Прекомерна туга - смрт најближих

[Љубичица]

....опет наставак

Господ за нас хоће да живимо и да се радујемо. Дао нам је вјечни живот...да никад не умремо. Само прелазимо из земаљског живота у небески. Дакле, настављамо да живимо, и то заувијек.

Имај на уму- да се, којим случајем твој отац упокојио када ниси трудна, ти би то лакше поднијела. Ово је за тебе јако тежак период.

Када сам била трудна много сам плакала, а нисам ни имала разлога.

Труди се да се до порођаја опоравиш, јер је жена након порођаја још осјетљивија него у трудноћи...да не би дошло до пост-порођајне депресије.

Мислим да ти разговор са психологом може помоћи. Код психолога иду сасвим нормални људи...то није срамота.

[Љубичица]

...наставак

Зашто читаш књигу о души послије овоземаљске смрти? 0102_laugh

Само себе оптерећујеш непотребним стварима. Радије читај књигу о одгајању бебе. Препоручујем књиге: „Шта да очекујете док чекате бебу“ и „Шта да очекујете у првој години“. 0102_laugh

Зашто од своје куће правиш својој баки спомен-собу? То ти не треба. Баку сада Добри Бого чува, и не тугуј ни за њом.

[Љубичица]

....и опет наставак

Кажеш:“ ali sve je to kretko prekratko i nije vazno, ne da nije vazno nego nema prioritet kao moji momentalni osjecaji bola.........“

Не прешуштај се осјећајима, осјећаји варају.

Нормално је да смо тужни због растанка са драгим човјеком, али схвати да је то само привремени растанак.

Ово што сам написала, моје је схватање...Надам се да никог нисам повриједила.

Ако неко има негативан коментар о овоме што сам писала, нека каже. Двије главе су паметније од једне.

Али, једно сигурно знам: Православље је радост! Не дај се, пази мужа и дијете.

Искрено,

Љубичица  0102_laugh

[Justin Waters]

  Цитат

Dragi Justiniane,

volila bi kad bi moja vjera bila jako i cvrsta kao tvoja pa da mogu sad u ovom momentu tako da razmisljam. Bol je jaci od razuma, a sto se tice molitve od kako se desilo ne prestajem paliti svijecu i moliti se za oprostaj grijehova njegovih i cekam 11 Sep kad ce njegova dusa da se preseli u carstvo nebesko medju pravednike. A takodjer sam jednog svestenika kojega znam od djetinstva zamolila da se moli za tata a i u manstir Celije sam zvala i molila ih da se mole za dusu moga tate i to mi je i obecato. Ali meni je to sve tako malo a bol je jak a to moje razumisljanje gdje je kako mu je to je sve od bola i muke nije protiv boga nego samo bolllllll.

Pomozi mi da vjerom ojacam

Ух сестро када бих ја имао јаку веру могао бих чинити и чуда, међутим и ја сам само маловеран. Мени се из прва чинило како ти жалиш за оцем само што он није овде на земљи још, па онда помињем како би време излечило бол коју осећаш због његовог недостатка, али ти изгледа ипак патиш због тога јер се плашиш за његову коначну судбину. Е ово је ипак мало другачије и то ипак неће ни време излечити ако наставиш да жалиш. Ти си учинила све што си могла, дала си да се његово име помиње у Цркви за време литургије да му буде на опроштај грехова, исто тако и ти се трудиш молиш се за душу свог оца, и шта још можеш да учиниш? Заиста не можеш више ништа. Труди се и са онаквом ревношћу са којом се молиш за оца моли се Богу да те ојача у вери. Вера се не може научити, она је дар Божији и даје се свакоме човеку, а до човека је онда хоће ли је прихватити или не. Вера је поверење у Бога и Његов свесвети промисао. Вера и она мала је када не стављамо никакве наше сумње изнад Божанске промисли и суда. Такву малу веру не можемо имати ако немамо љубави према Господу. Ово је најважнија и прва љубав коју требамо имати. Ако не можемо љубав према Богу издићи изнад наших ближњих, оца, мајке, деце, пријатеља...тада нисмо достојни Бога. Еви видиш ти би сигурно жалила за неким својим пријатељем који би преминуо и кога би испратила на сахрани, ти би за њим жалила али вероватно не би тако патила као за својим оцем. Наравно јер си са оцем проживела живот и осећала си се као крв од његове крви, међутим ми смо врло мало свесни да је нама свима наш истински отац ипак Отац небески. Човек је према својим ближњима деци, оци, мајци само пријатељ наспрам односа са Богом које је уиситну синовски по благодати која нам се даје кроз Спаситеља нашег. Када би смо са највољенијом особом заједно стали пред Господа, и када би нам се Он показао онако како се показао апостолима на таворској гори на данашњи дан, свако индивидуалистичко осећање према ближењему би у том тренутку постало безначајно као што су две свеће својом светлошћу једна спрам друге ништавне у односу на сунце које их обасјава. Тада права љубав која влада међу ближњима сва је прожета Божанском и тада би се сви заједно са ближњима осећали као једно. У принципу нешто слично као на овој фресци:

