Разговарајте са др Драганом Богдановићем о здрављу и лечењу

[dragan.dr]

Seboreja je povećano lučenje loja (sebum), što se ispoljava pojačanim mašćenjem kože i kose. Najizraženija je u predelima bogatim lojnim žlezdama. Koža je izrazito masna na licu u predelu obrva, korena nosa, između nosa i obraza i na bradi, zatim između lopatica i ispred grudne kosti. Takođe je uzrok brzog mašćenja kose i to najviše na spoju lica i vlasišta.

Uzrok

Seboreja počinje u pubertetu, kada pod dejstvom androgenih hormona dolazi do funkcionisanja lojnih žlezda. Posledica je pojačane osetljivosti lojnih žlezda na androgen. Uzrok te preosetljivosti, koja se češće javlja kod muškaraca, nije poznat.

Izgled

Zbog pojačanog izlučivanja loja koža postaje masna i sjajna, otvori izvodnih kanala žlazda prošireni. Kosa se pojačano masti i javljaju se lepljive žućkaste naslage. Seboreja je često udružena sa pojačanim lučenjem znoja (hiperhidroza) i sa opadanjem kose (androgena alopecija). Međutim, ona nije odgovorna za opadanje kose.

Seboreja predstavlja pogodno tlo za razvoj bakterija i gljivica. Ukoliko se ne ostvari paravilna nega kože i kose, može doći do seboroičnog dermatitisa, akni i rozacee.

Lečenje

Lečenje seboreje se ostvaruje pravilnom negom. Koriste se mleko za čišćenje kože ili blagi sapun. Veoma je bitno da se nakon pranja koža obilno ispere mlakom vodom. Hladna voda pojačava lučenje loja.

Problem masne kose se takođe rešava pravilnom negom. Koliko će često da se pere kosa zavisi od brzine i količine izlučenog loja. što se češće kosa pere, to šampon treba da bude blaži. U protivnom se oštećuje zaštitni omotač (hidrolipidni), koji reguliše vlažnost kože.

[Sir Oliver]

Baka mi ima glaukom pa vas pitam za mišljenje.

Evo nalaza:

Prvi pregled u kabinetu za glaukom. Upućena na bolničko liječenje pod dijagnozom St. post occlusio v.c.r. OD et Glaucoma secundarium OD.

Od strane nadležnog oftalmologa predložena LPC desnog oka.

U julu 2011. g. naglo obnevidjela na desno oko, zadnjih mjesec dana ima bolove istog. Povremeno troši Diamox, tbl. uz kalij.

Hipertoničar, srčani bolesnik. Nije obrađena na okluzivna stanja.

VOD: L+P nesigurno TOD: 56mmHG

VOS: 0, 5s.c TOS: 27mmHg

BM-OD: hiperemija konjuktivalnih krvnih sudova tipa staze; u središnjoj periferiji na 12h na rožnjači dvije reepitelizirane promjene na mjestu ranijih epitela, na endotelu prašinasti pigment te endoteliopatija u smislu cornese guttatae, CA plića, pupila eciklična, ne reaguje na svjetlost na 5h uz pupilarni rub moguća početna neovaskularizacija, sočivo početno zamućeno.

BM-OS: plića periferija CA, endoteliopatija u smislu corneae guttatae, početno zamućenje sočiva.

Gonioskopski OD komorni ugao lošije vizualizacije ali uzak, zatvoren, prisutna neovaskularizacija se ne može analizirati

OS komorni ugao zatvoren, korijeni dio irisa dopire do Schwalbe-ove linije

FOD: PNO vertikalno ekskavirana C/D 0,9, sivkaskot kolorita; suprapapilarno uz krvne sudove mrljasta krvarenja; ostali detalji se ne mogu analizirati

FOS: zbog uske zjenice se ne može sa sigurnošću pregledati te se ne analizira

Dg: Glaucoma angulare decompesatum OU absolutum dolorosum OD in obs.

St. post occlusio v.c.r. OD in obs.

