Православље и асертивност

[Фидер]

Дакле, прво је важан договор око термина и како их ко доживљава! Ако је понизност хришћанска онда је она за мене синоним за кротост.

 

На такву понизност сам мислио. Такође је и мени синоним за понизност кротост. А кротост не долази из страха.

[Toma]

Христос за Себе каже (и ја Му верујем) да је Он "... кротак и смеран у срцу...":

Да ли је Он - Извор сваке асертивности? А ако јесте - у којим животним
околностима (= међу којим људима) ја не пих са Тог 'Извора'?

[Драгиња]

Христос за Себе каже (и ја Му верујем) да је Он "... кротак и смеран у срцу...": Да ли је Он - Извор сваке асертивности? А ако јесте - у којим животним околностима (= међу којим људима) ја не пих са Тог 'Извора'?

 

Дакле, право у центар! То је суштина читаве приче... Асертивност је алатка коју позајмљујемо из писхологије, не бисмо ли свесније и смелије ходили уским путем спасења. Покушај синтезе православне духовности и психотерапијских техника јалова је и исцрпљујућа трка.

Ако се неко пита, а чему и то позајмљивање, узвраћам питањем како би поднео да му неко на свако искушење, животну недаћу, проблем, неодумицу одговара оном јеванђелском трпљењем спасавајте душе своје, или једном од мојих омиљених светоотачки поука како човек увек себе треба да самоукорева, самоунижава и слично? Ко је данас спреман за тако тврду храну?

[JESSY]

Mnogi ljudi imaju problema kada treba da kažu “NE”!
Teško im je da priznaju da nešto ne mogu da urade, ili osećaju obavezu kada kolege ili prijatelji traže od njih uslugu ili, kada neko stariji ili mocniji traži od njih da nešto učine - osećaju da to moraju da urade. Postoje radna mesta na kojima je gotovo nezamislivo reći NE.
Često je preko potrebno reći ne.
To zna svako ko se našao u situaciji da obavlja posao umesto nekoga, da je kupio nešto što mu ne treba ili bio u društvu koje mu ne odgovara.
Problem je najčešće u pogrešnom shvatanju ljubaznosti. Kod ljudi koji imaju teškoća sa odbijanjem drugih nije problem u tome da ne znaju šta žele. Problem je u tome što misle i osećaju drugačije od onoga što čine.
Stalni osmeh na licu dok u nama sve ključa što nas sef kritikuje dovešće do toga da ćemo jednom eksplodirati! Jedna od najvećih grešaka je svođenje ljudskog ponašanja na dva termina: ljubazan i neljubazan.
Između njih je cela skala mogućih ponašanja, a još je veća greška sposobnost izgovaranja reči NE izjednačivati sa neljubaznošću.
Voleti ljude i pomagati im ne znači udovoljavati svim njihovim prohtevima.
Izuzetno je bitno obratiti pažnju na govor tela. Ako govorite nešto odlučno i ozbiljno, proverite da li se smeškate, jer će sagovornik zbog tog smeška primiti nejasnu poruku, ili će osmeh oslabiti snagu rečenog. Ako Vam neko iznosi zahtev koji ne želite da ispunite, izbegavajte podržavajuci govor tela kao što je klimanje glavom ili odobravanje poput “aha”.
Neka Vam telo bude što je moguće mirnije. Imate pravo prekinuti osobu, pogotovo ako već znate šta želi, a ona i dalje radi na uveravanju.
Naravno, to treba učiniti smireno (“Oprosti sto te prekidam...”)
Ako je pustite da iznosi opširno sve u vezi sa zahtevom, steći će utisak da ste zainteresovani i voljni za ispunjenje zahteva. Naše ponašanje bi trebalo da bude u skladu sa našim mislima i osećajima. Što ranije sprečimo da u osobi naraste očekivanje, to će i konflikt biti blaži ili ga uopšte neće ni biti.

 

http://draganicarakic.blogspot.com/2014/02/naucite-da-kazete-ne.html

[JESSY]

За многе од нас је сложено произнети ту реч, која је тако кратка и најпростија за написати. То је реч «не». Напред! Реците громко: «Не». «Не» – је једноставна реч но тешко ју је рећи. Ми се бојимо да нас људи неће волети, или да ћемо имати осећај кривице. Можда смо ми у убеђењу да добар радник, дете, родитељ, супруг или хришћанин никада не говори «не». Проблем је у томе што, ако не научимо да говоримо «не», то ћемо престати да волимо и себе и те људе којима све време желимо да угодимо. Ми чак можемо да кажњавамо друге својом увређеношћу. Када ми говоримо «не»? Тада, када је «не» – то што подразумевамо. Када се учимо да говоримо «не», ми се учимо да не лажемо. Људи могу да нам верују, и ми можемо да имамо поверења у себе. Многе различите, лепе ствари, происходе када почнемо да говоримо то што подразумевамо. Ако нам је страшно тешко произнети «не», то можемо да задржимо одговор, одемо у страну, прорепетирамо ту реч, затим се вратимо и кажемо «не». Нисмо дужни да прибегавамо дугим објашњењима наше одлуке. Када умемо да говримо «не», ми умемо да говоримо «да» нечему доброме. Наше «не» и «да» почињу да примају озбиљно. Стичемо контролу над собом. И нама се открива тајна: испоставља се, није тешко рећи «не».

Данас ћу да говорим «не» ако је то то што хоћу да кажем.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2015/08/08/govoriti-ne/

[Лидија Миленковић]

Можда смо ми у убеђењу да добар радник, дете, родитељ, супруг или хришћанин никада не говори «не».

 

Тако су нам "тувили у главу" целога детињства и младости.

 

Нисмо дужни да прибегавамо дугим објашњењима наше одлуке.

 

У ову замку редовно упадам, и на крају, обично, опет кажем "да".

 

Додуше, полако се мењам у својој 50-ој години, па изненадим, и себе, и другу страну.  Тада се трудим да истрајем, иако ме глоцка савест, и призивам разум упомоћ.

[Снежана]

@@JESSY,

Најтеже за научити рећи "НЕ", али то ваљда иде са годинама, са сазревањем и упознавањем себе.

[JESSY]

@@Лидија Миленковић, @, наравно, драге моје....важно је да смо свесне тога, а онда ћемо се трудити да и то научимо....

[JESSY]

 

[JESSY]