Вести о упокојењу...

[Guest]

Велика туга... Саучешће породици, а њему Бод да душу прости.

[Милан Ракић]

Бог нека му души опрости.

[Kaludjerovic Sreten]

Bog neka mu dusu prosti. 

[Guest]

Сахрана ће бити обављена у Мирковцима, у понедељак 18. маја. Света Литургија у парохијском храму почеће у 9:00 а опело у 11:00.

[Guest]

На сеоском гробљу у Мирковцима поред Винковаца 18. маја 2015. године сахрањен је јереј Бојан Мајсторовић, парох из Сотина. Поводом његовог упокојења, свету зауокојену Литургију у мирковачком храму Светог оца Николаја служио је Епископ осјечкопољски и барањски г. Лукијан, уз саслужење свештенослужитеља из више епархија. Након Литургије служено је опело, којем је, поред чланова породице и родбине, присуствовао велики број верника и поштовалаца оца Бојана из шире околине.

 

Над одром оца Бојана беседу је одржао Преосвећени Владика г. Лукијан, нагласивши да је свештеник Бојан био пример вредног посленика на њиви Господњој, као и да ће Епархија осјечкопољска и барањска  у сваком смислу помоћи удовој попадији да подигне њихову децу.

 

У име школских колега из богословских и студентских дана од оца Бојана опростио се протојереј-ставрофор Дарко Ђого, декан Богословског факултета у Фочи, а у име свештенства Епархије осјечкопољске и барањске протојереј-ставрофор Слободан Блажић.

Јереј Бојан Мајсторовић је рођен у Винковцима, 16. октобра 1981. године, од оца Марка и мајке Анђелке. Основну школу завршио је у Мирковцима. Средње богословско образовање стекао је у Богословији Светог Петра Дабробосанског у Фочи, од 1996-2001. године. Након тога, апсолвирао је на фочанском Богословском факултету Светог Василија Острошког. Надлежни Епископ осјечкопољски и барањски Лукијан рукоположио га је у чин ђакона 2009. године, те га распоредио да служи у Вуковару. Следеће године, владика Лукијан га рукополаже за презвитера и поставља на Парохију сотинску, давши му на духовно старање још вернике Српске православне цркве из околних села: Мохово, Шаренград, Опатовац и Миклушевци. Након кратке болести, отац Бојан се упокојио у Господу 15. маја 2015. године. Иза себе је оставио супругу Драгојану, сина Андреја и кћерку Емилију.

 

 

Протојереј-ставрофор Слободан Блажић: Опроштајно слово

 

У име Оца и Сина и Светога Духа! Ваше Преосвештенство, браћо свештенослужитељи, ожалошћена породице, браћо и сестре, Патријарх српски Павле поучио нас је овим речима: Кад се човек роди цео свет се радује, а само он плаче. Али, треба живети тако, да кад се он упокоји да цео свет плаче, а само да се он радује. Сви ми који смо упознали оца Бојана знамо да се он трудио да тако живи. Зато се данас, браћо и сестре, туга разлила на многе стране. Тугује његова породица, родбина, кумови, многобројни пријатељи...Тугују Мирковци у којима је отац Бојан одрастао, Фоча у којој је Господа дубље спознавао и где је сазревао за свештеничку службу, Хан Пијесак попадије Драгојане, Негославци и Вуковар где је предавао веронауку и службовао као ђакон. Тугује његова парохија, Сотин са Опатовцем, Шаренградом, Моховом, Миклушевцима, цела Епархија осјечкопољска и барањска на челу да Преосвећеним Лукијаном и сва Српска православна црква, јер свој земаљски пут скончао је један надасве млад и вредан свештеник.

 

У овом тешком часу, браћо и сестре, када, као старозаветни пророк, видимо да је заиста само један корак између нас и смрти овоземаљске, присетимо се спасоносних речи Христових: Ја сам васкрсење и живот, ко верује у мене ако и умре живеће. Својим Васкрсењем Христос је заувек осмислио некада потпуно обесмишљени земаљски живот људи и све што он зна да носи са собом. Јер, како рече Апостол Павле, као што у Адаму сви умиру тако ће у Христу сви оживети.

 

Драги наш брате и саслужитељу Бојане, данас смо дошли да те испратимо пред лице Божије својим молитвама и са захвалношћу за свако доброчинство којим си задужио Свету цркву и свакога од нас понаособ.

Недостајаћеш нам на овим земаљским улицама. Недостајаће нам твој елан којим си ваљда најбоље што је било могуће оживео поверену ти парохију, твој дечачки хумор, твој осмех, твоја христоносна незлобивост, братска љубав и разумевање.

Али, састајаћемо  се ми са тобом, у нашим црквама и манастирима, свуда где си славио име Божије. Виђаћемо се са тобом на Светим Литургијама, на дискосу, на коме смо сви живи у Христу, чекајући васкрсење мртвих и живот будућег века. До тада, вечан ти спомен, брате наш! Бог да ти душу прости, у миру Божијем почивај! Амин.