Као деца у наручију родитеља. Зато нам је речено, ако не постанемо као деца, нећемо видети Царства Божијег. Наравно не да стекнемо детињасто понашање, него дечије по духу, да све око нас примамо са смирењем и љубављу јер изнад нас стоји један отац Небески. Да ли дете превазилази у своме туговању родитељско, ако изгуби брата или сестру? И оно жали, али оно се не пита, оно је предато своме оцу и мајци шта год да се око њега дешава. Тако и ми требамо бити када изгубимо некога од ближњих или смо у ситуацији да их изгубимо, треба да се свим умом, срцем и душом предамо Богу јер мимо Њега не можемо ништа чинити.

[ZELJKO P.]

  Цитат

Dragi Pavlovicu,

rado cu vam pomoci recite mi samo kako to iz Njemacke ide, dali neko moze da mi napise kako da preko Online Bankinga to ucinim? Jelo ov broj vaseg racuna Name on the account:

Митра Павловић

Account with Institution: PAVLOVIC INTERNATIONAL BANK AD, FILIJALA BRCKO

SWIFT: PAVLBA22

IBAN: BA395542030010660571?

Draga Mitra, neznam gdje bi pocela a gdje zavrsila sa svojom tugom a nebih tebe da opterecujem u tvojim jadima, hvala ti od srca na podrsci. Cim dobijem odgovor kako to da iz Njmacke uradim odmah cu vam poslati novca.

Meni su poznati ti krajevi malo moj rodjak je takodjer proveo cio rat po ratistu bio je u 16-diviziji ako ste culi za nju i ja sam ga posjecivala na ratistu bili su u blizini Lopara na planini Kriz! Tragedija je sta se sve desilo a jos veca kako su ti borci u zaborav baceni. Uzas....

Zelim vam svako dobro ovog svijeta imate zlatnu djecicuuuu

draga sestro Maria,jeste taj broj za devizne uplate sto pise gore..Reci mi da li si procitala moju privatnu poruku sto sam ti poslala juce na tvoj profil?

Svi te toplo pozdravljamo i nadamo se da si danas malo bolje...

[maria iz daleka]

dragi Justinane, nisam toliko upucena u vjeru kao ti i mnogi ovdje i nemogu ti iskreno receno ni odgovoriti na tvoje odgovore zato sto neznam ni sta a ni kako. Samo znam da i pored sve moje molitve i svega on meni uzasno nedostaje i da moje crne misli o grobu i o tjelu njegovom me proganjaju i nemogu ni kroz molitvu da ih se manem.

Znaci nisam jaka u vjeri, jer da jesam sad bi se rradovala jer je dusa njegova u raju a nebi ovoliko patila i plakala za njim. Molila sam te iskreno da mi pomognes. Osjecam da nemogu sama da se izvadim iz ove tame. Pisi me sta je sa tatom sad, pati li se njegova dusa u Mitarstvima nebeskim, bole li ga grijesi njegovi, sta znaci to sto mu se pali svijeca i moli se za njega. Al te molim da mi to objasnis kao nekom djjetetu jer iskreno receno su mi neke tvoje rijeci previskore da bi ih shvatila ili osjetila. Izvini al ja sam sa 16 dosla u Njemacku i imam i malo problema da pisem i citam visoko gramaticki srbski. Sigurno si to i primjetio. Lakse bi mi palo stobom na njemackom da prica. Zalosno ali sta cu.

