Roditelji:„Mi smo se za tebe žrtvovali“

[Gospodin Jakov]

De pojasni malo, nisam najbolje skontao  :smiley: ...

[Gospodin Jakov]

Bolje, bolje  :smiley:. Pa mislim da mi ne treba savet. Znam tačno šta je problem, i sad radim na tome. Potrebno mi je strpljenja i ljubavi. Potrebno mi je da se ne skirivam iza problema, nego da se suočim sa njima. Nije uvek sve bila moja krivica, ali lakše je kada se staviš u tu poziciju. Tako možeš više da ojačaš... A, šta kažeš  0104_cheesy .... ko Dostojevski  0104_cheesy 0104_cheesy 0104_cheesy ....

[И.стојковић]

Помаже Бог браћо и сестре у Христу!

Прослависмо Детињце, Материце, а даће Бог за који дан и Очеве, како би све крунисали најрадоснијим празником Божићем!

Издвојио сам ова четири, која, по мени, највише обележавају породицу. Породица је Црква у малом, најмања црквена заједница, па зато је завршни празник наведеног низа,Рођење Главе Цркве, Христа Спаситеља!!!

Искрено се надам да је већина нас, којима су живи родитељи, ове празнике прославила и са својим родитељима, или их бар позвала телефоном, честитала, гласом посведочила и поделила Љубав коју Светим Причешћем на Светој Литургији умножисмо. Ово су празници, када сви славимо, и они којима нису живи родитељи и још увек немају своје породице, или имају породице а немају децу, јер имају, Богу хвала, браћу и сестре у Христу, којима могу честитати и умножити благодат Литургијског дана, Недеље.

Мало разговора по овој теми у односу на теме, где се боримо цитатима, тумачењем истих, где неретко буде и по која реч непримерена човеку од Бога створеном, наводи ме на закључак, искрено се надам погрешан, да не сагледавамо породицу у свом правом значењу.

Како нас чудесна топлина греје, када видимо прославе ових дивних Богом дариваних празника у домовима у којима живе по три, чак и четири генерације. Света Литургија, Причешће, агапе, породични ручак уз даривање, разговори како је то некад било, присећање шала....Та топлина није чудесна сама по себи, већ и зато што је лако остварити, без икаквих ванредних припрема, планирања...Та топлина је резултат Љубави, коју смо добијали и добијамо....Та топлина је Љубав од Бога, коју нам Он Даје да је делимо....Љуби ближњег свога као самог себе, само у време ових празника, има своју малу одређеност приоритета. У сваком осталом тренутку, ближњи нема дефиницију, јер су сви људи Богом створени.

Ова тема, за време ових празника, ако се овако, како написах понашамо, свој поларитет од тога шта су то наши родитељи чинили или не, па све до наших озбиљних замерања својим родитељима, (Боже драги какве ли гордости!!!), требало би да се испуни том чудесном топлином, сведочењем.....не цитирањем, тумачењем, мудровањем, већ сведочењем, како смо то ми ових дана били мисионари православља, за почетак, у својим породицама....када по овој теми не буде ни зрнца осуде, гнева, онда смо тек, најдража моја браћо и сестре у Христу, тек смо онда спремни да мисионаримо шире, даље и дубље.....

Свако добро од Господа вам желим!!!

1405_love 1405_love 1405_love

klapklap 319.gif 0442_feel

[Justin Waters]

Не треба заборавити једну од првих реченица које је човек изговорио:

"И оставиће човек оца свога и матер своју и приљепиће се жени свој и двоје ће бити једно тело".

