Jump to content

„Литургија - кретање ка Царству Божијем“

Оцени ову тему


Препоручена порука

Код нас је како кад, али најчешће послије читања Јеванђеља (што се мени баш свиђа), а некад је на крају службе. Мада код нас је стално проблем да људи остану послије Причешћа у Цркви. Свештеник се огули објашњавајући да Литургија још није готова - ал' џаба 0110_hahaha

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Правописно је неправилно "за време причасТног" - "т" је вишак. Знам да је тако у самој књизи, али то не мења чињеницу да је неправилно

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Правописно је неправилно "за време причасТног" - "т" је вишак. Знам да је тако у самој књизи, али то не мења чињеницу да је неправилно

...и то је најважније у целој овој причи. Наравно да ћу навести оригинал. Примећујем да лаици овде постављају много виспренија питања и запажања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 5 weeks later...

Увијек другачије, са вазда истом потком страха и радости. Страха „да не будем сажежена“ и радости због наде у Милост његову у животворном окрепљењу и исцјељењу душе и тијела. Сваки пут другачије – Прво причешће након дугих година је било избављење душе моје из ада; има момената кад ми бреме постане претешко и посрћем и од јада не могу дисати – тад ми је пријеки лијек. Често се заклањам иза тог стуба одрбране у тихом пристаништу милости окушајући одмор од буре која ме кида и ломи. Често тражим и добијам искупљење и опроштај за своју слабост и посртање. Дешава се да је то мој завјет жртвеног самоочишћења, моје „не“ нпм, па долазим по кашичицу моћи да издржим, да очувам вољност да истрајавам на правом путу. Све више и све чешће, хвала свеблагом и милосрдном Господу, окушам и радост, мир и благослов.  0442_feel  t4431

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Često čitam i slušam kako je Liturgija centar duhovnog života, a iako sam dosta čitao o njoj i redovno odlazim nedeljom na Liturgiju, pokušavam da shvatim srcem zašto je tako, da uhvatim emociju. Imate li neki savet?

Hvala! :0104cheesy:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ево брате шта каже протојереј Александар Шмеман на твоје питање.

мислим да управо говори о томе што те мучи.

https://www.pouke.org/audio.php?cid=630&id=5008&do=view

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nikako, bolje ni ne pokušavaj, marni trud i napor! To bi ustvari bilo "sebesilovanje"!

Potrebno je zavoljeti prvo Tog koji nam je tu Evharistiju ostavio na

spomen svoju, ljubavi svoje prema nama i svoje Posljednje Večere.

A zbog čega Ga imamo voljeti? Njega i tu Njegovu liturgiju!

Što bi rekli PC rječnikom vratite sa na početnu poziciju.

Dakle Sveta Pisma, Jevanđelje! Tamo je sve to opisano!

Pitajmo se prvo zašto bi mi Njega kao ljudi "ne voljeli", Njega i liturgiju?

Pa ćemo tim načinom vrlo brzo doći do odgovora.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nema tu recepta. To se desava spontano. Kako se budes duhovno otvarao, mijenjao, preobrazavao, sve ces jace, radosnije,blagodatnije, ushicenije dozivljavati Liturgiju. Naravno, uz pricesce. Sinergija - istes, otvara ti se - daje ti se -vise istes 0304_smile4 0442_feel

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Emocije su srazmjerne tvom učešću u liturgiji 0442_feel t4431 slavabogu

No, draga Mamica, prvo moramo razjasniti šta to tačno

podrazumijevamo liturgijom a šta tačno tim "učešćem", hahahaha!

:D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

тражи од Бога радост и даће ти.

тражи у људима радост, окружуј се радошћу и нећеш је тражити већ ћеш је живети, уживаћеш у њој и учествовати и својом радошћу.

поента је пронаћи радост у Богу и људима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

No, draga Mamica, prvo moramo razjasniti šta to tačno

podrazumijevamo liturgijom a šta tačno tim "učešćem", hahahaha!

:D

:0104cheesy: Pa svako ima svoj način, da se suoči sa samim sobom,a učešće u liturgiji je pravi način da pokušamo spoznati ko smo, šta smo i kuda idemo....Mr Bean je ipak pokazao želju da dođe i "učestvuje" 0110_hahaha

"Samo nas ljubav može spasiti!"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

:0104cheesy: Pa svako ima svoj način, da se suoči sa samim sobom,a učešće u liturgiji je pravi način da pokušamo spoznati ko smo, šta smo i kuda idemo....Mr Bean je ipak pokazao želju da dođe i "učestvuje" 0110_hahaha

Da u pravu si, važno je učestvovati. Pjer Kuberten, osnivač olimpijskih igara je napisao. važno je učestvovati a ne pobijediti. Ili što napisa sveti Pavao apostol: "Dobar sam boj bio, trku završio, vjeru sačuvao. Stoga, pripravljen mi je vijenac pravednosti kojim će mi u onaj Dan uzvratiti Gospodin, pravedan sudac; ne samo meni, nego i svima koji s ljubavlju čekaju njegov pojavak (2 Tim 4,7-8)". Dakle bez učešća nema ni pobjede.

Ovdje možete naći i mnogo drugih citata apostola Pavla:

http://hr.wikiquote....iki/Sveti_Pavao

lens7258272_1254178796Laurel_wreath_with_berries.jpg

STORY OF THE LAUREL WREATH

LAUREL WREATH - THE CROWN OF HONOR

As a symbol of honor and glory, the Laurel Wreath can be traced back to Greek Mythology. In Ancient Rome, the Olympic Games began and the winners were given "kotinos", now known as a wreath, made of olive branches. This Laurel Wreath was a symbol of victory. Later, victors were crowned with the Laurel Wreath. Most of these early wreaths were made of flowers, branches, twigs and laurel leaves. Because the evergreen laurel has always been available and plentiful, it was used to make the wreaths. The use of the laurel earned the wreath its name, "Laurel Wreath".

The Ancient Romans started the tradition of stamping coins with the images of Emperors wearing a Laurel Wreath on their heads. Later, in France, Napoleon Bonaparte realized his power and insisted on having his image stamped on coins with a Laurel Wreath on his head.

In today's world, the Laurel Wreath can be found at weddings, funerals and on coins. The round wreath symbolizes eternity and Laurel Wreaths are often found in cemeteries during the holiday season as a memorial to honor the loved one.

The Laurel Wreath is perfect year round. This wreath is ageless and timeless.

Preuzeto sa:

http://www.squidoo.com/LaurelWreath

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...