Разговарајте са др Драганом Богдановићем о здрављу и лечењу

[antoneta]

Хвала на одлуци да мало продискутујемо ово питање које сам поставио. 1405_love not_i :cheesy2:

Ускоро ћу представити и сопствене закључке, али пре тога још мало информација ако ми можете пружити.

Која је сврха терапије третманом у хипербаричној комори?

Постоје ли ограничења међу пацијентима, односно постоје ли обољења која су доказано контраиндикована третману у хипербаричној комори?

Који је просечни "број" терапија у ХБК-и и зна ли се уопште цена једног третмана?

.mislise.

:group111:

algabacaju

Оно су нежељени ефекти примене лекова за побољшање периферног протока крви који се јављају у случају дуготрајне примене и/или примене високих доза... Чајне мешавине које се спремају у виду декокта углавном садрже мање активних принципа тако да су ови ефекти „неухватљиви“ при повременој примени... Гинко је познат у тој бранши... :bla:

Радили смо физиологију у роњењу и другим хипербаричким условима, са све детаљним ефектима повећаних парцијалних притисака азота, кисеоника и угљен-диоксида на организам, а осврт на хипербаричну комору је био минималан... Оно што ја знам је да је корисна у лечењу гасне гангрене јер клостридије (као анаероби) умиру на парцијалном притиску кисоника већем од 70mm Hg, затим у терапији кесонске болести, артеријске гасне емболије, тровања угљен-моноксидом, остеомијелитиса, опекотина и спорозарастајућих рана, инфаркта миокарда... За све остало... срећа па су на форуму искуснији... 0442_feel

[dragan.dr]

Христос воскресе,срећан Ускрс!!!

[Guest - . . .-]

Христос воскресе,срећан Ускрс!!!

Хвала комшо, ваистину воскресе и хвала што си са нама у име чланова и Администрације ЖРУ!

[Guest]

:cheesy: мој братићу 319.gif

[antoneta]

Христос воскресе,срећан Ускрс!!!

Ваистину васкрсе Христос! 0212_rolleyes

[dragan.dr]

Agorafobija je prvobitno označavala strah od otvorenog prostora, dok se danas pod tim pojmom podrazumeva skup strahova u vezi sa javnim mestima, otvorenim prostorom i velikim brojem ljudi, sa strahom da na takvom mestu nakon iznenadnog onesposobljenja ne bi bili u stanju pobeći ili potražiti pomoć. Agorafobija čini 60% svih fobija otkrivenih kliničkim pregledima. Češća je kod žena, a započinje u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi.

Uzrok nastanka

Prema psihoanalizi iza ovog nerazumljivog, besmislenog straha krije se zapravo neurotski strah od sopstvenih nesvesnih infatilnih seksualnih impulsa pre svega od egzibicionizma. Osoba koja pati od agorofobije vraća se u infatilno stanje kada je imala zaštitu svemoćnih roditelja. Primarna korist od ove neuroze dolazi od prikrivenog zadovoljenja egzibicionističkih i promiskuitetnih želja, a sekundarna korist predstavlja izbegavanje nepodnošljive usamljenosti i zadobijanja pažnje, sažaljenja i brige drugih ljudi.

Strah od otvorenog prostora, od javnih mesta, do gužvi iz kojih se može veoma teško ili nemoguće izvući je strah od okolnosti kojima ličnost ne uspeva da ovlada. Napadi panike posledica su činjenice da nije „gospodar situacije“.

Klinička slika

Agorofobičar se panično plaši da sam izađe na ulicu ili da pređe preko širokog, otvorenog prostora, a ako se to desi kod njega se javlja intezivan, izluđujuci strah u vidu napada i snažno osećanje da će se izgubiti svest. Zato on nigde ne ide bez pratioca uz koga se oseća zaštićenim i sigurnim. Zato se zatvara u svoj dom kao prostor kojim veruje da gospodari. Kada krene u spoljašnji svet, stara se da bude u pratnji ljudi kojima je u stanju da na ovaj ili onaj način upravlja. U takvim prilikama se često i dodatno obezbeđuje noseći neki predmet u kome vidi simbol vlastite moći i sredstvo odbrane.

Tipične fobične situacije mogu da uključe: vožnju, kupovinu, mesta sa gužvom, stajanje u redovima, susrete i socijalna događanja, kao i ostajanje samim u nekim prostorijama.

Agorafobija ima tendenciju razvoja od unutrašnje anksioznosti, do straha od odlaska bilo gde, ili bilo kakvog rada na mestima gde su se neprijatni događaji dešavali ranije. Ova dešavanja uvećavaju broj neugodnih iskustava, mesta na kojima su se dogodila, tako da osobe koje pate od agorafobije, nakon nekog vremena, uopšte ne izlaze iz kuće.

