Razlika izmedju vere i praznoverja - dijalog sa ateistima

[Aquilius Cratus]

Vera je znaci jedna vrsta psihohigjene, a praznoverje nije.

 

A sta ako ljudima pomaze i astrologija da se snadju u zivotu. Onda to nije vise praznoverje.

 

 To niti bilo sta slicno ne moze da ti pomogne na ovaj nacin jer nema mogucnsot da transformise um u tom pravcu. To je apsurd a ne neka mogucnost.

[Agnostik]

 To niti bilo sta slicno ne moze da ti pomogne na ovaj nacin jer nema mogucnsot da transformise um u tom pravcu. To je apsurd a ne neka mogucnost.

 

I to vazi za sve vere???

 

Od paganskih do danasnjih od budizma do hrscanstva. 

[VaSa110]

Има ли код ваших браћа., комшија, пријатеља, неко за кога знате да није поводљив, да уме да размисли и да имате поверење у њега а да се при том он декларише као Хришћанин?

 

Ja sam tek na ovom forumu video da ima i pravih vernika. Retki su mnogo su retki, teško ih je sresti. A ovaj ogromni broj ljudi koji se deklarišu kao vernici nemaju ni "v" od vernika.

[Odahviing]

 Shvatas li ti da ovde nije tema da li je pravoslavlje objektivno, da li Bog postoji, da li je duhovni svet stvaran nego da li ima razlike u religiji/kulutu BILO KOM na svetu i u praznoverju opet bilo kom. Ima. A razlika je u tome sto BILO KOJA vera nudi razne tehnike/ceremonije za ta trasnformativna iskustva dok NI JEDNO sujeverje nema i ne moze da izazove takve transformativne pojave o kojim ovde govorim. Naravno da moze da promeni um u smislu paranoje i sizofrenog pogleda na svet ali to je nesto sasvim drugo od ogona o cemu ja pricam. Ako onaj do bola jednsotvan primer sa autom nije bio dovoljan onda nista nece. Dakle nije subjektivno jer se radi o ISTOJ VRSTI PROMENA na razlcite nacine. Isot kao sto svi proizvodjaci namestaj imaju za objektivni ZAJEDINICKU stvar sto PROIZVODE nemestaj dok prodavci PRODAJU. To sto se razni kupci opredeljuju za modele razlcitih proizvodjaca ne znaci da nema objektivne ralzike izmedju PROIZVODNJEI PRODAJE. Nekome treba ovakav ormar dugom onakav ali objektivna razlika izmedju proizvodjaca i prodavca je neupitna.

Prvo znam da niej o bogu i objektivnosti religije. Ja pričam o objektivnosti podele i da li i koliko zavisi od subjektivnih osećaja ljudi koji je dele i da li se podela razikuje od čoveka do čoveka ili je uvek ista.

 

A koliko sam tebe shvatio imamo i algoritam a tu njemu se nalazi samo jedno if. Ako ima ceremonije onda je vera ako nema ceremonije omda je praznoverje?

[dragisa]

prava vera je pokajanje...dakle u određenom smislu poricanje sebe,

praznoverje je tetošenje "sebe" i sebi....češanje ušiju što bi apostol reko...

[Volim_Sina_Bozjeg]

У принципу је моје питање имало смисао у томе, да ли људе које знате и уливају вам поверење, искрено послушате или барем добијете коначни одговор, као што је и постављач теме мало пре рекао,(упростићу) да вера не може бити откривена ван човека, дакле вера и њена објективност се налази у нама самима.

 

Кад постављач каже пробај па ћеш знати, добијамо савршену објективност ако сада већ нас двоје осећамо исто. Без икаквог притиска,присиле или било чега другога.

 

Па у том смеру и моје питање....

[dragisa]

То је зато што би ти да уђеш у радњу, аха ево ту су верници, на декларацији верника као производа пише то и то (навео си неке), ајд сад да видимо има ли тај производ у себи оно што пише на декларацији. Бити хришћанин не значи бити готов производ за спољне конзументе који пипкају по рафовима не би ли наши кварљиву робу којој је истекло време...Тај процес преображаја о којем Аквилијус прича али који ти не разумеш је толико личан и различит од верника до верника, у погледу садржаја. динамике, технике итд (немамо сви исте слабости нити сви исти степен вере, нити способности, немамо сви исте страсти, итд) да понекад ни сами верници не могу једни друге да разумеју око тога докле је ко стигао, на којој је лествици и у ком степену се његв доживљај околине, живота и стварности променио у односу на стари. То траје нон-стоп, и не завршава се никад, барем не на овом свету. Не постоји нити један верник који је скончао овоземаљски живот као савршен, свакоме је остала по нека мана. Хришћанство не даје готова решења која ти конзумираш. То је, барем у православљу, та лепота различитости. Нема уравниловке, нема морала и етике, нисмо сви под лењир, све је много изван тога и не додирује се са тим осим што верник живи у свету који има очекивања да добије савршеног верника на тацни самим тим што је верник. 

