Личности - Митрополит Иларион Алфејев

[JESSY]

На питање новинарке да неће моћи људи да посећују храмове на Васкрс, да освештавају јаја, васкршње колачиће, да се дарују, и како онда људи могу да изразе своју радост и да је поделе...

Митрополит Иларион Алфејев: ... Дајте да не драматизујемо ситуацију. Неколико поколења у нашој земљи живело је у условима прогона Цркве. Тридесетих година била је затворена већина цркава, стрељани су свештеници, у многим градовима и селима уопште је било немогуће доћи у цркву, причестити се или крстити дете. И тако је Црква живела годинама. Сада, слава Богу, ничега тога нема. Имамо потпуну слободу да живимо пуним црквеним животом. Ми смо се само привремено нашли у ситуацији у којој нам је прописана самоизолација. Дајте да прођемо ово време са смирењен и спокојем. Дајте да свим силама сачувамо било како што више живота. За то ће свакога од нас Господ наградити. А за небригу казнити.
Данас не треба да буде никаквог унинија, страха, панике, неспокоја. Морамо престати очајавати и морамо створити своје домаће мале цркве. Тако ћемо преживети ову напаст.
«Мы обязательно будем праздновать Пасху»
Митрополит Волоколамский Иларион (Алфеев)
Источник: РИА Новости

[Eurod]

 

 

[JESSY]

МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ
... Искупитељни подвиг Спаситеља, по учењу Православне Цркве, директно се односи на сваког човека...
Универзални карактер крсне смрти Спаситеља истицали су и богослови Источне Цркве. Парафразирајући апостола Павла (1Кор. 9:22), Григорије Богослов говори о томе да је Христос постао «све ради свих, КАКО БИ СВЕ СПАСАО». Принесена Њим жртва очишћује не мали део васељене и не на мало времена, већ сав свет и вечно. Благодарећи крсној жртви Спаситеља читаво човечанство је сједињено под Његову главу.
«Распростревши своје тело по крајевима света, са свих крајева уједно је сабрао све смртне, сједињујући их у једног човека и у недра јединог Божанства их положио, сваку нечистоту крвљу јагњетовом очистивши и смртнима пут од земље ка небу премошћујући».
Раширивши на крсту руке Спаситељ је обухватио све крајева васељене и сјединио све људе у «једног човека», кога Спаситељ полаже «у недра јединог Божанства», то јест, сједињује са Богом и обожава. Сличну слику срећемо и код Кирила Јреусалимског: «Он је испружио на крсту руке да би пригрлио крајеве васељене». А у богослужбеним текстовима Страсне седмице се говори: «Раширио си руке, и сјединио си раније растављене» (сјединио је оно што је некада било раздељено); «Распрострт на дрвету, сабрао си људе».
Искупитељни подвиг Спаситеља, по учењу Православне Цркве, директно се односи на сваког човека. Христос умире не за апстрактне «масе», не за одвојеног и сабраног «Адама», већ за сваког човека, за сваког конкретног Адама.
митрополит Иларион (Алфеев) Православие Том 1 Глава IV. Христос 4. Страдания и смерть Спасителя. Догмат искупления

[Bokisd]

пре 3 часа, JESSY рече

Парафразирајући апостола Павла (1Кор. 9:22), Григорије Богослов говори о томе да је Христос постао «све ради свих, КАКО БИ СВЕ СПАСАО».

(samo mala napomenica,..... ovo je boldovao velikim slovima neko ko je prevodio ili neko treci,.....Перефразируя апостола Павла (1Кор. 9:22), Григорий Богослов говорил о том, что Христос стал «всем для всех, чтобы спасти всех».... i naravno da ovo od Grigorija Bogoslova ima svoj kontekst i sigurno se ne govori o automatskom spasenju svih, kao i sam tekst koji je pisao m.Ilarion Alfejev koji je deo njegove knjige o Pravoslavlju...... https://azbyka.ru/otechnik/Ilarion_Alfeev/pravoslavie-tom-1/...)

