Разговарајте са др Драганом Богдановићем о здрављу и лечењу

[dragan.dr]

Čir na želucu ili gastrični ulkus je vrlo često oboljenje i predstavlja oštećenje sluzokože želuca.

Uzrok i razvoj bolesti

Danas se smatra da je čir na želucu oboljenje uzrokovano bakterijskom infekcijom, a ponekad i dugotrajnom primenom nesteroidnih protivupalnih lekova (NSAID), kao što su acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, diklofenak itd. Oboljenje najčešće uzrokuje bakterija Helicobacter pylori (H. pylori). Nedavno je ustanovljeno da je ova bakterija uzročnik skoro svih peptičkih ulkusa i to 80% želučanih i preko 90% onih na dvanaestopalačnom crevu. Međutim, infekcija bakterijom H. pylori ne znači i sam ulkus.To zavisi od osobina obolelog, vrste H. pylori i još nekih nepoznatih faktora.

Pouzdano se ne zna ni tačan put prenosa infekcije (hranom, vodom, direktnim kontaktom usta na usta kao npr. ljubljenjem, prljavim rukama). H. pylori slabi zaštitnu moć sluzokože što omogućava prodor kiseline kroz sloj ispod nje stvarajući tako ulkus. H. pylori opstaje u želudačnoj kiselini jer izlučuje enzime koji je neutrališu. Genetska predispozicija je važna u nastanku bolesti, a faktori rizika su pušenje, unos alkohola i kofeina. Ljuti začini ili stres nisu njegovi uzročnici kao što se pre mislilo, ali mogu potstaknuti njegov razvoj i pogoršati simptome.

Simptomi

Najčešći simptom je bol koji je uglavnom ravnomeran i tup. Javlja se i nestaje u razmacima od nekoliko dana pa do nekoliko nedelja. Kod čira na dvanaestopalačnom crevu se javlja par sati nakon jela ili usred noći na prazan želudac, a prestaje unosom hrane. Kod čira na zelucu bol se obično pojačava nakon uzimanja hrane. Pored bola koji je najdominantniji simptom još se javljaju i: gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom, nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se uopste ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva.

Dijagnoza

Osnovni dijagnostički metod predstavlja radiološko i endoskopsko ispitivanje. Standardnim pregledom pomoću barijuma želudačni ulkus se može dijagnostikovati u oko 90% slučajeva. Najčešća njegova lokalizacija je na maloj krivini želuca . Zbog lažno pozitivnih i lažno negativnih nalaza koji se dobijaju radiološkim pregledom, svi ulkusi želuca moraju se endoskopski pregledati. Endoskopskim pregledom se određuje veličina, lokalizacija i izgled ulkusa, a ciljanom biopsijom u toku endoskopije moguće je odrediti njegove histološke karakteristike. Kombinacijom navedenih dijagnostičkih procedura moguće je u 95% slučajeva odrediti da li je u pitanju benigno ili maligno oštećenje želuca.

Endoskopski pregled vrši se endoskopom koji se sastoji od tanke, osvetljene cevi koja na svom kraju ima kameru. Endoskop se uvodi kroz usta pacijenta sve do želuca. Tako je moguće videti sluzokožu organa, a može se uzeti i biopsija (uzimanje komadića tkiva) za mikroskopsku analizu. Dijagnoza H. pylori je važna s obzirom da se lečenje ulkusa uzrokovanog H. pylori razlikuje od onoga izazvanog nestroidnim antiinflamatornim lekovima. H. pylori se otkriva iz krvi, daha i tkiva. Pregledom krvi se otkrivaju antitela na bakteriju H. pylori. Pregled daha najčešće se sprovodi nakon lečenja, radi provere uspešnosti terapije, ali i u dijagnostičke svrhe. Zove se urea izdisajni test. Tačnost ovog testa je 96 - 98%.

Lečenje

Želudačni ulkus izazvan bakterijom H. pylori leči se preparatima koji uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu zaštitnim slojem. H. pylori se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline. Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti: H2-antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin) i inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol). Terapija je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i lekovima koji deluju zaštitno na sluzokozu. Trenutno je najpouzdanija tzv. trostruka terapija s dva antibiotika protiv H. pylori u kombinaciji s lekom koji blokira lučenje kiseline ili s protektivom (npr. azitromicin + amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažuju simptomi čira, eliminiše njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava bolesti (recidiv). Provera dejstva lekova na H. pylori vrši se endoskopskim pregledom ili pregledom daha 4 nedelje nakon sprovedene terapije. Antacidi se koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao pomoćna terapija. Ako ulkus nije uzrokovan bakterijom H. pylori nije potrebno uzimati antibiotike, već je dovoljno uzimati blokatore lučenja kiseline. Komplikacije čira na želucu mogu biti krvarenje ili perforacija kada se obavezno se sprovode endoskopija ili hirurški zahvat.

Prognoza

Pravilnim lečenjem smanjuje se mogućnost ponovnog javljanja bolesti u gotovo 90% slučajeva. Važno je da bolesnik bude uporan i pridržava se propisane terapije.

Prevencija

Ne zna se pouzdano na koji način se H. pylori prenosi, što otežava prevenciju oboljenja. Istraživači rade na vakcini protiv infekcije. Ako je ulkus nastao uzimanjem nesteroidnih antiinflamatornih lekova treba uzimati lekove iz ove grupe vrlo oprezno ili se savetovati s lekarom za adekvatnu zamenu.

