Црква и менструални циклус

[w.a.mozart]

i vanja,ne može neko da poštuje pričešće time što okreće ledja Hristu... bez razloga...navodeći svoje razloge... ja razumem da je u prošlosti to tako bilo...žene kad su bile trudne,čak su govorile -bolesna sam- svako ko je čitao boru stankovića i još neke naše pisce,zna to... danas,hvala Bogu,ne bi trebalo da je tako

[Дејан]

ina?e,to se potkrepljuje time što ženi izlazi krv iz tela pa nije zgodno da se pri?eš?uje....

????? ??? ?? ?????????? ?????? ?? ?????? ?? ?? ?? ????????  0110_hahaha

[w.a.mozart]

ina?e,to se potkrepljuje time što ženi izlazi krv iz tela pa nije zgodno da se pri?eš?uje....

????? ??? ?? ?????????? ?????? ?? ?????? ?? ?? ?? ????????  0110_hahaha

i meni je to palo na pamet... ne daj Bože da se obrijaš pre crkve 

[Макрина]

Наше стар-мајке,тихе,мирне и повучене 0110_hahaha

Знам сестро о чему причаш.

Ево,реци и ти своје мишљење као жена,

би ли се Причестила у циклусу?

[Дејан]

Мени та прича да су жене у менструалном циклусу нечисте је само потврда да смо ми по спољашњости православни а кад се загребе мало испод површине у ствари смо најобичнији пагани!

[Justin Waters]

Има објашњење блаженопочившег патријарх Павла у књизи "Да нам буду јаснија нека питања наше вере", први том, последње питање. Објашњено је да жена може ићи на службу у време менстуралног циклуса, а не може да се причести.

[Макрина]

Ајде молим те,брате,избаци оно најважније ако можеш иу књиге,имам је и ја али није ми ту,да би нам коначно заиста постала јаснија нека питања :smiley:

[Justin Waters]

Немам скенер, пробаћу усликати па поставити, надам се да ће са 5mpx бити читко.

[obi-wan]

??? ????????? ??????????????? ????????? ????? ? ????? "?? ??? ???? ??????? ???? ?????? ???? ????", ???? ???, ???????? ??????. ????????? ?? ?? ???? ???? ??? ?? ?????? ? ????? ???????????? ???????, ? ?? ???? ?? ?? ????????.

??, ??? ? ??? ?????. ? ??????? ? ????? ? ????? ? ????????, ???? ?? ? ?????? ??? ??? ???? ???????? ?????, ???? ?? ??? ?????? ?????? ?? ???? ? ???????? ?????????. ?????? ????? ??? ???? ?????. 0110_hahaha

?????, ????????? ???? ??? ????????? ? ???? ??? ?? ???????? ?? ??? ???? ?????????? ?????? ??? ???? ???????.  0110_hahaha

Eh, gde si uspeo da nadjes, ja trazim i nikako da naletim...

Izvin`te na skretanju... 0110_hahaha

[JESSY]

Ja se u potpunosti slazem sa Dejanom, da ne ponavljam neke njegove navode

[Млађо]

Мишљења Отаца по овом питању се разликују. Имамо два Канона који забрањују причешћивање жена у току циклуса:

Цитат

Канон 2. Св. Дионисија Александријског

/да жене у периоду не треба да улазе у Храм нити се дотичу Причешћа/:

"О женама кад су у афедрону (=у месечном циклусу), да ли им је допуштено док су у таквоме стању да улазе у Дом Божији(=Храм), сматрам да је сувишно и питати. Јер мислим да се ни оне саме, будући верне и благочестиве, неће усудити да у таквом стању или приступе Светој Трпези, или да се дотакну Тела и Крви Христове. Јер ни она жена (у Јеванђељу), која је дванаест година имала течење крви, није ради излечења дотакла се Христа, него само скута Његова (Мт.9,20-22). А да се неко моли, у било ком да је стању, и у каквом расположењу спомиње Господа, и моли да добије помоћ, није зазорно. Но да приступа Светињама (=Причешћу) и у Светињу над Светињама (=Олтару), који није сасвим чист и душом и телом, спречава се."