Neke osobe trude se da funkcionišu normalno, sakrivajući neugodni osećaj od okoline, što ipak otežava njihov normalni život. Osobe koje imaju agorafobiju prilikom boravka na mestima koja provociraju napade panike osećaju nelagodu, nemir, slabost, osećaj kao da su bolesni od neke organske bolesti pri čemu imaju manifestacije poput lupanja srca, vrtoglavice, slabosti, preznojavanja, osećaj dolazećeg infarkta, moždanog udara i slično.

 

Čovek koga muči agorafobija doživljava spoljni svet kao preteći i neprijateljski. Oseća da tim svetom mora da zagospodari iz odbrambenih razloga, kako ne bi bio napadnut, povređen ili uništen. I istovremeno oseća da nije u stanju da to učini. Svet mu se čini nadmoćnim, nesavladivim.

Kada mu na javnim mestima pozli, to je fizički izraz i premeštanje straha da bi mogao biti izložen nasrtajima i teško ozleđen. Povrede od kojih strepi nisu samo fizičke već i duševne prirode. Agorafobična ličnost se potajno boji da bi mogla biti izložena uvredama, omalovažavanju, izrugivanju ili zanemarena i zapostavljena. Istovremeno strahuje da bi mogla biti predmet prevelike, a zlonamerne pažnje ili krajnje i, samim tim, uvredljive nepažnje. I u jednom i u drugom slučaju uskraćuje joj se poštovanje koje od drugih zahteva. I to uskraćivanje poštovanja je užasava.

Agorafobija je, zapravo, prikriveni strah od nepoštovanja. Zahtev ovakve osobe za poštovanjem je ne samo prevelik jer počiva na manjku samopoštovanja. Poštovanje, koje traži da joj se ukazuje, trebalo bi da nadomesti nedostatak samopoštovanja, što je nemoguće. Ono što smo sami sebi oduzeli, niko nam drugi ne može dati. Kada joj zahtev za poštovanjem biva onemogućen, osoba se povlači iz sveta i zatvara u svoja četiri zida. Kloneći se javnih mesta i otvorenih prostora, čovek bi da izbegne muke koje mu stanje teško narušenog ili čak uništenog samopoštovanja nanosi. Tako sve više sebe slabi, sve više skučava i siromaši svoj život.

Lečenje

Uz odgovarajući tretman, kod velike većine dolazi do značajnog poboljšanja stanja i do potpunog nestanka simptoma. Agorafobija sa ili bez paničnih poremećaja se najbolje leči bihevioralnom terapijom. Preporučuje se suočavanje sa problemom po principu - klin se klinom izbija. Postepenom desenzibilizacijom dolazi se do konačnog cilja, oslobađanja od određenog straha. Od medikamenata dobra kombinacija su: beta adrenergični blokatori (namenjeni su blokiranju stimulativnog efekta adrenalina), antidepresivi (smanjuju nivo anksioznosti) i sedativi/anksiolitici (benzodiazepini, koji takođe utiču na nivo anksioznosti, a koriste se jako oprezno, jer izazivaju pri dužem korištenju zavisnost). Šetnja i konstantna angažovanost mnogo pomažu.

[Sir Oliver]

Pozdrav lekarima.

postubulbularni segment duodenuma je uredan kao i bulbus. Sluznica antruma je mestimično hiperemična. Uočena je hijatalna hernija. Sluznica GE pokazuje znakove GERB-a

Intervencije:

2 biopsije sa antruma

zaključak:

gastritis chronica

hiatus hernia

GERB I

(nalaz sa patologije)

Primljena dva komadića sluznice želuca histološki građena od specifičnih žlezdanih formacija. Oba komadića protkana oskudnim hroničnim upalnim infiltratom koji je fokalno nešto gušći.

Polimorfonukleara i eozinofila se ne uočava. Epitel koji oblaže žlezde tek fokalno sa blagim upalnim reaktivnim promenama.

Bojanjem na Helicobacter mikroorganizam se ne prikazuje.

Doktor mi je zviznuo dve kutije Azipana i reko da se informišem na internetu glede ishrane i daljnjeg lečenja, što ovo prilikom i radim...

Ova hernija jednjaka, da li znači da je jednjak deformisan?

Azipan je smanjio količinu kiseline ali dalje se oseća nadutost posle jela i probavne smetnje, da li je to normalan proces lečenja?

