Полемика епископа Атанасија Јевтића и др Зорана Ђуровића

[Justin Waters]

Oce Zorane, jesi li se bavio polemisanjem Kirila sa Nestorijem? 

 

Oko Nestorija se isto vrte razne kontraverze. Nestorije je preminuo u izgananstvu, a do kraja zivota je odbijao prihvatiti da je propagirao jeres. Haldejska Crkva koja ga je onda prihvatila i dana danas postoji (valjda ne bi trebala ako su nestorijeva djela od djavola), i jos u 5 i 6 vijeku nestorijanci su imali jednu od najvecih hriscanskih misija u centralnoj Aziji i dalekom istoku, koja je po velicini i rasprostranjenosti mogla da se mjeri sa apostolskom u Mediteranu. 

 

Osim toga na Halkidonskom saboru prihvacena je nestorijeva formulacija Hristove prirode, a Kirilova je odbijena. 

 

Pored svega, u Crkvi je usvojen termin "Bogorodica" za koji se vatreno zalago Kiril i Aleksandrijska skola. Hristorodica je proglasen jeretickim, iako u samom nazivu nema nista jereticko jer precista Djeva je rodila Hrista, Bogocovjeka, za sta je i sam Nestorije tvrdio, i nikad nije ponistavao ni jednu ni drugu prirodu. Dok sa druge strane termin "Bogorodica" itekako ima monofozitski prizvuk i uvijek treba to dodatno objasnjenje da bi se izbjegao monofizitski epitet. 

 

Kartasev u jednom svom djelu pise da Nestorije nije bio jeretik i da je bio neshvacen, a moguce i da su neke politicke intrige igrale ulogu da je on tad osudjen.

 

Koliko i kako je Kiril i ta Aleksandrijsko-Rimska linija uticala da se Nestorije zbaci samo zato jer su htjeli zbaciti i dominantnu antiohijsku liniju koja je do tad bila u Carigradu. 

[Zoran Đurović]

итд.

 

)

 

Одиграјте ви још једну утакмицу у фуци а таблоидна писања препустите Куриру  8086.gif

Жеки, туђа рука свраб не чеше...

[Александар Милојков]

Мислим да је основни проблем у свему овоме - искривљени појам светости који влада у нашим главама. Том искривљеном појму у многоме доприноси калуђерократија у Цркви. Зато сам се и сложио са реченицом оца Зорана да Шеф (=Бог) не размишља као +Атанасије, када је у питању светост.

[Александар Милојков]

[Александар Милојков]

Боже, хвала Ти што си СЛОБОДАН од свих уских правила, прописа, епитета и атрибута. Диван си Бог због тога. И зато су твоји Свети заиста дивни. Тако су дивно провокативни. Личности.

[Плутон]

Samo mini ispravka "… Можда у овој задњој „епизоди..."

 

Kaze se "poslednjoj epizodi", jerbo ovako se to najlakse odredi: "prednji - zadnji", "prvi - poslednji"

У овом случају нема грешке, задњи може бити синоним за последњи.

[DYNABLASTER]

У овом случају нема грешке, задњи може бити синоним за последњи.

Ne moze biti, jer ne postoji prednja epizoda.

[Плутон]

Ne moze biti, jer ne postoji prednja epizoda.

E, то би нпр. била погрешна употреба синонима, али се подразумева да значења не треба мешати. Има случајева када се не може употребити као синоним, стога остаје на човеку да у конкретним ситуацијама расуди да ли је та употреба оправдана или не. Рецимо, не може се рећи да нека животиња има последње ноге.

Постоји и чланак у једном часопису који објашњава ово сходно говорним навикама, а о чему сведочи и књижевни језик.

Ипак, молим те да не расправљамо овде о томе, баш је интересантна тема.

[Лазар Нешић]

Овај текст је (чини ми се) прекретница на нашој теолошко-црквеној сцени и завршно поглавље гледања на теологију са идеолошких (да не кажем "навијачких" и "партијских") позиција. Наравно, биће и даље идеологу ту и тамо. Долази ново доба, дефинитивно, доба озбиљног бављења самим стварима, оним суштинским теологије. Старе приче типа "незнавени зилоти" версус "евхаристијски хришћани" и сличне ставри су прошлост. Биће битно како неко чита и мисли и како се понаша (оно прастаро практики и теологики), а не којој струји припада или са ког места говори и пише.