Th: hospitalizacija

p.s. iz ranijih nalaza od 13. jula 2011. najviši mjeren IOP lijevog oka 19 mmHg

(nalaz iz bolničkog centra Banja Luka)

nakon što su je hospitalizirali, radili su nešto sa laserom. pišem drugi nalaz:

Dijagnoza:

H405 - Glaucoma secundarium post morbus oculi alios

DG: Glaucoma secundarium OD. St. post oclusio VCR OD. Glaucoma in obs. - observatio negativa

DTS: C 15 A

Operativna intervencija:

18.11.'11. Lasercyclodestructio OD (30 pečata snage 2W u trajanju 2 s

22.11.'11. pokuša se YAG laser iridotomija OS ali se uradi parcijalno, zbog krvarenja

Status pri otpustu:

poboljšano

Radna sposobnost:

mirovanje

Kontrolni pregled:

kroz 7 dana

Terapija:

kapati u desno oko kapi Glaumol, sol a 0,5% 2x Trusopt, sol 3x, a u oba oka Dexamehason-Neomycin, sol 4x, tbl 1x1 na III dan

Važni nalazi i napomene:

Pri prijemu:

VOD: L+Pnesigurno TOD: 56mmHg

VOS: 0,5s.c. TOS: 27mmHg

Pri otpustu:

VOD: L+Pnesigurno TOD: 28mmHg

VOS: 0,5s.c. TOS: 15mmHg

BMOD: sektorasta atrofija irisa, pupila u lakoj semimidrijazi, povučena prema 2 sata, početna mrena

BMOS: pupila centrirana, iris uredne građe i reljefa, u CA hifema za 1mm, nakon YAG laser iridotomije

FOD: PNO vertikalno ekskavirana c/d: 0,9, sivkastog kolorita, uz temporalni ogranak VCR prisutne mrljaste heomoragije

FOS: atheroscleroticus

GONIOSKOPIJA: OD-komorni ugao lošije vizualizacije ali uzak, zatvoren, prisustvo neovaskularizacija se ne može analizirati.

OS-komornni ugao jako uzak, na pojedinim mestima vidi se samo dio Shwalbove linije i trbekuluma, uz jedan širi otvor u vidu tunela na 6h

Pacijentkinja se hospitalizuje nakon što se ambulantno izmjere visoke vrijednosti IOP-a na oba oka, a od ranije se verifikovana okluzija VCR desnog oka i sekundarni glaukom na istom. Uradi se laserciklodestrukcija na desnom oku, pa prilikom testa na midrijazu za lijevo oko nije došlo do značajnog porasta IOP-a (16mmHg, 19mmHg, 20mmHg), ali se zbog gonioskopskog nalaza odluči na YAG laser iridotomiju, koja se uradi parcijalno zbog krvarenja iz irisa, te se zbog posljedične hifeme aplicira Dycinone,amp N' II i.m.

Dakle doktore može li malo objašnjenje.

Da li je desno oko u stvari izgubljeno?

Kako to da je puknuće kapilara u oku izazvalo glaukom i oštećenje očnog živca toliko da je oko neizlečivo, i za tako kratko vreme?

Molim pojašnjenje ove dijagnoze, šta se može učiniti? Ili me uputite na neko mestu gde se može razjasniti ova dijagnoza.

[dragan.dr]

Dragi Sir Olivere ovo je ipak pitanje na koje ce najbolje moci da Vam odgovori neko od kolega oftalmologa.

Ipak je ovo uskospecijalisticka stvar,tj.dijagnoza da bih Vam ja kao buduci radiolog odgovarao na njega.

Najbolje da popricate sa kolegom koji je operisao Vasu baku.

Srdacan pozdrav!!!

[Sir Oliver]

ok. hvala.

[Штрумпфета]

Хвала вам докторе што сте овако одлучили да нам помогнете.

Када сам сазнала да имам фиброаденом у левој дојци ја сам била веома уплашена.

Молим Вас да ми кажете нешто више о овом проблему.

Да ли је тачно то да се после операције, у току трудноће и дојења, може поново да се појавити? Ако је тако, да ли онда оперисати?

Моје поштовање докторе Драгане.

[Sir Oliver]

nego možete li me uputiti na neki dobar forum gde bih mogao postaviti ovo pitanje?

[dragan.dr]

Fibroadenom dojke (Fibroadenoma mammae) je meštoviti fibroepitelni benigni tumor dojke, koji nastaje proliferacijom i epitela i fibrovaskularne strome. Čini 7% svih nodularnih promena ( čvorića) dojke. Najčešće se javlja kod žena od 30. do 40. godine.

Uzrok nastanka

Nastaje usled dugotrajnog relativnog ili apsolutnog povećanja nivoa estrogena u krvi, što dovodi do trajne proliferacije, bez normalne involucije u tkivu dojke. Ovaj tumor povećava obim u toku menstrualnog ciklusa i za vreme trudnoće, jer reaguje na hormonsku stimulaciju. Posle menopauze tumor se smanjuje.