 

čitam ovaj komentar i principijalno on je potpuno tačan....razumem šta hoćeš da kažeš i potpuno si upravu.

ali tu promenu sebe koju i akuilio spominje ne bi trebalo toliko videti kao naporan rad na sebi i to iz dva razloga

prvo to i nije rad na sebi, ono sto je do nas to je odricanje od nase strastvene prirode a cudo koje nakon toga sledi je zaista dar i delo boga koji se sam ljudima otkriva.

drugo dok god mi imamo perspektivu da mi nesto cinimo (mi radimo, mi transformisemo...) do tad realno nemamo opit Drgugog odnosno nemamo cudotvornu veru

 

kako ono ide u pesmi koja slavi pravog Boga  "Ti jesi Bog, tvorjaj cudesa...."

[dragisa]

А колико је тешко само то покајање, то порицање себе....па само кајање док не дође до покајање је процес који може трајати ко зна колико. То је тешко објаснити, многи мисле да је покајање ух што ми криво што сам то урадио, јесте, има и тога, али покајање захвата цело биће, целу личност, комплетан начин дотадашњег човековог функционисања...Празноверје управо иде на ту карту да не дође до покајања, да човек сам завара себе и никад не дође до истине о себи. 

 

У начелу, иако никада нисам размишљао темељно о празноверју, мислим да је разлика у томе што је празноверије најобичнија психолошка штака којом се затрпава све оно што вера открива а то је истина о себи као бићу.

amin, amin, amin  :good2:

[Deja Vu]

Ukratko vera se od sujeverja/praznoverja razlikuje u tome sto poseduje u sebi niz tehnika (meditacija, molitvi, ceremonija) koji transformisu um tako da on prevazilazi svoje slabosti a izrazava svoje vrline.

 

To postoji i van vere tj. religije. Izgleda da si ti mislio na veru kao religiju, kao religioznu opredeljenje, a ja sam sve vreme pisao o veri kao veri, kada kazes: ''Ja verujem u ovo ono..'' To je ono kada Isus kaze ucenicima: De vam je vera, da vam je ko zrno gorisice pomerali bi ste planine. 

 

Tehnike transformacije uma su samo sredstvo za cilj i mogu dovesti do ravnodusnog, smirenog, stoickog uma, ali ako se ne ide od toga dalje onda se nista vise ne postize sem mira u dusi. 

 

Vera sa druge strane ide dalje od toga i menja stav i pogled na svet, da ga gledas drugacijim ocima, sto sam opisao u onom dugackom postu na 18-19 str. I sve te tehnike su pomocna sredstva za veru, za cilj, sto je u hriscanstvu zajednica sa Bogom, a ako zelim u nju trebao bih da budem smiren, slobodan, dobar, da volim i tome slicno, sto ostvarujem kroz spomenute tehnike. Vera je sa druge strane kao motivacija. Verujem da cu dici iz benca 200kg i postici cilj, imacu vece pektoralise  i biti jak momak. Teg mi je sredstvo, a vera ono sto me drzi i tera da idem dalje. Ako sam dosao u teretanu, dosao sam sa verom u to da cu biti jaci, lepsi, krupniji. 

[cloudking]

А колико је тешко само то покајање, то порицање себе....па само кајање док не дође до покајање је процес који може трајати ко зна колико. То је тешко објаснити, многи мисле да је покајање ух што ми криво што сам то урадио, јесте, има и тога, али покајање захвата цело биће, целу личност, комплетан начин дотадашњег човековог функционисања...Празноверје управо иде на ту карту да не дође до покајања, да човек сам завара себе и никад не дође до истине о себи. 

 

У начелу, иако никада нисам размишљао темељно о празноверју, мислим да је разлика у томе што је празноверије најобичнија психолошка штака којом се затрпава све оно што вера открива а то је истина о себи као бићу.

 

Nemojte biti u zabludi da nereligiozni ljudi ne poznaju te kategorije koje vi pripisujte "iskljucivo" religiji... Samo ih drugacije zovemo i drugacije klasifikujemo i dozivljavamo...

[dragisa]

kad smo vec kod transformativnih tehnika, ako vec moramo da pricamo u tim terminima, realno jedina transformativna tehnika u veri jeste ljubav prema drugom coveku.

 

nista brze i bolje ne useljava Boga u coveka nego ljubav prema drugom coveku. mozemo raditi na sebi koliko god hocemo, biti posteni, ispravni, odgovorni...pa na kraju krajeva i smireni ali ako srce nije meko onda nemamo taj duhovni kljuc taj ekstaticki momenat izlaska iz sebe i dozivljaj jedinstva bozije tvorevine i naseg udela u Njemu.

 

dakle vrhovnu ljubav boziju mozemo otkriti kroz ljubav prema coveku jer i Bog ljubi ovaj svet kroz Sina jer sve stvoreno je stvoreno upravo za taj momenat "za Njega i kroz Njega". da tako kazem sve se sazima u Njemu i tom nacinu postojanja....