[dragan.dr]

Dragi Sir Olivere,hijatus hernija je u narodu poznata kao zeludacna kila,i predstavlja prolazak dela zeluca kroz otvor na dijafragmi,i prodor u grudnu duplju.Kroz taj otvor inace prolazi jednjak i nastavlja se na zeludac.

GERB ili gastroezofagealna refluksna bolest je stanje kada se zeludacna kiselina narodski receno vraca u jednjak,i tada sluznica jednjaka biva ostecena.

Lek za hijatus herniju je uzimanje hrane vise puta dnevno,ali u manjim kolicinama,i izbegavanje hrane koja nadima(pasulj,kupus).

[dragan.dr]

АТЕЛЕКТАЗА

представља смањење или недостатак ваздуха у плућима (алвеолама) са истовременим смањењем запремине захваћеног дела плућа.

Алвеоле су колабирале.

ПОДИЈЕЛЕ:

Непотпуна

Микроателектаза

Потпуна

Сегментна, лобарна и тотална ателектаза

ПАТОГЕНЕЗА:

-Плућа имају природну тежњу да се скупе. Ретрактилној сили плућа супротставља се отпор грудног коша из чега произилази негативан притисак у плеуралној дупљи.

ПОДЕЛА АТЕЛЕКТАЗЕ ПРЕМА НАЧИНУ НАСТАНКА:

1)РЕСПИРАТИВНА(ОПСТРУКТИВНА) АТЕЛЕКТАЗА:

услед потпуне опструкције бронхије (тумор, страно тело…), ваздух се из алвеола ресорбује у крв. Негативан притисак у алвеолама доводи до колапса алвеола.

2)КОМПРЕСИВНА АТЕЛЕКТАЗА:

изазвана је притиском на паренхим плућа (плеурални излив, пнеумотораx, Ту плућа и плеуре)

3)АДХЕЗИВНА АТЕЛЕКТАЗА:

урођени и стечени недостатак сурфактанта (болест хијалиних мембрана, инфекције, зрачење…)који облаже алвеоле и одржава ефективни површински напон, спречава колапс алвеола. Тај поремећај доводи до расејаних микроателектаза.

4)КРУЖНА АТЕЛЕКТАЗА:

Настаје услед плеуралног излива; локализована је увек позади, изнад дијафрагме. За бочни зид тораxа везана је плеуралним трачицама.

5)ПЛОЧАСТЕ АТЕЛЕКТАЗЕ (ФЛЕИСЦХНЕРОВЕ ЛИНИЈЕ):

локализоване на бази плућа. То су пруге, дужине 3-10цм, изнад дијафрагме. Настају код болести које доводе до смањеног кретања дијафрагме (асцитес, декомпензација срца, гравидитет…), перитонитиса, жучних колика, инфаркта срца, фрактуре ребара, плућне тромбоемболије (“конгестивна ателектаза”). Пролазне су.

КЛИНИЧКА СЛИКА:

·Микроателектазе обично не дају симптоме

·Лобарне ателектазе=диспнеја, кашаљ, цијаноза

Хемитораx на погођеној страни заостаје при дисању, међуребарни простори су сужени, перкуторни звук је тмуо, дисајни звук је ослабљен, бронхофонија је негативна

РТГ:

Хомогено засенчење плућа, подигнута дијафрагма, медијастинум и трахеја померени на страну ателектазе.

ВЦ је снижен.

ДИФ.ДГ:

Плеурални излив (гранична линија сенке је параболидна, дијафрагма спуштена, медијастинум потиснут)

·Пнеумонија (нема померања медијастинума и дијафрагме)

ТЕРАПИЈА:

1)Код опструкције = бронхоскопом отклонити опструкцију

2)Код неопструктивних = дубоко дисање, дириговани кашаљ

3)Код инфекције = антибиотици и муколитици.

[Prolece]

Ne znam dali je vec bilo,ali i ako jeste,napisite nesto o lajmskoj bolesti.Mog sina je ujeo krpelj,tacnije tri krpelja pa planiram da ga testiram na lajmsku bolest.

Koji su prvi simptomi?

[dragan.dr]

Ne znam dali je vec bilo,ali i ako jeste,napisite nesto o lajmskoj bolesti.Mog sina je ujeo krpelj,tacnije tri krpelja pa planiram da ga testiram na lajmsku bolest.

Koji su prvi simptomi?

ЛАЈМСКА БОЛЕСТ

Узрок настанка

Болест је откривена 1975 год. поводом епидемичне појаве јувиналног артритиса, а 1981год. је Бургдорфер изоловао спирохету из крпеља. То је грам негативни штапић, спирално увијен, покретан, припада роду Боррелија, а породици Спирохетацеа.