Klinička slika

To je pojedinačan tumor veličine od 1 do 10 cm okruglog ili ovalnog oblika. Fibroznom kapsulom različite debljine je jasno ograničen od okolnog tkiva dojke. Glavne odlike benignih tumora bilo koje lokalizacije su: poseduju kapsulu od vezivnog tkiva i ta kapsula ne dozvoljava nekontrolisano prodiranje ćelija tumora u okolno tkivo; rast tumora na način da samo »guraju« okolno tkivo, ali ne uništavaju okolne tkivne strukture; ne daju udaljene metastaze. Benigni tumor može izazvati probleme ako dostigne ogromne dimenzije. Posle dugogodišnje evolucije jedan mali procenat benignih tumora može da se transformiše u maligne. Zato se obično benigni tumori redovno prate ili odmah odstranjuju.

U graviditetu se fibroadenom povećava. Ako tokom trudnoće dođe do naglog povećanja, moguća je centralna nekroza sa akutnim lokalizovanim bolom. Kasnije nastupa hijalinizacija, a nekada kalcifikacija. Posle porođaja ili prekida laktacije, sa involucijom dolazi i involucija fibroadenoma.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ultrazvuka i patohistološkog nalaza.

Lečenje

Lečenje je hirurško. Kod osoba do 25. godine života, ako je tumor do 1 cm, ne predlaže se operacija. Promena se prati na 3 meseca. Nekada se desi i da spontano nestane.

[dragan.dr]

Dragi Sir Olivere,nazalost ja ne poznajem nijedan forum na koji bih Vas mogao uputiti,mozda i postoji ali ja ne znam za to.

Veliki pozdrav!

[dragan.dr]

Мамографија представља један од начина на који се дојке могу прегледати и према врсти прегледа припада групи радиолошких дијагностичких процедура . Мамографија је неинвазивна метода снимања дојки која је слична осталим радиолошким процедурама које за снимање ткива користе икс-зраке (као например снимање плућа). Снимање било ког дела тела икс-зрацима укључује излагање тог дела тела ниским дозама јонизујућег зрачења. Процењује се да се у САД-у годишње уради 48 милиона мамографских снимака.

Мамографија нам служи као помоћ у откривању промена у дојци пре него што их саме жене или лекари могу напипати. Америчка Агенција за храну и лекове (The US Food and Drug Administration) наводи да се мамографијом у 85-90% случајева могу открити малигни тумори у жена старијих од 50 година и да се њоме могу открити промене и до две године пре него што се оне могу осетити или напипати.

Постоје две врсте мамографских прегледа

• скрининг мамографија - представља мамографски преглед дојки у жена које немају никаквих симптома или промена у дојкама. Циљ скрининг мамографских прегледа је да открију карцином дојке у стадијуму када је он толико мали да га не могу напипати ни жене ни лекари;
  
• дијагностичка мамографија – представља мамографски преглед дојки у жена које имају одређене тегобе, или клинички налаз који би могао указивати на карцином дојки;
  

Како изгледа апарат за снимање?

Мамографски апарат има облик релативно правоугаоне кутије која садржи цев у којој се стварају икс-зраци. Апарат се користи искључиво за снимање дојки, и поседује посебан додатак који омогућава да највећи проценат зрачења буде усмерен на ткиво дојки, а не на остатак тела За апарат је прикачена справа која придржава и притиска дојку и поставља је тако да се снимак може урадити у више праваца (из више углова).

Како се изводи мамографски преглед?

Током мамографије, радиолошки техничар поставља пацијенткињу или пацијента у одређени положај и снима сваку дојку засебно. Дојке се током снимања пажљиво постављају на подлогу пригодне величине и нежно се притискају плочом најчешће израђеном од плексигласа или других пластичних материјала. Овај поступак омогућава да се највећи део ткива дојке обухвати снимањем.

По постављању дојке у правилни положај, радиолошки техничар укључује мамографски апарат и дојка се снима. Техничар ће за то време отићи иза паравана, или у суседну просторију како би укључио апарат.

Снимак који настаје на овај начин ће протумачити и описати лекар специјалиста радиологије, који је најчешће и додатно обучен за тумачење мамографског снимка. Налаз мамографског снимка ће по анализи бити послат Вашем изабраном лекару или лекару који Вас је и послао на мамографију.

У сврхе скрининга за рано откривање рака дојке (преглед који ће се управо изводити и у нашем дому здравља), дојке ће се снимати у два правца – одозго (тзв. кранио – каудално, СС – лат.) и дијагонално (мадиолатерално – косо, MLO-лат.)

