Рад на себи у нас Хришћана (размишљања на тему)

[Рада.]

  On 4. 8. 2014. at 0:26, Никола Поповић рече

дноси са ближњима доста охладнели и да се константно свађамо уместо миримо, међусобно повређујемо и правимо фаму бола и непрежљене туге за сваку лошу упућену реч, питајући се тобоже, како је то могуће?! Како је само тако могао/ла?! Оплакујући своју тужну судбину... Тада су последња времена, у правом смисулу последња. Људи око нас су неваспитани и зли, нема никога поштеног, само демон царује, а Бог је ту, да чује наше јадне судбине и да се сажали..

:good2:

  On 4. 8. 2014. at 0:26, Никола Поповић рече

Рад на себи, није три пута Оче наш дневно и ,,намирили" смо Бога. Он нас чека напољу,

:good2:

E da je bar više ovakvih tema po forumu

[Млађони]

  On 4. 8. 2014. at 7:41, Никола Поповић рече

Znas Milosavljevicu, dodje mi ponekad da te cmoknem ovako blesavog!

 

hehe smisao teksta je bio da upravo ljudi koji idu cesto na Liturgije mogu da zastrane u nekim svojim prelestima pod velom gordosti, a da to i ne znaju. Zato se pozivam na stalnu budnost i rad na sebi, da strazimo na sobom, jer ne znamo kad cemo da padnemo. 

 

Е па видиш литургија без рада на себи не ваља. Свако може да дође да стоји и да се крсти два сата, али ја лично мислим да је оно што ти се дешава у мислима тих два сата оно суштинско. Кренеш да судиш људима, те шта ми овај чича кашље те види је ова баба што се гура, те види ону девојку што је слатка итд...

понета је да се тих два сата трудиш да "контрираш" те мисли, да нађеш разумевања и за бакицу, и за чикицу и за слатку девојчицу, за све те мисли да нађеш разумевања и да их трансформишеш кроз христа у неке нове, блаже и безазленије мисли, где прихваташ чикицу, и бакицу и на неки начин себе у случају слатке девојчице. Где се кајеш за оно што радиш али не тако што се самопонижаваш већ тако што се прихваташ, кајеш, прашташ -  и мењаш ка новом.

 

Моја нека теорија. 

 

Иначе изрепектовао сам те прочитао сам текст.

[Млађони]

ер да приметио сам да многи хришћани заборављају да и сами себи често суде како су ово или оно.. лоши, добри, грешни, безгрешни... ја мислим да када је речено да не судимо.. да је било да не судимо ником као бићу... 

Данас модерни психолзи често кажу да је узрок лоших емотивних и душевних стања то што судимо себи, самопонижавамо себе. Окарактеришемо себе као овакву или онакву личност. У случају депресије.

 

У случају беса - то радимо другима.

 

Ја сад, не практикујем то 100 % али се трудим да не судим људима. Људи су скуп свог целог живота, а не једно дело, једна особина. Када неком кажеш да је будала, осудио си. Када кажеш - ово је будаласто мишљење, осудио си мишљење а не човека. То што неко има неко глупо мишљење не значи да је будала.

 

ИСкрено што више упознајем себе то више видим колико је ово истина, колико то "шта је човек" и "Ко је човек" зависи од ситуације у којој се налази. Чак и оне најгоре криминалце готиве неки људи, кажу добри су момци. И то зависи опет од ситуације. Например ја знам неке ове наше крушевачке мангупе. Али они су ти брате... у једној ситуацији једно у другој друго.

просто ето чист доказ да човек није дело.. или мишљење или став или понашање у једној ситуацији.. човек је много тога..

 

И вероватно зато само Бог може да суди праведно.. јер он зна све што човек јесте.. нико сем њега не зна то..

 

 

 

[Олимп]

[Ljubičasta]

Brate,ne bih da te hvalim,ali me tvoj uvodni tekst bas dotakao i pronasla sam se u istom.

Neko je napisao rad i liturgija,a ja bih tu dodala i psihologiju,pravoslavnu psihologiju koju propovjeda Vladeta Jerotic i mnogi sveti oci u svojim knjigama.Mi svi znamo recept i formulu ali je zaista jako tesko,posebno mladom covjeku da otrese od sebe iskusenja takve vrste.Kao sto kaze Njegos "Med za usta i hladna prijanja,a kamoli mlada i vatrena."

Mogla bih mnogo da pisem na ovu temu ali se svodi na jedan pojam a hiljadu oblika istog,a to je ZAHVALNOST. Pokusaj svaki dan da pronadjes bar jednu novu stvar u odnosu na juce na kojoj si zahvalan Gospodu,i da Mu od srca zahvalis i vidjeces kako ce se srce vremenom puniti ljubavlju...manje ces uzimati ovaj zivot zdravo za gotovo i tako sve sto te okruzuje vise cijeniti i u isto vrijeme pripisivati Bogu.Pogledajte ljude koji jedva prehranjuju porodicu,koji rade za nadnicu,cija djeca ne znaju za modernu tehnologiju i cuda,ali oni nas mogu da nauce da opet budemo ljudi po slici i prilici Gospoda i onako kako nam je On zadao u domacem zadatku da budemo.Takvi ljudi znaju da cijene svaku mrvu hljeba koji jedu,osmijeh majke kada je obraduju polozenim ispitom,kada od prve plate kupe ocu cipele da ne hoda u poderanim...Meni takvi ljudi vracaju vjeru u ljude i apsolutno me nista na ovom svijetu sem takvih primjera ne moze dotaci do suza i uciniti da se zapitam kakav sam ja to covjek,za sta ja to zivim,radim,privredjujem...Koliko je ovaj zivot lijep i bogat.i da svaki dan brojimo sve blagoslove koji nas okruzuju od stida ne bismo mogli da zaspimo uvece jer iste nismo ni zasluzili cim ih uzimamo zdravo za gotovo i mijenjamo necim sto mi smatramo boljim u datom trenutku.Nijedna molitva nije toliko Bogu ugodna kao ona u kojoj Mu se zahvaljujemo za sve sto nam daje i sto nam je dao i sto ce nam po svojoj Promisli tek dati.

