Усамљеност - тегоба "једнине" - етички аспекти

[Danijela]

Brz ritam života nameće samoću

Sve je postalo instant - hrana, ljubav, prijateljstvo, brak. Studija švedskih sociologa pokazala je da mlade generacije, koje su sada u obdaništu ili u osnovnoj školi, možda nikad neće spoznati punoću življenja i uživanja u malim stvarima.

 

 

Ekspanzija društvenih mreža još više je ubrzala upoznavanje, udvaranje, zaljubljivanje, brakove, pa čak i razvode.

Nekada je sinonim za termin „instant“ bila kafa i supa, a danas očekujemo da skoro sve dobijemo odmah i na gotovo. Potrošačko društvo istovremeno nameće brz tempo i nudi ekspresna rešenja za svaki naš problem.

Nikada više nije bilo saveta kako da život učinimo lepšim i kvalitetnijim, da budemo uspešniji, bogatiji, seksepilniji, srećniji, zdraviji, vitkiji, harizmatičniji... Moderni gurui, čini se, imaju rešenje za sve što nas muči, a dovoljno je da izdvojimo, kako kažu, samo pet do deset minuta u životu. Ne zvuči mnogo, zar ne? Ipak, sve je veći broj umornih, gojaznih, nezadovoljnih, neuspešnih, nevoljenih i apatičnih koji dokazuju da instant rešenja nisu ni dobra ni moguća.

Tim psihologa iz Rima upozorio je na to da se potreba savremenog čoveka da sve dobije brzo i na gotovo uveliko prelila i na emotivne odnose. Pa je tako „moguće” da se u životu nađe 10 ili 50 „srodnih duša“, da bi se posle nekoliko meseci shvatilo da ništa zajedničko nemamo sa tim osobama.

Ako se emocije rađaju za nekoliko minuta i ugase brzo i lako, nameće se pitanje da li je to uopšte bila ljubav?

Studije u razvijenim zemljama pokazuju da čak 80 posto prijatelja nalazimo na poslu ili na društvenim mrežama, da titulu prijatelj lako i brzo dodeljujemo, ali je isto tako i brzo ukidamo ako nas dotična osoba razočara.

Među njima tražimo i oslonac u najtežim životnim situacijama, partnera na putovanjima, u sportu i rekreaciji, ali i potencijalnu srodnu dušu za brak, terapeuta, kumove, sagovornike... Odnos je često u početku vrlo intenzivan, dele se sve tajne, komunicira se po čitav dan putem telefona ili na društvenim mrežama, ali vremenom zahladi i obostrano se gubi interesovanje jer odnos nije zasnovan na emocijama već na pukoj potrebi da imamo nekoga uz nas.

Poslednja decenija donela je preokret i u braku, pa tako 54 procenata parova mlađih od 40 godina brak zasniva sa kolegom odnosno koleginicom sa posla, a najčešći argumenti su da mnogo vremena provode zajedno i da su se dobro upoznali i zavoleli.

Naravno, takvi brakovi mogu da budu vrlo srećni i uspešni posebno što iste profesije biraju slični karakteri, da se ispostavi da su zaista „suđeni jedno drugom“, ali mnogi se na taj korak odlučuju i iz potrebe da zasnuju porodicu, pa prigodnu osobu za to traže u svom neposrednom okruženju - na poslu, čak i u komšiluku.

Ekspanzija društvenih mreža još više je ubrzala upoznavanje, udvaranje, zaljubljivanje, brakove, pa čak i razvode.

Pretvorila je svaki ovaj segment u instant priču, umesto u emotivno-romantičnu. Italijanski stručnjaci upozoravaju i prognoziraju da bi do 2020. godine čak 60 do 80 posto brakova moglo da bude posledica intimiziranja preko društvenih mreža, a od toga bi najmanje 20 posto bilo spremno da kaže sudbonosno DA i osobi koju nikada nije u životu videlo, već samo komunicira preko kompjutera.

