Разговарајте са др Драганом Богдановићем о здрављу и лечењу

[dragan.dr]

Giht  je metaboličko oboljenje koje se manifestuje pojavom akutnog artritisa sa recidivima, pojavom tofusa i kod nelečenih bolesnika pojavom hronične uratne artropatije. Bolest je posledica taloženja kristala mononatrijum - urata. Takođe je prisutna i hiperuratemija i hiprurikemija. U pojedinim slučajevima nastaju i bubrežni kamenci ili taloženje urata u srži bubrega.

Ova bolest se deli u dve kategorije:

primarni giht, nastaje kao posledica hiperuratemije nepoznate ili genetske prirode

sekundarni giht, nastaje zbog hiperuratemije poznate etiologije

Učestalost

Od ove bolesti uglavnom obolevaju muškarci, što potvrđuje i podatak da samo 5% žena oboli od gihta i to najčešće u menopauzi. Kod muškaraca bolest se najčešće javlja tek nakon četvrte decenije života.

Uzrok nastanka

U velikom broju slučajeva uzrok nastanka ovog metaboličkog poremećaja je nepoznat. Kristali koji se gomilaju su soli mokraćne kiseline, koja u organizmu nastaje kao krajnji produkt metabolizma purina. Purini nastaju iz hrane, metabolizma nukleinskih kiselina u ćelijama ili biološkom sintezom. Nagomilavanje soli mokraćne kiseline nastaje ili zbog povećanog stvaranja ili smanjenog izlučivanja. Kod većine bolesnika oba uzroka u poremećaju metabolizma su prisutna.

Klinička slika

Giht počinje naglo, obično u toku noći, sa izuzetno jakim bolom u zglobu, toliko jaki da bolesniku i dodir pokrivača pobuđuje izrazitu bolnu senzaciju. Najčešće je zahvaćen samo jedan zglob, obično zglob nožnog palca, mada izuzetno bolest može početi i na dva ili više zglobova. Oboleli zglob daje jasnu sliku zapaljenskog artritisa, gde dominira otok, zategnuta, sjajna koža, jako crvene boje. Ponekad se zbog inflamatornog procesa u zglobu, javlja i povišena telesna temperatura i drhtavica. Ovaj zapaljenski proces traje do dve nedelje, a nakon toga potpuno prolazi. Kulminaciju dostiže u prvih 24 sati. U toku faze mirovanja bolesti, bolesnik nema nikakve zglobne tegobe, ali je prisutna hiperuratemija. Bolest se ponovo javlja unutar prve godine od prvog ataka i obično zahvata isti zglob kao prethodni put.

Postoje određeni faktori koji ubrzavaju ili podstiču ponovno pojavljivanje gihta. To su pre svih gurmanski obrok i konzumacija alkohola, a naročito uzimanje hrane bogate purinima (riba, iznutrice). U nekim slučajevima kao provocirajući faktor mogu biti i hirurška intervencija, uzimanje nekih lekova (salicilati i salidiuretici), naglo mršavljenje, povrede, itd. Ako se giht pravilno terapijski ne tretira, vremenom prelazi u hronični oblik koji se karakteriše pojavom potkožnih i kostnih tofusa, kao i hronične uratne artropatije.

Tofusi predstavljaju karakterističnu izbočinu na koži, nastalu uled višegodišnje nelečene bolesti, a kao posledica taloženja urata u hrskavici, sinoviji zglobova, tetivama, šaci, prstima šake, kolenima, pa čak i na ušnim školjkama. Tofusi su karakteristične bele kvržice, koje mogu ulcerisati i tada se iz njih luči beličasta masa urata. Oko 20% bolesnika ima prisustne bubrežne kamenčiće. Uratna nefropatija se obično ispoljava tek nakon nekoliko godina bolesti i u početku je praćena blagim simptomima, ali kasnije napreduje i dovodi do bubrežne insuficijencije, koja je uzrok smrti oko 25% bolesnika sa gihtom.

Dijagnoza

Za postavljanje dijagnoze koristi se karakteristična klinička slika i nalaz povišenih vrednosti mokraćne kiseline u krvi i urinu.

