Jump to content

Ревност и ревнитељи


Препоручена порука

Хвала, послушано...придружујем се препоруци. Мада мислим да су различити контексти.

Кад га већ помиљеш, ваља посушати и друга његова предавања.

СРБИ ИЗУМИРУ БЛУДНИЧЕЋИ

"Узљубите љубав, младићи и девојке, за љубав прикладни; али право и незазорно, да младићство и девство не повредите, којим се природа наша Божанској присаједињује, да Божанство не узнегодује".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Ај' да позовемо Самсона2009 и ВладанаИПХ са Крстарице? smej.gif

Да видиш како има да се разгали тема 0102_laugh

Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име Моје, даће вам. (Јн 16,23)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ај' да позовемо Самсона2009 и ВладанаИПХ са Крстарице? smej.gif

Да видиш како има да се разгали тема 0102_laugh

Jao mojne pliz, smoricemo se jos vise...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Реци му да није истина. Не банују се сви антиекуменисти. Има нас још небанованих. 0102_laugh Штавише, изгледа да се клима променила. Сад су изузетно популарни, ако је судити по одређеним показатељима.  smej.gif

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ај' да позовемо Самсона2009 и ВладанаИПХ са Крстарице? :drugarstvo:

Да видиш како има да се разгали тема facenew22222222

Jao mojne pliz, smoricemo se jos vise...

Добро, онда бар Авакума или ПЕтра Адамова? Плииииз  :(

Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име Моје, даће вам. (Јн 16,23)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Ekumenizam ne postoji, prema tome ne postoji ni anti-ekumenizam. Niko od nas "ekumenista" ne želi papu za poglavara, te i da bi došlo do ujedinjena Pravoslavne Crkve i Rimokatolika, naša Crkva ostaje autokefalna i naš patrijarh ravnopravan sa papom, papa može da bude samo prvi među jednakim.

Suština stvari i spora jeste da postoje oni koji žele da se izoliraju, i oni koji ne žele izolaciju. To je sve. Ali tipično za nas današnje Srbe, mi moramo da se svađamo i oko onoga oko čega se slažemo... Ovo zadnje bi nam valjalo da preispitamo i šta to kod nas ne funkcioniše.

Баш тако. Нико нигде није рекао да жели да му Папа буде врховни поглавар, напротив. Ми имао своје Епископе, имамо нашег Патријарха. Дакле, ова глупост коју подмећу разни наводни "браниоци прађедовске вере и предања" ништа друго не раде него својим подвалама одвлаче народ од Цркве. Заправо, углавном су разлози за то или непознавање еклисиологије или је у питању бизнис. Познато је да је раскол одличан бизнис. То само слепац не види.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ekumenizam ne postoji, prema tome ne postoji ni anti-ekumenizam. Niko od nas "ekumenista" ne želi papu za poglavara, te i da bi došlo do ujedinjena Pravoslavne Crkve i Rimokatolika, naša Crkva ostaje autokefalna i naš patrijarh ravnopravan sa papom, papa može da bude samo prvi među jednakim.

Suština stvari i spora jeste da postoje oni koji žele da se izoliraju, i oni koji ne žele izolaciju. To je sve. Ali tipično za nas današnje Srbe, mi moramo da se svađamo i oko onoga oko čega se slažemo... Ovo zadnje bi nam valjalo da preispitamo i šta to kod nas ne funkcioniše.

Баш тако. Нико нигде није рекао да жели да му Папа буде врховни поглавар, напротив. Ми имао своје Епископе, имамо нашег Патријарха. Дакле, ова глупост коју подмећу разни наводни "браниоци прађедовске вере и предања" ништа друго не раде него својим подвалама одвлаче народ од Цркве. Заправо, углавном су разлози за то или непознавање еклисиологије или је у питању бизнис. Познато је да је раскол одличан бизнис. То само слепац не види.

Ево једног "браниоца прађедовске вере и предања", архим. Георгије Капсанис са Свете Горе. Ово је део текста писаног 1979. године:

"По питању унијаћења Православне Цркве, Ватикан је променио методе. Наступа са позиција благонаклоности и добрих намера, циљајући на то да задобије поверење Православних, и на тај начин их приволи на прилазак Риму. Укидање анатема, међусобне посете, дозволе папистима да се причешћују у Православним црквама као и Православним да се причешћују код паписта, конференције и заједничке службе, све то служи тој истој сврси.

Паписти верују да Православни, које свет иначе види као слабе, лоше позициониране и неорганизоване (не имајући јаку централизовану управу попут папизма), помоћу тога могу бити лако апсорбовани, као што се то десило са другим древним Православним црквама на Западу, и половином Патријархата Антиохије, која је својевремено поцепана од стране унијата.

Реаговања Православних Патријарха, Епископа, свештенства и теолога по питању папистичких наступања, иду у прилог плановима Ватикана. Пријатељски однос према папистима од стране Православних вођа и теолога, отупљује традиционалну одбојност Православног народа, и припрема Православне за планску, добро замишљену и постепену конверзију у унијате.