Резервоари борелија су крпељи, глодари, јелени. Крпељи преносе борелије на човека, али и на домаће животиње. Болест се јавља сезонски од раног пролећа до касне јесени углавном код особа које често бораве у природи професионално или рекреативно.

Клиничка слика

Као последица уједа крпеља може се јавити Лајмска болест, а клинички се манифестује појавом локалног отока и црвенила на месту и околини убода и то 3-32 дана након инцидента. Локално црвенило је топло и углавном није болно. Код 50% пацијената идентичне промене се могу јавити на другим деловима тела, а код 15% пацијената кожне промене могу да изостану. Поред промена на кожи могу да се јаве температура, језа, малаксалост, главобоља, регионално увећање лимфних жлезда. Уколико се болест непрепозна и нелечи након неколико недеља развија се други стадијум болести са неуролошким симптомима, са појавом болова у зглобовима и кардиолошким симптомима, а уколико се и увој фази болест нелечи након више месеци или година болест улази у трећу фазу са тешким неуролошким испадима, променама на зглобовима и кожи.

Дијагноза

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике и података о уједу крпеља а потврдјује се ЕЛИСА тестом и тестом индиректне имунофлуоресценције којима се откривају ИгМ антитела у серуму, ликвору и синовији ( након прве недеље, а максимум достижу измедју 5 и 6 недеље након појаве кл.знакова). Након 1-3 месеца јављају се ИгГ антитела која се дуго огржавају. За доказивање инфекције може да се примени и ПЦР .

Лечење

Терапија Лајмске болести зависи од клиничког стадијума. У првој фази болести препоручује се: Пеницилин 800.000ИЈ, Тетрациклини 2,0г за 24х као и Еритромyцин у истој дози у трајану од две недеље, или до повлачења симптома. У другој фази болести: двонедељна терапија кристалним Пеницилином у високим дозама или Цефтриаxона 2,0г а затим наставак лечења Хлорамфениколом 2,0г у току 24х или у истој дози Тетрациклини до повлачења симптома. У трећој фази лек избора је Цефтриаксон 2,0г, Лонгацепх због добре дифузије у трајању до шест недеља. Код неуспешне антибиотске терапије у трећој фази препоручују се кортикостероиди.

[dragan.dr]

Уртикарија (копривњача) је алергијско обољење коже, које може настати услед деловања великог броја фактора.

Узрок настанка

Узроци обичних уртикарија могу бити лекови, козметика, разне врсте хране, адитиви у храни, гљивице, бактерије, цревни паразити, неки вируси, ређе прашина, полен, длаке, перје. Физикалне уртикарије могу изазвати различити физички фактори, гребање по кожи и слично. Уртикариа соларис настаје након излагања сунцу. Затим уртикариа е фригоре настаје по типу контактне уртикарије на хладно. Уртикарија контакта настаје после контакта са биљкама, животињама, хемикалијама. Идиопатска је она уртикарија којој се не може одредити узрок.

Клиничка слика

Појављују се едематозне, ексудативне папуле-уртике (плочаста уздигнућа), као после додира са копривом. Промене су у виду расплинутох ограничених плажа или различито фигурованог облика. Често имају изглед географске карте. Боја уртика је обично ружичаста али може бити и бела. Уколико је ексудација (изливање) јаче изражена могу настати и везикуле (пликови испуњени течношћу) и буле (мехури). Присутан је свраб. Уртике брзо настају, трају кратко, неколико минута или сати,и губе се без трага. Истовремено се јављају нове промене, тако да болест може трајати неколико дана, или се може понављати месецима код хроничних форми.

Дијагноза

Поставља се на основу анамнезе, клиничке слике, пробе експозиције и елиминације (алергена), алерголошких кожних проба и имунолошких тестова.

Лечење

Најефикаснија терапија би била каузална, због чега је врло важно открити узрок и елиминисати га. У већини случајева терапија је симптоматска, примењују се антихистаминици и кортикиостероиди. Када се тачно одреди узрок неких уртикарија (полен, прашина, отров инсекта) може се покушати са специфичном хипосензибилизацијом.

[dragan.dr]

Антракс (Црни пришт)

Узрок настанка

Проузроковач је Бациллус антхрацис, грам позитиван, аеробан, непокретан штапић. Посебно је патоген за животиње из групе биљоједа као што су коњи, говеда, козе и овце. Споре антракса се могу наћи у свим прерађевинама болесне стоке-месу, кожи, крзну, вуни и роговима. Од антракса углавном оболевају људи који су у директном контакту са оболелом или угинулом животињом као и људи који се баве индустријском прерадом сточних производа. Инфекција може настати и ингестијом термички недовољно обрађеног млека или меса оболелих животиња.

