Смије ли свештеник одати тајну нечију из исповјести?

[Плутон]

Попови међусобно говоре о томе шта чују када исповедају људе. Не именују, али причају, нарочито ако је у питању нека комична исповест.

Иначе свештеник, ако се строго приступи, може бити рашчињен ако говори о томе.

[Вељко Н.]

A ako neko ucini ubistwo i ode da se ispowedi SVESTENIKU.Da li on mora da cuti i pred sudom,i da li swestenik biwa optuzen za pomaganje ubici kao saucesnik?

 

Не бива, право експлицитно штити верске исповеднике, тј. лица која су им се исповедила. Свештеници уопште не могу да буду саслушани као сведоци - за оно што су сазнали од својих парохијана као свештеници приликом исповести, разуме се. Могли би да сведоче ако су на улици видели неког како убада ножем другог човека.

[Драгана Милошевић]

Мени попови задњих 15 година причају о исповестима гомиле људи, знам милион прича ... и ти попови су живи и здрави и у чину.

То је већ други падеж. Такво нам  је стање.

[Midrash]

evo kako se kod nas dešava možemo da popričamo o nekim komplikovanim slučajevima, ali pri tome pazimo da nikako ni na jedan način ne omogućimo da se na bilo koji način sazna ko bi bio onaj ko je to ispovedio. 

[Grizzly Adams]

Па знам кад сам једном пријатељу испричао неке своје младалачке лудости, а он ми каже "А, ти си тај! Причао нам о. ХХХХ о теби..."

 

Мислим, не љутим се, шта ме брига. Човек искористио пример да их поучи.

[Лазар Нешић]

То је већ други падеж. Такво нам је стање.

 

Шалио сам се мало. Причају они, али никада не говоре имена, нити одају људе. Наше проте, то су све добри људи ...

[Ignjatije]

Jedan savet. Ne ispovedajte se kod sveštenika koji voli da "cugne" malo više. Pogotovu ako živite u manjem mestu. "U vinu je istina", kaže naš iskusni narod. Bila ona javna ili nekom poverena...

[feeble]

Ајде сад, немој да обесхрабримо ове људе што још нису отишли на исповест. Можда се деси, али углавном неће се именовати, а што рече Звонко није ни то страшно - младост, лудост

[НиколајСвесрпски]

Jedan savet. Ne ispovedajte se kod sveštenika koji voli da "cugne" malo više. Pogotovu ako živite u manjem mestu. "U vinu je istina", kaže naš iskusni narod. Bila ona javna ili nekom poverena...

Ако му кажете да не би требало да пије , слиједи цитирање Псалма 103. "Вино веселит сердце человјека" хехехехех

[Zayron]

Да, тако људи неће знати .... али могу после да нагађају ко је та особа и онда ће закључити.... знам за такве случајеве....

 

Smije u edukativne svrhe ispričati nekakve slučajeve ali bez spominjanja imena, obično se za to uzimaju slučajevi iz literature a ne iz lične prakse a često se pribjegava uopštavanju, generalizaciji, dakle ne priča se ustvari o nikom konkretno. Postoji li realna mogućnost da ljudi "provale" o kome se radi jer je recimo malo mjesto ili selo ili se radi o nekakvoj stvari koju je vrlo lako "dešifrovati" o kome bi to moglo bit onda ne smije ni naznakom spomenuti tako nešto. A čini me se da se o mrtvim ljudima može reći o čemu i šta su ispovijedali par nekih primjera ukoliko će to nekom promoći duhovno i uz spominjanje imena o kome se radilo. Poznato je da se o kandidatima za proglašenje svetim iznose i takve stvari iz njihove ispovjedne prakse ali pažljivo izabrane da ne bi to ispalo kao obezvrijedjivanje i nedostojan odnos prema Svetoj tajni ispovijedi, da ne bi druge uvelo u sablazan umjesto da ih pouči i da se ne bi stvorila kriva i jednostrana slika o toj osobi. I naravno ako je sama ta osoba koja se ispovijedila ponovo negdje sve to sama javno na nekakvom hrišćanskom skupu u crkvi ili bilo gdje drugdje, na nekom predavanju, seminari, duhovnim vježbama ispričala i ako je saglasna i sama insistira na tom da se to o njemu/njoj zna kakav je bio/bila grješnik i dao/dala tim saglasnost i dozvolu za prepričavanje te iste svoje priče ili life story takodjer u edukativne  i hrišćanske misijne svrhe. Po toj strani je to onda ravno pojmu i praksi ranohrišćanske javne ispovijedi, danas bismo to savremenim riječnikom nazvali: open or public confession.