Осмишљавање забране абортуса

[Срђан Шијакињић]

Tamo gde je abortus zabranjen, zabranjen je i u ovim situacijama. Još može žena zatvor da zaglavi ako je silovana.

 

Ја сам гледао на овој карти, према њој је у највећем (цела Европа сем Ирске и можда још неке мини државе, типа Сан Марина; Чиле се например још црвени) делу света абортус дозвољен у случајевима опасности по мајчин живот и по здравље, док је у половини од те већине дозвољен или без ограничења (цела Европа сем УК, Финске, Пољске и Ирске плус мини државе) или у случајевима опасности по мајчино здравље, здравље, у случају силовања и (у УК и Финској) социоекономских услова. Модел Пољске ми је најприхватиљивији и једино разуман... Ово жуто на мапи.

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Abortion_law

[Odahviing]

djete je faza u zivotu ljudskog bica,  isto kao sto je i starac jedna od faza ili odrasla osoba, isto tako je i embrion faza ljudskog zivota, lisavanje tog zivota jeste ubistvo, ta nije to zivot krokodila vec ljudski i nije u pitanju samo stotinjak razbacanih celija ili kod tebe par bilijardi, gluposti... hocemo li se ici sada baviti utvrdjivanjem koji broj celija predstavlja granicu izmedju ljudskog bica i razbacanih celija, nisam se nadao to od tebe....

I "pečenje" elemenata u zvezdama je jedna od faza, da nije bilo te faze ne bi bilo nikog nas, da li  onda zvezde treba da nazivamo ljudima?

hocemo li se ici sada baviti utvrdjivanjem koji broj celija predstavlja granicu izmedju ljudskog bica i razbacanih celija, nisam se nadao to od tebe....

Pazi nisam ja rekao da sam za abortus, ne vidim ni ja ni jedan dobar razlog da se abourtus izvrši, sem ovih specijalnih, međutim nisam ni za zabrane bilo kakvog tipa. Uglavnom sam za to zabranjeno treba da bude ono što ugrožava život i imovinu drugih ljudi i ništa drugo, e sada tu i jeste problem ovo "drugih ljudi". Da budem iskren ja još uvek nemam neki definitivan i izgrađen stav u vezi zabrane aborutsa, samo pričamo ovako pa gde nas priča nanese.

 

Mada ipak znam da abortus u ovim specialnim slučajevima nikada ne bih zabranjivao, mislim na bolest i životnu opasnost, e za silovanje opet je ni tamo ni ovamo.

[Odahviing]

PS. Mislim da smo pričali ja i ti na ovu temu i pre. Tako da ovo nisam očekivao ovo od tebe mogu da shvatim da mi se ipak mišljenje promenilo ka ovom tabor koji je protiv zabrane abortusa u odnosu na prošli put.

[Margareta]

 

 

Pazi nisam ja rekao da sam za abortus, ne vidim ni ja ni jedan dobar razlog da se abourtus izvrši, sem ovih specijalnih, međutim nisam ni za zabrane bilo kakvog tipa.

facenew22222222

[Дејан-Марковић]

Da budem iskren ja još uvek nemam neki definitivan i izgrađen stav u vezi zabrane aborutsa, samo pričamo ovako pa gde nas priča nanese.

 

 

Etičari sa Oksforda: Ubistva novorođenih beba su moralna (ako je i abortus moralan)

Dvoje etičara povezanih sa Univerzitetom u Oksfordu objavila je u naučnom članku da bi roditeljima trebalo da bude dozvoljeno da ubiju svoju novorođenčad, budući da su "moralno nevažna" i da se okončanje njihovog života ne bi razlikovalo od abortusa, piše britanski "Telegraf".

