Ваше реакције у различитим животним ситуацијама...

[JESSY]

ово сам доживела небројено пута....особе кукају, жале ти се у вези неког проблема, траже помоћ од тебе, али кад им ти даш неки савет или кажеш шта по твом мишљењу треба да ураде, шта да промене код себе, они то не прихватају....настављају по старом.....и опет кукају.....

размишљала сам често о њиховим мотивима, зашто то раде....већина жели да изиграва жртве, као да су сви криви због неког њиховог проблема, а не прихватају да је проблем заправо у њима....не желе да се суоче са собом, да признају сами себи неке ствари....не желе никакву одговорност, никакав труд не улажу....то су тотално незреле и неодрасле особе које у стваро никад нису оспособљене за живот од стране својих родитеља....они заправо желе да заувек остану деца и да се неко други о њима брине и решава све њихове проблеме....

[JESSY]

који је ваш став по питању помоћи другима....? да ли вам се људи обраћају за помоћ....? да ли им помажете....или сте уздржани по том питању....? да ли људима кажете искрено шта мислите о њима и њиховом проблему...?

[JESSY]

такође је важно и питање слободе оног другог...колико ми уопште имамо права да улазимо у туђе животе....стварно је тешко поставити границу на правом месту....

[Гром]

ово сам доживела небројено пута....особе кукају, жале ти се у вези неког проблема, траже помоћ од тебе, али кад им ти даш неки савет или кажеш шта по твом мишљењу треба да ураде, шта да промене код себе, они то не прихватају....настављају по старом.....и опет кукају.....

размишљала сам често о њиховим мотивима, зашто то раде....већина жели да изиграва жртве, као да су сви криви због неког њиховог проблема, а не прихватају да је проблем заправо у њима....не желе да се суоче са собом, да признају сами себи неке ствари....не желе никакву одговорност, никакав труд не улажу....то су тотално незреле и неодрасле особе које у стваро никад нису оспособљене за живот од стране својих родитеља....они заправо желе да заувек остану деца и да се неко други о њима брине и решава све њихове проблеме....

Ваљда је Ајнштајн рекао: проблем који направи једна свест не може да реши та иста врста свести.

А ми смо бића са бар три различите свести, лица. И ми можемо да преиспитујемо себе и своје мисли, јер имамо разум као још једну врсту свести поред ума. Али људи не знају да користе разум, не знају ни шта је то а камоли да га користе. Многи имају компјутер у кући ал незнају да га користе, тако и разум сви имамо али га врло мало њих користи. Кад преиспитујемо себе. Кад сами себи постављамо питања типа: да ли је ово моје мишљење у реду? Да лио да учиним ово, или то баш и није паметно? грешим ли кад овако регујем?

Ми тада постављамо питање некоме другом доводећи у питање своје мишљење, тада се ослањамо на разум. И када чујемо неуобичајени одговор који се нама као уму, можда и неће свидети, тада смо највероватније чули глас разума. те прве свести с којом делимо тело, живот и судбину. Ми у својим страстима затискујемо уши да не чујемо савест која се у разуму појављује и дође време да када нам неко каже да грешимо ми то не желимо да чујемо. Не слушати глас разума значи окренути леђа Богу који живи у нама. Такви људи живе у светлости свог знања  а не у светлости Божјег поснања. Зато те особе нису способне за живот и не може им се помоћи јер оне не желе да чују да нису у праву за своје мишљење. Они су одбацили свој разум, па зашто би слушали нас?

[JESSY]

 

Verovatno ste već, pročitavši sam naslov, pomislili na nekoga koga poznajete. Nekoga sa posla, iz komšiluka, sa fakulteta, škole...ili na nekoga sa kim živite. Ili, možda, sebe. Ako ste prepoznali sebe, na dobrom ste putu da postanete “lakši” čovek. Uvid u sopstveni komunikacioni stil je dobar početak promene. Ono što ne priznamo ne možemo ni promeniti.

 

Na žalost, teški ljudi su retko svesni svoje “težine”. Šta možemo da uradimo kada smo suočeni sa “teškim” ljudima, ljudima sa teškim stilovima komunikacije? Da ih se klonimo, ako možemo? Kada bi ih se svi klonili, možda bi ih to nateralo da se zamisle i izmene stil komunikacije? Međutim, to je samo fiktivna mogućnost. Kao što kaže izreka: “rupa će uvek naći zakrpu”, to jest, naći će se neko ko će sa njima ući u igru i prihvatiti njihov stil komunikacije. Šta ako ne možemo da ih se klonimo? Ako zavisimo od njih, ako moramo da sarađujemo sa njima...?

 

Nebojša Jovanović

[JESSY]

Postoje različiti tipovi teških ljudi, teških na određeni specifičan način. Neki su otvoreno teški, agresivni, nametljivi, dok su drugi teški “ispod žita”, potajno, pasivno agresivno. Kako da ih prepoznamo, za početak. Navešćemo neke najčešće tipove teških ljudi:

* LJUDI KOJI STALNO KRITIKUJU

* NEGATIVISTI

* LJUDI KOJI SVE ZNAJU /BALONI I BULDOŽERI/

* NEODLUČNI

* SUPER PRIJATNI I LJUBAZNI LJUDI

* TIHI I HLADNI

* NEPRIJATELJSKI RASPOLOŽENI I AGRESIVNI LJUDI /OTVORENO AGRESIVNI, SNAJPERI, OSOBE KOJE EKSPLODIRAJU/IMPULSIVCI

 

Možemo li mi promeniti teške ljude? Optimistički odgovor bi glasio “teško”. Realističan odgovor bi glasio “Ne možemo”, to mogu samo oni, teški ljudi. Zapravo, čovek može da menja samo sebe. Sa drugima se može postaviti na funkcionalniji način.