[Aquilius Cratus]

To postoji i van vere tj. religije. Izgleda da si ti mislio na veru kao religiju, kao religioznu opredeljenje, a ja sam sve vreme pisao o veri kao veri, kada kazes: ''Ja verujem u ovo ono..'' To je ono kada Isus kaze ucenicima: De vam je vera, da vam je ko zrno gorisice pomerali bi ste planine. 

 

Tehnike transformacije uma su samo sredstvo za cilj i mogu dovesti do ravnodusnog, smirenog, stoickog uma, ali ako se ne ide od toga dalje onda se nista vise ne postize sem mira u dusi. 

 

Vera sa druge strane ide dalje od toga i menja stav i pogled na svet, da ga gledas drugacijim ocima, sto sam opisao u onom dugackom postu na 18-19 str. I sve te tehnike su pomocna sredstva za veru, za cilj, sto je u hriscanstvu zajednica sa Bogom, a ako zelim u nju trebao bih da budem smiren, slobodan, dobar, da volim i tome slicno, sto ostvarujem kroz spomenute tehnike. Vera je sa druge strane kao motivacija. Verujem da cu dici iz benca 200kg i postici cilj, imacu vece pektoralise  i biti jak momak. Teg mi je sredstvo, a vera ono sto me drzi i tera da idem dalje. Ako sam dosao u teretanu, dosao sam sa verom u to da cu biti jaci, lepsi, krupniji. 

 

 Da, ja kad kazem vera ili verujuci covek misli upravo samo na one sisteme koji nude neku sustinsku transformaciju covekovog uma, ne moramo sada ulaziti u sta i kako ima razlicitih medjusobno iskljucivih i to je zasebna tema. Ali sam iskaz verujem  u ovo ili ono ili ubedjen sam da ce se nesto desiti, uveren sam da postoji neka sila, Bog, dejstvo planeta samo po sebi nije vera u religijskom smislu. To je ideologija i samozaludjivanje raznim simbolima sto kaze Miki.

[Aquilius Cratus]

Dragisa, ti su potpuno u pravu kad govorimo o teme u kontekstu pravoslavlja. Kad govorimo o transformaciji coveka kao bica u Hristoloskom smislu i kako nas na to pravoslavna teologija upucuje. Ali ja sam ovu temu svojevremeno pokrenuo u jednom na jednom opstem nivou. Posto je veoma rasprostanjan stav tipa sve je to isto, dakle sva moguca sujeverja i sve religije/vere/teologije/verske filozofije su potpuno isto. Zato sam i mislio da pokusamo razgranciiti sta je najmanji zajednicki religijskoj veri i veri kao ubedjenosti u nesto bez osnova sto je u prevodu sujeverje.

 

Pedja je na pocetku samo kao primer jednog neopravdanog radikalnog i veoma rasprostranjenog stava da su na primer pravoslavlje, budizam, astrologija i gledanje u solju za kafu potpuno iste stvari i da nema nikakve sustinske razlike. Moja poentaje tu da postoji najmanji zajednicki izmejdu pravoslavlja i budizma u poredjenju sa mackama, astorlogijama i soljama za kafu.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

. Zato sam i mislio da pokusamo razgranciiti sta je najmanji zajednicki religijskoj veri i veri kao ubedjenosti u nesto bez osnova sto je u prevodu sujeverje.

 

A koji je osnov za ubedjenost da Bog postoji i da na Liturgiji transmutira hleb i vino u stvarnu krv i telo Hristovo?Kako ces nekom coveku koji ne veruje u to da objasnis ili da ga uveris da se to zaista dogadja?

[Deja Vu]

 Da, ja kad kazem vera ili verujuci covek misli upravo samo na one sisteme koji nude neku sustinsku transformaciju covekovog uma, ne moramo sada ulaziti u sta i kako ima razlicitih medjusobno iskljucivih i to je zasebna tema. Ali sam iskaz verujem  u ovo ili ono ili ubedjen sam da ce se nesto desiti, uveren sam da postoji neka sila, Bog, dejstvo planeta samo po sebi nije vera u religijskom smislu. To je ideologija i samozaludjivanje raznim simbolima sto kaze Miki.

 

Da, ali u praznoverju/sujeverju kada kazes: Verujem da ce mi dan biti bolji/gori zbog uticaja Marsa, time ne uzdizes sebe na visi nivo i postajes bolji covek, ne dobijas misice. 

Kao kada bi u teretani rekao: Verujem da ce mi porasti biceps ako se konstantno gledam u ogledalo. Dakle potrebne su te tehnike kao sto kazes, ali su nista bez vere. 

 

Tu tvoje ponasanje, licnosti i stav zavise od neceg spolja (marsa, venere, crne macke...) zbog cega se gubi sloboda, dok u ovom postupku ''bildovanja'' ne gubis nego je konkretno pokazujes u praksi. 

 

Ali se svakako slazem sa ovim sto si napisao.