Protiv stigmatizacije neuropsihijatrijskih oboljenja

[Mironosica]

Normalni ljudi sa psihičkim problemima

Mentalna bolest je hronična i ciklična, smenjuju se dobre i loše faze, ali s njom može da se živi, kaže Dragan Jugović, predsednik Udruženja „Duša”

Dragan Jugović: Oboleli često ostaju bez radnog mesta kada poslodavac sazna njihovu dijagnozu

Da bi se neko duševno razboleo mora da ima veliku dušu, polu u šali, polu u zbilji kaže Dragan Jugović (49), predsednik Udruženja „Duša” koje okuplja korisnike psihijatrijskih usluga i članove njihovih porodica. On se od svoje sedamnaeste godine bori s nerazumevanjem, strahovima i predrasudama okoline. Iako ga je bolest omela da završi studije elektrotehnike, Dragan živi u srećnom braku i okružen je prijateljima koji ga nisu odbacili kada su saznali za njegovu dijagnozu. Otvoreno govori o problemima s kojima se suočavaju ovi ljudi a kroz koje je i sam prolazio.

– Mi smo normalni ljudi s psihičkim problemima. Za psihijatrijskog bolesnika je najvažnije da nauči kako da živi s bolešću, da ne uzima alkohol i psihoaktivne supstance i da ima redovan san, a ako se on poremeti to znači da nešto nije u redu. Psihijatrijska bolest je hronična i ciklična, smenjuju se dobre i loše faze, ali s njom može da se živi. Kao što dijabetičar živi sa svojom bolešću, tako i mi uzimamo lekove i možemo da budemo društveno korisni. Međutim, psihijatrijski bolesnici su medijima često predstavljeni kao agresori i ubice, iako duševna bolest nije „preduslov” da se počini krivično delo. Posle Hičkokovog filma „Psiho” ljudi su počeli da zaziru od osoba s mentalnim problemima, iako je broj pacijenata koji počine krivično delo manji od jednog promila – kaže Jugović.

Činjenica je, kako navodi naš sagovornik, da se zbog strahova i predrasuda okoline, ljudi s mentalnim problemima smeštaju u psihijatrijske azile koji se nalaze na periferijama gradova i na marginama interesovanja društva i često predstavljaju poslednju životnu adresu za psihijatrijske bolesnike.

Jugović kaže da se više od 30 godina leči i dodaje da je na svojoj koži i na svojoj duši iskusio puno značenje reči „stigma” i „autostigma”.

– Zbog odnosa koji društvo ima prema psihijatrijskim pacijentima i ja sam se stideo svoje bolesti. Iako je moja porodica bila uz mene od momenta postavljanja dijagnoze, mi smo 25 godina krili moju bolest od komšija i poznanika – sve dok jednog leta nije došla Hitna pomoć da me vodi u bolnicu. Prošlo je dosta vremena dok nisam otvorio dušu svojim prijateljima. Neki od njih su zauvek izbrisali moj broj telefona iz svog imenika, ali sa većinom sam ostalo u bliskim odnosima – priča Jugović.

Uz veliku logističku pomoć Međunarodne mreže pomoći, Dragan je osnovao udruženje „Duša” i s ponosom kaže da je osnivanje udruženja od strane pacijenata koji se sami bore za svoja prava svetski trend, jer „veći efekat ima kada osoba koja je smršala 30 kilograma reklamira neku dijetu, nego kada o njoj priča lekar”.

Na pitanje – kakve probleme imaju osobe s mentalnim tegobama, on kaže da ta dijagnoza je poput kamenčića bačenih u vodu pravi koncentrične krugove u svim sferama života – porodičnom, emotivnom, socijalnom i profesionalnom. Često se dešava da osobe izgube posao ako poslodavac sazna za njihovu dijagnozu, a još češće da neko ne može da dobije posao jer se na razgovoru za posao postavljaju pitanja tipa – da li ste služili vojsku i zašto ste oslobođeni te obaveze i da li imate neke hronične bolesti. Iako je po Zakonu o radu poslodavac dužan da na svakih 20 radnika zaposli jednu osobu sa invaliditetom, niko neće da zaposli psihijatrijskog invalida, objašnjava Jugović.

– Dijagnoza pravi gotovo nepremostive probleme u ličnim odnosima, jer niko ne želi da se zabavlja ili da stupi u brak sa osobom koja ima mentalnih tegoba. Zbog toga najveći broj psihijatrijskih bolesnika živi sam. Neki od njih rade nekoliko godina pa odu u invalidsku penziju, koja iznosi 12.000 dinara, neki dobijaju socijalnu pomoć u iznosu od 7.000 dinara, a neki su nasledili porodične penzije. Veliki broj njih živi sam, što ih čini lakim „žrtvama” rođaka koji ih proglašavaju za „poslovno nesposobne” pa im uzimaju imovinu a njih smeštaju u doživotne azile – kaže Dragan Jugović.

Katarina Đorđević

Izvor

[Mironosica]

za svaku bolest postoji lekar

problem nastaje kad psihički bolesnici ne idu kod lekara 

[Danijela]

Slažem se. Gomila bolesti može da se izleči ako se na samom početku krene sa terapijom.