Hvala tii jos jednom

[maria iz daleka]

  Цитат

Драга Мариа,

Сматрам је ствар у твојој одлуци - да ли ћеш да се препустиш тужним мислима и очајаваш, или ћеш да живиш.

Бог нам је дао живот да се радујемо...има много, много жалосних ствари у свијету са којима се тешко боримо.

А циљ хришћанина је радост, одлазак у руке Бога Живога. Мени су попе објашњавале како изгледа рај. Кажу да то није мјесто, већ стање. Значи, ко оде у рај, радоваће се заједно са Богом и својим најмилијима.

Дакле, наши драги упокојени људи нас горе чекају...и ми кад се упокојимо, опет ћемо се срести са њима.

И ти ћеш срести и свог оца тамо, и своју баку.

Својом тугом нећеш помоћи ни оцу, ни мужу, ни дјетету, ни себи.

Одлучи да престанеш туговати, Бог ће ти помоћи.

smej.gif

Draga Ljubicice, hvala ti na svim odgovrima, ti mi pises da ja sama mogu da odlucim kako da prestanem da tugujem. KAKO? Napisi mi i odmah cu te poslusati? Bog nam je dao zivot da se radujemo, vjeruj mi mila moja da me je mrsko ujutro ustati a kamoli icemu se radovato. Cemu da se radujem kad znam da njega crna zemlja prekriva. Sada ces sigurno napisati trudnoci. Da ja se stvarno tome radujem na jedan nacin jer nas je Bog pogledao i uslusio molitve Mile moga i nama podario trudnocu. Ali ja sam mog Milu poznavala cio svoj zivot i volila sam ga ne ko oca, ne ko najboljeg druga, ne ko dobricu ma neka mi oproste svie svveti i danasnji svtac ali on je u mojim ocima bio moj svetac. Njega sam sam znala a ovu malu bebu jos ne. I nezanam dali ce ona zamjeniti mog oca i iskreno receno ti i nezelim. On je bio i ostao moj otac a beba ce imati nego drugo mjesto u mom zivotu. Razmjes li me?

[Јефимија Крунић]

  Драга Марија прими моје саучешће због твог губитка. Веруј ми знам шта пролазиш јер ја сам остала без оба родитеља кад сам имала 15 година ,и после њихове смрти ми је остала само сестра. Она ми је била ослонац у животу јер била је старија и увек је била ту за мене. На жалост и она је умрла у својој 40 години после тешке болести. Остала сам сама, и ово ти пишем не као неко поређење, него да знаш да разумем твој бол и да је тешко носити се са тим. Не треба да своју тугу спречаваш и заиста слободно тугуј,вришти, плачи, јер ако је задржаваш она се врати као бумеранг и оставља веће последице. Не знам да ли  имаш прилику  да одеш  код психолога са којим ћеш се посаветовати, јер и  то помаже.  Мени је наравно помогла и вера да су сви они живи, и да ће ме сачекати кад дође моје време. Оно што је важно мораш са неким делити своју тугу, и због тога смо  и ми овде на овом форуму, да свако са својим снагама и искуством помогне. На крају оно што је важно не западај у очајање и полако ће све доћи на своје место.  Велики поздрав и нек те 

сачува.

[Аљонка]

Moje iskreno saucesce, draga Maria,

Ali... Smrt nije kraj! Zapamti to dobro! Ti i dalje mozes mnogo ljubavi da pruzis svom ocu. Kroz molitvu za njega, milostinju, ljubav prema drugima... Nista nije konacno i gotovo. Sigurna sam da negde duboko u sebi tako i osecas.

Meni je pre tacno cetiri godine umro deda kog sam mnogo volela. Znam da to ne moze da se poredi sa gubitkom roditelja, ali to je do sad jedan od najvecih gubitaka koji sam osetila. I najveca uteha koju sam imala je bas taj osecaj - da nije gotovo... Nisam ga izgubila. Ni ja svog dedu, ni ti svog oca...

[Аљонка]

I jos nesto, draga Marija...

Ako ne mozes da nadjes izlaz iz tuge, obrati se nekome zaista za pomoc. Svestenik u parohijskoj crkvi? Slobodno popricaj sa njim, reci mu da ti je tesko, mozda ti neki licniji razgovor vise pomogne od ovog naseg kuckanja... Ili psiholog, zasto da ne?