Osoba ili ne: Grupa etičara razlaže tvrdnju da novorođenčad nisu osobe ništa više od fetusa i da se zbog toga njihovo ubistvo ne razlikuje od abortusa kakvi se sprovode

 

Alberto Đubilini i Frančeska Minerva, autori šokantnog članka objavljenog u Žurnalu medicinske etike, kažu da novorođena deca nisu "prave osobe" i da nemaju "moralno pravo na život". Oni takođe navode da bi roditeljima trebalo omogućiti da daju bebu na ubijanje ako bi se po rođenju ustanovila da ima deformitet ili poremećaj.

 

 

 

 

Ali... Da li se ovi naučnici zaista zalažu za ubijanje beba koje su tek udahnule?

 

Profesor Džulijan Savulesku, urednik časopisa i direktor oksfordskog Centra za primenjenu etiku, ističe da je svestan da se većina ne slaže sa ovim argumentima, ali da cilj "Žurnala" nije promocija Istine (sa velikim I, prim. nov) ili određenog moralnog pogleda.

 

- Cilj je promocija razložnih argumenata zasnovanih na široko prihvaćenim premisama - kaže Savulesku.

 

Jednostavnije rečeno, Đubilini i Minerva argumentuju tvrdnju da ako je abortus moralan (i legalan), onda mora biti moralno (i legalno) i davanje novorođenčeta na ubijanje ili, kako ga autori zovu, "postporođajni abortus". Jer, kažu, nema razlike između moralnog statusa fetusa i moralnog statusa novorođenčeta.

 

Ili, ako obrnemo stvari, ako je "postporođajni abortus" nemoralan (i nelegalan), onda je i abortus.

 

Ako ste stigli do ovih redova teksta onda vam je možda spao mrak sa očiju, jer se ispostavlja da teza nije "krvoločna" kako je u početku izgledala. Mnogi, ipak, ne čitaju između redova, pa ne čudi što su autori kontroverznog članka označeni liberalima i dobili su pretnje smrću, upravo iz krugova koji se protive abortusu. Jedan komentator je čak napisao da "Đubilini izgleda kao musliman, pa se slažem da bi sve muslimane trebalo abortirati".

 

O čemu pišu Đubilini i Minerva?

 

(Još jedno podsećanje: ne radi se o moralnom stavu autora, već o njihovim argumentima zasnovanim na društveno prihvaćenim premisama.)

 

U članku "Postporođajni abortus: Zašto bi bebe trebalo da žive?", autori navode da je "moralni status novorođenčeta jednak statusu fetusa, utoliko što ni jedno ni drugo nemaju osobine koje im opravdavaju davanje prava na život kao individui". Samim tim, novorođenčad nisu "prave osobe", već "potencijalne osobe".

 

Autori odatle izvode zaključak da bi "postporođajni abortus (davanje novorođenčeta na ubijanje) moralo biti dozvoljeno u svim slučajevima u kojima je dozvoljen i abortus, uključujući i slučajeve kada novorođenče nije deformisano ili rođeno sa nekim poremećajem."

 

Opširan odgovor profesora Savuleskua na brojne reakcije i pretnje koje su stigle na članak o "postporođajnom abortusu" možete pročitati iza ovog linka. Tekst je na engleskom jeziku.

[cloudking]

Etičari sa Oksforda: Ubistva novorođenih beba su moralna (ako je i abortus moralan)

Dvoje etičara povezanih sa Univerzitetom u Oksfordu objavila je u naučnom članku da bi roditeljima trebalo da bude dozvoljeno da ubiju svoju novorođenčad, budući da su "moralno nevažna" i da se okončanje njihovog života ne bi razlikovalo od abortusa, piše britanski "Telegraf".

Osoba ili ne: Grupa etičara razlaže tvrdnju da novorođenčad nisu osobe ništa više od fetusa i da se zbog toga njihovo ubistvo ne razlikuje od abortusa kakvi se sprovode

Alberto Đubilini i Frančeska Minerva, autori šokantnog članka objavljenog u Žurnalu medicinske etike, kažu da novorođena deca nisu "prave osobe" i da nemaju "moralno pravo na život". Oni takođe navode da bi roditeljima trebalo omogućiti da daju bebu na ubijanje ako bi se po rođenju ustanovila da ima deformitet ili poremećaj.

