисам против дијалога, одн. за исповедање православне вере и мисионарење кроз дијалог.

[Ромејац]

Он није говорио о о нама као удовима који, и не приметивши, можемо отпасти итд. Он јасно каже да ЦРКВА може постати као секта и може да ишчезне ако није у дијалогу. Али ја не бих више, ако се слажеш, да цедимо суву дреновину. Довољно смо рекли, и ко је шта од нас двојице разумео - разумео је. Поздрављам те.

Важи брате, ниси схватио шта ти говорим па је можда и боље да прекинемо. Не замери.

[Milan Nikolic]

Антиекуменисти (не односи се ни на кога посебно) са правом инсистирају да се аскетизам не одваја од светих тајни, али често се покаже да сами антиекуменисти то чине. Тако, на пример, лако долазе до мишљења да Црква не треба да води дијалог ни са ким изван Цркве, а управо тај дијалог јесте врста аскетизма где се показује наша постојаност и истрајност. Кажу, довољно је да имамо веру и аутоматски је ствар решена.

Ако постоје они екуменисти који делују онако како антиекуменисти приказују (занемарују врлински аспекат), то не умањује чињеницу да антиекуменисти нису ништа другачији.

Не знам какве везе има врлински и аскетски аспект са свиме овиме. А што се тиче дијалога, колико ја знам, антиекуменисти не одричу дијалог као такав, али су против оваквог дијалога, у којем православни управо нису постојани и доследни у исказивању своје вере. И да поновим још једно, трећи пут на овој теми - нисам против дијалога, одн. за исповедање православне вере и мисионарење кроз дијалог.

У праву си да православни требају доследније да воде међуверски дијалог. Верујем да многи то желе али нису у стању да то постигну, не сопственом кривицом већ ставом саговорника. Може се приметити и на овом форуму где се скромно покушава са теолошким дијалогом са римокатолицима, како ови не желе ући ни мало у догматске теме. Према томе, веома је тешко остати доследан принципу непрекидне расположености за теолошки дијалог, када саговорник ни не жели да учествује у њему.

Међутим, све то нас доводи до међуправославне самосвести. Морамо да покушавамо оно на шта смо позвани да чинимо. И тако долазимо - Промишљу Божијом - до сагледавања сопствених неспоразума, јер православна теологија је динамична и увек изграђујућа, те нико није апсолутно конзервирао учење Цркве, нити је то могуће учинити. Једном речју, увек ће постојати напор да се Црква избори са новим изазовима.

[Родољуб Лазић]

Он није говорио о о нама као удовима који, и не приметивши, можемо отпасти итд. Он јасно каже да ЦРКВА може постати као секта и може да ишчезне ако није у дијалогу. Али ја не бих више, ако се слажеш, да цедимо суву дреновину. Довољно смо рекли, и ко је шта од нас двојице разумео - разумео је. Поздрављам те.

Важи брате, ниси схватио шта ти говорим па је можда и боље да прекинемо. Не замери.

Брате, разумео сам ја шта ти говориш, али то што ти говориш није у вези са оним што тврди митрополит. Ти говориш о другим стварима, а ја о другим.

И још нешто: рећи саговорнику "ниси схватио  шта ти говорим" делује претенциозно и потцењивачки. Надам се да увиђаш разлику између те реченице и оне коју сам ја у претходној поруци написао: "ко је шта од нас двојице разумео - разумео је". Поздрављам те.

[Ромејац]

Брате, разумео сам ја шта ти говориш, али то што ти говориш није у вези са оним што тврди митрополит. Ти говориш о другим стварима, а ја о другим.

И још нешто: рећи саговорнику "ниси схватио  шта ти говорим" делује претенциозно и потцењивачки. Надам се да увиђаш разлику између те реченице и оне коју сам ја у претходној поруци написао: "ко је шта од нас двојице разумео - разумео је". Поздрављам те.

Брате, немој ми замерити на овим речима, ипак ми се чини да ниси разумео до краја (моје субјективно мишљење, не тврдња у смислу претенциозности и потцењивања тебе као саговорника). Нисам имао намеру да те увредим, извини.

Само мали осврт на наше писање претходних дана: Када се нас двоје (православни хришћани) не можемо да разумемо (сагласимо) међусобно, колико ли је тек потребно напора за вођење дијалога са неправославнима.

[Guest - . . .-]

Само мали осврт на наше писање претходних дана: Када се нас двоје (православни хришћани) не можемо да разумемо (сагласимо) међусобно, колико ли је тек потребно напора за вођење дијалога са неправославнима.

Па видиш.. но, то никако не значи да треба стати. Наше је да будемо они који желе да се сви људи спасу и дођу до познања Истине. То што смо ми рођени у православним земљама није наша заслуга- Чак и то што смо православци у великој мери није наша нека заслуга, јер многи су православни по defaultu  а не по избору. Дакле, дубоко треба промислити о овоме и схватити смисао доласка Христовог на земљу и у вези тога и нашу мисију као православних хришћана.

[Родољуб Лазић]

Нисам имао намеру да те увредим, извини.

У реду је, нема проблема.

[neo12]

ne bih ja rekao da ce se "једноставно (ће се) угасити."

[angst]

...Једино што је тим проблемима неопходно прићи са Земље и из овог времена, а не са неба и из есхатона...

[Николa]

Земља није наше власништво, већ дар Божији

http://pravoslavlje....ar-boziji/print

[Милан Меденица :)]

негде другде сам одговорио на исти текст ...

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1340481036' post='665548]

лепо звучи етика без потпоре у реалности, мало ми је насилована та прича и личи ми на нешто што сам виђао као опозицију вантелесној оплодњи.

еквивалентно клонирању, шта ћемо са једнојајчаним близанцима који се тек епигенетски разликују у фенотипу, не видим у чему је проблем?

то значи да се за сад сматра да су истоветни до детаља али због спољашњих процеса још у материци мутирају и остварују се телесне разлике попут отиска прста, па чак и пола или сличних карактеристика ...

ти људи су телесно толико истоветни да им се ни ДНК не разликује али су им личности ипак сасвим различите.

дакле, пошто личност очигледно не може да се клонира, а мало је вероватно да ће икако клониран човек бити истоветан са све истоветном ДНК нешто се нисам дојмио на ово писање митрополита ...

сем тога, човек је креативан по природи па ће стално покушавати да открива механизам природе и клонираће (копираће) све што постоји, од себе, преко свега што види и доживљава ... понекад се то зове уметност, ма колико нереална била, некад и наука.

дакле, не мислим да је нешто што је доступно само по себи зло, већ оно како га употребимо.