Трудите се да током снимања дојки стојите мирно и без много померања. Може се десити и да Вас радиолошки техничар замоли да не дишете пар секунди док се дојка снима како би се додатно смањила могућност да дође до замућења на снимку.

Напоменули смо Вам да се током мамографије дојка мора притиснути како би се добио што прецизнији снимак. Овакав начин снимања дојки може бити помало

непријатан, али та непријатност траје врло кратко, колико и само снимање дојки. Ипак, осећај који будете имали у дојкама никако не сме бити на нивоу јаког бола.

Молимо Вас да уколико осетите бол, одмах о томе обавестите радиолошког техничара.

Како да се припремите за преглед?

Због чињенице да су дојке најосетљивије у периоду пред добијање менструације, најудобније је да преглед буде урађен у првих седам до десет дана од првог дана менструације, иако то због заказивања прегледа није увек могуће.

• Обавезно обавестите лекара или техничара уколико постоји могућност да сте у другом стању;
  
• Немојте користити дезодоранс, талк, лосион или млеко за тело испод пазуха или на дојкама на дан прегледа. Они могу на мамограму изгледати као накупине калцијума;
  
• Унапред обавестите техничара који обавља преглед уколико имате неке тегобе са дојкама;
  
• Уколико поседујете претходне мамографске снимке, понесите их са собом и покажите их радиологу;
  
• Распитујте се с времена на време за ваше резултате (да ли су готови);
  

Предности и ризици мамографије

Предности

• Мамографија помаже лекарима да открију промене које се не би откриле клиничким прегледом. Када се рак дојке открије у почетном стадијуму, оболели и његов лекар ће имати више терапијских могућности на располагању и излечење је вероватније;
  
• Након мамографског снимања дојки, нема зрачења кое остаје у телу пацијента или пацијенткиње;
  
• Х-зраци, примењени у дозама које се користе у мамографији, не производе нежљена дејства;
  

Ризици

• Шанса да прекомерно излагање х-зрацима доведе до појаве тумора код људи увек постоји, али ризик од овога је значајно мањи од предности да се мамографијом на време открију малигни тумори;
  
• Доза х-зрачења којој се тело излаже приликом мамографије је једнака дози зрачења којој је човек изложен у животној средини током три месеца;
  
• У просеку 5 до 15 процената скрининг мамограма ће припадати тзв. групи „лажно позитивних“ мамограма,односно ти снимци ће указивати да постоји малигнитет иако ће додатни прегледи (нпр. ултразвучни преглед или биопсију) потврдити да се уопште не ради о малигнитету;
  
• Ни сви канцери се не могу видети на мамографији;
  
• Подсећамо Вас да обавезно обавестите Вашег лекара, радиолога или радиолошког техничара уколико постоји могућност да сте трудни;
  

[dragan.dr]

Мир Божји,Христос се роди,срећан Божић!!!

[dragan.dr]

Драги пријатељи,срећна Вам православна,наша Нова година!!!

[Иван Недић]

Ваистину се роди, доцо, и Вама такође срећна и берићента, и да што мање људи има потребу за Вашом стручном помоћи, а да Вам Господ да мудрост да све лечите на славу Божију

[dragan.dr]

Multipla skleroza (MS)

je hronično oboljenje centralnog nervnog sistema koja se karakteriše procesom demijelinizacije kičmene moždine i mozga. Proces demijenilizacije podrazumeva gobitak bele supstance, mijelina koja je sastavni deo nervnog tkiva. Bolest je vrlo varjabilna, ispoljava se neurološkim simptomima i znacima, i karakterišu je česta pogoršanja, koja ubrzo zatim smenjuju nagla poboljšanja kliničke slike. Nastanak multiple skleroze rezultira problemima različitog stepena, od blage ukočenosti i otežanog hodanja do oslepljenja.

Učestalost

Multipla skleroza se može pojaviti u svakom životnom dobu. Bolest se obično pojavljuje između 20. i 40. godine života i češća je kod žena nego kod muškaraca. Trenutno u svetu ima 2.5 miliona ljudi koji boluju od ove bolesti.