[laetitia]

Код чира на желуцу који није изазван бактеријом H. pylori најтоплије препоручујем прополис, који је мени и мој лекар препоручио.

[JESSY]

захваљујем докторе...а шта мислите о капима beconase i rinofluimucil...и колико дуго могу да се користе?

[dragan.dr]

to su dobre kapi,koji deluju simptomatski na sluznicu nosa,ali ne valja da se dugo koriste,5-7 dana najduze.

[dragan.dr]

Прехлада је једна од најчешћих вирусних инфекција горњег дела респираторног тракта. Обично почиње са болом у грлу, након чега се могу јавити цурење из носа и зачепљен нос, кијавица, суви кашаљ и промуклост, главобоља, ретко повишена температура и сл. Прехлада обично пролази за 5-7 дана. Понекад може трајати и до две недеље, а у случају благе инфекције траје свега два до три дана. Код неких пацијената упала може да се прошири на синусе и средње уво. Инфекције средњег ува су чешће у дечијем узрасту.Узрочници прехладе су различити вируси. Најчешће су то риновируси из породице пикорна вируса, која има више од стотину различитих серотипова. Прехладу понекад могу изазвати и: коронавируси, вируси параинфлуенце, аденовируси, ентеровируси, респираторни синцицијски вируси итд.С ообзиром на број и разноликост ових вируса, човек не може да развије отпорност на прехладу.

Вируси који су узрок прехлада преносе се међу људима на два начина:

• капљично - у виду ситних капљица које други оболели избаци током кашљања или кијања;
  
• у контакту са пљувачком или слином инфициране особе - било директно или преко инфицираних подручја.
  

Вирус обично прво улази у епителне ћелије носног дела ждрела (назофаринкса), и у њима се брзо размножава. Главна место уласка вируса у организам је нос, мада он може да доспе у назофаринкс и преко сузних канала.

За ублажавање симптома прехладе обично се саветује мировање и узимање топлих напитака (чајева), док лекари ретко преписују медикаментозну терапију.

Као компликација се ретко могу јавити акутни бронхитис, пнеумонија, упала синуса итд.

[RYLAH]

Докторе, нахватао сам изгледа стомачни вирус. Има ли икакве шансе да то средим до сутра?

[dragan.dr]

Pa Aleksandre,ne znam sta da ti kazem,male su sanse,ako je virus u pitanju,tu je neophodno mirovanje i simptomatska terapija minimum par dana.

Jedino ako je neki blazi oblik infekcije u pitanju.

[boki111]

Imam jedno pitanje.

Otac mi je primljen u bolnicu, tamo mu se naduo stomak od vode(izbacio je pomocu lekova i ne vraca se), ustanovili su da ima primarnu bilijarnu cirozu jetre.(Bolest se pojavila zbog operacije zucne kese iz 1985 godine).

On se trenutno odlicno oseca, ali mene brine ono sto sam citao o toj bolesti(da je neizleciva, da moze samo da se uspori itd.)

Koliko dugo moze da se zivi sa njom(moj otac ima 52 godine)? Znam da to zavisi od toga koliko je trenutno ostecena jetra, ali me zanima da li je bilo slucajeva da ljudi zive normalnom duzinom zivota sa tom bolescu?

[dragan.dr]

Dragi Boki,to je vrlo tesko oboljenje nazalost,tako da bi najbolje bilo da se posavetujete sa lekarom koji ga leci, a koji ima uvida u njegovo sveukupno zdravstveno stanje,laboratorijske analize i ostale, za konacnu dijagnozu i prognozu, bitne cinioce.

[boki111]

Hvala na odgovoru, ali zanima me samo da li se desavalo da neko zivi bar 70 godina a da ima tu bolest?

Naravno da cu pricati sa doktorom koji ga leci, ali nestrpljiv sam pa me zanima da li postoje sanse da moj otac nastavi da zivi normalno i da to ne bude kratko.

[boki111]

I samo da dodam da je sve ostalo u bas dobrom stanju sem jetre(da li to pomaze?).

Nisam nasao opiju da izmenim prethodnu poruku pa sam zato napisao novu.

[dragan.dr]

Dragi Boki,ja u svojoj praksi se dosad nisam susretao sa ljudima koji su imali primarnu bilijarnu cirozu jetre,niti znam kolegu iz okruzenja,koji je imao takve pacijente,tako da ipak ne bih da se izjasnjavam o necemu o cemu nemam dovoljno podataka.

Razumem Vase nestrpljenje da saznate odgovore na pitanja koja Vas muce, a ticu se zdravlja Vaseg oca,ali razumite i Vi mene,ne bih da odgovaram na nesto o cemu nemam dovoljno informacija.

Nadam se da cete do odgovora na ta pitanja doci sto pre i da ce Vas otac biti dobro.

Veliki pozdrav.

[boki111]

Hvala, javicu sta je bilo ako vas zanima.

[dragan.dr]

Naravno,javite mi obavezno.

[Ekatarina]

Докторе,

не знам да ли ми можете помоћи, али имам једно питање за Вас. Имам 18 година, а прије 4 године сам добила пилонидалну цисту у предјелу глутеуса. Оперисана сам три пута, имала сам 2 инцизије, користила сам супрасорб а+аг, ишла сам на ласерско скидање длака, међутим ништа није помогло. Некако је успјело да зарасте прије 4 мјесеца, да би се опет вратило. Не знам више шта да радим, само се вртим у круг. Да ли то може у потпуности да нестане? Хвала.