Ali... Da li se ovi naučnici zaista zalažu za ubijanje beba koje su tek udahnule?

Profesor Džulijan Savulesku, urednik časopisa i direktor oksfordskog Centra za primenjenu etiku, ističe da je svestan da se većina ne slaže sa ovim argumentima, ali da cilj "Žurnala" nije promocija Istine (sa velikim I, prim. nov) ili određenog moralnog pogleda.

- Cilj je promocija razložnih argumenata zasnovanih na široko prihvaćenim premisama - kaže Savulesku.

Jednostavnije rečeno, Đubilini i Minerva argumentuju tvrdnju da ako je abortus moralan (i legalan), onda mora biti moralno (i legalno) i davanje novorođenčeta na ubijanje ili, kako ga autori zovu, "postporođajni abortus". Jer, kažu, nema razlike između moralnog statusa fetusa i moralnog statusa novorođenčeta.

Ili, ako obrnemo stvari, ako je "postporođajni abortus" nemoralan (i nelegalan), onda je i abortus.

Ako ste stigli do ovih redova teksta onda vam je možda spao mrak sa očiju, jer se ispostavlja da teza nije "krvoločna" kako je u početku izgledala. Mnogi, ipak, ne čitaju između redova, pa ne čudi što su autori kontroverznog članka označeni liberalima i dobili su pretnje smrću, upravo iz krugova koji se protive abortusu. Jedan komentator je čak napisao da "Đubilini izgleda kao musliman, pa se slažem da bi sve muslimane trebalo abortirati".

O čemu pišu Đubilini i Minerva?

(Još jedno podsećanje: ne radi se o moralnom stavu autora, već o njihovim argumentima zasnovanim na društveno prihvaćenim premisama.)

U članku "Postporođajni abortus: Zašto bi bebe trebalo da žive?", autori navode da je "moralni status novorođenčeta jednak statusu fetusa, utoliko što ni jedno ni drugo nemaju osobine koje im opravdavaju davanje prava na život kao individui". Samim tim, novorođenčad nisu "prave osobe", već "potencijalne osobe".

Autori odatle izvode zaključak da bi "postporođajni abortus (davanje novorođenčeta na ubijanje) moralo biti dozvoljeno u svim slučajevima u kojima je dozvoljen i abortus, uključujući i slučajeve kada novorođenče nije deformisano ili rođeno sa nekim poremećajem."

Opširan odgovor profesora Savuleskua na brojne reakcije i pretnje koje su stigle na članak o "postporođajnom abortusu" možete pročitati iza ovog linka. Tekst je na engleskom jeziku.

Nista cudno. S obzirom da protivnici abortusa uglavnom nemaju ijedan smislen i normalan argument cesto se desava da posezu ka sarkazmu i metaforama...

To se i na forumu desava

.. ti ljudi onda postanu smesni

[Sherlock H.]

Како год, сматра се штетним, законом је забрањено, и то је добро.

Hajde malo pokusaj da za promenu ponudis neke argumente, umesto da samo iznosis puka misljenja. Ako tvrdis da je nesto dobro, onda navedi i razloge zasto to mislis.

 

Мислим да Русија брине о томе исто као и о санкцијама које јој је увела Црна Гора

Nije sporno, ali je sporno zasto ostaje u organizaciji cije odluke ne zeli da postuje.Jednostavno, zamisli sebe u npr. udruzenju AS. Ne slazete se, nemate iste stavove, vrednosti i samim tim niste u istoj organizaciji. 