- To je vrlo zabrinjavajuće jer se mladi sve češće obećavaju jedno drugom preko društvenih mreža, a da se nisu ni videli uživo, takvi odnosi najčešće nisu uopšte realni već produkt naše mašte o osobi sa kojom virtuelno vodimo ljubav i nismo u stanju da spoznamo mane. Takve veze su ishitrene, brakovi nestabilni i najčešće pucaju kada se partneri bolje upoznaju, ali ostavljaju emotivne rane na duši često i više nego bivše ljubavi koje smo upoznali i voleli u realnom svetu, jer sa virtuelnim partnerom brzo stičemo utisak da je to naša srodna duša i naša sudbina, pa je i suočavanje sa neuspehom bolnije – zaključak je istraživanja italijanskih psihologa.

U instant odnosima postajemo egoistični, uživanje se svodi samo na zadovoljavanje malih potreba, kao što gotovim jelima želimo da brzo utolimo glad, a svesni smo da taj obrok nije ni kvalitetan ni zdrav. Pod teretom brzine život gubi boje, ljubav i brak nemaju drugi smisao osim reprodukcije i bega od samoće, pa su tako i osećanja površna u instant prijateljstvima i brakovima.

Studija švedskih sociologa pokazala je da mlade generacije, koje su sada u obdaništu ili u osnovnoj školi, možda nikad neće spoznati punoću življenja i uživanja u malim stvarima ako se životni tempo još ubrza. Prema njihovim procenama, oni će sve ranije stupati u seksualne odnose, ali i u brakove, koji će kraće da traju i tako se emotivno potrošiti do svoje 20 ili 25 godine života. Takve ličnosti su emotivno zavisne, nesigurne, nesamostalne, tako da neće moći da steknu zrelost i dokažu se kao partneri i roditelji, a istovremeno tako nestabilni neće moći ni da iznesu sve teže breme karijere i savremenog života.

Ipak, rešenje za izlazak iz začaranog kruga stručnjaci nisu našli. Tu je mnoštvo instant rešenja i saveta i za ovaj problem, ali zapravo nas brz život samo melje i izmiče našoj kontroli.

 

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2013&mm=06&dd=25&nav_id=725947

[JESSY]

Да ли си депресиван и усамљен?

Где год живиш, изађи предвече, у време када сунце почиње да залази, пре него падне ноћ. Погледај у залазеће Сунце и месец који се уздиже. Гледај лепоту њихових боја. Сачекај звезде да изађу. Знај да је цела Творевина знак присуства Божијег међу нама. Сунце које даје наду у светлост дана је Христос. Месец који даје наду у тами ноћи јесте Мајка Божија. И све звезде су само путеви Ангела и Светих, моћне и бројне војске која се моли за тебе.

Живиш поред језера? Слушај малене таласе који запљускују обалу. Ти слушаш благи додир Бога, Који ограђује душу твоју Његовом милошћу.

Живиш поред мора? Слушај океанске таласе како се разбијају у обале. Слушаш снагу Божију, чији закони руководе целокупни универзум.

Дух је на водама. Вољом Свемогућног, знај да су се таласи ломили на тим обалама хиљадама година пре тебе. И ако Бог дозволи, дуго након што оставиш овај свет, таласи ће се идаље разбијати о безбројна зрна песка и бити слушани од покољења нерођених.

Пада киша? Свака кап кише у себи садржи дугу. Пада снег? Свакапахуља снега је чудо, које не може бити опонашано. Киша или снег, знај да Бог очишћује Свој свет.

Живиш у великом граду? Изађи на авеније у којима су поређани дрвореди, раскрснице, паркове и вртове. Слушај шуштећи шапат лишћа у поветарцу. Поветарац је дах Божији, животворни Дух Свети. Лишће говори о мудрости Творца. Погледај на влати траве, скоро безбројне у броју, али никад као број милости Божијих. Гледај у лице цвећа, свако је порасло из семена чудом, свако различито, као лица човечанства која гледају у Бога. Колико год мудар човек може порасти, колико год његових радиоиница и лабораторија, никада неће бити у стању да створи један лист, или једну влат траве, или један цвет.

Шуме и поља, планине и потоци, брда и језера, океани и мора, цела Творевина је само огледало силе и лепоте Божије.

У свежини пролећног зеленила, у тишини летње врелине, у изненадности јесење олује, у хладноћи зимског леда, знај, да је Бог овде, са тобом.

Усамљен си? Зашто? Никада ниси сам, јер где год пођеш, војска Творца иде са тобом.

Депресиван си? Зашто? Какав год те бол, нанесен људима, сада мучи, твоја душа ће ускоро кренути иза времена у топлину Божанске Љубави.