[JESSY]

ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ
Иако цело Јеванђеље говори о томе, да је спасење - до Бога који милује, а не од људских напора, да Бог спасава грешнике заједно са праведницима, да Бог хоће да се сви људи спасу, - ипак у хришћанству увек постоји и остаје искушење замене религије љубави религијом робства, када се испуњавање Божијих заповести посматра не као директна последица љубави човека према Богу, већ као нужност која произилази из страха од одмазде или наде на награду.
Духовный мир преподобного Исаака Сирина - Митрополи́т Иларио́н Алфе́ев

[JESSY]

Многи од нас имају бабе и деде, браћу и сестре, а некоме може бити и дете, да су умрли ван вере. Не очајавамо за спасење ових људи. Не можемо их избрисати из нашег сећања. Ми смо дужни молити се за њих, такође и за све које ,,ад држи“, памтећи да Господ ,,умртвљује и оживљава, спушта у преисподњу и изводи” (1 Цар. 2:6), иако смо тужни због тих људи, њихова ПАТЊА У АДУ МОЖЕ ПОСТАТИ ПРИВРЕМЕНА, ОЧИШЋУЈУЋА. Господ ,,хоће да се сви људи спасу” (1 Тим. 2:4),и у тој Његовој жељи ми не смемо да будемо препрека Њему: напротив, својим молитвама за преминуле ми смо дужни помоћи Богу да спасе грешнике. Жртва коју је принео Спаситељ је универзална: она је принесена за сваког човека, живог или за било кога који је икада живео на Земљи. И ми ћемо приносити ,,усну жртву”, пламену молитву ,,због свега и за све” – за живе и за умрле, праведне и не праведне, православне и не православне, верујуће и не верујуће.
«О иже во аде держимых». Вечерня в праздник Пятидесятницы
1998 Человеческий лик Бога. Проповеди Алфеев Иларион-в храме святой великомученицы Екатерины на Всполье.

[JESSY]

1.Откровење Божије, почевши од старозаветног периода , није се завршило Новим Заветом, већ се продужава и у наше дане.
2.Откровење происходи не путем присиле, већ путем уверења, због чега је и неопходна одређена тактика од стране Бога – Педагога.
3.Ова тактика састоји се у томе да се откровење постиже постепено и поступно путем откривања све више пуно разјашњења ових или оних догматских истина.
4. Библија није последња реч хришћанске догматике, већ само одређена етапа њеног развоја.
5.Сам Христос није рекао у Јеванђељу све што је неопходно да зна хрићанин о Богу: Христос наставља да открива људима Бога посредством Духа Светог, тј, новозаветно откровење наставља се у Цркви.
Такво је Григоријево динамично схватање развоја православне догматике и постепеног откровења у историји тајне Тројице. Наглашавам: код њега није реч о увођењу нових догмата, већ о постепеном и све већем и потпунијем откривању тих догмата који су у виду «наговештаја» (hypodeixis) садржани у Писму.
митрополит Иларион (Алфеев)
Жизнь и учение св. Григория Богослова

[JESSY]

Сада, ако ми узмемо благоразумног разбојника. Овај човек није био члан Цркве. Овај човек, што је очигледно, није учинио ништа добро у свом животу. И једино због чега је он био спасен је због тога што је у последњим тренутцима свога живота, већ је био прикован на крсту, обратио се ка Господу Исусу Христу са речима: «Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме». Ето, само за ове речи он је био спасен. Господ му је рекао: «Данас ћеш бити са мном у рају». И многе друге јеванђељске приче руше представу о томе да Бог може спасити само оне који се налазе у дефинисаним, јасно описаним овде на земљи оквирима. Зато мислим да ми не смемо Божији Суд обездушити. У исто време, будући да сам хришћанин, дубоко сам убеђен у то да Христос јесте пут, истина и живот. И то није некаква апстрактна истина, то је Сам Христос, оваплоћени Бог. Баш као што сам убеђен у то да су истините речи Спаситеља: живот вечни састоји се у томе да поверујете у једнога Бога и посланог Њим Исуса Христа. То јест, овде постоје две компоненте. Не само да верујемо у једнога Бога, већ и да верујемо у посланог Њим Исуса Христа. И да верујемо у Исуса Христа не просто као учитеља моралности, као интересантног човека, као особу која је рекла много корисног, већ да верујемо управо као Бога, Спаситеља и Искупитеља. И ја сам дубоко убеђен да се управо у овоме састоји истина и управо у овоме се састоји пут спасења.

[Bokisd]

(po ucenju svetitelja, razbojnik na krstu jeste ispovedio pravu i spasonosnu veru u Isusa Hrista i samim time i jeste clan crkve...itd...)