[Paradoksologija]

Pozdrav. U Crkvi sam skoro 15 godina, ali do sada nikada nisam učestvovala u online razgovorima sa pravoslavcima niti previše čitala ovom slične sajtove i forume. Mnogo sam bolja vernica kada se družim gotovo isključivo sa ateistima, agnosticima i inovernima. Prijavila sam se na forum samo zbog ove teme, tako da ćete mi oprostiti što ću sad da se raspišem.

 

Prvo, nikad mi neće biti jasna fascinacija jednog broja klira i vernika državnim aparatom. Kao da niko nikad nije pročitao "caru carevo, a Bogu Božije." Kako je uvek najpreča akcija neka koja se tiče uticaja na državu da nešto učini da bi se uskladila sa željama dela klira i vernika? Ne znam za vas, ali ja želim da živim u sekularnoj državi, ne teokratiji, pa makar bila i pravoslavna. Želim da živim u državi u kojoj se brane prava svih građana - a građani su, ne slučajno, oni koji su živorođeni. Iako moja lična definicija ljudskog bića uključuje zigot, kao organizam sa sopstvenom ljudskom DNK, to ne povlači sa sobom zakonsku regulativu koja bi zigot/embrion/fetus tretirala kao građanina, jer to ljudsko biće živi u i u potpunosti zavisi od ljudskog bića koje jeste građanka. Vidimo na primeru konzervativnijih delova SAD šta se dešava kad embrion dobije zakonska prava - žene ih gube, čak i kad ne nameravaju da abortiraju, samo jer neki sudija smatra da svojim ponašanjem ugrožavaju nerođeno dete. Tako je jedna majka koja je kod kuće imala dvoje male dece dobila sudsku naredbu da leži u bolnici i održava rizičnu trudnoću. Trudne žene se masovno procesuiraju i zatvaraju zbog, recimo, pokušaja samoubistva (koje je uzrokovalo smrt fetusa), padanja niz stepenice zbog nesvestice nakon uznemirujućeg razgovora sa bivšim mužem i priznavanja doktoru da se plaši kako će sama podizati troje dece (fetus je bio nepovređen, ali je žena ipak zadržana u policiji), ili nepristajanja na carski rez, čak iako se ispostavi da je bila u pravu i da se dete prirodno rodilo bez problema. Evo i registra tih slučaja, a i jednog članka.

 

Nije mi jasna bila, recimo, "molitvena" litija za "zabranu" abortusa koja se odvila na Blagovesti u Sabornoj. Za zakonsku zabranu bilo čega organizuju se akcije, protesti, demonstracije. Molitva bi, recimo, mogla da bude primereno upotrebljena kao "oružje" protiv abortusa kao molitva da

 

- Bog zaštiti sve trudnice i pomogne im

- žene ne budu silovane van braka i u njemu ili indirektno primoravane na seks

- žene ne budu prinuđene na abortus zbog sramote, straha od gubitka posla, straha od roditelja ili muža

- sve trudnice mogu biti u sigurnosti, bezbednosti, okružene podrškom i ljubavlju

 

Zašto se niko nikada nije setio da se zapita zašto se obavljaju abortusi i da pokuša da pomogne da se otklone ti razlozi? Od najradikalnijih feministkinja do najokorelijih tradicionalista, ne verujem da bi ikome smetalo da se tako pristupa tom pitanju. Ili neko možda misli da se razlozi svode na "Neću da upropastim liniju, a kako ću sa bebom po splavovima svaku noć? Uopstalom, dojenje nije dobro za silikone"? Znate li da više od 50% žena koje imaju abortus već imaju živorođenu decu?