***Коментар еп. Атанасија: "Канон одражава библијско схватање (3Мојс.12,1-8;15,1-14) о "нечистоти" жене при менструацији. Такво схватање не значи нешто грешно, него истиче једно физиолошко догађање код женског, као последица пале људске природе. То се изражава и по питању порођаја, кад је жени за једно време потребно чишћење (в. у требнику молитве породиљи у 40. дан), као и у схватању присутном у народу (које каже да и крава, кад се отели, треба неко време док се "очисти", а за животиње бар нема схватања о неком греху или нечему грешном)."

Цитат

Канони Тимотеја Александријског:

Питање 7: Ако жена види на себи уобичајено женама (=циклус), треба ли тај дан да приступа (Светој) Тајни, или не?

Одговор: Не треба, док се не очисти.

Са тиме је сагласан и Патријарх Павле:

Цитат

Може ли жена за време менструалног периода да се причешћује?

Још у III веку постављено је слично питање Светом Дионисију, епископу александријском († 265 г.), он је одговорио да жене у таквом стању, "ако су верне и побожне, неће се усудити нити да приступе Светој трапези, нити да приме Тело и Крв Христову", јер примајући Светињу треба да смо чисти и телом и душом. При том, он наводи пример крвоточне жене која се није усудила дотаћи тела Христовога, него само краја Његове одеће (Мт. 9, 20-22). У даљем разлагању Свети Дионисије каже да молити се, ма у ком стању да се ко налази, увек је дозвољено. /.../

У Новом завету се на ту ствар гледа друкчије. Никаква телесна нечистота не чини нас морално и молитвено нечистим. Створени од Бога, вели Свети Атанастије Велики, "ми немамо у себи ничега нечистога, него се само тада прљамо када чинимо грех који је гори од свакога смрада. А кад се без наше воље догоди какво природно истечење, ми морамо, по природној неопходности... трпети поред другог и ово".

/.../ На основу старозаветног гледишта на култну нечистоту жена у менструацији, доцније је дошло до гледишта да жене, у том стању не треба да долазе у цркву на заједничку молитву, а такоше за 40 дана после порођаја и побачаја. Биће да је на овакав став утицала и могућност да се случајним истечењем крви храм не би учинио нечистим, те би га требало освештавати. А вероватно и због задаха који изазивају материје чишћења распадањем. /.../

Држим да се из наведеног правила Светог Дионисија може сигурно закључити само да се жена у време менструације не може причестити. Додато упутство да се жене могу молити свагда, и у том и у другом стању, мислим да пре говори да им, у циљу молитве, не би било забрањено долазити у цркву. То утолико пре што он наводи пример крвоточне жене из Еванђеља, која је пришла Господу и дотакла се краја Његове одеће, али не и Његовог тела, што Светом Дионисију служи за доказ да се у афедрону не могу причестити. Још одређеније ово би се могло закључити из казивања поменутог старохришћанског списа, Апостолских установа, у коме се такође износи пример крвоточне жене и подвлачи да Спаситељ на тај њен поступак "није се онерасположио, нити је пак окривио, него напротив исцелио, рекавши: "Вера твоја спасе те". Овај Спаситељев поступак казује нам јасно да "телесно чишћење није одвратно богу који га је дао да бива женама у периоду од 30 дана, према телесном саставу, те по снази непокретне постају, и обично седе у кући". У закључку спис се обраћа мужевима наређујући: "И женама, при телесном чишћењу, мужеви да не прилазе, бринући се за пород. Јер Закон нареди: Жени, вели, кад је у афедрону не прилази, нити са труднима општи. Јер то се не чини ради рођења детета, него због уживања. А недолично је да љубитељ Бога буде љубитељ уживања".

