Protiv stigmatizacije neuropsihijatrijskih oboljenja

[Кратос]

Radim na tome da budem jak. Nije to imidz, nego ideal, isto kao sto i vi imate ideal prepodobnosti.

Ne volim alkohol.

Prepodobnima je Bog psihijatar.

[ВИЛМА]

Onda vise nije samostalan covek, nego prskotina koju drze pod lekovima, koja nije u stanju da raspolaze svojom imovinom (gubitak poslovne sposobnosti) i cija rec ne vredi nista jer je proglasen poremecenim i kojeg uzimaju za ozbiljno samo kad najavi da ce da napravi belaj. To je gore od smrti.

 Joj, Vaso, nije neuroza nešto zbog čega se neko lišava poslovne sposobnosti,aman. Odmah ideš u krajnost

[Дијана.]

To je gore od smrti.

Увијек сам овако мислила о психози...  

[Adelaida]

Ne smatram da je obracanje psihologu ili pak psihijatru nesto zbog cega bi trebalo da se neko stidi. Zar je sramota otici kod ortopeda, zubara, interniste ili kod bilo kojeg drugog lekara? To su zastarela shvatanja...ko ima problem sa svojom psihom i pod velikim je stresom a ne moze sa tim da se izbori sam niti uz pomoc duhovnika, molitve i posta....( jer budimo realni) naravno da treba da potrazi strucnu pomoc u domu zdravlja. U suprotnom situacija postaje sve gora i gora...iz neuroze vodi u psihozu....a posle, doslovno, vrag odnese salu. Postoje psihicki poremecaji koji se moraju leciti hemijskim putem, odnosno tabletama. Ali ljudima je obracanje psihologu ili psihijatru tabuu i zbog toga imamo ovoliki broj poremecenih....te ubio ovoga, te ubio onoga....te pobio pola sela, te pretukao zenu....itd. Da su prepoznali simptome nacete psihe i obratili se za pomoc.....verovatno do toga ne bi doslo. A to sto ljudi ne prihvataju one koji se lece od psihickih bolesti, ne treba da nas cudi. Ne prihvataju ni invalide, ni ometene u razvoju, ni pametnije od sebe....

[-Владимир-]

Onda vise nije samostalan covek, nego prskotina koju drze pod lekovima, koja nije u stanju da raspolaze svojom imovinom (gubitak poslovne sposobnosti) i cija rec ne vredi nista jer je proglasen poremecenim i kojeg uzimaju za ozbiljno samo kad najavi da ce da napravi belaj. To je gore od smrti.

 

Прскотина је без лекова. Моја добра другарица узима свакодневно антипсихотике , од своје младости и највећи је борац којег знам . За њу је болест недостатак који мора да се превазиђе, без стида и без очајавања . Зрелија је особа од многих које знам, укључујући ту и мене .

[Tumaralo.]

Pesticidi, pesticidi, besedini!

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Увијек сам овако мислила о психози...

 

Istina. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Hvala ti brate na iskrenosti i hrabrosti. Samo ljubav je uvijek dovoljna, a znanje bez ljubavi ne pomaže ništa. Znanje može pomoći ali ono treba da dopre i da čovjeku išta znači, a da bi se to desilo mora da postoji ljudski odnos izmešu onog ko znanje (stručnu pomoć) daje i onog ko prima.

Ako hoćeš napraviću od ovog tvog posta novu temu, tu temu podrške, tj.možeš to da učiniš i sam, samo ga prekopiraj cijelog i pokreni novu temu s tvojim naslovom .. trebaju takve teme, teme za pružanje podrške od strane ŽRU zajednice, i ima ih, i spontano su nicale uvijek ovdje, i možda ih treba organizovati 'u fasciklu'.

Slažem se da je preko potrebna jedna fascikla, ako hoćeš da mi pomogneš, napravi temu a moj uvodni post postavi na zeleno, kako bi mogli imati precizniju sliku, zašto se odlučujemo na jednu fasciklu.

Uradi u stvari kako hoćeš, složiću se sasvim.

Jedna fascikla bi bila dobra, kako bi moguće eventualne postove koji guše temu, mogli kvalitetnije da uklanjamo a to je već i tvoj deo posla, jer ja sam u nemogućnosti da brišem odgovore.

