О. Зоран Ђуровић: Осврт на књигу монаха Артемија против Владике Игнатија

[Zoran Đurović]

Амин, амин, амин! )))))))))))))

Поздрав!

Ако неко зна да препоручи уредницима сајта, овај смајли, што шири уста пуна зуба, мало је непријатан. На пример, овај што је у мом одговору слеђен, он је ок. Скајпов је много бољи, ако може нешто да се учини поводом овога... мало је као Џокер из Бетмена, ако се не варам? - Ако су се пак сви форумаши већ навикли, заборавите на ову примедбу. Схватите је као да је од нас размажених Латина

Ваљда неће опет?!

[Zoran Đurović]

Опет, трагедија, то је као кад неком причаш, а он.... не нађох одговарајући смајли са облаћићима...

[Марјанн]

Када би испуњавање заповести било циљ, онда Исус не би могао рећи: Дошао сам ради болесних, а не ради праведних, јер шта ће праведнима Бог?

 Можете ли оче ово објаснити у ком смислу праведни не требају Бога, јер и они су такође смртни?

[w.a.mozart]

Само да се зна, ја сам поменут смајли убацио на форум, во  времја оно - кад бејах члан форумског Синода

[Zoran Đurović]

 Можете ли оче ово објаснити у ком смислу праведни не требају Бога, јер и они су такође смртни?

Реторички је казано; зато што праведни мисле да су бесмртни. Врше закон, имају бесмртну природу (душу), тако да им бог не треба да би постојали. Они ће само мање или више добро постојати; макар и у паклу. И пакао се да уредити; као када имате неку лошу бараку: мало дашчица овамо-онамо, мало лака, фарбе, уведете парно и сл. Тако верују, како се мени чини.

Исус иронише када вели исправнима да је он дошао ради изгубљених. То је била реторичка фигура. Жели рећи: зарад свих је дошао.

Има овде много тема. Једна од њих је када човек постаје бесмртан: после васкрсења, или после разделењеа душе од тела (како год ово схватали)?

Друго је јако интересантно питање, и на њему вам захваљујем, јер је везано за ову нашу тему. Исус је Јеврејин. Он ће у Матеју казати да је дошао само ради Јевреја. Но, наставак НЗ, као што су Дела апостолска и Павлово и Лукино разумевање ствари, инсистирају да је он дошао и ради свих народа. Ту се по први пут поставило питање обавезности опслуживања СЗ закона, свих тих "моралних" правила. Саборска одлука је била да се она требају схватити само као привремена средства кроз која је Јахве васпитавао свој Изабрани народ. Јевреји су се, као хришћани, одрекли своје претензије на уникалност, искључивост! Није текло глатко, јер су морали да се одрекну нечега што је у њиховој свести представљало циљ, обележје идентитета. СЗ је био васпитач, а не циљ по себи, слично као и кад еп. Игњатије вели да испуњавање заповести из Писма није циљ. Не треба бркати циљ и средства, мада они никад нису 100% одвојиви.           

[NerZul™]

Једна од њих је када човек постаје бесмртан: после васкрсења, или после разделењеа душе од тела (како год ово схватали)?

 

Колико начина има да се ово схвати??

[Макрина]

Једна од њих је када човек постаје бесмртан: после васкрсења, или после разделењеа душе од тела (како год ово схватали)?

 

Колико начина има да се ово схвати?

Јесте мислили на задобијање Духа Светога?

Ако сте на то мислили,ипак није то тако.Циљ је управо у овом земном животу,задобијање благодати Духа Светога.Онај који пребива у томе,свет је и не умире.За њега је смрт-праг а Осми дан-пунота.

[Макрина]

...и морам да додам,да и даље не сматрам да је погрешно то што је о.Зоран навео Мотовила у тексту.Можда је у неком моменту,његов живот био под знаком питања/а чији није?/ али ипак је он човек био хришћанин са аутентичним доживљајем.

Баш читам писма његове супруге,па на пример каже у једном делу,за свога мужа:

 

"Итак, повторяю, по незнанию я говорила Николаю Александровичу, что ему следовало бы, если он хочет вести та-кой образ жизни, идти в монастырь, а не быть семейным человеком. На это он отвечал мне следующее: «Отец Серафим мне сказал, что монастыри есть место для высшего духовного совершенствования, то есть для тех людей, которые желают исполнять заповедь: «Если хочешь быть совершенным, ос-

 

137

тавь все и следуй за Мной». Но исполнение всех остальных, сказанных Господом заповедей, есть, однако, обязанность для всех христиан, так что, другими словами, прохождение духовной жизни обязательно и для монаха, и для простого се-мейнаго христианина. Разница в степени совершенствования, которое может быть и большим, может быть и малым. ** И мы можем,— прибавлял отец Серафим,— проходить духовную жизнь, да сами не хотим! Духовная же жизнь есть приобретение христианином Святаго Духа Божияго, и она начинается только с того времени, когда Господь Бог Дух Святый, хотя вмале и кратко, начинает посещать человека. До этого времени христианин (будь то монах, будь мирской человек) проводит жизнь общехристианскую, но не духовную; проводящих же духовную жизнь людей мало.