[maria iz daleka]

  Цитат

I jos nesto, draga Marija...

Ako ne mozes da nadjes izlaz iz tuge, obrati se nekome zaista za pomoc. Svestenik u parohijskoj crkvi? Slobodno popricaj sa njim, reci mu da ti je tesko, mozda ti neki licniji razgovor vise pomogne od ovog naseg kuckanja... Ili psiholog, zasto da ne?

draga Aljonka nazalost nemam nas svestenik je taj dan otisao na odmor ka se to desilo sa tatom tako da ga nije ni ispratio na zadnji njegov put i tu sam bila ljuta i razocarrana jer tata mu je bio vjerni sluga no necuu o tome. Morali smo da zoovemo svestenika koji je 60km od naseg grada udalej da on odrzi opijelo. A nas svestenik dolazi poslije 4 sedmicce godisnjeg, znaci jos skoro dvije. A kod pshijatra sam termin zakazalo no i kod nejga se ceka red i nece me on on uuzeti preko reda zato sto je moja muka sad velika...... ali ici cu

[maria iz daleka]

  Цитат

  Драга Марија прими моје саучешће због твог губитка. Веруј ми знам шта пролазиш јер ја сам остала без оба родитеља кад сам имала 15 година ,и после њихове смрти ми је остала само сестра. Она ми је била ослонац у животу јер била је старија и увек је била ту за мене. На жалост и она је умрла у својој 40 години после тешке болести. Остала сам сама, и ово ти пишем не као неко поређење, него да знаш да разумем твој бол и да је тешко носити се са тим. Не треба да своју тугу спречаваш и заиста слободно тугуј,вришти, плачи, јер ако је задржаваш она се врати као бумеранг и оставља веће последице. Не знам да ли  имаш прилику  да одеш  код психолога са којим ћеш се посаветовати, јер и  то помаже.  Мени је наравно помогла и вера да су сви они живи, и да ће ме сачекати кад дође моје време. Оно што је важно мораш са неким делити своју тугу, и због тога смо  и ми овде на овом форуму, да свако са својим снагама и искуством помогне. На крају оно што је важно не западај у очајање и полако ће све доћи на своје место.   Велики поздрав и нек те   slava3

сачува.

draga Carinjo, znam ja da od goreg iima gore eti i tvoj primjer pokazuje. Uzas. Hvala ti na podrscii. Drago mi je da si uspjela i da ti je vjera pomogla i ja pokusavam kroz svekodnevne molitve kroz citanje kroz misli ... da ojacam i da nadjem utjehu. Mozda cu krozz neko vrijeme uspjeti, ali sad jos boli. Sad je sve suvise svijeze. Koliko imas godina i imas li porodicu? Pozdrav Marija

[ZELJKO P.]

draga moja Marija,

kao sto vec znas,moja majka je umrla prije 21godinu,boljelo me jako-boli i sada jos uvijek...ali  negdje duboko u mom srcu zivi nada da cu ja nju negdje i nekada sresti i ponovo biti sa njom,tako isto i sa tatom!!!Mama je bolovala,pa sam na neki nacin bila pripremljena na njenu smrt(ako neko moze uopste i biti pripremljen na takvo nesto),a tata  je umro sam u stanu...bio je relativno zdrav,vidjeli se i culi na dva dana prije toga,a kada sam nakon dva dana dosla-pronalazim ga upokojenog u stanu...koji je to sok bio...to ti rijecima ne mogu opisati...kao da ga je neko ukrao od mene...Ali zivot tece dalje,mi moramo zivjeti dalje,njihova je zelja da mi zivimo dalje...svaki roditelj tezi tome da djeca sahranjuju roditelje,a ne roditelji svoju djecu...to je od Boga dato...

zamisli samo koliko bi tvoj tata bio tuzan da te sad vidi koliko tugujes,molio bi te da budes vesela,da ne tugujes,njemu za ljubav...

Jesi procitala moju privatnu poruku?

[Аљонка]

  Цитат

  Цитат

I jos nesto, draga Marija...