Одагнај тугу! Бог је са тобом, у свој лепоти коју је за тебе створио.

 

Отац Андреј Филипс

 

[Млађони]

Usamljenost i depresija su filozofija zivota i nacin razmisljanja. 

 

Odlichan tekst. 

[JESSY]

Da li je usamljenost bolest 21. veka, zbog čega danas postoje barijere među ljudima i manjak dobre komunikacije, koja je razlika između termina sam i usamljen, ali i zašto se mnogi odlučuju na sve popularniji vid upoznavanja u današnjem svetu speed dating, govori naša stručna saradnica

Otuđenost proističe iz više faktora, a pre svega iz dominantno individualističke i narcističke kulture i sistema vrednosti kojima smo izloženi. Lično je osvojilo primat nad kolektivnim i to je u redu kao kontrateža opresivnim kolektivističkim sistemima kao što je bio komunizam. Ipak, kako to obično biva, ova ideja danas je dovedena do druge krajnosti, pa težnja za ostvarenjem lične sreće više ne ostavlja prostora za ostvarivanje sreće udvoje ili u grupi. Osećanje usamljenosti može veoma negativno da utiče na kvalitet života ako se ne prepozna i imenuje na pravi način. Postoje ljudi koji nikada ni sebi ni drugima neće priznati da su usamljeni jer se uvek i po svaku cenu okružuju drugima, s kojima opet ne ostvaruju adekvatnu bliskost i samo pojačavaju nelagodu ulazeći u začarani krug. S druge strane, postoje i oni koji se izuzetno boje osećanja usamljenosti i pribegavaju mislima kao što su: ovo meni ne sme da se dešava, ovo je strašno, jadan ja... Iz takvog stava onda proizilazi obezvređivanje sebe jer ako sam usamljen, ja ne vredim, stvaraju se pukotine u samopouzdanju, a samim tim i prepreke da se uopšte uđe u neki novi odnos. Usamljenost pre treba tumačiti kao zdravu emociju jer ona postoji kao signal da nedostaje nešto što bismo želeli da imamo. Usamljen je čovek koji ima potrebu za drugim ljudskim bićem, a koja u određenom trenutku ne može da bude zadovoljena. Ako se tako posmatra i doživi, onda je to samo još jedno neprijatno osećanje koje je privremeno i ne mora negativno da utiče na kvalitet života.   

 

http://www.story.rs

[JESSY]

Zašto teže stupamo u međuljudske odnose?

Brzina života, puno obaveza i mnoštvo informacija i sadržaja kojima su ljudi izloženi posebno u velikim gradovima, svakako otežava održavanje kvalitetnih međuljudskih odnosa. Ipak, razvoj informacionih tehnologija, koliko god da nam s jedne strane otežava komunikaciju jer odvlači pažnju, s druge strane stvara uslove da komuniciramo sa ljudima brže, češće, a nekad i uprkos ogromnim razdaljinama. Za nedostatak komunikacije možemo da krivimo način života, internet i vrednosti, ali na kraju krajeva, sve se svodi na želju da se komunikacija održi i na dvoje ljudi koji ulažu ili ne ulažu energiju da se ta želja ostvari. Ljudi nemaju vremena da se bave međusobnim odnosima, a ako se na to doda pojavljivanje društvenih mreža koje stvaraju iluziju kontakta, ne čudi što sve više njih tek odjednom shvati da su usamljeni, a ne znaju kako da se vrate u realan društveni život. Zbog načina života koji je postao brz i intenzivan, nema mnogo prostora za upoznavanje i poznanstva se teže sklapaju. Ljudi se kreću u malim grupama, procenjuju se na osnovu statusnih simbola, nisu spremni da daju šansu drugačijem i različitom i ne želeći da gube vreme, sužavaju krug mogućih poznanstava. Olako shvatanje odnosa jeste već druga priča koja proizilazi iz ideje da je drugo ljudsko biće sredstvo za zadovoljavanje sopstvenih potreba i iz ranije spomenutih dominantnih narcističkih i individualističkih vrednosti i kulture. Iako deluje paradoksalno, distanciranje predstavlja samo jedan od neadekvatnih načina na koje se ljudi bore protiv osećanja usamljenosti. Ideja u osnovi takvog ponašanja jeste ako mi niko ne treba, niko ne može ni da mi nedostaje. Pored toga, postoje i oni koji imaju mnogo površnih poznanstava i funkcionišu po principu nisam usamljen jer znam puno ljudi i mogu uvek da nađem društvo. Efekat takvog ponašanja jeste da se energija za ostvarivanje odnosa rasipa na veliki broj osoba, koja zatim ponestaje onda kada je potrebno ostvariti bliskost. Bliskost traži vreme, ulaganje i trud. Ona takođe može da podrazumeva prekid, patnju i usamljenost. Zato i ne treba da iznenađuje što je nekim osobama prijemčljiviji životni stil u kome su okružene mnoštvom površnih poznanstava koja uvek ishoduju zabavom, od nekoliko bliskih prijateljstava ili partnerskog odnosa koji nemaju uvek izvestan ishod.