[Марјанн]

Игњатије вели да испуњавање заповести из Писма није циљ. Не треба бркати циљ и средства, мада они никад нису 100% одвојиви

Потсетили сте ме стиха, који обично чујем на опелу али касније заборављам (упс! издао сам своје “читање“ Библије  )да потражим адекватан одговор у прилог онтологији, насупрот етици, молим Вас помозите. 

Evanđelje po Jovanu - 5. glava

 29. I izići će koji su činili dobro u vaskrsenije života, a koji su činili zlo u vaskrsenije suda.

[Ламех]

"Јер као што Отац подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће оживљава."

 

А шта ако чиниш добра дела, или ти мислиш да су добра, па те Син не оживи кад треба?

[Volim_Sina_Bozjeg]

"Јер као што Отац подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће оживљава."

 

А шта ако чиниш добра дела, или ти мислиш да су добра, па те Син не оживи кад треба?

O pa to je druga grupa takozvani mislioci. Evo umetnost je prepuna osvrta na "mislioce" ima neka slika gde se neko usedeo i "umislio",čak se razvuklo do kolena... i postavlja se opravdano pitanje postoji li opšte ikakva poznata energija da ga vrati u svet.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Прави циљ хришћанског живота је да задобијемо Духа Светога.

Ovo me malo zbunilo a govori se nekoliko puta na ovoj temi o tome da je cilj zadobijanje Svetoga Duha.

 

Posle Krštenja i Dara Pečata Svetoga Duha mi treba da zadobijamo ili da čuvamo DAR? 

Darovani li smo ili prizvani na zadobijanje tj. zasluživanje?

Eto koliko se nepotrebno raspravljate da ste me zabunili svi ) ) ) ) 

P.S slažem se u vezi smajlija.

[Zoran Đurović]

Ovo me malo zbunilo a govori se nekoliko puta na ovoj temi o tome da je cilj zadobijanje Svetoga Duha.

 

Posle Krštenja i Dara Pečata Svetoga Duha mi treba da zadobijamo ili da čuvamo DAR? 

Darovani li smo ili prizvani na zadobijanje tj. zasluživanje?

У праву сте. Чување је посреди, али не и само чување, рад и живљење са Датим. Зато и неопрезан израз "задобити". Опет, џабе и тај наш труд око чувања ако није Одозго. Дарује се, и зато се каже да је за џ. Ако је благодат, онда није заслуга. Нема чиме да се дувамо, него да благодаримо. Опет, то не значи да не радимо, као што и не значи да и поред свег труда можемо остати без Бога, као и да Бог и без тог нашег труда може да каже: Упадај (случај разбојника на крсту).

[Volim_Sina_Bozjeg]

У праву сте. Чување је посреди, али не и само чување, рад и живљење са Датим. Зато и неопрезан израз "задобити". Опет, џабе и тај наш труд око чувања ако није Одозго. Дарује се, и зато се каже да је за џ. Ако је благодат, онда није заслуга. Нема чиме да се дувамо, него да благодаримо. Опет, то не значи да не радимо, као што и не значи да и поред свег труда можемо остати без Бога, као и да Бог и без тог нашег труда може да каже: Упадај (случај разбојника на крсту).

Da oče radostan sam da vas vidim takvog. Sve je dobijeno radujmo se!

 

Da dopunim i kad radimo iz ljubavi i u Istini ne ljutimo se ako se kod drugog "ne primi", dato je onda za nekog sledećeg drugog a da ne spominjem tek radost da nešto vaše u "prolazu" bude vrednije recimo od dva toma naučnih radova.

[Марјанн]

"Јер као што Отац подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће оживљава."

 

А шта ако чиниш добра дела, или ти мислиш да су добра, па те Син не оживи кад треба?

Немам дилема око власти Сина и оживљавања т.ј. васкрсења, које погрешно, банално тумачиш као да зависи од наших дела , него питам конкретно о. Зорана о тумачењу стиха који сам навео, како га разумети, повезати  у контексту библијске онтологије, јер само као стих, пр. на опелу како сам навео, обични људи га схватају као  етику.

Како ефикасно одговорити?