 

Kako bi bilo da se svi složimo da prvo dođemo dotle da abortus zaista bude ženina slobodna odluka? Ne nešto na šta je žena primorana iz različitih razloga? Da niko ne traži zakonsku zabranu dok

 

- ne nateramo socijalne službe da rade svoj posao i zaštite žene i decu koji su žrtve nasilja (jedna žena koju znam je abortirala drugo dete jer je bila u nasilnoj porodičnoj zajednici iz koje je pokušavala da se iščupa - za nju je to bilo milosrdno prema nerođenom detetu; niko joj nije pomogao)

- ne nateramo poslodavce i državu da zaštite trudnice i porodilje od otkaza

- ne nateramo roditelje devojaka da stave svoju decu i unuke ispred toga "šta će reći komšija"

- ne nateramo njihove mladiće da zaista učestvuju u roditeljstvu 50%, ne samo novčano, već i staranjem o detetu?

 

Da pređemo na otvorenu etičku diskusiju, a manemo se zakonske. Da malo uznapredujemo od "kamenujmo sebičnu čedomorku"/"moje telo i tačka." T je etičko i filozofsko pitanje. Ateisti, možda znate da je Kristofer Hičens smatrao abortus vrlo moralno problematičnim. Naravno, nije mislio da zbog tog njegovog mišljenja treba da bude zakonski zabranjen.

 

Da li su svi koji su za zakonsku zabranu abortusa mladi dečaci bez dece? To me zanima kao majku troje dece koja zna šta sve to može da znači - šta znači trudnoća, šta znači rizična trudnoća sa potencijalno fatalnim ishodom i mnogim problemima koji rezultuju iz toga, šta znači dojenje i briga o bebama, o maloj deci, o većoj deci, o velikoj deci. A šta znači nekoga zakonski primorati da nosi krst koji je teško nositi i dobrovoljno, da se ne lažemo i ne foliramo.

[Млађони]

Pozdrav. U Crkvi sam skoro 15 godina, ali do sada nikada nisam učestvovala u online razgovorima sa pravoslavcima niti previše čitala ovom slične sajtove i forume. Mnogo sam bolja vernica kada se družim gotovo isključivo sa ateistima, agnosticima i inovernima. Prijavila sam se na forum samo zbog ove teme, tako da ćete mi oprostiti što ću sad da se raspišem.

 

Prvo, nikad mi neće biti jasna fascinacija jednog broja klira i vernika državnim aparatom. Kao da niko nikad nije pročitao "caru carevo, a Bogu Božije." Kako je uvek najpreča akcija neka koja se tiče uticaja na državu da nešto učini da bi se uskladila sa željama dela klira i vernika? Ne znam za vas, ali ja želim da živim u sekularnoj državi, ne teokratiji, pa makar bila i pravoslavna. Želim da živim u državi u kojoj se brane prava svih građana - a građani su, ne slučajno, oni koji su živorođeni. Iako moja lična definicija ljudskog bića uključuje zigot, kao organizam sa sopstvenom ljudskom DNK, to ne povlači sa sobom zakonsku regulativu koja bi zigot/embrion/fetus tretirala kao građanina, jer to ljudsko biće živi u i u potpunosti zavisi od ljudskog bića koje jeste građanka. Vidimo na primeru konzervativnijih delova SAD šta se dešava kad embrion dobije zakonska prava - žene ih gube, čak i kad ne nameravaju da abortiraju, samo jer neki sudija smatra da svojim ponašanjem ugrožavaju nerođeno dete. Tako je jedna majka koja je kod kuće imala dvoje male dece dobila sudsku naredbu da leži u bolnici i održava rizičnu trudnoću. Trudne žene se masovno procesuiraju i zatvaraju zbog, recimo, pokušaja samoubistva (koje je uzrokovalo smrt fetusa), padanja niz stepenice zbog nesvestice nakon uznemirujućeg razgovora sa bivšim mužem i priznavanja doktoru da se plaši kako će sama podizati troje dece (fetus je bio nepovređen, ali je žena ipak zadržana u policiji), ili nepristajanja na carski rez, čak iako se ispostavi da je bila u pravu i da se dete prirodno rodilo bez problema. Evo i registra tih slučaja, a i jednog članka.