Mogli bi i da je nazovemo Istina o korisnicima psihijatrijskih usluga. Ili termin psihijatrijskim bolesnicima, taj bi nažalost privukao više pregleda.

[Дијана.]

Prebacila sam tvoju ispovijest iz prethodnog posta i evo je tvoja tema ovde  https://www.pouke.org/forum/topic/39851-korisnicima-psihijatrijskih-usluga-nedostaje-ljubav-a-mi-svedo%C4%8Dimo-onoga-koji-ljubav-jeste/

ja sam stavila tvoju zadnju rečenicu jer je moćno izrazila suštinu a dopuniću je tim objašnjenjem 

sačekaj malo oko ovih tehnikalija

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ništa vi ne brinite. Dobro ću da prikrijem svoju prskotinu, da mogu na miru da pokupim svoje igračke i da se sklonim od sveta.

Braniću svoju autonomiju po cenu života, pre svega onih koji je ugroze, pa onda svog.

Ništa ti ne brini, da ćeš prvo imati borbu sa samim sobom u toj prskotini a tu igračke i beg ne pomažu.

 

Samo malo smanji doživljaj superheroja, koji je u stanju da nadvisi i pobedjuje svaku čovekovu prirodu.

 

Moraš imati i malo odgovornosti prvenstveno prema svom biću, koje izdaleka nije tako jako kako ti želiš da bude, odnosno ni izdaleka nije tako jako kako ga predstavljaš drugome.

 

Ovo je čisto debatiranje ne spočitavam ti ništa lično, ovo se odnosi isključivo na takav stav koji ti predstavljaš i deliš sa drugima.

[коЖељ њацИ]

Ања Вебер: Сви смо ми потенцијалне убице или стигматизација психички оболелих

24 јул 2015 Ања Вебер

 

 

 

Јасно је да се друштвена заједница боји психички оболелих људи али би требало да појединци па и друштво у целини схвате да болест може да погоди сваког.

Здравље па и душевно се може дефинисати као одсутност болести; дакле здрав (у душевном смислу) је онај који оперативно може да функционише у друштву према нормативима психијатаријске струке; без обзира на проблеме које има како у породици и тако на послу. Али условно речено; ово би могло да важи за неке социјално – економски стабилније заједнице. Дакле оно што је нормално зависи од времена у коме живимо; па данас кад је много тога парадоксално број психички оболелих људи расте. На жалост у наших људи појам душевне хигијене није развијен а  још мање емпатија према психијатриским болесницима.

Слободно можемо да кажемо да су сви одговорни за ту стигматизацију од најближе околине до медија који сензационално потенцирају да само душевни болесници могу бити починиоци кривичних  дела или убице. Према неким статистикама већа је вероватноћа да ће криминално дело или убиство починити здрава особа неголи особа која болује од неке душевне болести. Kод шизофреничара број кривичних дела једнак је броју кривичних дела у речено тзв. здравој популацији народа. Док је код оних који болују од депресије врло низак. Напротив душевни болесници; имају мању вероватноћу чињења агресивних дела чак штавише су жртве малтретирања и агресивног понашања. Сматрамо да смо често сведоци таквих дешавања. Од тога да их блиски чланови породице мрзе, избегавају и насилно хоспитализују без њиховог пристанка у данашње убоге психијатријске институције. Kоје у савременим  (не)условима нису у стању да одговоре на потребе пацијената.

Тебало би да знамо да је свака особа много више од болести које болује и она није постала та болест нити је болест постала та особа. Требало би да схватимо да је лепа реч и покушај комуникације врло битан у првим корацима ка излечењу различитих душевних поремећаја. Kао што је рекао Јунг: „ Љубав може и да излечи шизофренију.“..Да нагласимо да уз свеколике постојеће терапије и ваљану сарадњу пацијента и психијатра овакви болесници могу да функционишу сасвим нормално за  тридесет – четрдесет година а док је код депресија тај период излечења много краћи. Овде смо изели граничне примере душевних обољена из психијатријске праксе.