Несумњиво је Светом Дионисију и Апостолским установама руководство за став у овом питању био еванђелски догађај и однос господњи према крвоточној жени, па то треба да буде и нама. Пошто је крвоточна жена по Мојсијевом Закону такође била нечиста, те се није смела дотицати никога (3. Мојс. 15, 25), у поступку Спаситељевом према њој за нас је од особитог значаја: 1. Што се жена није дотакла тела Христовог, него краја Његове хаљине; 2. Она то није учинила негде насамо, него у мноштву народа скупљеног око Њега; 3. Иако је она по Закону била нечиста, Господ је због њеног поступка није одагнао од Себе, нити из друштва, него њену веру похвалио и исцелио је. /.../

У духу изнетог еванђељског и канонског схватања, сматрам, дакле, да месечно прање жене не чини је ритуално, молитвено нечистом. Та нечистота је само физичка, телесна, као и лучење из других органа. Ван тога процеса, жена, а и тако и остали, свакако треба да се труди да чистог тела долази на заједничку молитву, поготово на Причешће. Но, још више да се труди око чистоте душе, украшавања "унутрашњег човека срца с нераспадљивим (накитом) кроткога и мирнога духа, јер је то пред Богом драгоцено" (1. Пет. 3, 4).

Осим тога, како савремена хигијенска средства могу ефикасно спречити да се случајним истечењем крви храм не учини нечистим, као и ублажити задах који истицањем крви настаје, сматрам да и са те стране нема сметње да жена за време месечног прања, уз потребну обазривост и предузете хигијенске мере може долазити у цркву, целивати иконе, примити нафору и освећену водицу, као и учествовати у појању. Причестити се у том стању, или некрштена крстити се, не би могла. Но, у смртној болести може се и причестити и крстити. После порођаја, у погледу потреба молитава за долазак у цркву и уцрковљења детета треба се и даље држати прописа Требника.

Међутим, Св. Григорије Двојеслов у посланици С. Августину говори о томе да се дело природе никако не може сматрати грехом, и не треба жену одлучити јер је ово стање изван њене воље. Ово доказује излечењем крвоточиве жене која се дотакла Господа који јој то није замерио ( из овог примера извлачећи потпуно супротне закључке од Св. Дионисија Александријског ), иако је ондашњим законом било забрањено да се такве жене дотичу других, а оно чега би се дотакле сматрано је нечисто (Христос међутим није пресвукао своју одећу). Св. Григорије завршава да је такође прихватљиво ако жена сама одлучи да не приступи причешћу у те дане, међутим забрањивати јој причешће је погрешно.

Такође, Свети Кирило Јерусалимски у својој 5. мистагошкој катихези, када говори о Молитви Господњој као припреми за Свету Тајну Причешћа, односно о “Хлебу надсушТном” (грч. τον επιούσιον), који није као обичан и не смешта се у утробу (пробавни тракт), нити излази напоље, него производи дејство на суштину душе и дарује се читавом саставу људском на корист душе и тела.

Цитат

15. Give us this day our substantial bread. This common bread is not substantial bread, but this Holy Bread is substantial, that is, appointed for the substance of the soul. For this Bread goes not into the belly and is cast out into the draught Matthew 15:17, but is distributed into your whole system for the benefit of body and soul.

http://www.newadvent.org/fathers/310123.htm

Речи Св. Јована Дамаскина могле би се слично протумачити:

Цитат

Тело и Крв Христова заузимају место у саставу наше душе и нашега тела; не троше се нити пропадају, нити се налазе у ономе што из тела исходи - далеко било - већ пребивају у нашој суштини и одржавању, постајући одбрана од сваковрсне штете, и средство за очишћење од сваковрсне прљавштине

Св. Јован Дамаскин - Тачно изложење православне вере, поглавље 86: О светим и пречистим Тајнама Господњим

[Млађо]

      И мој одговор Изиди изречен на теми Да ли сте се причестили https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,901.15.html

         Овако стоје ствари. Добро је то што слушаш свога свештеника и духовника и тиме се спасаваш. Међутим, рекао бих да твој духовник (предпостављам о коме је реч) у погледу савета о менструалном циклусу износи своје лично мишљење које мене мало чуди. Тачно је да су канони листом без изузетка забрањивали не само причешће женама у циклусу, него и одлазак у Цркву. Ако си већ полагала Канонско, вероватно си научила да су канони доношени у једном конкретном времену санкционишући неку појаву која је у то време била штетна за изградњу Цркве као есхатолошког Тела Христовог. То значи да канони нису као догмати обавезујући за сва времена, него сведочанства на који начин је Црква у једном историском контексту решавала неки проблем. Из тога произилази да ако се временске околности промене, а ми покушамо да догматску свест Цркве изразимо преко раније донешених канона који у новонасталој ситуацији имају сасвим други контекст, бојим се да ћемо тако нарушити здраву стваралачку, живу и динамичну еклисиолошку (литургијску) свест. А ево о чему се ради у овом конкретном случају.

