„Литургија - кретање ка Царству Божијем“

[Sanja Т.]

Можда из твоје/ наше перспективе... Али ко може знати засигурно да ли су обманути, да ли је осећај лажан итд. Све се опет своди на веру...

 

Треба просто да прихватимо да су многи људи провели срећан и испуњен живот без било какве религије, неки ни пред крај живота нису имали потребу да траже Бога. Како и зашто је то тако, немам идеју. У сваком случају када неко каже да му је сасвим добро и без Цркве и да види смисао и без Бога, ко може да му каже да је лажно испуњен или да греши или било шта, свако за себе зна најбоље како му је.

Наравно да нико никоме не може да каже да греши и сами нисмо баш сасвим сигурни кад грешимо, јер смо не ретко убеђени да је баш тако исправно у том тренутку.

Нисам сигурна ни у то да свако за себе зна најбоље како му је.Ако смо и мало искрени према себи,често грешимо, испостави се да нам је било боље него што нам се чинило, или супротно.

Ти људи ,кажеш   немају никакву духовну потребу да оду и осећају се сасвим добро....и виде смисао без Бога.У таквом изговору, ја видим већину из своје околине.Све су то добри људи само са ВЕЕЕЛИКИМ егом и видим велику потребу да баш због тога оду у Цркву и због тога се усуђујем да кажем да су лажно испуњени.А колико год себе представљали као срећне и испуњене,веруј да то заправо никад у потпуности били нису.То је само њихово убеђење.Говорим из обе перспективе, јер сам пре ове гледала из оне...

[Срђан Шијакињић]

Све су то добри људи само са ВЕЕЕЛИКИМ егом и видим велику потребу да баш због тога оду у Цркву и због тога се усуђујем да кажем да су лажно испуњени.А колико год себе представљали као срећне и испуњене,веруј да то заправо никад у потпуности били нису.То је само њихово убеђење.Говорим из обе перспективе, јер сам пре ове гледала из оне...

 

И мој је утисак да неки људи никад не приђу Богу баш због гордости, неспремности да пресипитају своје ставове... Али опет не усуђујем се да кажем да то важи за све. Поготово што ми се чини да има толико људи који верују у Бога, чак би се могло рећи да се и понашају у складу са тим, али не подразумевају да "бити уз Бога" мора да значи и "бити у Цркви"

 

Иначе, ни ја сам не знам да ли сам икад био испуњен и срећан у потпуности, дуже од неколико тренутака. И мислим да има доста људи који нису ни испуњени ни срећни самим тим што живе црквено, него тако живе надајући се да ће некада напредовати толико да буду испуњени... Тако да нема правила, чини ми се. 

[Sanja Т.]

И мој је утисак да неки људи никад не приђу Богу баш због гордости, неспремности да пресипитају своје ставове... Али опет не усуђујем се да кажем да то важи за све. Поготово што ми се чини да има толико људи који верују у Бога, чак би се могло рећи да се и понашају у складу са тим, али не подразумевају да "бити уз Бога" мора да значи и "бити у Цркви"

 

Иначе, ни ја сам не знам да ли сам икад био испуњен и срећан у потпуности, дуже од неколико тренутака. И мислим да има доста људи који нису ни испуњени ни срећни самим тим што живе црквено, него тако живе надајући се да ће некада напредовати толико да буду испуњени... Тако да нема правила, чини ми се. 

Никако не важи за све.Слажем се и мислим такође да нема правила. На крају-чудни су путеви Господњи.

[Deki992]

Ne znam,mozda se varam ali nekako mi se cini da postoje ljudi za koje ni sam nisam siguran sta bi trebalo da se desi da bi se zainteresovali za religiju.Nisu oni nista gordiji od mene u tom smislu nego jednostavno ih ne mogu zamisliti da idu na liturgiju,da se interesuju za duhovne teme,neke teoloske stvari i slicno.To su oni "prakticni" ljudi,sto ceo zivot gledaju kako ce da prezive,kombinuju nesto,snalazljivi su i uglavnom su muskarci.Prodje ceo zivot,a on ni Oce nas ne nauci.

[Драгана П.]

@@Deki992,

У почетку сам долазила на литургије упорно без обзира што ми се спавало, или ме болело док стојим и сл.

Касније са временом то прерасте у навику, потребу, као дисање.