[DYNABLASTER]

evo ovako

 

 

[JESSY]

evo ovako

 

 

joj, DYNA, па јел` то хришћански...

[JESSY]

* ŠTA SA LJUDIMA KOJI STALNO KRITIKUJU?

 

To su uglavnom osobe koje umeju dobro da uoče neke probleme, ali ne umeju konstruktivno da ih reše. Njihova životna pozicija je “Ja sam u redu-ti nisi uredu”. Najčešće ispoljavaju ljutnju, bes ili prezir i kroz to izražavaju svoj osećaj superiornosti i moći. Svojim nekonstruktivnim kritikama uglavnom izazivaju konflikt prenoseći drugima poruku “Ono kako JA mislim da treba je JEDINO ISPRAVNO”. Često imaju preterano krut odnos prema pravilima, zakonu i pravdi i onda kada to ne treba da bude prioritet. U sopstvenim očima, oni su “veliki pravednici” i “borci za pravdu”. Kada imaju neku “vlast”, kao roditelji, učitelji, poslovođe, upravnici... obično kontrolom koče druge i demotivišu. U porodici često prave tenziju.

 

Zašto tako reaguju? Tako pokušavaju da zadovolje potrebu za pozitivnom slikom o sebi i moći. U njihovom pogledu na svet kombinovana su tri faktora: osećaj inferiornosti, nemoći, spoljašnji centar kontrole-pokušaj da to prevladaju premeštanjem inferiornosti u druge i zauzimanjem superiorne pozicije, perfekcionizam, kriticizam (“ti si loš, a ne ja”), trenutni osećaj moći, ali dugoročna osećanje frustracije sa kojim pokušavaju da izađu na kraj pojačavanjem navedenog modela ponašanja.

 

Kako da izađemo na kraj sa kritizerima? Ponašati se drugačije od njihovog očekivanja. Oni očekuju od druge osobe da se upeca u konflikt. Treba im ukazati pažnju i saslušati ih. Često je od koristi metoda parafraziranja “ako sam vas dobro razumeo, vi mislite da...”. Ali, ne treba se upecati na njihove generalizacije, “uvek”, “nikada”, “treba”, “mora”...već tražiti vremenski i situaciono specifične odgovore (“u ovoj konkretnoj situaciji vi mislite da...zato što...”), i pobijati ih konkretnim primerima. Morate se zauzeti za sebe i držati se rešavanja problema sada i ovde. Ne iskazujte slaganje, jer tada pristajete da budete odgovorni za nastali problem. Dajte konstruktivna rešenja za rešavanje problema. Skrenite pažnju na rešavanje problema umesto njihove orijentacije na istoriju (“od Kulina Bana...pa do naših dana” pristup) “To je uvek tako bilo,...”. Potrebno je prekinuti razgovor ako su preopširni. Korisno je tražiti da kritiku napišu –što je test njihove motivacije i pokazuje koliko su duboko ušli u problem.

[DYNABLASTER]

joj, DYNA, па јел` то хришћански...

naravno, ali moras s ljubavlju! :lol:

[JESSY]

naravno, ali moras s ljubavlju! :lol:

ако је с љубављу, онда у реду.... :bla:

[Драшко]

а шта ако смо и ми међ тим тешкима .mislise.

[Хелена Вујовић]

U mojoj okolini ima par takvih tipova ljudi, da se utiče rečima,savetima ne može, iskusila sam bes tih ljudi na sebi zbog takvog ponasanja a onda shvatila da pred njima covek mora biti smiren, nezlopamtilo, da ih voli tajno, da se moli za njih, da im od srca stvarno želi dobro i da vidite koja se divna promena vremenom desava...Bogu prepustam i taj problem, ne mora ta osoba da zna da se ja trudim da je zavolim  ali valjda to nase smirenje u njenom prisustvu, dobro raspoloženje koje joj upućujemo, kod te osobe  vise ne izaziva otpor prema nama.  I dodje dan kada se umori od svoje lose naravi i navike pa poželi da sedne i normalno porazgovara sa nekim. Ti ljudi u stvari veoma pate i jako su nesrećni i zato oko sebe sire sav taj haos.

[R.Žiskar]

najčešće tipove teških ljudi: * LJUDI KOJI STALNO KRITIKUJU * NEGATIVISTI * LJUDI KOJI SVE ZNAJU /BALONI I BULDOŽERI/ * NEODLUČNI * SUPER PRIJATNI I LJUBAZNI LJUDI * TIHI I HLADNI * NEPRIJATELJSKI RASPOLOŽENI I AGRESIVNI LJUDI /OTVORENO AGRESIVNI, SNAJPERI, OSOBE KOJE EKSPLODIRAJU/IMPULSIVCI

Ово је генерално опис свих људи на свету из простог разлога што су лимити свакога од нас другачији па из угла посматрача свако може у неком тренутку да одговара овим описима.

Свако од нас је некад био и неодлучан и пријатан и љубазан и тих и хладан...дакле, да би се окарактерисао човек као "тежак" требало би добити описе комуникација са свима са којима је икада комуницирао како би могли са већом дозом сигурности (али никако апсолутно) тврдити да је то особа са "тешким" карактером.

Понекад ми се чини да психологија претерује... 

[DankaM]

Kuliraš ih i gledaš da te ne ometaju mnogo... Let's face it, većina nas "teške" ljude sreće na poslu

A i da nisu teški, činjenica je da sa njima provedeš minimum 8 sati dnevno, pa kako da te povremeno i ne iznerviraju?