Jump to content

Митрополит Порфирије - предавања и разговори

Оцени ову тему


Препоручена порука

Сматрам да нећемо бити ослобођени њихове власти ни након смрти, све док не дођемо у крило Божије. Иако одвојени од тела, наша душа је често везана за овоземаљско и тешко се раздваја од овог света. Мислим да у том "простору" тј. путу (ако уопште успемо да га завршимо) ка Господу они имају још прилике да нас нападају, бар тако што ће нам представити наше грехе, јер након смрти нећемо моћи ни да се покајемо, али ни поново грешимо. Тада ће нам сопствена огреховљеност бити препрека да учествујемо у љубави Божијој, да је осетимо и тако му се приближимо. Сам грех, односно демон који га нас је на њега наговорио ће нас спутати. Свети Исак Сирин каже да ни грешници у паклу неће бити 'поштеђени' безграничне љубави Његове, али ће им бити мучна.

Витешки живот заиста није бедан,

бориш се са аждајом од 9 до 1!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 253
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Путовање душе од 40 дана, њено уздизање изнад земље и путовање према небу...све је то мало упитно, бар мени лично ако знамо да је дан релативан појам, а не апсолутан и везан је за ротирање земље око своје осе. Како душа уопште може да доживљава вријеме, када је изван тела које опажа то вријеме? Како може да путује, којом силом се уздиже према небесима, како пролази кроз атмосферу, како савладава гравитацију...Мислим све су ово чудна питања и изгледају материјалистички, али свакако су оправдана ако сматрамо да душа може да подлеже временском утицају и да осјећа вријеме и након смрти, да осјећа дане који пролазе док она пролази кроз царинарнице. Стање душе по смрти које би требало да одреди интензитет њеног пробоја онда би требало да поништи фиксну мјеру од 40 дана. Па онај ко је свет требао би моментално да се нађе у рају, онај ко је измјешан пола пола, требао би солидно да путује, али да се пробије рецимо кроз 15 дана, а онај ко је на граници да с спасе да путује 40 дана...онај пак ко није примио благодат који душом није жудио Богу, он би треба одмах да крене доле према аду. Ако је пак фиксна мјера, да свако био он свет не био пролази кроз 40 дана, онда ту просто не видим смисао тог нашег задње суочавања са нашим гресима, осим ако није остављена могућност да се и свет човек саблазни или погорди пред демонима, па да буде одвучен у ад, онда митарства можемо схватити како неку замку коју је Бог лукаво постави...да не буде. Насупрот томе може бити да су митарства последње средство да се човјек суочи с грехом и смрћу чиме ће бити уништења и задња могућност да човјек буде у могћуности да погријеши и онда би митарства била један катализатор, каљење или вјетар у леђа ка коначном разлучивању између добра и зла, и потпуној спремности за рај.

Мислим има много простора да се размишља о митарствима, али мислим да су она илрелевантна за наше спасење, тј ми нашу силу или снагу поднесемо Бога, узрастање у мери раста Христове висине, било митарстава или не било, стичемо за вријеме земаљског живота. Па стога ако успемо да стекнемо макар најмањи потребан ниво обожења да нас Бог погледа, проћи ћемо кроз митарства.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Путовање душе од 40 дана, њено уздизање изнад земље и путовање према небу...све је то мало упитно, бар мени лично ако знамо да је дан релативан појам, а не апсолутан и везан је за ротирање земље око своје осе. Како душа уопште може да доживљава вријеме, када је изван тела које опажа то вријеме? Како може да путује, којом силом се уздиже према небесима, како пролази кроз атмосферу, како савладава гравитацију...Мислим све су ово чудна питања и изгледају материјалистички, али свакако су оправдана ако сматрамо да душа може да подлеже временском утицају и да осјећа вријеме и након смрти, да осјећа дане који пролазе док она пролази кроз царинарнице. Стање душе по смрти које би требало да одреди интензитет њеног пробоја онда би требало да поништи фиксну мјеру од 40 дана. Па онај ко је свет требао би моментално да се нађе у рају, онај ко је измјешан пола пола, требао би солидно да путује, али да се пробије рецимо кроз 15 дана, а онај ко је на граници да с спасе да путује 40 дана...онај пак ко није примио благодат који душом није жудио Богу, он би треба одмах да крене доле према аду. Ако је пак фиксна мјера, да свако био он свет не био пролази кроз 40 дана, онда ту просто не видим смисао тог нашег задње суочавања са нашим гресима, осим ако није остављена могућност да се и свет човек саблазни или погорди пред демонима, па да буде одвучен у ад, онда митарства можемо схватити како неку замку коју је Бог лукаво постави...да не буде. Насупрот томе може бити да су митарства последње средство да се човјек суочи с грехом и смрћу чиме ће бити уништења и задња могућност да човјек буде у могћуности да погријеши и онда би митарства била један катализатор, каљење или вјетар у леђа ка коначном разлучивању између добра и зла, и потпуној спремности за рај.

Мислим има много простора да се размишља о митарствима, али мислим да су она илрелевантна за наше спасење, тј ми нашу силу или снагу поднесемо Бога, узрастање у мери раста Христове висине, било митарстава или не било, стичемо за вријеме земаљског живота. Па стога ако успемо да стекнемо макар најмањи потребан ниво обожења да нас Бог погледа, проћи ћемо кроз митарства.

Слажем се, зато сам и избегавао временску одредницу и "време трајања" митарстава, простор и време у том контексту ставио под наводнике. Врло сам опрезан у коришћењу тих појмова.