Ako ne mozes da nadjes izlaz iz tuge, obrati se nekome zaista za pomoc. Svestenik u parohijskoj crkvi? Slobodno popricaj sa njim, reci mu da ti je tesko, mozda ti neki licniji razgovor vise pomogne od ovog naseg kuckanja... Ili psiholog, zasto da ne?

draga Aljonka nazalost nemam nas svestenik je taj dan otisao na odmor ka se to desilo sa tatom tako da ga nije ni ispratio na zadnji njegov put i tu sam bila ljuta i razocarrana jer tata mu je bio vjerni sluga no necuu o tome. Morali smo da zoovemo svestenika koji je 60km od naseg grada udalej da on odrzi opijelo. A nas svestenik dolazi poslije 4 sedmicce godisnjeg, znaci jos skoro dvije. A kod pshijatra sam termin zakazalo no i kod nejga se ceka red i nece me on on uuzeti preko reda zato sto je moja muka sad velika...... ali ici cu

A da odes sa suprugom kod tog svestenika koji je 60km dalje? Nije to tako daleko, posebno ako imas u vidu da ti taj put moze pomoci.

U svakom slucaju, mislim da je jako koirstan savet koji ti je dao Andrej.

  Цитат

Ја ђу укратко поновити став који см изнео и на тој теми - такве губитке једино време може да излечи. Било би Вам корисно да пронађете неку активност којом бисте се бавили, а која би Вам, колико-толико одвукла мисли даље од патње коју с разлогом и осећате.

Postoji li nesto cime si zelela da se bavis, a nikad nisi... Znam da mozda zvuci banalno, ali zaista je korisno nekad samo okupirati misli necim drugim.

Ja ti mogu pomoci ako te zanima fotografija... Tavita takodje, ima dara. Ona ti moze pomoci i sa slikarstvom... Jesi li pokusala nekad da pises? Takodje imamo i temu o rucnim radovima... Hajde da vidimo sta bi moglo da te zanima, pa cemo se svi potruditi da ti pomognemo.

[maria iz daleka]

  Цитат

draga moja Marija,

kao sto vec znas,moja majka je umrla prije 21godinu,boljelo me jako-boli i sada jos uvijek...ali  negdje duboko u mom srcu zivi nada da cu ja nju negdje i nekada sresti i ponovo biti sa njom,tako isto i sa tatom!!!Mama je bolovala,pa sam na neki nacin bila pripremljena na njenu smrt(ako neko moze uopste i biti pripremljen na takvo nesto),a tata  je umro sam u stanu...bio je relativno zdrav,vidjeli se i culi na dva dana prije toga,a kada sam nakon dva dana dosla-pronalazim ga upokojenog u stanu...koji je to sok bio...to ti rijecima ne mogu opisati...kao da ga je neko ukrao od mene...Ali zivot tece dalje,mi moramo zivjeti dalje,njihova je zelja da mi zivimo dalje...svaki roditelj tezi tome da djeca sahranjuju roditelje,a ne roditelji svoju djecu...to je od Boga dato...

zamisli samo koliko bi tvoj tata bio tuzan da te sad vidi koliko tugujes,molio bi te da budes vesela,da ne tugujes,njemu za ljubav...

Jesi procitala moju privatnu poruku?

draga Mitra, znma da od goreg ima gore ali covjek je nekako egoistican i misli da je njegov bol najveci i onda malo vjere ima u meni i pomislim ali ja te ljude nisam znala i nisam osjecala taj bol, a sad osjecam sama. Znam da je moj tata htio samo najbolje za mene i nebi htio da placem za njim i da se radujem svojoj maloj bebi. ALi to je jace od mene i scena nejgovog umiranaj i zadnjih disanja na samrti dok sam mu ruku drzala je uzas i bezpomoc da vidis da je zadnje a nemozes nista da urradis me progoni. Drzala sam mu ruku i mazila ga po glavi i ljubila i tiho saptla neboj se svi smo tu, neboj se sve ce biti dobro. Bozeeeeeeeeeeee, stooo?????

privatnu poruku sam procitala i pokusala jutros da vam posaljem novaca ali to niede preko moga racuna posto mogu samo da posaljem novac u njemackoj. Ali vam obecavam da cu prvom prilikom otici u grad i poslati vam. A i danas cu se raspitati za westernunuion banku. Nebrinite nisam zaboravila.

Pozdrav