Lečenje

Terapijski pristup bolesti kreće se u dva pravca. Lečenje artritisa i lečenje hiperuratemije. Neophodno je što ranije započeti tretman artritisa, zbog zapaljenskog procesa u zglobovima, i u slučaju pravovremene terapije bolest se brzo smiruje. Medikamentozno se primenjuju nestereoidni antiinflamatorni reumatici u maksimalnoj dozi, najčešće indometacin u vidu kapsule i to 200 mg dnevno podeljeno u tri ili četri doze. Preporučuje se uvođenje u terapijski tretman specifičnog preparata za gihtični artritis, kolhicina.

Kolhicin se u vidu tableta daje 0,5 mg na 1-2 sata do smirenja artritisa ili do pojave gastrointestinalne intolerancije, ali ne više od 8 puta dnevno. Svim obolelim od gihta preporučuje se pravilan higijensko-dijetetski režim, sa akcentom na smanjenje masti, hrane bogate purinom i alkohola. Takođe se savetuje što veći unos tečnosti, kao prevencija nastanka bubrežnih kamenčića. U težim oblicima bolesti preporučuje se uključivanje u terapiju lekova koji koriguju metabolički poremećaj (urikozurici i urikosupresori). Dugoročno uzimanje ovih lekova koriguje hiperuratemiju, sprečava ponovni nastanak artritisa i stvaranje hroničnih promena. Ukoliko postoje tofusi, dovode do njihovog rastvaranja i nestanka. Terapija gihta traje čitavog života.

Prognoza

U slučaju da se bolest javi kod mladih osoba, prognoza je lošija, jer su ponovni ataci bolsti čestiji, vrednosti uratemije više, češći su tofusi i promene na bubrezima, a ako se bolest ne leči dolazi do nastanka invaliditeta. Od pre pola decenije od kada se u terapiju uvode novi lekovi koji smanjuju količinu mokraćne kiseline u krvi, broj bolesnika sa hroničnim promenama je u stalnom padu, a takođe je u stagnaciji i broj bolesnika koji umiru zbog oštećene funkcije bubrega.

[JESSY]

докторе, да ли би најуопштеније могли да кажете који су главни разлози за вртоглавице (нарочито приликом лежања), односно ''заношење'' приликом кретања...хвала унапред

[dragan.dr]

Вртоглавица (вертиго) је поремећај оријентације који се манифестује снажном илузијом кретања у простору. То је неодређен израз који болесници употребљавају да би описали неколико различитих субјективних стања. Уз привид кретања често је присутан и функционални окуломоторички поремећај (нистагмус), рушење у стајању и ходању и мучнина. Упорне вртоглавице онемогућавају нормално обављање свакодневних активности, што доноси нове психогене тегобе узроковане забринутошћу и страхом, те постаје врста инвалидитета. У сваком случају их не треба потцењивати јер учестале вртоглавице могу бити последица неког тежег обољења.

Узрок настанка

Према неким изворима, на вртоглавицу се жали сваки петнаести пацијент. Осећај за равнотежу зависи од обраде разнораразних информација које у мозак прослеђује чуло вида, али и чула у кожи, мишићима и зглобовима који шаљу податке о покретима и положају тела, као и унутрашње уво. Зато, вртоглавицу или губитак равнотеже проузрокује немогућност мозга да обради сигнале са свих ових локација, уколико су они контрадикторни или ако сензорни систем не функционише како треба. Може се поделити на вртоглавицу централног или периферног порекла, уколико јесте или није оштећен део нервног система, односно мозга. Вртоглавица није болест. То је стање које може изазвати више од 300 узрока. Најчешћи су: положајна вртоглавица, упала вестибуларног нерва, Мениереова болест, тумор слушног нерва, поремећаји протока крви у мозгу, промене ткива вратне кичме, повреде, прекомерна напрезања мишића, старије животно доба, напетост, стресна вртоглавица и др. Такође, узроци могу бити и мигрена, анемија, алергија, атеросклероза, херпес, али и тровање никотином или алкохолом. Према неким изворима, постоје четири (главне) категорије: вертиго, синкопе или пресинкопе, поремећај равнотеже и неодређена вртоглавица. У овом случају вертиго би била само вртоглавица, док би синкопе подразумевале и губитак свести. Неодређене вртоглавице се јављају код болесника са емоционалним проблемима и последица су хипервентилације.