Сасвим је природно да се човек одвоји од својих родитеља и да оснује своју породицу ако је то могуће мимо родитеља и њиховог утицаја. То је генерално, али увек постоје многи појединачни случајеви када се треба бринути о болесним родитељима или тако нешто кад нека друга ситуација изискује бригу. Зато искуство родитеља може и треба да буде употребљено ако су родитељи одгајали нас у православном духу да поштујемо Бога, и да знамо које су праве вредности у животу. Љубити Бога најпре, онда и ближње своје, и главни циљ да нам буде спасење душа. Када нам родитељи нису оставили овакав одгој онда немамо много шта да се научимо од њих када је у питању управљање нашим животима и породицом. Неке поступке својих родитеља никад не бих пожелео својој породици и себи и трудићу се свим силама да пресечем ту негативну струју која се преноси са генерације на генерацију што се тиче понашања. Љубав нама свима најпре треба бити уперена према Господу, а онда и на ближње наше, децу, родитеље, рођаке, пријатеље. Има примера из житија мученика, где су неки свети мученици били мучени да се одрекну Христа од својих самих родитеља. Мајка ђакона Авакума га је наговарала да се одрекне Христа и прими ислам како би био поштеђен смрти. Дакле такви примери показују да родитељи нису нешто нарочито важно без чега се не може и због чега ћемо жалити ако они не буду са нама у Царству Небеском. Наша љубав треба да је издигнута изнад сваке земаљске привржености, јер наш истински родитељ је Господ Бог. Човек кад је одрастао и када се пореди са родитељем, он као зрела особа ни у чему више не заостаје за оцем или мајком, они су тад пре као браћа и сестре. Дакле ипак мислим да је најбитније како нам родитељи верују. Уколико верују и уколико од њих можемо учити о вери до краја живота као од духовника, онда да, може се узети искуство, уколико не онда су нам родитељи они које волимо као ближње своје, али нема онда ништа да се од њих учи на искуству када га ни они сами нису имали. Данас смо сведоци да уствари многи родитељи почињу да примењују искуство своје деце када је упитању учење о вери и живљење по вери. Неком је отац доктор, па и он сам хоће бити доктор, па онда има на чему да се учи од искуства родитеља, али овде када дискутујемо подразумевам да се искуство односи на веру.

[konstantin]

?? ????? ?????????? ????? ?? ????? ???????? ???? ?? ????? ?????????:

"? ???????? ????? ??? ????? ? ????? ????? ? ????????? ?? ???? ???? ? ????? ?? ???? ????? ????".

????? ??? ??????? ?? ??????? ????? ???????? ?????? ?? ????????? ???????? ????? ???? ???? ?? ??????? ????? ? ???? ? ??????? ?? ????. ????? ?? ???? ??????, ?? ? ?? ??? ???? ???? ??????, ?? ???? ??? ?? ???? ?? ?? ??? ?? ???????? ????????, ??? ???? ???? ??????????? ???????????? ?? ?? ???????? ?????? ?? ????.

Deca su duzna slusati roditelje dok su oni normalni, kad nisu imaju svako pravo da rade sve sto je u dopustenju Gospodnjem.Mada nisu duzni apsolutnoj poslusnosti jer se tu gubi sloboda licnosti.Mnogi pogresno tumace onu zaposvest oko roditelje, nigde Gspod nije rekao "slusaj", vec postuj, sto ce reci ne zaboravi ih pod stare dane kad onemocaju i sl,....

????? ?????? ??????: „?????? ?? ???? ??????? ?? ????? ????, ? ????????? ?????? ???? ? ????? ???? ? ??????? ???? ?????? ??????, ? ?????? ???? ?????? ?????“.

[konstantin]

?? ????? ?????????? ????? ?? ????? ???????? ???? ?? ????? ?????????:

"? ???????? ????? ??? ????? ? ????? ????? ? ????????? ?? ???? ???? ? ????? ?? ???? ????? ????".

????? ??? ??????? ?? ??????? ????? ???????? ?????? ?? ????????? ???????? ????? ???? ???? ?? ??????? ????? ? ???? ? ??????? ?? ????. ????? ?? ???? ??????, ?? ? ?? ??? ???? ???? ??????, ?? ???? ??? ?? ???? ?? ?? ??? ?? ???????? ????????, ??? ???? ???? ??????????? ???????????? ?? ?? ???????? ?????? ?? ????.

Deca su duzna slusati roditelje dok su oni normalni, kad nisu imaju svako pravo da rade sve sto je u dopustenju Gospodnjem.Mada nisu duzni apsolutnoj poslusnosti jer se tu gubi sloboda licnosti.Mnogi pogresno tumace onu zaposvest oko roditelje, nigde Gspod nije rekao "slusaj", vec postuj, sto ce reci ne zaboravi ih pod stare dane kad onemocaju i sl,....

????? ?????? ??????: „?????? ?? ???? ??????? ?? ????? ????, ? ????????? ?????? ???? ? ????? ???? ? ??????? ???? ?????? ??????, ? ?????? ???? ?????? ?????“.