 

 

Извор: Епархија осечко-пољска

 

 

 

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[JESSY]

Упокојила се мати Меланија

 

 

 

Дана 14/1. маја 2015. године, када наша Света Православна Црква празнује Светог пророка Јеремију, уснула је у Господу мати Меланија, сестра манастира Клисура. Мати Меланија рођена је 23. октобра 1931. године у Дедевцима у побожној српској породици. Удала се и са својим супругом живела у Бања Луци где је изродила шесторо деце. Крајем 1969. године са мужем и децом долази да живи у Чачак. Заједно са својом побожном мајком активно учествује у црквеном животу где је свим срцем заволела пут Господњи.

После смрти свога мужа 1989. одлази као искушеница у манастир Свете Тројице где је била врло кратко. Из Свете Тројици одлази у манастир Жичу где је међу монахињама имала две ћерке, мајку и сестру. Замонашена је у манастиру Жичи и ту провела десет година. Са благословом владике Стефана премештена је у манастир Клисуру са мати Евгенијом, где је остала и са љубављу се Богу молила до краја свог овоземаљског живота. Сахрањена је 15. маја 2015. године на монашком гробљу манастира Клисура.

Извор: Епархија жичка

• Епархијске вести

[Милан Ракић]

Након тешке болести, данас нас је напустио у Христу брат Радомир Бата Наумов.

 

 

Радомир Наумов рођен у Чоки 12. маја 1946. Дипломирао на Електротехничком факултету у Београду. Радио је као виши саветник у Електротехничком институту „Никола Тесла“, а од 1992. до 1999. године и генерални директор Института. Предавао је на Техничком факултету у Бору, био је и председник управног одбора ЈП „Електропривреда Србије“ и ЈП „Београдске електране“. Био је и председник Југословенског комитета ЦИГРЕ – Међународне конференције за велике електричне мреже и председник или члан више техничких одбора при Савезном заводу за стандардизацију, а од 1993. године и потпредседник Друштва за ширење научних сазнања „Никола Тесла“. Објавио је више од 60 стручних и научних радова на конференцијама и у домаћој и страној стручној штампи.

Народни посланик у сазиву Скупштине Србије био је до 2004. године, као и члан градске владе Београда.

 

Обављао је дужност министра рударства и енергетике као и министра вера у владама Војислава Коштунице у периоду од 2004. до 2008. године. У последња два мандата је одборник Демократске странке Србије у Скупштини града Београда.

 

Радомир Бата Наумов добитник је бројних признања за свој научан и хуманитаран рад. Крајем прошле године Патријарх Српски г. Иринеј одликовао је Радомира Бату Наумова Орденом Светог Саве другог степена.

 

Радомир Бата Наумов остаће упамћен као велики човек, надасве скроман, човек благе нарави и великог срца, увек спреман да сваком помогне. 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Милан Ракић]

Бату Наумова памтим као истинског господина. Човека који је читав свој литургисјки живот посветио храму цркве Светог Марка, где је дужи низ година био члан хора. Иако је након октобарских промена, од стране своје странке (ДСС), био ангажован на пословима у власти Града Београда, а након тога бејаше и министром у Влади Републике Србије (прво енергетике-што му је и била струка, а након тога и министром вера), код њега се, обзиром на ангажман, није могла приметити нити једна промена-тако својствена људима који се баве политиком у овом нашем балканском вилајету. Бата је и поред свих функција које је обављао, остајао и даље скроман члан обитељи цркве Светог Марка и њеног хора "Обилић", којим управља наш драги професор појања са Богословског факултета, господин Предраг Миодраг!

 

У име форума "Поуке" и лично, породици Наумов изражавам најдубље саучешће.

 

Драги Бато, нека ти је вечна слава и хвала и Бог нека ти души опрости!

[Solomon Kane]

Бог душу да му прости.

[ВИЛМА]

[Danijela]

Умро најстарији и последњи свештеник кинеске аутономне Православне Цркве Михаил Ван Куансху. Служио је више од педесет година. Михаил Ван Куансху рођен око 1925. године (тачан датум није познат).

 

 

Живео у последњих неколико година у Шангају, до 2010, године као најстарији и једини свештеник Православне Цркве у Кини.

 

 

О. Михаил је живео у последњих неколико година у Шангају, као до 2010, године  најстарије и једино свештено свештеник Православне Цркве у Кини - кинеске националности.

Сада у Кини има око 15.000 православних верника. Углавном живе у Пекингу, Шангају, Хеилонгјианг, аутономне регије Ксињианг и унутрашњок Монголији.

 

Упокој Господе јереја Михаила!

 

http://www.pravoslavie.ru/news/79747.htm

[Ненад Р.]

Покој му души .

[Agaton Vuzman]

Сада у Кини има око 15.000 православних верника. Углавном живе у Пекингу, Шангају, Хеилонгјианг, аутономне регије Ксињианг

 

И један је у Далиану

[Volim_Sina_Bozjeg]

 

И један је у Далиану

 

Напиши нешто више молим те.

[Danijela]

 

И један је у Далиану

 

 

Da, ti si naša perjanica