 

Nije mi jasna bila, recimo, "molitvena" litija za "zabranu" abortusa koja se odvila na Blagovesti u Sabornoj. Za zakonsku zabranu bilo čega organizuju se akcije, protesti, demonstracije. Molitva bi, recimo, mogla da bude primereno upotrebljena kao "oružje" protiv abortusa kao molitva da

 

- Bog zaštiti sve trudnice i pomogne im

- žene ne budu silovane van braka i u njemu ili indirektno primoravane na seks

- žene ne budu prinuđene na abortus zbog sramote, straha od gubitka posla, straha od roditelja ili muža

- sve trudnice mogu biti u sigurnosti, bezbednosti, okružene podrškom i ljubavlju

 

Zašto se niko nikada nije setio da se zapita zašto se obavljaju abortusi i da pokuša da pomogne da se otklone ti razlozi? Od najradikalnijih feministkinja do najokorelijih tradicionalista, ne verujem da bi ikome smetalo da se tako pristupa tom pitanju. Ili neko možda misli da se razlozi svode na "Neću da upropastim liniju, a kako ću sa bebom po splavovima svaku noć? Uopstalom, dojenje nije dobro za silikone"? Znate li da više od 50% žena koje imaju abortus već imaju živorođenu decu?

 

Kako bi bilo da se svi složimo da prvo dođemo dotle da abortus zaista bude ženina slobodna odluka? Ne nešto na šta je žena primorana iz različitih razloga? Da niko ne traži zakonsku zabranu dok

 

- ne nateramo socijalne službe da rade svoj posao i zaštite žene i decu koji su žrtve nasilja (jedna žena koju znam je abortirala drugo dete jer je bila u nasilnoj porodičnoj zajednici iz koje je pokušavala da se iščupa - za nju je to bilo milosrdno prema nerođenom detetu; niko joj nije pomogao)

- ne nateramo poslodavce i državu da zaštite trudnice i porodilje od otkaza

- ne nateramo roditelje devojaka da stave svoju decu i unuke ispred toga "šta će reći komšija"

- ne nateramo njihove mladiće da zaista učestvuju u roditeljstvu 50%, ne samo novčano, već i staranjem o detetu?

 

Da pređemo na otvorenu etičku diskusiju, a manemo se zakonske. Da malo uznapredujemo od "kamenujmo sebičnu čedomorku"/"moje telo i tačka." T je etičko i filozofsko pitanje. Ateisti, možda znate da je Kristofer Hičens smatrao abortus vrlo moralno problematičnim. Naravno, nije mislio da zbog tog njegovog mišljenja treba da bude zakonski zabranjen.

 

Da li su svi koji su za zakonsku zabranu abortusa mladi dečaci bez dece? To me zanima kao majku troje dece koja zna šta sve to može da znači - šta znači trudnoća, šta znači rizična trudnoća sa potencijalno fatalnim ishodom i mnogim problemima koji rezultuju iz toga, šta znači dojenje i briga o bebama, o maloj deci, o većoj deci, o velikoj deci. A šta znači nekoga zakonski primorati da nosi krst koji je teško nositi i dobrovoljno, da se ne lažemo i ne foliramo.

 

 

           

[Дејан-Марковић]

jer to ljudsko biće živi u i u potpunosti zavisi od ljudskog bića koje jeste građanka.

И рођена беба у потпуности зависи од неког људског бића. 

Iako moja lična definicija ljudskog bića uključuje zigot, kao organizam sa sopstvenom ljudskom DNK

Јел ово искрено? 

[cloudking]

Pozdrav. U Crkvi sam skoro 15 godina, ali do sada nikada nisam učestvovala u online razgovorima sa pravoslavcima niti previše čitala ovom slične sajtove i forume. Mnogo sam bolja vernica kada se družim gotovo isključivo sa ateistima, agnosticima i inovernima. Prijavila sam se na forum samo zbog ove teme, tako da ćete mi oprostiti što ću sad da se raspišem.