Клиничка слика и типови

Особе које имају вртоглавицу најчешће описују поремећај равнотеже на два начина: као осећај окретања око главе или у глави, или као губитак оријентације у простору. Сметње се погоршавају окретањем главе и променом положаја тела, а често су праћене поремећајем слуха и шумом у уху и мучнином. Специфични поремећаји су кретање и „бежање“ предмета пред очима или осећај окретања властитог тела у простору, затим осећај губљења у простору, пропадања, уздизања и заношења у страну или напред - назад. Код вртоглавица узрокованих болестима унутрашњег ува (отогених вртоглавица), предмети које гледамо врте се водоравно од болесног према здравом уху, а равнотежа је поремећена код болесног ува. Неспецифични поремећај равнотеже или лажна вртоглавица карактерише се светлећим звездицама или мрачењем пред очима (омаглица), несвестицом, осећајем пуноће и притиском у глави и ушима. Најчешћи им је узрок краткотрајни изостанак или смањени проток крви у мозгу или у врату.

Положајна вртоглавица је најучесталија од свих, а узрокује је непримерен покрет или положај главе, при лежању, окретању у постељи или забацивању главе уназад. Траје свега минут или краће, а може бити праћена ритмичним треперењем очију док слух остаје очуван. Може се појављивати сваких неколико дана, али и након неколико месеци. Лекари не знају шта је конкретно узрокује, али је могуће да је последица повреде главе или природна последица старења.

Упала вестибуларног нерва - напад жестоке вртоглавице траје неколико дана, а затим поступно попушта кроз неколико недеља. Иако узрок поремећаја и место оштећења нису доказани, већина лекара сматра да је реч о упали живца вестибулума лабиринта унутрашњег ува.

Мениереова болест — ради се о поремећају микроциркулације у унуташњем уву. Болест се карактерише изненадним нападима вртоглавице, који могу трајати од неколико минута до неколико сати. Напад може бити тако жесток да болесник мора да легне. Жестока вртоглавица обично је краткотрајна. Прате је мука, повраћање, шум у уву, губитак равнотеже некада диплопије (дупле слике).

Тумор слушног живца карактерише се сталном вртоглавицом чија се израженост може мерити. Други знаци који указују на тумор су оштећење слуха и поремећаји функције других нерава мозга.

Дијагноза

У дијагностици узрока вртоглавице учествују стручњаци разних специјалности: отонеуролог, неуролог, неуротрауматолог, физијатар и код деце неуропедијатар. Од непроцењиве је важности опис оболелог о природи вртоглавице, о његовом радном месту, активностима непосредно пре напада, могућим повредама главе и врата и хроничним болестима. Постављање тачне дијагнозе омогућује низ дијагностичких поступака: од прегледа оба ува, носа, ждрела и гркљана, преко неуролошког и очног прегледа, налаза физијатра или ортопеда, претрага срца и крвних судова, па све до психијатријског испитивања. Након што се утврди узрок, одређује се начин лечења.

Лечење

Особу која има нападе вртоглавице прво треба смирити и опрезно ставити у најзгоднији положај за главу. У противном може пасти и повредити се. Тегобе се ублажавају строгим мировањем затворених очију и хладним облогама, а по потреби узимањем средстава за смирење и оних против повраћања. Никотин, алкохол и црна кафа најстроже су забрањени, а првих 24 сата треба узимати неслану храну. Корисно је поступно опуштање мишића уз исправно дисање, психичко опуштање, масажу главе и врата.