Uzrok nastanka

Mijelin je bela supstanca koja obavija nervno vlakno i formira mijelinsku opnu. Osnovna funkcija ove opne je izolacija i ubrzavanje prenosa nervnih signala kroz čitav centralni nervni sistem. Destrukcijom mijelinske opne u multiploj sklerozi dolazi do prekida u prenosu nervnih signala, tako da nastaju različite neurološke smetnje. Ukoliko se demijelinizacija odigra na nervnoj mreži koja prenosi poruke između mišića i mozga, tada mogu nastati problemi sa pokretljivošću. Ako se proces demijelinizacije dešava na nervima koji prenose senzorne informacije ka mozgu, multipla skleroza može prozrokovati probleme sa senzornim funkcijama, kao što je vid. Tačan uzrok nastanka bolesti I dalje nije poznat savremenoj medicini, mada se pretpostavlja da genetski faktor igra važnu ulogu u nastajanju MS-a. Takođe, jedan od mogućih uzročnika je I pad imunog sistema u kombinaciji sa nekim infektivnim agensom. Ipak, većina lekara zastupa stav da zajedničkim dejstvom navedenih faktora dolazi do nastanka multiple skleroze.

Simptomi

Simptomi multiple skleroze ispoljavaju individualno. Ipak postoji određen broj simptoma koji je vrlo karakterističan za većinu bolesnika, a to su: slabost, zamor, ukočenost, inkoordinaciju, drhtanje, nejasan govor, depresiju, spazam mišića, probleme sa ravnotežom, vidom, bubrezima i bešikom, seksualnom funkcijom, pamćenjem i misaonim tokom, ili je moguća kompletna paraliza. Vrlo često se MS javlja u vidu slabog pojedinačnog simptoma, kao što su zamućen vid ili klecanje nogu. Za mnoge ljude sa MS, simptomi se javljaju i nestaju na nepredvidiv način. Dok kod jednih dalji razvoj bolesti ne utiče znatno na njihov način života, kod drugih se javljaju različiti simptomi koji mogu ugroziti njihove fizičke i mentalne sposobnosti, nezavisnost ili život. Tok bolesti je vrlo nepredvidiv i satavljen je od faza smirivanja (bez prisustva simptoma) i faza pogoršanja bolesti.

U početku faze smirivanja mogu trajati godinama, čak i više od 10 god. Kod bolesnika koji imaju česte napade bolesti, pogotovo ako bolest počne u srednjim godinama, tok može biti izrazito ubrzan i u kratkom roku dovesti do razvoja invaliditeta. Multipla skleroza se najčešće ispoljava u takozvanom povratnom obliku. Kod osobe se javljaju napadi simptoma, koji se zatim kompletno ili parcijalno ublažuju do sledećeg napada. Kod polovine onih koji poseduju ovaj oblik bolesti MS, kasnije će se razviti sekundarni progresivni oblik MS, koji se manifestuje kao progresivno pogoršanje simptoma sa njihovim povremenim slabljenjem. Manje je čest oblik primarne progresivne MS, koja se javlja kao uporno pogoršavanje stanja osobe sa MS, koje može dovesti do hendikepa, bolnog spazma mišića, urinarne inkotencije, ili eventualno do paralizovanosti. Drugi oblik MS, koji se isto retko javlja je progresivna povratna MS, koja počinje sa upornim pogoršavanjem stanja, a na bliceve je moguće i poboljšanje.

Dijagnoza

Dijagnoza multiple skleroze se postavlja poprilično teško. Lekar pre svega na osnovu kliničke slike i čestih ponovnih javljanja karakterističnih simptoma postavlja dijagnozu. Putem magnetne rezonance mogu se otkriti karakteristične povrede u mozgu, gde se dogodilo ili je u toku zapaljenje. Da bi se dala dijagnoza MS, doktori moraju naći dokaze za najmenje dve povrede na različitim mestima centralnog nervnog sistema. Mada, postoje i slučajevi kada je potvrđena dijagnoza MS, a same povrede nisu vidljive.

Lečenje

Multipla skleroza je bolest kod koje ne postoji izlečenje, ali se adekvatnom terapijom otklanjaju simptomi i poboljšava kvalitet života bolesnika. Najčešće se u terapiji koriste kortikosteroidi (prednizon), koji mogu olakšati simptome između napada bolesti, ali ne utiču na moguću pojavu dugotrajne invalidnosti. Dugotrajna terapija kortikosteroidima retko je opravdana, jer može dovesti do brojnih komplikacija kao što su osteoporoza, šećerna bolest i čir. Vrlo često se primenjuje terapija beta-interferonom koja smanjuje učestalost recidiva. Ukoliko navedene terapije ne daju rezultate mogu se davati gamaglobulin, jednom mesečno intravenski, koji pomažu u kontroli ponovne pojave bolesti. Mešavina sintetičkih polimera služi kao prevara za imuni sistem i na taj način smanjuje njegove napade na mijelinsku opnu. Nekoliko lekova može se koristiti za olakšavanje spazma, zamora i problema sa bešikom. Ljudi sa MS često govore da im tretmani u kojima se ne koriste lekovi, kao što su vežbe i adekvatan odmor, pomažu da svoj život održe aktivnim. Fizička aktivnost i vežbe mogu znatno ojačati oslabljenu muskulaturu i poboljšati koordinaciju.