Prvo, nikad mi neće biti jasna fascinacija jednog broja klira i vernika državnim aparatom. Kao da niko nikad nije pročitao "caru carevo, a Bogu Božije." Kako je uvek najpreča akcija neka koja se tiče uticaja na državu da nešto učini da bi se uskladila sa željama dela klira i vernika? Ne znam za vas, ali ja želim da živim u sekularnoj državi, ne teokratiji, pa makar bila i pravoslavna. Želim da živim u državi u kojoj se brane prava svih građana - a građani su, ne slučajno, oni koji su živorođeni. Iako moja lična definicija ljudskog bića uključuje zigot, kao organizam sa sopstvenom ljudskom DNK, to ne povlači sa sobom zakonsku regulativu koja bi zigot/embrion/fetus tretirala kao građanina, jer to ljudsko biće živi u i u potpunosti zavisi od ljudskog bića koje jeste građanka. Vidimo na primeru konzervativnijih delova SAD šta se dešava kad embrion dobije zakonska prava - žene ih gube, čak i kad ne nameravaju da abortiraju, samo jer neki sudija smatra da svojim ponašanjem ugrožavaju nerođeno dete. Tako je jedna majka koja je kod kuće imala dvoje male dece dobila sudsku naredbu da leži u bolnici i održava rizičnu trudnoću. Trudne žene se masovno procesuiraju i zatvaraju zbog, recimo, pokušaja samoubistva (koje je uzrokovalo smrt fetusa), padanja niz stepenice zbog nesvestice nakon uznemirujućeg razgovora sa bivšim mužem i priznavanja doktoru da se plaši kako će sama podizati troje dece (fetus je bio nepovređen, ali je žena ipak zadržana u policiji), ili nepristajanja na carski rez, čak iako se ispostavi da je bila u pravu i da se dete prirodno rodilo bez problema. Evo i registra tih slučaja, a i jednog članka.

Nije mi jasna bila, recimo, "molitvena" litija za "zabranu" abortusa koja se odvila na Blagovesti u Sabornoj. Za zakonsku zabranu bilo čega organizuju se akcije, protesti, demonstracije. Molitva bi, recimo, mogla da bude primereno upotrebljena kao "oružje" protiv abortusa kao molitva da

- Bog zaštiti sve trudnice i pomogne im

- žene ne budu silovane van braka i u njemu ili indirektno primoravane na seks

- žene ne budu prinuđene na abortus zbog sramote, straha od gubitka posla, straha od roditelja ili muža

- sve trudnice mogu biti u sigurnosti, bezbednosti, okružene podrškom i ljubavlju

Zašto se niko nikada nije setio da se zapita zašto se obavljaju abortusi i da pokuša da pomogne da se otklone ti razlozi? Od najradikalnijih feministkinja do najokorelijih tradicionalista, ne verujem da bi ikome smetalo da se tako pristupa tom pitanju. Ili neko možda misli da se razlozi svode na "Neću da upropastim liniju, a kako ću sa bebom po splavovima svaku noć? Uopstalom, dojenje nije dobro za silikone"? Znate li da više od 50% žena koje imaju abortus već imaju živorođenu decu?

Kako bi bilo da se svi složimo da prvo dođemo dotle da abortus zaista bude ženina slobodna odluka? Ne nešto na šta je žena primorana iz različitih razloga? Da niko ne traži zakonsku zabranu dok

- ne nateramo socijalne službe da rade svoj posao i zaštite žene i decu koji su žrtve nasilja (jedna žena koju znam je abortirala drugo dete jer je bila u nasilnoj porodičnoj zajednici iz koje je pokušavala da se iščupa - za nju je to bilo milosrdno prema nerođenom detetu; niko joj nije pomogao)

- ne nateramo poslodavce i državu da zaštite trudnice i porodilje od otkaza

- ne nateramo roditelje devojaka da stave svoju decu i unuke ispred toga "šta će reći komšija"

- ne nateramo njihove mladiće da zaista učestvuju u roditeljstvu 50%, ne samo novčano, već i staranjem o detetu?