[Иван Ивковић]

Шта мислите, да ли се може рећи да страсти имају укус?

 

Нисам на то наишао нигде у литератури али ми се чини да одређене страсти изазивају доживљаје у многоме подударне са одређеним укусимa.
Тако је гнев сличан љутини, очајање горчини, блуд слаткоме, завист киселом, похлепа се може изједначити са глађу а гордост толико незгодна да превазилази све остало или се може рећи да истовремено представља и глад и ситост.
Ово уствари и није нешто ново али је јако занимљиво да у нашем језику чак имамо речи које карактеришу нека од ових стања. На пример љут човек је онај који се гневи итд.

[JESSY]

  On 30. 9. 2014. at 18:10, Иван Ивковић рече

да ли се може рећи да страсти имају укус?

neke sigurno da....

[Arsenija]

  On 30. 9. 2014. at 18:10, Иван Ивковић рече

Шта мислите, да ли се може рећи да страсти имају укус?

 

Imaju.Prvo sladak,a posle gorak.

[Млађони]

  On 30. 9. 2014. at 18:10, Иван Ивковић рече

Шта мислите, да ли се може рећи да страсти имају укус?

 

 

Па то све зависи од тебе. Свако осећа различито ствари. 

[LogosAgape]

  On 30. 9. 2014. at 18:10, Иван Ивковић рече

Шта мислите, да ли се може рећи да страсти имају укус?

 

Нисам на то наишао нигде у литератури али ми се чини да одређене страсти изазивају доживљаје у многоме подударне са одређеним укусимa.

Тако је гнев сличан љутини, очајање горчини, блуд слаткоме, завист киселом, похлепа се може изједначити са глађу а гордост толико незгодна да превазилази све остало или се може рећи да истовремено представља и глад и ситост.

Ово уствари и није нешто ново али је јако занимљиво да у нашем језику чак имамо речи које карактеришу нека од ових стања. На пример љут човек је онај који се гневи итд.

Interesantno, samo si slano preskočio...

Nego šta bi u tom smislu značila nečija potreba za određenim ukusima?

[Arsenija]

@,

Promenio si iskaz !

Necu ti to oprostiti.

PEHAR SLASTI

Kad bi ti ponudili zlatan pehar sa najboljim vinom u svetu i rekli: Pij, no znaj, da je na dnu skorpija - da li bi pio?

U svakom peharu slasti zemaljske nalazi se na dnu skorpija. I uz to, nažalost, pehari su ovi tako plitki, da je skorpija uvek blizu usana.

Vladika Nikolaj.

[Иван Ивковић]

  On 30. 9. 2014. at 18:46, LogosAgape рече

Interesantno, samo si slano preskočio...

Тако је. (-_-)

 

  On 30. 9. 2014. at 18:46, LogosAgape рече

Nego šta bi u tom smislu značila nečija potreba za određenim ukusima?

Укуси нам помажу при исхрани. Ако се добро хранимо знаћемо које материје у одређеном тренутку требају нашем организму да би нормално функционисао. Проблем настаје кад развијемо пристрасност према неком укусу и почнемо са прекомерним уношењем хране тог укуса. Тада настају разне деформације организма.

Тако је и са страстима. Човек по природи поседује извесне енергије и телесне функције (гладује, жедни, поседује полни нагон, агресиван је (у позитивном смислу, не насилан), замара се...). Неумерено задовољавање одређених нагона или употреба енергија од тих енергија и нагона ствара страсти, тј. страда човекова душа и то заједно са телом, у оба случаја.

 

 

 

  On 30. 9. 2014. at 19:00, Arsenija рече

Promenio si iskaz !

.

 

[Arsenija]

  On 30. 9. 2014. at 18:46, LogosAgape рече

Nego šta bi u tom smislu značila nečija potreba za određenim ukusima?

Potreba za uzivanjem u najrazlicitijim ukusima,mirisima,bojama itd.

Hedonizam.

[LogosAgape]

  On 30. 9. 2014. at 19:00, Иван Ивковић рече

Тако је и са страстима. Човек по природи поседује извесне енергије и телесне функције (гладује, жедни, поседује полни нагон, агресиван је (у позитивном смислу, не насилан), замара се...). Неумерено задовољавање одређених нагона или употреба енергија од тих енергија и нагона ствара страсти, тј. страда човекова душа и то заједно са телом, у оба случаја.

 

 

a što bi ja bio ozbiljan...

 

ajde da pojednosavimo,

papričice=gnev, šveps=bedak, med=sex, turšija=lopovluk,

sve to i dalje ne objašnjava slano,

a i ne pomaže u radu na sebi što je valjda tema

[Иван Ивковић]

  On 30. 9. 2014. at 19:28, LogosAgape рече

sve to i dalje ne objašnjava slano,

Не знам шта би било слано...

  On 30. 9. 2014. at 19:28, LogosAgape рече

a i ne pomaže u radu na sebi što je valjda tema

Мени је ово трик кад хоћу да препознам у каквом се стању тренутно налазим. Не кажем да је корисно свакоме...