Клиничка слика

Јавља се у два облика:

1.Спољашњи или кожни антракс

Пустула малигна-најчешћи клинички облик,углавном локализован на откривеним деловима тела а улазно место су повреде на кожи. На месту инфекције се прво јавља макула (округла промена боје коже),у току једног дана прелази у папулу (промена изнад равни коже), а затим у везикулу (мехурић испуњен течношћу). У средини везикуле настаје некроза и ствара се црно смеђа круста а око ње венац везикула. Око 3.-5. дана круста се шири и обухвата венац везикула. Тако настаје антраксна круста која је црна, јасно ограничена, увучена, сува и безболна. Када отпадне остаје свеж ожиљак а некада и велики дефект. Стадијум крусте траје и до 20 дана. Промене су праћене болним увећањем регионалних лимфних жлезди. Општи симптоми су углавном благи-повишена температура, језа, грозница, болови у мишићима и зглобовима.

Малигни едем-понекад код локализације инфекције на лицу односно очном капку или на слузокожама не долази до стварања пустуле, већ се карактерише дифузним отоком који је пихтијаст, блед, безболан и брзо се шири. На слузкожама се стварају мехурићи који пуцају и на њиховом месту настаје некроза. Код локализације на слузокожи усне дупље и језика може доћи до угушења.

2.Унутрашњи антракс

Плућни антракс-настаје инхалацијом спора, почетак је постепен и личи на грипозни синдром. Болесник се жали на умор, малаксалост, бол у грудима и суви кашаљ, има повишену температуру. Даље се развија хеморагични медијастинитис, температура се спушта испод нормале, отежано је дисање, пулс је слаб, убрзан, снижен је крвни притисак и наступа колапсно стање.

Цревни антракс-настаје након ингестије контаминиране термички недовољно обрађене хране. Карактерише се повраћањем крвавог садржаја, учесталим крвавим столицама као и тешким општим стањем. Болест је праћена тешким колапсним стањем и без одговарајуће терапије наступа смрт за 2-3 дана.

Антраксна сепса-најтежи облик са знацим тешке инфекције, интоксикације и кардиоваскуларног колапса са формирањем секундарних метастатских жаришта на многим органима.

Дијагноза

Поставља се на основу анамнезе, епидемиолошких података и клиничке слике а утврђује се бактериолошком културом. Антраксни бацил треба тражити у директном размазу садржаја пустуле као и у култури садржаја пустуле.

Лечење

Успешно се лечи бензилпеницилином. Симптоматска терапија је изузетно важна код унутрашњих облика и подразумева корекцију ацидобазног статуса, примену кардиотоника и одржавање пролазности ваздушних путева.

[Ленка*]

0110_hahaha doktore pomozite, dajte neki savet blessyou

Ima li pomoci nama, trudnicama, koje povracamo i imamo konstantne mucnine (ujutru, uvece, nocu, danju, popodne, pridvece...) Sa prvim detetom (ona jos malo puni 3 godine) sam isto prosla, do 6. meseca sam imala ovih problema. Cak sam dva puta lezala u bolnici zbog povracanja. Sada sam tek u 2. mesecu i osecam se kao bolesnik. Vec mesec dana skoro da i ne ustajem iz kreveta (osim do kupatila da povracam), ne mogu da jedem, da pijem... I kad nesto uspem na silu, to vrlo brzo izbacim 0110_hahaha Moj ginekolog mi cesto prepisuje infuzije i isprati me iz ordinacije sa recima:"Jedi cesce, po malo, hladne obroke, jedi dvopek i krekere i pij puuuno tecnosti. Nema ti druge." Ja sve savete primenjujem, ali prosto ne pomazu. Pre par dana sam posle primanja infuzije odlucila da prosetam od ambulante do kuce. I idem ja tako ulicom sa mojih 48 kila (ozbiljno), sa podocnjacima do brade, bleda, jedva se vucem, na jednoj ruci mi flaster posle uboda igle, a na drugoj ogromna modrica, jer mi je predhodnog dana pukla vena. Prolazim pored dve starije gospodje, od kojih ova jedna sapuce drugoj:"Narkomanka..." Da se covek i nasmeje od muke.

Dakle, ima li neke pomoci? prst ka dole

[dragan.dr]

Draga Helena,jedino mogu da Vam dam savet da potrazite pomoc i misljenje jos nekog od ginekologa,recimo u referentnim zdravstvenim ustanovama u Beogradu,nazalost vise od toga ne mogu.

Ono sto Vam je predlozio Vas ginekolog,to bih i ja uradio.

Veliki pozdrav i zelim Vam da uspete.Svako dobro.