Исто је и са мном било, али је битно да осетиш потребу да идеш на литургију. Ја сам дуго имала проблем што нисам имала са ким да идем у цркву, а имала сам потребу и кога год бих позвала да иде са мном нико није могао. Онда сам пар пута отишла са једном пријатељицом и касније наставила одлазити сама и у цркви упознала много дивних људи са којима сам постала баш блиска. Сада ако не одем недељом на литургију осетим неку празнину.

[Arsenija]

Ako čekate da neko podje sa vama nikada nećete dočekati.......ili će proći nekoliko nedelja pa kad se neko smiluje da vam udovolji onda više neće ni da vam se ide....Ja uvek pozovem,pa ako neko hoće dobro je došao,ako neće njegova stvar.....

P.s.Ja ne volim da budem "žrtva".

[Sanja Т.]

Један једини разлог за редован одлазак у цркву је тај што; ако не идем, када одем, знам где ћу доћи и остати, а тамо ми се никако не остаје, мада сам дебело заслужио да баш тамо останем...

 

Разлози контра су небитни, толико да их заправо и нема...

Да ли сам те лепо разумела- Кад умреш мислиш да ћеш у пакао, па се трудиш да се то не би десило?

Ех, да знаш само колики су моји греси, као и многих- верујем. Једино нам и остаје да се трудимо да живимо што исправније, уз Христа и Његову Цркву, наравно и у Божју милост на крају да се уздамо. 

[Јадранка-Дервента]

Е морам да вам ово испричам, можда је и за неку другу тему али нема везе.

Од моје колегице унука је дијете из мијешаног брака, мајка је српкиња а отац муслиман. Баба је увијек води у цркву јер сад живи с њом пошто су се родитељи нешто посвађали.

Отишла је малена (4 године) код ове друге бабе и у неком разговору је рекла Боже помози и прекрстила се. Ова је упита ко те то научио, а мала каже : Поп, мене баба води у цркву и тамо има поп, он стоји горе а ми сви доле и кад се он окрене према нама и прекрсти се ми се сви прекрстимо и кажемо Боже помози.

[Arsenija]

  Да ли си игде чула, на пример, да се демони гложе до смрти...нисам ни ја а ослепео сам читајући, значи поуздано сам гори од њих, ипак надам се...

I ja sam oslepela čitajući neke druge kljige.....šta demoni rade nemam pojma....

Ne znam da li smemo da sudimo sebi...to da li smo dobri ili loši,....grešni ili ne...to samo Bog zna.....

Ili grešim? :.mislise.  

[Драгана Милошевић]

Мој несуђени кум живи у другом граду. Требало је да дође да ме крсти, јер сам буквално вапила за крштењем.Васкршња посланица локалних свештеника је те године била топла, обећавала оно за чим сам жудела. Тако да сам ја после два месеца узела за куму пријатељицу. Ха, чак ни то није било лако извојевати, ал је вредело.

[Sanja Т.]

@ Suncokret- lepo si ime izabrao- sibmolicno. Koja je osobina suncokreta? Dobrim si putem ti krenuo, samo nastavi

[Arsenija]

  "Ко суди себи, милује га Бог, ко милује себе, судиће му Бог." Покушај од данас, од овога дана сећања на издају, да као за лични дневник посматраш оно шта се збива у теби и оно споља, у свету, тада у петак иди на Литургију. Можда уочиш, као и ја, да је то једино место где се догађа нешто заиста вредно пажње...

 

Pokušaću.........ali ja toliko volim  sebe .............da će i taj dnevnik iskrenih osećanja biti gomila opravdanja za sve moje slabosti.

Na svakoj liturgiji se nešto dešava...i spolja i unutra....ali mene to zaobilazi......

[w.a.mozart]

Šta govorite?

[Зосима]

Šta govorite?

 

Како мислиш "шта" говоримо?!

 

На литургији се треба молити саборно,не неке индивидуалне магијске молитве,можеш у себи ,можеш гласно, ко не зна напамет,има књижицу "одговарање на литургији", а оговарања иду после литургије...

 

пс.ја знам,да ти ово знаш,него причам због других...

[w.a.mozart]

да преформулишем - како постићи оно о чему пише владика Атанасије

 

овде http://motivacioni.wordpress.com/2013/01/14/%D0%BE-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0/