Вртоглавицу је тешко и дијагностификовати и лечити. Неки облици могу да буду лечени медикаментима попут хлор-промазина и нависана и дијетом, неки хируршком интервенцијом, а неки физикалном терапијом (електротерапија, ласеротерапија, ултразвучна масажа, терапија нискофреквентним електромагнетним пољем, хидротерапија са подводном масажом). Постоје форме вртоглавице где ове методе не могу да помогну, уколико се ради о повредама главе или оперисаном тумору на мозгу, на пример. У тим случајевима је могуће радити вестибуларну рехабилитацију, која је заснована на принципима кинезитерапије (терапија покретом) и радне терапије. Ово је дуготрајна терапија и захтева стрпљење, али је делотворна у 90% случајева. Заснива се на вежбама које пацијент редовно обавља. У случају цервикалног вертига, посебно добре резултате даје извлачење (интермитентна тракција) вратног дела кичменог стуба. На овај начин се постиже боља циркулација, али и други позитивни ефекти, као што је побољшање отпорности третираног ткива.[2] Код упала које могу проузроковати вртоглавице, дају се и антибиотици, али се специфичне терапије (које су намењене баш за те конкретне болести) примењују и за оне вртоглавице проузрокавне можданим ударом и демијализираним болестима.

[JESSY]

хвала најлепше...

[JESSY]

ппомаже Бог докторе, поново ја са питањем...

шта можете да кажете о интензивном појављивању црвених тачкица или мадежа по телу, и то највише по средишњем делу тела (стомак...)

[dragan.dr]

ппомаже Бог докторе, поново ја са питањем...

шта можете да кажете о интензивном појављивању црвених тачкица или мадежа по телу, и то највише по средишњем делу тела (стомак...)

To moze biti neko kozno oboljenje,i zato ne bi bilo lose da to pogleda dermatolog,jer ovako ne mogu da nagadjam sta je u pitanju,mora da se to vidi,zato odite do svog dermatologa.

Pozdrav!

[JESSY]

хвала

[nana]

Била бих Вам јако захвална за коментар овог налаза који је дат после ултразвучног прегледа и гласи - ендометрија дедљине 2,78 .Да ли је то добар или лош налаз ?

  У питању је члан моје породице.Гинеколог је дао свој извештај без икаквог усменог коментара.Преглед је рађен као контролни (на 6 месеци)и због конзилијума, који следи за петнаестак дана.

  Прегледана особа има 55 год. и радикално уклоњену дојку,а после комплетне терапије предвиђене протоколом за дијагнозу Ц50 већ 4,5 година пије лек Фемара/2,5 мг. дневно.

  Унапред  хвала.Свако Вам добро у Господу желим.

 

[dragan.dr]

Endometrijum je unutrasnji sloj zida materice,interesuje me da li je ovo 2,78 mm ili cm?

[nana]

Endometrijum je unutrasnji sloj zida materice,interesuje me da li je ovo 2,78 mm ili cm?

 Ја само могу да предпоставим да се ради о милиметрима.

 На овом извештају није написано ништа иза те  бројке.У извештају са прегледа  који је рађен прошле године  у јуну,стоји 3,90 мм.

[dragan.dr]

Endometrijum je unutrasnji sloj zida materice,interesuje me da li je ovo 2,78 mm ili cm?

 Ја само могу да предпоставим да се ради о милиметрима.

 На овом извештају није написано ништа иза те  бројке.У извештају са прегледа  који је рађен прошле године  у јуну,стоји 3,90 мм.

To je otprilike normalan nalaz,ali najbolje da se posavetujete sa njenim ginekologom,posto on koliko sam razumeo prati njeno stanje od ranije,pa je najbolje upoznat sa tim,a i debljina endometrijuma varira tokom ciklusa,naravno ako zena jos ima cikluse.

Posto je operisala dojku,nadam se da je uradila i druge neophodne kontrolne preglede!

Veliki pozdrav!

[nana]

  Уууух,Богу Хвала. Пуно хвала и Вама Драгане.  1405_love

Урађени су и  и други неопходни прегледи.Стрепња је велика јер још чекамо на главно, маркере и остало из крви.Варирање дебљине ендометријума у овом случају не може се везати за циклус. Престао је неколико месеци пре него је установљен и оперисан канцер. 0409_feel.Пробаћу да је наговорим, да поново оде,а то је најтежи део у целој ситуацији.Зато сам се Вама и обратила.