[JESSY]

Speed dating kao način brzog upoznavanja

Različiti su razlozi zbog kojih se ljudi opredeljuju za ovaj vid upoznavanja. To može biti želja za instant gratifikacijom, dakle nedostatak tolerancije na gubljenje vremena i potreba da se i partner kao i sve ostalo dobije sada i odmah, a možda je u pitanju i nešto optimističnije tumačenje. Naime, moguće je da je uzrok ove pojave upravo svest o tome koliko smo se udaljili, kao i da se sve više otuđujemo, da smo izgubili mehanizme i veštine da stupimo u kontakt pa je speed dating samo nevešt način da se ponovo pogledamo i pokušamo da se povežemo u ovom vremenu i društvu u kome nam kažu da za to imamo samo tri minuta po osobi.

[JESSY]

Da li presuđuje prvi utisak?

Prvi utisak izuzetno je značajan, ali uvek kada ljudsko ponašanje objašnjavamo na biohemijskom nivou, upadamo u zamku da preterano pojednostavimo nešto što je, s obzirom na čovekov evolucioni razvoj, mnogo složenije i komplikovanije. Izbor partnera zavisi od prvog utiska, to jest od fizičke privlačnosti, ali samo kao davanje zelenog svetla za početak komunikacije. Opasnost davanja prevelikog značaja prvom utisku leži u tome što pored signala koje nam daju čula, značajnu ulogu igraju i vrednosti i stavovi, ali i predrasude i stereotipi koje smo kroz odrastanje i socijalizaciju pokupili, a koji nas takođe teraju da o nekome zaključujemo mnogo brže nego što je to realno i na način koji je daleko od objektivnog. Zato speed dating ne treba uzimati kao ozbiljnu strategiju za upoznavanje potencijalnog partnera, već kao zabavan način da se proširi mreža kontakata. A onda, ko zna, možda to na kraju i dovede do ozbiljnog i trajnog emotivnog odnosa, partnerskog ili prijateljskog.

[Драшко]

Evo sta kaze jedan psiholog

 

Robert Darling Essex University

 

Nas socijalni zivot zavisi od stanja nase duse. Sto smo sigurniji u sebe, lakse cemo ostvarivati prijateljstva, partnerske odnose i zasnivati porodicu na zdravim temeljima. Veoma je bitno da se deci od ranih godina gaji ljubav prema druzenju ali i prema njima samima treba pokazivati ljubav, razumevanje i stititi ih od negativnih uticaja sredine koji mogu da prouzrokuju dugotrajne posledice.

Najvise treba decu cuvati od preteranog sarkazma, podsmeha, ismevanja njihovih karakteristika bilo da to dolazi od vrsnjaka bilo od ljudi iz porodice.

 

izvor newpsychologymedia.co.uk

[Istochnik]

Рогати слави у задњих сто година...од када смо дошли до врхунца злочина и начина самоуништења...

Ovako je rekao moj dragi prijatelj raymond juce..Pa sama cinjenica sto cemo svi provesti vjecnost zajedno trebala bi biti dovoljna da se volimo.

[DYNABLASTER]

Res non verba!

[JESSY]

Evo sta kaze jedan psiholog

 

Robert Darling Essex University

 

Nas socijalni zivot zavisi od stanja nase duse. Sto smo sigurniji u sebe, lakse cemo ostvarivati prijateljstva, partnerske odnose i zasnivati porodicu na zdravim temeljima. Veoma je bitno da se deci od ranih godina gaji ljubav prema druzenju ali i prema njima samima treba pokazivati ljubav, razumevanje i stititi ih od negativnih uticaja sredine koji mogu da prouzrokuju dugotrajne posledice.