Ps.kad budem imao svoju porodicu, malo sta cu poreuzeti od roditelja, jer jednostavno njihovo znanje i iskustvo nije za ovo vreme.

[И.стојковић]

Нисам од оних који воле да сецирају текст, јер ми то личи на могући узрок каснијег препуцавања, па нећу подвлачити, уоквиравати и сл., већ хајде да "разговарамо".

Искуство сопственог живота јесте најбитније и у томе се у потпуности слажем са Тобом, брате у Христу "Ј.Л". Чак не само слажем, већ препоручујем, јер то је индивидуално путовање на Путу који нам је дат. Христову Реченицу коју наводиш на почетку сам си и растумачио у даљем тексту. Остављање оца и матере ради заснивања сопствене породице, не значи одбацивање оца и матере, већ преузимање сопствене одговорности за образовање и даљи живот породице. Ја заиста не размишљам о прошлости, нити планирам будућност, јер тако уче Свети Оци, Блаженопочивши патријарх г.Павле, а пре свих и сам Христос. Прошлост је период из кога извлачимо поуке, есенцију нашег избора путовања, али не и само путовање. Љубав ка Господу као основно усмерење љубави наше и уопште циља овог живота, јесте неоспорно, али то је процес неописивог умножавања љубави.Што себе више дајемо Господу, Литургијским утемељењем пре свега, и то сам Господ још више даје себе нама. Чак и када не би хтели, та "нагомилана" љубав у нама једноставно зрачи свуда, увек и према свима из нас, и то онда јесте наше сведочење о Христу. То су повици с кровова! Значи, опет је лично искуство у питању, морали смо сами одабрати, да!!! хоћу Христа!!! да !!!хоћу Литургију и Причешће!!!

Сви људи су Богом створени.Црни, бели, жути или црвени, неверујући или верујући, неправославни или православни. Бог је истински родитељ свим људима и свима је понуђен избор путовања, а коначна одлука Спасења је увек и само на Богу. Како свима тако и родитељима. И родитељи који су мучили или наговарали своју децу да се одрекну Христа имали су избор. И наши родитељи су имали избор. Ми, који смо се определили за православље, за Христа, ми смо носиоци, светионици Љубави, па је наш избор помало сужен у односу на раније поменуте. Нама је речено да и непријатељима окренемо други образ, нама је речено да се најпре за непријатеље молимо....не само ради нас и нашег Спасења, већ пре свега ради христа, јер Бог хоће од нас да као Његови светионици испунимо што је боље могуће, његову жељу да се спасе људски род, који је Он Створио! Разумевање,сведочење и примењивање написаног је оно што, по мени, православни поглед на свет чини супериорним.

Када увидимо грех било кога, па и наших родитеља, ми осуђујемо грех, а не грешнике, јер то нам Бог и није рекао да чинимо. Али имамо најмоћније средство да утичемо да сами свој грех одбаце од себе, а то је Бог у нама, стечен Литургијским животом увек и свуда. Тог тренутка родитељима се чини да верују нама, али ми сами никад не смемо ни да помислимо да смо ми заслужни за њихово преобраћење. Тада ми постајемо малени духовници њима, па и сопственим родитељима, како би их Божјом Снагом и Љубављу која једноставно шиба из нас, привукли Светој Цркви, свештенику у њој, Светој Литургији и светом Причешћу.

Вера није нешто ван живота, наука која се проучава и о којој се дискутује, већ је вера сам живот. И родитељи неутемељени у православљу чинили су много тога Богуугодног док су нас одгајивали и васпитавали, а да сами то нису знали.  Самим тим, делимично су живели по и у вери.

Најлепши Богом даривани дани за сведочење Христа својим родитељима јесу Детињци, Материце,Очеви и као круна, Божић. Чини ми се чак да су даривани да, не само да још јаче утемеље већ Богуугодну породицу, већ да помире породицу, тамо где Божјег мира није било...