Мислим да је управо суштина у томе што си написао 'материјалистички'. Заиста је тешко говорити у материјалним категоријама и о релативним стварима које су везане искљиво за овај свет, као што је време, када причамо о души која није материјална и о оностраном. Свакако да ту треба имати задршку. Оно што сматрам је да је то из разлога ограничености наше спознаје и немогућности да схватимо у потпуности такве тајне, а камоли да их опишемо. Стога сам у једном од првих постова и упоредио са преображењем Господњим, тј. са ограниченошћу нашег схватања, посебно као огреховљених бића.

Са последњом реченицом првог пасуса се могу сложити, а и на закључак немам шта додати.  dada

Витешки живот заиста није бедан,

бориш се са аждајом од 9 до 1!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Владика Порфирије: Не знају шта чине!

1_10.jpg

Уверен сам да чланови групе Ђаволов осмех, затим водитељи емисије „Ја имам таленат", као, уосталом, и огромна већина Срба, не знају шта значи знак који су показивали руком

- Имам утисак да емитовање наступа групе Ђаволов осмех у емисији „Ја имам таленат" на Васкрс на РТС није у нескладу са законом, али је апсолутно несхватљиво и неприхватљиво да у земљи у којој се 95 одсто људи изјаснило да су верници уредници потпуно занемарују њихова очекивања и осећања, и то на највећи хришћански празник! - овако владика јегарски Порфирије, председник Савета Републичке радиодифузне агенције, за Курир говори о емисији која је узбуркала српску јавност, и додаје:

- Као председник Савета РРА, о овом случају морао бих да говорим тек после законом предвиђене процедуре. Дакле, говорићу вам као епископ и као грађанин.

* Како као епископ СПЦ тумачите емитовање „спорне" емисије на Васкрс?

- Мада не припадам младој генерацији, ипак сам међу онима који су, у некој мери, одрастали уз рокенрол. И данас сам пријатељ са неколицином важних протагониста наше прилично замрле рок сцене. Стога су ми добро познати феномени који прате ову, изворно бунтовничку музику и стил живота. Исто тако, познате су ми не мале злоупотребе рокерског бунтовништва од стране естаблишмента, према којем је бунт и усмерен.

* Чланови бенда Ђаволов осмех су деца?

- У лицима младих Шиђана, који чине поменути музички састав, пре видим анђеле, него било шта друго. Шта више, претпостављам, а готово сам и уверен, да чланови групе, затим водитељи емисије, као уосталом и огромна већина Срба, не знају шта значи знак руком који су показивали.

* Шта бисте поручили младим рокерима?

- Волео бих да их упознам, с њима разговарам о рокенролу, симболима који га прате и укажем на вредности које живот чине садржајним и лепим.

* Шта вам говори поступак уредника РТС?

- То нам сведочи не само о однарођењу тзв. елите него и о духу секуларизма који превазилази чак и она европска друштва у којима је секуларизам постао традиционалан. На нама, пак, верујућима је да непрестано указујемо да су основне вредности европске цивилизације, па самим тим и српског друштва, утемељене у Христовом васкрсењу.

Ово је и знак преварених

* Шта значи знак који су показивали?

- Најчешће се користи као сатанистички симбол, али у неким народима и регијама то користе и као знак за неког ко је преварен.

...

Извор: Курир

сајт СПЦ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово заиста није било вредно бесплатне рекламе...

Ваистину, толико халабуке ни око чега, и као што већ рекох овде, саблазан за народ су поједини епископи, а не такве ствари.

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово заиста није било вредно бесплатне рекламе...

Ваистину, толико халабуке ни око чега, и као што већ рекох овде, саблазан за народ су поједини епископи, а не такве ствари.

ово је нешто друго, од линковане тену у твом посту... проблем који су запазили читатељи и новинари "курира" је у показивању сатанистичких симбола од стране водитеља и члана жирија.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово заиста није било вредно бесплатне рекламе...

Ваистину, толико халабуке ни око чега, и као што већ рекох овде, саблазан за народ су поједини епископи, а не такве ствари.

ово је нешто друго, од линковане тену у твом посту... проблем који су запазили читатељи и новинари "курира" је у показивању сатанистичких симбола од стране водитеља и члана жирија.

Ма ласкају им - нису они сатанисти него тупавци.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово заиста није било вредно бесплатне рекламе...

Ваистину, толико халабуке ни око чега, и као што већ рекох овде, саблазан за народ су поједини епископи, а не такве ствари.

ово је нешто друго, од линковане тену у твом посту... проблем који су запазили читатељи и новинари "курира" је у показивању сатанистичких симбола од стране водитеља и члана жирија.

Ма ласкају им - нису они сатанисти него тупавци.

не ради се ни о њиховом гестовима већ о РТС-у, како је уопште мога да дозволи такав програм за Васкрс приде као што каже Преосвећени Владика "... апсолутно несхватљиво и неприхватљиво да у земљи у којој се 95 одсто људи изјаснило да су верници уредници потпуно занемарују њихова очекивања и осећања"...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Док год се овакве придике држе људима изван Цркве, такви никад неће прићи Цркви...јер просто на чији примјер ће се угледати...знаш колико човеку изван Цркве значи кад му кажеш да је испружен мали прст и кажипрст наводно ђавољи знак, и још им говориш...не знају они шта чине...А ми се тешимо и тешимо да наводно 90% људи су верници и да некога оваква ствар шокира стварно.

Што рече Звонко, ово заиста није било вредено бесплатне рекламе. Борба са ветрењачама нам постаје главна занимација изгледа.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...