Ми не мислимо да наша Православна браћа која сарађују са папистима свесно раде и помажу на извршењу тог плана. Не смемо да заборавимо да непокајани Ватикан има веома дуго искуство у прозелитизму према Православним, институције и школе са специјализованим особљем, као и адекватну финансијску подлогу. Они такође поседују и одлично дипломатско искуство и организацију. Постоје папистички теолози који прате и познају текуће догађаје унутар Православља боље и од самих Православних, и док се сви представљају као велики пријатељи Православља, они се заправо инфилтрирају у Православље, па чак и у Православне манастире.

Један од прикривених начина подривања Православних убеђења одвија се преко широкогрудог давања стипендија младим и сиромашним Православним теолозима за студирање на папистичким универзитетским институцијама. Какве су намере паписти увек имали, и какве имају и данас, кроз те стипендије, није тешко за разумети. Очекује се да ће у будућности они добити водеће положаје у јерархији и академским круговима теолога, при чему паписти задобијају осигурану благонаклоност према Ватикану. Једном приликом ми познати римски теолог, присутан на конференцији папских и Православних теолога, рече да је присуство Православних теолога који су већинским делом бивши ученици папизма - срцепарајуће.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ekumenizam ne postoji, prema tome ne postoji ni anti-ekumenizam. Niko od nas "ekumenista" ne želi papu za poglavara, te i da bi došlo do ujedinjena Pravoslavne Crkve i Rimokatolika, naša Crkva ostaje autokefalna i naš patrijarh ravnopravan sa papom, papa može da bude samo prvi među jednakim.

Suština stvari i spora jeste da postoje oni koji žele da se izoliraju, i oni koji ne žele izolaciju. To je sve. Ali tipično za nas današnje Srbe, mi moramo da se svađamo i oko onoga oko čega se slažemo... Ovo zadnje bi nam valjalo da preispitamo i šta to kod nas ne funkcioniše.

Баш тако. Нико нигде није рекао да жели да му Папа буде врховни поглавар, напротив. Ми имао своје Епископе, имамо нашег Патријарха. Дакле, ова глупост коју подмећу разни наводни "браниоци прађедовске вере и предања" ништа друго не раде него својим подвалама одвлаче народ од Цркве. Заправо, углавном су разлози за то или непознавање еклисиологије или је у питању бизнис. Познато је да је раскол одличан бизнис. То само слепац не види.

Ево једног "браниоца прађедовске вере и предања", архим. Георгије Капсанис са Свете Горе. Ово је део текста писаног 1979. године:

"По питању унијаћења Православне Цркве, Ватикан је променио методе. Наступа са позиција благонаклоности и добрих намера, циљајући на то да задобије поверење Православних, и на тај начин их приволи на прилазак Риму. Укидање анатема, међусобне посете, дозволе папистима да се причешћују у Православним црквама као и Православним да се причешћују код паписта, конференције и заједничке службе, све то служи тој истој сврси.

Паписти верују да Православни, које свет иначе види као слабе, лоше позициониране и неорганизоване (не имајући јаку централизовану управу попут папизма), помоћу тога могу бити лако апсорбовани, као што се то десило са другим древним Православним црквама на Западу, и половином Патријархата Антиохије, која је својевремено поцепана од стране унијата.

Реаговања Православних Патријарха, Епископа, свештенства и теолога по питању папистичких наступања, иду у прилог плановима Ватикана. Пријатељски однос према папистима од стране Православних вођа и теолога, отупљује традиционалну одбојност Православног народа, и припрема Православне за планску, добро замишљену и постепену конверзију у унијате.

Ми не мислимо да наша Православна браћа која сарађују са папистима свесно раде и помажу на извршењу тог плана. Не смемо да заборавимо да непокајани Ватикан има веома дуго искуство у прозелитизму према Православним, институције и школе са специјализованим особљем, као и адекватну финансијску подлогу. Они такође поседују и одлично дипломатско искуство и организацију. Постоје папистички теолози који прате и познају текуће догађаје унутар Православља боље и од самих Православних, и док се сви представљају као велики пријатељи Православља, они се заправо инфилтрирају у Православље, па чак и у Православне манастире.

Један од прикривених начина подривања Православних убеђења одвија се преко широкогрудог давања стипендија младим и сиромашним Православним теолозима за студирање на папистичким универзитетским институцијама. Какве су намере паписти увек имали, и какве имају и данас, кроз те стипендије, није тешко за разумети. Очекује се да ће у будућности они добити водеће положаје у јерархији и академским круговима теолога, при чему паписти задобијају осигурану благонаклоност према Ватикану. Једном приликом ми познати римски теолог, присутан на конференцији папских и Православних теолога, рече да је присуство Православних теолога који су већинским делом бивши ученици папизма - срцепарајуће.

Добро ово је писао архим. Георгије Капсанис, а ако је написао не значи да је тачно његово предвиђање о "постепеном унијаћењу". Он је изнио своје мишљење, које како се показује вријеме, може бит и да није тачно. Можда је из 1979 то изгледало извјесније, када је грчки екуменизам био актуелнији, него данашњи руски који је другачје природе. Прошло је 30 година од овог текста, и ако се дешава постепено унијаћење, шта и како су се то "поунијатили" православни, и у коликој мјери?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...