Najvise treba decu cuvati od preteranog sarkazma, podsmeha, ismevanja njihovih karakteristika bilo da to dolazi od vrsnjaka bilo od ljudi iz porodice.

 

izvor newpsychologymedia.co.uk

ovaj psiholog je car......dragi brate Drale, da li imate jos neki clanak koji je pomenuti psiholog napisao.....?

[Драшко]

ovaj psiholog je car......dragi brate Drale, da li imate jos neki clanak koji je pomenuti psiholog napisao.....?

Pronacicu pa cu drage volje postaviti 

[JESSY]

Da li je potreba partnera da se povremeno osami znak odbacivanja ljubavi?

Da li to što neko poželi da bude sam, a ne sa voljenom osobom, znaci da je ne voli dovoljno? Kako to da neki ljudi osecaju potrebu da povremeno budu sami i onda kada snažno vole?

Samocu je potrebno razlikovati od usamljenosti, od nezadovoljene želje da budemo sa nekom osobom ili osobama koje su nam važne. Nažalost, sve je više ljudi koji osecaju usamljenost i onda kada nisu sami, kada su okruženi drugima koji im emocionalno nisu važni.
Potreba za samocom leži u tome što samoca ima odredene psihološke funkcije. Mnogi se mogu opustiti do kraja i zaista odmoriti samo onda kada su sami.

Samoca je prilika da se bude u kontaktu sa sobom, sa svojim mentalnim procesima, sa mislima, osecanjima, secanjima, maštom. Samoca omogucuje usmerenost na sebe, tako da onda neki ljudi pocinju da bolje osecaju svoje telo.

Iako mnogo govorimo o timskom radu, ipak je najviše onih situacija u kojima covek radi sam tako što se koncentriše na odredeni zadatak. Poznati americki psiholog Mihalj Ciksentmihalji je istakao da ona deca koja razvijaju sposobnost da sama uce i rade, bilo da izdrže samocu bilo da se tada prijatno osecaju, imaju najvece šanse za uspeh u životu. Dalajlama je svakome preporucio da u toku dana bar dvadeset minuta bude u samoci.
Ljubavni problem nastaje kada onaj ko voli želi da voljena osoba stalno želi da bude sa njim. Zato on njenu želju da se osami doživljava kao odbacivanje, kao gašenje ljubavi. Kada shvati da voljena osoba želi da njegovom društvu pretpostavi samocu, partner se uvredi, oseti strah od gubitka ljubavi i ljubomoru kao što to cini malo dete koje je na nivou „ljubavi-pažnje”.

Tada dete (ili „unutrašnje dete” u odrasloj osobi) misli da je osobi važno samo ono što tog trenutka gleda. Njegova logika je sledeca: kada me mama gleda, ona me voli. Kada mama gleda brata, voli njega, a mene ne voli. Moram nešto uciniti da privucem pažnju, da nateram mamu da gleda samo mene.

I odrasli koriste razlicita ponašanja da bi privukli pažnju voljene osobe i smanjili osecanje gubitka ljubavi i ljubomoru. Potvrdujuci im ljubav, njihovi partneri se kompromisno osamljuju u drugoj vremenskoj zoni: ležuci nešto kasnije ili ustajuci nešto ranije.

Kao što malo dete mora da prevazide svoj konkretni nacin razmišljanja i da nauci da ga mama voli i kada ga ne gleda, da to što je mama umesto da ostane sa njim kod kuce otišla na posao nije znak da ga ne voli, tako to treba da nauce i „odrasla deca”. Umerena samoca nije znak povlacenja iz odnosa i smanjenja ljubavi. To je navika koja se formira još u detinjstvu. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, samoca i ljubav ipak idu zajedno.

 

 

Zoran Milivojevic

 

Objavljeno u politika - ženska strana

[OrthodoxJedi]

Jako lep clanak, mislim da je svakome potrebno da malo,s vremena na vreme bude sam sa sobom,naravno nista ekstremno....

[Дијана.]

Odličan tekst! Izađi iz zatvora svog JA, i nećeš se više osjećati sam!

 

http://www.prijateljboziji.com/_Sa-kim-prevazici-samocu/19832.html