[Guest ага пије млеко]

...бар по мени.

http://www.zbrka.com/smesni-video-klipovi/ljubi-ga-majka.html

0110_hahaha https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/joooj.gif

[florenntina]

Jako lepa i korisna tema. klapklap Iskreno, malo mi je neprijatno da pisem o ovome jer nisam ni udata ni majka, pa ne znam koliko je umesno da komentarisem… Ipak, posmatrajuci kako moji prijatelji vaspitavaju decu primetila sam neke interesantne stvari o kojima ne bi bilo lose razmisliti. Naime, primetila sam da se neki roditelji ponasaju previse zastitnicki prema deci pokusavajuci ih na taj nacin “sacuvati” od zivota. Mislim da ovakav stav, iako u osnovi sigurno dobronameran i plemenit, moze imati dalekosezno negativne posledice na dete. Pre svega, ne treniraju dete u trpljenju cime ga raslabljuju i “razoruzavaju” za bitke sa strastima i iskusenjima koje ga neminovno cekaju u zivotu jer “casu meda jost’ nitko ne popi sto je casom zuci ne zagrci” P.P.Njegos. Takodje, preuzimajuci cesto odgovornost umesto deteta bilo direktno, bilo indirektno-relativizujuci neki los detetov postupak, mislim da onemogucavaju njegov razvoj kao zdrave licnosti pa danas tako imamo dosta decaka i devojcica sa preko 30 godina tj. nezrelih ljudi u godinama kad im vreme nije. Treca posledica  koju sam primetila je svakako i hranjenje detetovog egoizma na ovaj nacin cime ga onesposobljavaju za zdrave odnose ili zajednicu sa drugima.

I tako, cuvajuci dete  kratkorocno od manjih neprilika, dugorocno ga bacaju u velike neprilike i to nepripremljena.

S druge strane, dok cuvaju dete od rada, odgovornosti, trpljenja bilo kakve vrste  i sl., primetila sam da ga cesto kaznjavaju nesvesno na nemilosrdan nacin sto opet ima dalekosezno negativne posledice. O ovome sam vec pisala, ali evo da ponovim…

Kazna sama po sebi nije losa s razlogom i u meri, ali ono sto je strasno i lose jeste nacin na koji to Srbi rade. Naime, kod nas ce retko roditelj deklarisati neki detetov postupak kao los vec ce pre reci da je dete lose. Tako mi cesto cujemo umesto “ovaj postupak ti je glup ili ne valja” reci “TI si glup ili TI ne valjas”. Smatram da je vazno napraviti razliku jer ukoliko umesto postupka kaznjavamo licnost dolazimo opet u opasnost da se nase dete ne  razvije u zdravu licnost. Iako izgleda bezazleno, mislim da je ovo jako vazno i umnogome je krivac  zbog toga sto mi danas slabo znamo razgovarati tj. drugacije misljenje dozivljavamo kao pretnju po sopstveni identitet a jednoumlje znamo gde vodi-to smo se bar mogli osvedociti proteklih decenija.

[pokajnik83]

НОВЦЕМ КУПУЈУ ЉУБАВ!-један од примера

(из искуства)

[Зорица екс Милева]

Да, новцем купују љубав, само што се та љубав претвори у агресивност кад дјеца порасту, јер се подразумијева да се та нада све "паметна, интелигентна и фино васпитана дјеца"  0110_hahaha.gif' class='bbc_emoticon' alt='0110_hahaha' /> понашају у најмању руку као гангстери и мафијаши са улице.

[Баба]

Да ли сте имали ту несрећу да као дете чујете ове речи од својих родитеља, или од  родитеља неких ваших пријатеља или познаника?

Шта мислите о томе?

[sandra]

Да ли сте имали ту несрећу да као дете чујете ове речи од својих родитеља, или од  родитеља неких ваших пријатеља или познаника?

Шта мислите о томе?

Da. Od majke. Nista ne mislim o tome. Tako zena izlazi na kraj sa svojim dnevnim obavezama i problemima. Naravno da tako ne misli. Da misli, vec bi me milion puta ubila do sad. Ranije sam joj zamerala, a sad je kapiram. Nije lak zivot, mnogo je tu stresa. "Isn't it hard enough just to make it through a day?" Sade. Naravno da to ne treba govoriti detetu i da to strasno i ja to nikad ne bih, ali kapiram je.

[trapa]

Није само проблем кад неко то каже, родитељи често тако и мисле, не у буквалном смислу да могу да убију своју децу али једноставно тешко се мире са ситуацијом да су њихова деца нису апсолутно њихова и тешко им дају слободу. Још покушавају да се такмиче са Богом за старатељство а ту парницу не могу добити, већ могу само себе и децу намучити.

[Драган]

Мени отац некада каже да ме је направио да има успомену од ..... кад му био тврд.