Da pređemo na otvorenu etičku diskusiju, a manemo se zakonske. Da malo uznapredujemo od "kamenujmo sebičnu čedomorku"/"moje telo i tačka." T je etičko i filozofsko pitanje. Ateisti, možda znate da je Kristofer Hičens smatrao abortus vrlo moralno problematičnim. Naravno, nije mislio da zbog tog njegovog mišljenja treba da bude zakonski zabranjen.

Da li su svi koji su za zakonsku zabranu abortusa mladi dečaci bez dece? To me zanima kao majku troje dece koja zna šta sve to može da znači - šta znači trudnoća, šta znači rizična trudnoća sa potencijalno fatalnim ishodom i mnogim problemima koji rezultuju iz toga, šta znači dojenje i briga o bebama, o maloj deci, o većoj deci, o velikoj deci. A šta znači nekoga zakonski primorati da nosi krst koji je teško nositi i dobrovoljno, da se ne lažemo i ne foliramo.

Postavljacu teme: stavi ovaj odgovor u najbolje odgovore. Pozeleni ga i zakaci na vrh svake stranice jer svi treba da ga procitaju...

[Paradoksologija]

И рођена беба у потпуности зависи од неког људског бића. 

 

 

Ali se ne nalazi unutar građanke; ima ime; državljanin je; može se dati na čuvanje socijalnoj ustanovi ili usvojiteljima. To su razlike koje uslovljavaju različit zakonski tretman.

 

Јел ово искрено? 

 

Sve je iskreno - što ne bi bilo?

 

Razne stvari su po mom mišljenju i/ili osećanju nepoželjne, ali istovremeno mogu da mislim da njihovo zakonsko sankcionisanje ne bi dovelo do dobrih posledica za većinu u društvu. Tome služe zakoni jedne države.

 

Recimo, mislim da muž koji vara ženu radi nešto veoma loše, ali ne mislim da time treba da se bave policija, tužilaštvo i sudstvo. Niti bih dopustila nekom prekom verskom sudu da ga kamenuje.

[Paradoksologija]

Ali u jednom mizoginom društvu je tako nešto nezamislivo. Zamislite: Mrkonjić nije baja na naslovnicama, već u zatvoru zbog preljube. A uvek je lako i moralno uzvišeno baciti se kamenom na žene. To ne prestaje milenijumima. Je li neko pokušao da kamenuje onoga sa kojim je preljubnica koju je Gospod spasao imala odnos? Pa ne, on se ne pominje.

[obi-wan]

Kako bi bilo da se svi složimo da prvo dođemo dotle da abortus zaista bude ženina slobodna odluka?

 

Nisi lose napisala uopste celu ovu poruku, ali ti u njoj po meni fale neke ne tako sitne stvari.

Evo na primer ovo sto sam izdvojio - problem i jeste u tome sto je to danas u najvecem broju slucaja potpuno slobodna odluka, i to osnovana iskljucivo na pukoj sebicnosti.

 

Ne znam sta bi donela neka zakonska zabrana, nisam o tome nesto detaljno razmisljao, ali ne verujem da bi to stanje bilo gore od ovoga sad. A sad imamo jednu potpunu demografsku kataklizmu, i mislim da se u tome svi slazemo.

 

Dobro nam dosla na forum...

[obi-wan]

I da - problematicne trudnoce koje ugrozavaju zdravlje majke nikad nisu bile pitanje za Crkvu, u takvim slucajevima uvek je dozvoljen pobacaj, a prema proceni lekara, tako da to uopste ne pripada celoj ovoj prici, a vidim da si ti time bas pocela poruku kao da je to ovde nesto kljucno...