 

Текстови Александра Милојкова и оца Зорана Ђуровића (уз још пар неких имена) су прилог и потврда овом мом мишљењу. И надању.

[Zoran Đurović]

Е, за оне који не знају, ја сам се родио на овог свеца! Био сам у Софији да се поклоним његовим моштима, и тамо смо му ја и моја госпа обећали да ћемо првенцу дати његово име. Тако је и било!

[Zoran Đurović]

Овај текст је (чини ми се) прекретница на нашој теолошко-црквеној сцени и завршно поглавље гледања на теологију са идеолошких (да не кажем "навијачких" и "партијских") позиција. 

Абу, велико хвала! Разумели сте да је текст, иако писан на хумористички начин, крајње озбиљан. И ја се надам да је дошло време да се каже: Доста! - Хајде да се озбиљно латимо посла. Наравно, наши учитељи (Амф. Арт. Ир. и други) имају своје место и заслуге, али не смеју да постану и кочница реформи у црквеном животу. То се, нажалост, превише често дешава.    

[DYNABLASTER]

E, то би нпр. била погрешна употреба синонима, али се подразумева да значења не треба мешати. Има случајева када се не може употребити као синоним, стога остаје на човеку да у конкретним ситуацијама расуди да ли је та употреба оправдана или не. Рецимо, не може се рећи да нека животиња има последње ноге.

Постоји и чланак у једном часопису који објашњава ово сходно говорним навикама, а о чему сведочи и књижевни језик.

Ипак, молим те да не расправљамо овде о томе, баш је интересантна тема.

 

Naravno da zivotinja nema prve i poslednje noge, nego prednje i zadnje.

 

Pa ti si poco sa raspravom, pitaj nekog lingvistu srpskog jezika da ti objasni, da ne bi ovde dalje spamovali.

[Никанорац]

Морам признати да сам овај пут на страни епископа Атанасија у одбрани Светог Кирила Александријског.

 

За мене је овакво писаније о Светом Кирилу дрскост и хула. А и одговор епископу Атанасију на личном нивоу са "ти" није у реду.

 

Први пут се сусрећем са делом и писањем др. Ђуровића а видим овде из писања епископа Атанасија чији је ђак.

 

 

 

Чланкописац је из „Патристичког института Августинијанум“ у Риму – звучно име, вероватно као што је и професор аутора овог чланка – „један од највећих данас живих патролога Манлио Симонети“ (!) – који, како каже Ђуровић, има „амбигву“ (!), очигледно грдно са6лажењење о Великог Светог Оца Цркве Кирила Александријског, па његово „научно мишљење“ о том иначе, за професора и студента, „лошем“ и „нечасног понашања” човеку какав је Кирило, пренео је професор и на свог ученика!

 

 

Др. Ђуровићу занима ме како гледате на Светитеље ових нама ближих времена, када се толико критички осврћете на живот древних Светих Отаца Цркве.

 

На пример наше Светог Јустина Ћелијског, Светог Владику Николаја за којег неки кажу да је имао везе са четницима за свога живота, Руског Светог Цара Николаја Романова итд.

 

Пошто овде на форуму смо имали одређене несугласице по питању Светог Цара Николаја. 

[w.a.mozart]

Naravno da zivotinja nema prve i poslednje noge, nego prednje i zadnje. Pa ti si poco sa raspravom, pitaj nekog lingvistu srpskog jezika da ti objasni, da ne bi ovde dalje spamovali.

 

brate, kako te ne mrzi da pišeš ovo na OVAKVOJ temi

[obi-wan]

Ja ne znam kako je to "Hristorodica" toliko pogresno, a "Bogorodica" je ispravno. 

 

Bogorodica, znaci onda koja je rodila Boga. Hristorodica znaci ona koja je rodila Hrista, Bogocoveka. Sta je sad pogresno sa tim "Hristorodica"?

 

Za ovo pitanje moraces da konsultujes Oce koji su o tome pisali. A pisali jesu, i bavili se tim i takvim pitanjima itekako jesu, nadam se da ne mislis da je to neko tek onako bacio u upotrebu jer mu tako doslo...