[JESSY]

докторе, можете ли ми рећи како излечити синуситис (хронични)...који је по вама најбољи начин...?

и да ли је могуће да толико боле зуби због синуса...?

хвала...

[dragan.dr]

Hronični sinusitis je zapaljenje sluzokože sinusnih šupljina i ovo stanje postoji, ako tegobe kao kod akutnog sinusitisa perzistiraju i traju duže od 8 nedelja.

Proces je isti kao kod akutne upale: sluzokoža šupljina (sinusi) postaje otečena i upaljena, skuplja se sluz koja varira u boji i konzistenciji.

Hronični sinusitis je posledica infekcije, polipa u nosnoj šupljini, devijacije septuma nosa...

Brojna su stanja koja mogu da doprinesu razvoju hroničnog sinusistisa, ali neka od najčešćih su nosni polipi i izrasline u nosnoj šupljini, alergije (na polen, prašinu, dlake itd), devijacija nosnog septuma, povredaprilikom preloma nosnih kostiju, ili kostiju lobanje, akutne respiratorne infekcije, cistična fibroza (nasledna bolest u kojoj ne postoji normalno stvaranje sekreta)

Komplikacije hroničnog sinusitisa mogu bitipogoršanje astme (sluz koja se sliva niz ždelo iritira uzrokujući napade sa kaščjom kod astme), upala moždanih ovojnica (meningitis), tegobe sa vidom ako se infekcija proširi retroorbitalno (iza očne jabučice), pojava trombotičnih procesa na krvnim sudovima lobanje.

Sve navedene komplikacije nisu toliko česte, osim pogoršanja astme, ali trebalo bi ih prevenirati urednim uzimanjem tačno prepisane terapije?

Koji su simptomi hroničnog sinusitisa?

Simptomi hroničnog sinusistisa su najčešće

• začepljenost nosa/sinusa, sluz se sliva niz ždrijelo (postnazalno)
  
• teškoće pri disanju kroz nos
  
• otečenost, bol oko očiju
  
• 
  bol u gornjoj vilici
  
• smanjen osećaj mirisa i ukusa
  
• kašalj , koji se noću pogoršava
  
• 
  bol u uhu i ždrelu
  
• 
  umor, iscrpljenost
  
• zadah iz usta
  

Simptomi su vrlo slični kao kod akutne upale sinusa, samo što mogu uzrokovati izraženiji umor i iscrpljenost i tegobe traju duže od 8 nedelja. Postoji veći rizik od sekundarnih infekcija i pojave komplikacija.

Kako se postavlja dijagnoza hroničnog sinusitisa?

Postavljanje dijagnoze obično nije komplikovano. Treba uzeti u obzir sve simptome i dužinu njihovog trajanja.

Nazalna endoskopija: pregled unutrašnjosti nosnih šupljina je veoma bitna tokom postavljanja dijagnoze.

Brisevi iz sinusa (brisevi iz nosa nisu validan rezultat i to je najčešća greška koja se dogadja prilikom dijagnostike).

Alergijska obrada i testiranje (paleta alergena i osetljivost organizma na pojedine alergene) može da pomogne u uspostavljanju alergijske prirode bolesti.

Kako se leči hronični sinusitis?

Ispiranje sinusa fiziološki rastvorom nekoliko puta na dan sa aplikacijom kortikosteroidnih sprejeva u nosnu šupljinu. Oralna primena kortikosteroida (prednizon, methilprednizon) dolazi u obzir.

Antibiotici ne igraju važnu ulogu kod hroničnog sinusitisa, ali ako je uzrok bakterijska upala koristi se amoxicilin, doksiciklin, trimetoprim-sulfametoksazol, cefalosporini, levofloxacin ili moxafloxacin u trajanju 10-14 dana.

U slučaju da tegobe perzistiraju, može dodji u obzir i hirurška terapija. Kiretaže sinusa, trepanacije, endoskopsko ukljanjanje polipa i operacija nosnog septuma samo su neke.