    Свако Вам добро у Господу желим 

     

[dragan.dr]

Hronični iritacioni kontaktni dermatitis

Hronični iritacioni kontaktni dermatitis (iritativni ili detritivni dermatitis) nastaje posle ponavljanih kontakta kože sa hemijskim materijama koje deluju kao blaži iritansi (deterdžent, kreč, cement i dr.) i izazivaju hronično oštećenje kože zbog nestajanja lipidnog zaštitnog sloja, promene pH kože i gubljenja normalne bakterijske flore.

Uzrok nastanka

Najčešći uzroci nastanka su hemikalije - kiseline i baze, rastvori, razređivači, jaka ekspozicija rendgenskim, UV ili laserskim zracima.

Klinička slika

Kod akutnog oblika dolazi do oštećenja samo površinskog sloja kože, promene su samo na mestu kontakta i oštro su ograničene. Koža je crvena, lagano otečena, uz moguću pojavu mehurića ispunjenih bistrim ili gnojnim sadržajem, ali i većih mehura, erozija i jakog vlaženja. Dolazi i do ljuštenja i pucanja kože. Svrab ne mora biti jako izražen nego se više javlja osećaj pečenja i stezanja. Promene se i bez lečenja postupno smiruju i obično prelaze u pigmentaciju.

Kod hroničnog oblika promene na koži sporo se razvijaju, naročito ako se radi bez zaštitnih sredstava (rukavice i zaštitna krema). Najčešće su na šakama i prstima. Koža je suva, zadebljala, pojačan je kožni crtež, ljušti se i puca pa nastaju bolne pukotine (ragade), hiperpigmentacija. Može biti izraženo i blaže crvenilo, ali znakova upale nema osim ako ne dođe do sekundarne infekcije.

Dijagnoza

Dijagnozu je lako postaviti na osnovi podataka o kontaktu s jakim iritansom. Eventualno je potrebno isključiti gljivičnu ili bakterijsku infekciju. Epikutani (kožni) testovi su negativni.

Lečenje

U lečenju akutnog oblika uklanja se štetna noksa i aplikuju kortikosteroidi i/ili lokalni antibiotici, zavisno od intenziteta simptoma. Preporučuje se pranje kože zamenama za sapun i upotreba preparata za neutralnu negu kako bi se što pre oporavio površinski sloj kože. Antihistaminici se daju samo simptomatski u slučaju jačeg svraba.Terapija hroničnog oblika je slična onoj navedenoj u akutnoj fazi, daju se kortikosteroidi u obliku masti, neekada kombinacije s antibiotikom ili antimikotikom, a i salicilnom kiselinom kako bi se izljuštila suva koža. Na raspukline se može staviti antibiotska mast. Nakon što se promene smire, nastavlja se trajna nega kože koja je zbog gubitka prirodnih zaštitnih faktora od velike važnosti.

Neophodno je izbegavati (na poslu i u kući) svaku iritaciju ili kvašenje kože, raditi u pamučnim i gumenim rukavicama.

[Владан]

Dragi Vladane,bruh je jedno,a hidrokela drugo,ako imate napisano na izvestaju hirurga kako se zove to Vase "stanje ",tako da ga nazovem,Vi mi napisite ovde,da bih mogao adekvatno da Vam odgovorim.

Veliki pozdrav!

колико траје операција бруха и каква анестезија иде? имам прави брух није водени.

[dragan.dr]

Operacija preponskih hernija, može se uraditi u opštoj anesteziji, nekoj od regionalnih anestezija pa čak i u lokalnoj anesteziji.A koliko ce operacija trajati,to zavisi od nacina operacije,da tako kazem,da li ce biti klasican ili laparaskopski.

Najbolje je da se informisete kod hirurga,koji treba da Vas operise,jer on odlucuje koju ce metodu uraditi,a u dogovoru sa Vama i anesteziologom,koju anesteziju upotrebiti.