   Разлози су искључиво хигијенске природе!!! Некада није било ефикасних и у последње време толико рекламираних УЛОЖАКА. Без њих, постојала би опасност да се евидентно крвопролиће пронађе на поду Цркве што би био огроман блам а и сколастичка теологија говори да би тада сам храм требао поново да се освећује. (нека ово остане овако - да не ширимо) Из тог разлога су канони саветовали да жене не долазе у тим данима у храм, а сходно томе се нису ни причешћивале. Тражење разлога у нечистоћи жениној у том периоду је јеврејског порекла и за нас који живимо у новозаветном времену не игра никакву улогу, јер је сенка Старог Завета прошла. Ако Златоусти саветује да се на Пасху причесте и они који су постили и они који нису постили, а знамо да има и савета да се тад и најтежи грешници и убице требају причестити, због чега онда не би могла и жена у циклусу?

    Патријарх Павле је у својим Одговорима на нека питања наше вере као разлог неприступања Тајнама навео пример крвоточиве жене која се дотакла скута Христовог, а не Његовог тела и на основу тога закључио да жена у том периоду може да иде у Цркву, али не и да се причешћује. Свака част патријарху на његовој светости, али мислим да је овде промашио. Крвоточива жена је боловала од течења крви, а овде је реч о ПРИРОДНОМ ПРОЦЕСУ на који нико осим Господа не може да утиче и који има разлог због чега се одвија. Да ли је нормално да због нечега што уопште није никакав грех јер није производ слободне воље него нужности, једно биће не уђе у радост заједничарења са Богом? Прочитај мој потпис доле. Осим тога жене у том периоду имају разних тегоба, па им је сједињење са Господом тада можда и потребније. Ово да је КРВОТОК ОТВОРЕН је став који је у свој својој апсурдности непредањски и нецрквен (да не употребим неку тежу реч).

    Уколико и мимо наведених образложења, мене не сматрате за одговарајући ауторитет који би био позван да о томе говори, упутићу вас на госпођу Данијелу Милановић, дипломираног теолога која је још од средњошколских дана духовно дете владике Иринеја бачког, са којом сам о томе подробно разговарао; или на професора доктора Владимира Вукашиновића, крстоносног протојереја и првог намесника београдског, који је о томе говорио на својим предавањима. Мада то што је неко добар човек и узоран и изузетан свештеник, професор или богослов, није никакво мерило када је у питању правилно схватање предања Цркве, које је уствари искуство Цркве која се у историјском контексту изражава као спасоносни и стваралачки динамизам будућег Царства Божијег. А када је у питању полуција код мушкараца, ту је сасвим друга прича која је за неки други пост...

[w.a.mozart]

Речи Св. Јована Дамаскина могле би се слично протумачити:

Цитат

Тело и Крв Христова заузимају место у саставу наше душе и нашега тела; не троше се нити пропадају, нити се налазе у ономе што из тела исходи - далеко било - већ пребивају у нашој суштини и одржавању, постајући одбрана од сваковрсне штете, и средство за очишћење од сваковрсне прљавштине

to mi radi   joooj

[Макрина]

Да Вам кажем,моја слобода лежи у томе да свесно бирам да се не Причешћујем тада,поштујући не само речи Патријарха Павла већ и горе наведених отаца Цркве.

То је моје право и на крају крајева,слобода моје личности.

Хвала Богу,често се Причешћујем, тако да овим нисам угрожена.

[Макрина]

Погрешно сам издвојила цитат,дакле,

Тело и Крв Христова заузимају место у саставу наше душе и нашега тела; не троше се нити пропадају, нити се налазе у ономе што из тела исходи - далеко било - већ пребивају у нашој суштини и одржавању, постајући одбрана од сваковрсне штете, и средство за очишћење од сваковрсне прљавштине

Ово никада није било нити ће бити спорно нити може ући у озбиљно разматрање.