Евхаристијски утопизам - Pijte iz nje svi vs. džaba ako ne tvorimo Njegovu volju

[angst]

http://antiutopija.blogspot.com/2011/02/blog-post.html

[Лазар Нешић]

Текст смо писали супруга и ја.

Хтели смо да то буде у стилу писама, тј. коресподенције: први део сам написао ја, а она као неки одговор.

Знао сам да ће Моцарт поставити писмо, али нисам очекивао и ову додатну исповест...

Брутално искрено!

[Guest - . . .-]

Ова тема, као и друге веома озбиљне теме због којих је и примарно настао сајт Поуке ће бити слабо пропраћена, веома мало коментарисана.

Иначе, текст нашег Лазе сам одавно прочитао (заправо текст је настао као разговор са Варјом, Лазином женом). Ово је свакако за нас судбоносно питање. Рекао бих да смо сви, или бар једна већина у овоме проблему. Да, вреди коменарисати и хајдемо о овоме.

[JESSY]

Моzz, нисам скоро прочитала неки пост који је оставио толики утисак на мене...једноставно не могу да нађем праве речи да опишем своје реакције и осећања..хвала ти на твојој искрености и исповести, што си то све поделио са нама...и наравно да ниси једини који се тако осећа...одкад сам кренула правим путем ка Господу, ја имам те дилеме...увек ми је било тешко да повежем небо и земљу, да их ујединим...или простије речено, да ускладим теорију и праксу...и после многих анализа, читања, разговора нисам нашла начин и мислим да га до краја овог живота ни нећу...

сећаш ли се како сам ти рекла да ти завидим на твојој (јакој) вери и опуштеном односу Са Господом и тражила рецепт? ...и то је сигурно тако и баш због тога се тако осећаш...сигурна сам да си на правом путу , да духовно напредујеш и да ћеш ускоро и учинити тај ''искорак''...драго ми је да те имам за брата...

[Oglo]

vi kao da ste ispali iz filma texas chainsaw massacre

šalim se ali malo ,što bi rekao nešić&wife,brutalna ljubav

ali ipak ljubav

[angst]

Мени се некако чини да из недовољне љубави према Господу имам и недовољну љубав према ближњем ergo греси - као да стално стојим на самој граници и никако да је пређем...

[JESSY]

Мени се некако чини да из недовољне љубави према Господу имам и недовољну љубав према ближњем ergo греси - као да стално стојим на самој граници и никако да је пређем...

dada

[w.a.mozart]

mnogo je lakše voleti Hrista nego bližnjeg... a kad ovu podelu projavimo-eto patologije

[Oglo]

Мени се некако чини да из недовољне љубави према Господу имам и недовољну љубав према ближњем ergo греси - као да стално стојим на самој граници и никако да је пређем...

Bojim se da je u tome sva varka:

nema granice,granica je samo u nama samo(za)dovoljnima

a onda i respektivno nema ni ljubavi ne prema Gospodu,već prema nama samima.

Da,koliko zrno gorušično

[Гост]

Mislila sam da samo ja imam ovakve nedoumice , ali ne zato sto sam nesto posebno, nego sto sam tzv .pocetnik u odnosu na vecinu ovde, pa sam cutala.

doduse, ni sada necu reci Bog zna sta, ali mi je lakse kad jos nekog muce slicne nedoumice.

[Макрина]

Моца,добићеш батине,дечаче,хушшшш депресија.

И зато што си тако добар и рањив,само овај пут можеш да будеш Пипин,ок?

[angst]

mnogo je lakše voleti Hrista nego bližnjeg... a kad ovu podelu projavimo-eto patologije

To двоје ми делује некако нераздвојно - двоједина заповест...

[w.a.mozart]

hehe... angst, znam ja to odlično-2 strane iste medalje,lice i naličje i sve u tom fazonu... da,to je zaista tako jer kako kaže apostol Jovan

Po ovome se poznaju djeca Božija i djeca đavolja: Svaki koji ne tvori pravdu nije od Boga, ni onaj koji ne voli brata svojega.

Mi znamo da smo prešli iz smrti u život, jer ljubimo braću; jer ko ne ljubi brata ostaje u smrti.

Svaki koji mrzi brata svojega jeste čovjekoubica; a znate da nijedan čovjekoubica nema vječni život koji ostaje u njemu.

i naravno

Ako ko reče: Ljubim Boga, a mrzi brata svojega, laža je; jer koji ne ljubi brata svojega kojega vidi, kako može ljubiti Boga, kojega nije vidio?

ali je teže voleti brata tj. bližnjeg od Boga... za Boga ti ne treba ALARM

[И.стојковић]

Текст који си линковао јесте 100% реалност за већину нас, што значи и мене. Али већ и сама идентификација, искрена, јесте двиг и подстицај да се такво што исправља, никако другачије но исправљати себе. Тај осећај топлине кад, и у неким наизглед ситницама, поступимо баш онако како би и Господ Поступио, јесте уништитељ утопије и истовремено потврда ефекта Божанских енергија упијених Светим Причешћем, којима ми нисмо дали да делају. Тада заиста осећамо речи Св.апостола Павла, да Бог Живи у нама, а онда нас то осећање води ка што чешћем Причешћивању. Херувимска песма добија на значају јер почињемо да њене стихове користимо и након Свете Литургије. Заиста почињемо да се бринемо за оне који свој живот још увек не предадоше Христу, не директним обраћањима њима, већ молитвом Њему. Све постаје другачије. Реалност са почетка овог писања једноставно губи смисао јер смо упознали и уверили се у нову реалност.

[Лазар Нешић]

Евхаристијски утопизам сам први пут сусрео на ПБФ-у, био сам четврта година.

Боље да кажем: тада сам схватио да неколико година већ ушушкано живим у њему, са људима око мене.

О томе могу написати цео роман, али за мене је "отрежњење" било веома болно.

Пао сам у велику депресију, готово клиничку.

Тада нисам знао о чему се ради, једино сам осећао велики јаз између "литургијског живота" и живота.

Наравно, касније сам исто доживео и у појединим парохијама, манастирима, али јако ретко.

У парохијама, углавном, влада ескапизам од света, а то је други проблем.

Евхаристијски утопизам је болест која нас тек чека, а која полако надолази.

Као и "зилотизам", и ово ће бити тешко после излечити.

Имаћемо гомилу људи који све знају о цркви, евхаристији, теологији, Богу, који ће се прићешћивати, али ће животи бити мрачни. Заједнице распаднуте на кланове. Живот се неће мењати. Многима ће бити мука од свега.

Наравно, није све тако црно, али треба бити трезан.