[ego]

Psihijatrijska bolest je hronična i ciklična,...

 

Не мора бити.

[Mironosica]

Не мора бити.

Jel mozes da objasnis nasta si mislio ?

[ego]

 

https://www.pouke.org/forum/topic/7134-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8/page-2#entry207554

https://www.pouke.org/forum/topic/7134-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8/page-3#entry212628

https://www.pouke.org/forum/topic/7134-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8/page-3#entry212630

https://www.pouke.org/forum/topic/9639-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0/?p=339006

https://www.pouke.org/forum/topic/1939-strahovi/page-31#entry501187

https://www.pouke.org/forum/topic/1939-strahovi/page-27?hl=drlorijones#entry396264

[Danijela]

Cast o. Varnavi al nema potpune i istinite informacije o odredjenim bolestima.

Da je Gospod hteo da nema doktora ne bih ni bilo a pogotovo ih ne bilo medju redovima svetim.

[Mironosica]

@@ego,

 

divno

a jel pomaže kod svih stanja ?

ja se ne razumem baš , ali mi se čini da ovo može da pomogne u lakšim oblicima duševne bolesti

a šta ćemo sa ljudima koji nemaju "svest " da su bolesni ,i koji se ne obraćaju nikome za pomoć ? 

[DankaM]

Nema ničeg spornog u ovome; lično poznajem Dragana, i znam da je vernik. I on i gospođa. Ali to ih ne sprečava da idu kod lekara i piju lekove koji su im potrebni za kontrolu bolesti, poremećaja, šta god.

 

Sećam se da je na jednoj međunarodnoj konferenciji pre nekoliko godina, o zaštiti mentalnog zdravlja, gde je bio među ključnim govornicima, rekao da zahvaljuje Bogu što je bolestan, pošto misli da bez bolesti ne bi upoznao Boga... 

[Danijela]

moja prijateljica je bolovala od težeg oblika depresije, 2x pokušala samoubstvo u mračnim epizodama... njen duhovnik i lekar su se upoznali i počeli da sarađuju i rade sa njom. njihova borba za njeno ozdravljenje trajala je skoro deceniju i obuhvatala je radnu terapiju, lekove, post, molitvu, pričešće... uključili su u tu borbu članove porodice, prijatelje da bi joj napravili što prijatnije okuruženje.

 

danas je onda dobro. odlazi povremeno kod doktora na razgovor, lekove je prestala da pije, ima dobar život (koliko to može u ovoj državi)

[ego]

@Mironosica

 

Као што се да видети, помаже и код тешких облика, а сад за сваки појединачан случај би само Бог могао да ти одговори. Између исцељења и подношења муке, одржавајући је у колико толико подношљивим границама, не постоји знак једнакости, ма како прижељкивали чаробно решење. А прикривање симптома, зар је то решење, посебно на дуге стазе? Поједине гране модерне медицине се данас налазе отприлике у доба каменка и кременка и није мудро превише се у њих поуздати, што опет не смета да се дичи својом (не)ефикасношћу. Но ваљда је и то људски, јер ко је добар, ко је као Бог? Само што смо призвани на уски пут, а не опште-омиљену тактику, мозак на отаву и не бери бригу. 

 

“Што се тиче медицине она не може помоћи на духован начин и стога је она произвела легалне наркотике, тако да данас, поред илегалних, имамо и легалне наркотике. То јесу наркотици, иако се зову лекови и углавном су то антидепресиви и седативи. Човекова душа не може бити излечена хемијом, то морамо сви добро да знамо међутим, на жалост кад одемо код лекара данас, уколико имамо некакав проблем, у великој смо заблуди уколико мислимо да ће нам они помоћи разговором, јер се одмах ради о прописивању лекова. Сви ми тежимо стању разбуђености и спокоја, које је супротно досади и немиру, међутим стање врховне разбуђености и спокоја постиже се једино Духом Светим кроз такозвану православну психотерапију. Православна психотерапија уопште није неки посебан појам, који бива паралелан са Црквом, то је у суштини само православље, јер православље као такво, а људи често нису свесни и мисле да је то некаква традиција или морални кодекс, међутим, православље је, у суштини, врховна психотерапија. Христос је био врховни терапеут, Човек Који је дошао да лечи наше душе, Он лечи и наша тела, али увек у сврси да ми спознамо Његову силу и, свакако, да је много важније да се изнутра осећамо добро, него да нам је тело здраво“.

 

Монах Арсеније Јовановић

 

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85-%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%E2%80%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8-%D0%B8-%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%83-r1713

[Дејан]

De nadjoste oca Varnavu

[DYNABLASTER]

Ovde imaju neke osnove

 

@Deki

otac Varnava kolko god da nije u pravu tolko i jeste, i cenim kod njega to sto se vidi da naizgled glumi velicinu, a u stvari nije, nego je covek sa kojim moze drugarski/bratski da se razgovara, i ako ga mudriji pouci on ce razumeti. Ako nece uvek moze fajt :lol:

[ego]

 

.mislise.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Istinski lekari duše nisu samo sveštenici no zajednica Telo.

 

Svi imamo odgovornost podjednaku i prizvani  da podelimo sa svima. Lepo je od tebe Janko što pričaš o onome u šta verujemo.