Друга тужна страна медаље је скривена у проблему што неприлагођеност друштва често не даје људима из ове сфере могућност да се уклопе у друштвену заједницу: губитак посла или  немогућност запослења, немогућност проналаска правог партнера, губитак основних материјалних средстава за преживљавање, одбацивање од најближих чланова породице.  Док је последица : губитак самопуздања и повратак у властити деформисани свет испуњен језивим сликама. Овакве ситуације затварају врзино коло у које је  упао човек; оболео од душевне болести и стално се враћа на неке облике лечења који су му доступни у оквиру нашег здраственог система. Веома је важан тај однос пацијент – психијатар; односно време које он може данас да му посвети у терапији . Оно је веома ограничено у државним установама; због малог броја стручних лица и великог притиска на социјални систем заштите. Сензибилитет психијатра у ноћним дежурствима је веома битан; чак пресудан; јер у тренутку кад му се пацијент обратио требало би да буде спреман да оцени да ли је то обична ноћна панична криза или озбиљан корак ка суициду. Уколико није ту блиска породица на коју може да се ослони и која је спремна да му у правом тренутку пружи помоћ и пробди ту критичну ноћ уз њега.Варијације на ову тему су различите али би требало добро да промислимо како се понашамо и на који начин гледамо особе које су душевно оболеле.

Друштвена заједница веома лако неког окарактерише као лудог; не схватајући уопште шта тај појам значи; нарочито у данашњим временима. За већину тај неко је луд – зато што је различит од већине. Међутим, постоје варијације на исту тему и онда се особа која је окарактерисана као луда у нашем наороду третира као „Згубидан“ – губитник ; без могућности да се помери из своје егзистенцијалне ситуације. Друштво даје себи за право да другим особама даје дијагнозу а да није бацило поглед на стање ствари у њему и да се у суштини много менталног ђубрета које нам свакодневно сервира стварност у суштини накупило у нама самима. Па да се онда упитамо:“ Kако све то преживљавају они који су веома сензибилни; који имају генетске или друге животне предиспозиције да западну у различите облике душевних обољења?“ – „ Kолики је број оних који су због својих психичких проблема спремни да се обрате психијатру или психологу јер се у нашем народу то сматра срамотом – те се често каже : не дај Боже да ми затреба потврда да сам нормалан!“  – „ Увреженост мишљења да ће ти психијатри приписивати којекакве фантазме и да ћеш на концу завршити у лудници без властите сагласности.“

Дакле, у данашњим кризним временима кад сви живимо у граничним условима егзистенције требало би да схватимо да је свет различит и да су људи сами по себи посебни и појединачни-јединствени у својој посебности. Да болест није срамна и да је лепа реч и покушај разумевања у суштини хуманост ако не и етичност…које нам налаже неки унивезални поредак опстанка друштвене заједнице. У том смислу наши суграђани, чланови фамилије или пријатељи погођени неким обликом душевног обољења нису особе за избегавање већ само неко ко очајнички тражи помоћ..и разумевање.

Аутор: Ања Вебер

 

Новине Новосадске

[Volim_Sina_Bozjeg]

Cemu hiljadu i jedna nocna tema o korisnicima psihijatrijskih usluga, kad je ocigledno to jedna jedinstvena tema.

 

Zivot pacijenata, zivot njihovih porodica, stigmatizacija, prihvatanje okoline bolesnih ljudi, njihov trud da postanu sto manje drugaciji, da mogu bez straha reci poslodavcu, ukoliko su radno sposobni, da piju lekove i da su na kontrolisanoj terapiji itako dalje i tako dalje.

 

Sifre bolesti, nova tehnika lecenja, "edukacija normalnih da prihvate nenormalne", sve to i jos mnogo toga, treba da zasluzi jednu jedinstvenu temu i da preko te teme pojacamo hrabrost tih vaistinu hrabrih ljudi, koji shvataju svoj problem ali nemaju od koga da cuju zivu rec utehe, koju bi ovakva jedna fascikla mogla da pomogne.

 

Tekstovi i zivi razgovori, mogu dovesti do toga, da ta tema ima zaista jedno jedinstveno mesto i potpuno nov i drugaciji pristup, od svih foruma koje poznajem.

 

Pouke treba da budu prepoznatljive, kao sto su i sada vec postale poznate sa temama naprimer pitajte o. Savu itd... pa mogu pokusati uklopiti i pomoc psihijatrijskim korisnicima, jer njima uteha ponajvise treba a sajt tome i najvise sluzi.

U nadi da ce jos neko prepoznati ovaj moj predlog, cekajuci ja cu se moliti.

 

Pretpostavljam, da ce se na Hriscanskom forumu, ponajbolje voditi briga o coveku, koji jeste korisnik usluga psihijatra.

 

Ovo bi podebljao i pustio vellikim slovima, da retko ko ima uvid, koliko je tesko psihoznom coveku ostvariti kontakt i otvoriti svoju dusu, koja nimalo nije odmorna. Ovde imam osecaj, da bi se odmarala.

[Дијана.]

Cemu hiljadu i jedna nocna tema o korisnicima psihijatrijskih usluga, kad je ocigledno to jedna jedinstvena tema.

 

Sifre bolesti, nova tehnika lecenja, "edukacija normalnih da prihvate nenormalne", sve to i jos mnogo toga, treba da zasluzi jednu jedinstvenu temu i da preko te teme pojacamo hrabrost tih vaistinu hrabrih ljudi, koji shvataju svoj problem ali nemaju od koga da cuju zivu rec utehe, koju bi ovakva jedna fascikla mogla da pomogne.

 

Tekstovi i zivi razgovori, mogu dovesti do toga, da ta tema ima zaista jedno jedinstveno mesto i potpuno nov i drugaciji pristup, od svih foruma koje poznajem.

 

Pouke...  mogu pokusati uklopiti i pomoc psihijatrijskim korisnicima, jer njima uteha ponajvise treba a sajt tome i najvise sluzi.

U nadi da ce jos neko prepoznati ovaj moj predlog, cekajuci ja cu se moliti.

 

Pretpostavljam, da ce se na Hriscanskom forumu, ponajbolje voditi briga o coveku, koji jeste korisnik usluga psihijatra.

 

Brate, molim te za malo strpljenja, jer forumi tako funkcionišu - izbaci se informacija ili se stvori razgovor, pa se posle sređuje, organizuje, spaja. Zbiraćemo o ovoj temi sve na jedno mjesto. Npr. ima sad više tema od stotinjak i više strana koje su upravo tako nastale, tj. spajanjem manjih srodnih. Najvažniji je kontakt među ljudima, a to svakako imamo.

A i tvoja tema je počela da raste

[Volim_Sina_Bozjeg]

Npr. ima sad više tema od stotinjak i više strana koje su upravo tako nastale, tj. spajanjem manjih srodnih. Najvažniji je kontakt među ljudima, a to svakako imamo.

Ok

U principu ponavljam se, samo zbog toga, da više ljudi pročita ideju a možda bi i sami mogli drugačije i bolje, da pomognu.

Suština jeste ustvari, da se čuje glas Crkve i Njenog Tela, iskustva,pomoć,saveti......sve na jednom mestu u dve tri teme, ne više od toga.

Nadam se da me razumeš, da ne spočitavam ili imam preveliko nestrpljenje. Ne! Već samo zato da se ne zagubi ideja u nekoj noćnoj varijanti, kao što ovde imamo otvaranje nove teme o stigmatizaciji a pri tom ima još 15 starih tema, koje upravo govore o stigmi psihijatrijski obolelih ljudi.

Dakle ideja je sve na jednom mestu i da pri tom povedemo (napišemo) iskustva posle svakog novog teksta, kao što je ovde željko postavio.

Mislim, da ćemo mi sami oboleli ili poznavaoci te opake bolesti imati svakodnevnu razmenu živih reči na jednom mestu. I tako bi imali jedno pravo malo blago.

Ne zameri mi.

[Дијана.]

Razumijem te, nego ne može se ljudima zabraniti da otvaraju teme, ali ih se može naknadno organizovati. Ne brini za to. Npr. ti piši na tvojoj temi, a ne ovde, onda ona 'ispliva' i zove na razgovor. Bilo bi čak bolje da tvoja tema ostane samo razgovor podrške a da druga tema budu sabrani ovakvi i slični tekstovi.