Због шамара и прута (потенцијално) у затвор - Још једна идеолошка утопија од које ћемо имати штете

[Toma]

Причао ми пријатељ, отац једног клинца.
Решио да васпитава сина од 5-6 година на 'нови' начин.
И када је клинац лоптом направио штету комшији, не сећам се шта

је било, оштрим гласом му је рекао да се не играју ту,
већ да оду на игралиште и да шутирају до миле воље.
А када је следећег дана клинац поновио 'преступ',
отац га је узео за руку, одвео кући, поставио столицу
преко пута њега и почео да му објашњава 'шта се сме а шта јок'.
А клинац је прво ћутао, онда је почео да плаче,

тихо па све јаче и онда је, после 15-так минута кроз сузе рекао:
"Тата, а што ти мене лепо не истучеш по гузи као пре,

него ме оволико мучиш?"
 

[horatio]

..него када закон ступа на снагу да дејствујем док још имам времена.... Па, да ли су ови људи нормални.... дебилни др Спок и слободна дјеца Самерхила..... 

[RYLAH]

..него када закон ступа на снагу да дејствујем док још имам времена....

 

Неће за пар година сигурно, није још ни у форми преднацрта, а треба да прође и јавну расправу, скупштинске процедуре, период за упознавање и слично. Грађански законици се увек спремају много дуго, тако да имаш времена  

[Deja Vu]

Ja sam volela sve da rušim i uzimam i igram se sa svim što mi je na dohvat ruke

Onda je majka uradila jednostavnu stvar- rekla nosite se miljei i šugave vaze i sve što je bilo meni na dohvat ruke su bile- igračke. Nisam mogla da se povredim, nisam mogla ništa da razbijem. Takođe, bele zidove su krasile moje umetničke kreacije čiča gliša i maca i kuca. U toj kući je živelo dete, a ne sterilni robot. Ishod- mene kad su vodili u goste daju mi papir i olovku, bojice nisam ni tražila, i možemo sedeti do ujutru. Ne mdam. Kad su došli neki klinci kod nas, davno beše, haos napavili, rasturili kuću, poubijali ribice u akvarijumu. njihova majka se čudom čudi. Kaže- pa oni su tako mirni kod kuće, otac im je strog, ne ponašaju se tako. Da, draga mama- deca su ti neiživljena.

 

Па ето ти си као и мој мали брат. Тако кад он дође код нас, мораш да склањаш све са стола, миље, даљински, телефоне, чаше, флаше све што му је на дохват руке. А моја мајка то баш и не воли, мораш све да склониш да он не би ништа пипнуо, кафа не може да се попије од њега, хоће да је проспе. 

Све је то овако симпатично, али шта знам, мене је мајка научила да у туђој кући будем миран и увек сам био, мада је то више било због тога што сам био стидљив. Једино због чега сам немиран био је то бежање из куће на улицу да се играм са децом, социјално биће шта да се ради, више сам тад био дружељубив него сад. 

 

Ајде могу да разумем да нису сва деца иста, да једни раде ово други оно, али могу се наћи нека решења. Не може се све заснивати на: ''А немој сине ово, а немој оно љуби те мајка''

Не бих сад да превише критикујем јер сам и саам био немиран, али мора постојати одређена мера силе и строгоће и не може се све детету допустити. Он воли нпр. да удари неког и онда се смеје, а има баш јаку руку и снажан стисак. Знам кад се тек родио па дошао кући и ја му приђем дам му свој прст у шакицу, а он узео стегао не пушта. Тако сутра може неког пребити на школи чим воли да растура и удара. Зато га треба фино научити шта да ради, не знам ја бих га учио да уместо што растура да склапа да буде креативан, играо бих се са њим, био му другар.  Али ајд видећу каква ће моја деца бити. 

[CecaV]

kako biste postupili kada bi čuli da komšija  koji obično  "samo malo" tuče svoje klince  jednog dana oleši od batina svoju decu ?

ovo pitanje nije jednostavno.   gde prestaje "PRAVO" roditelja da bije decu?   gde počinje pravo deteta da ne bude tučeno ?  

------------

ja lično ponekad udarim svoju decu.  brzo se pokajem,  ali me to pokajanje ne spreči da "grešku" ponovim. 

[horatio]

Шалим се, наравно...физичко кажњавање је посљедња мјера и израз немоћи...но,за сваки случај идем да пробудим дјецу и да их добро намлатим

[Александар Милојков]

ovo pitanje nije jednostavno.   gde prestaje "PRAVO" roditelja da bije decu?   gde počinje pravo deteta da ne bude tučeno ?  

 

Из права да васпитава своју децу. Да разјаснимо, ту под батинама не подразумевам премлаћивање које наноси повреде детету. Подразумевам безопасно физичко кажњавање (што би рекли, мало по гузи). Са друге стране, дете има право да буде васпитавано. И ја не видим што би се држава у све то мешала? Хајде мало да причамо о смислу казне, а не да све посматрамо као насиље. Лако је причати теорију, хајде да се бавимо животом. Ово што слушамо као предлог закона је теорија која тешко да пије воду. Заправо, немогуће је децу свести у један калуп, па усвојити један модел васпитања који ће бити применљив на свако дете. Свако дете је личност и као такав непоновљива прича за себе. Тако, са некима можеш само причом да постигнеш васпитне ефекте, код других не. Ја имам двоје деце (две ћерке), па су и њих две потпуно различите. Затим, наравно да су физичке казне нешто што треба да буде последњи адут у васпитању. Нико нормалан не креће да проблем решава прво батинама. Ипак, благе батине не треба потпуно искључити (забранити родитељима, како се каже у оном предлогу). Оне су ту као неки крајњи метод, кад се не може "лепим".

Знате, и Светитељи кажу да су закон и кажњавање нешто лоше, чак да их је имислио сам ђаво (Свети Григорије Богослов). Ипак, Оци су итекако причали о неопходности закона и његових казнених принципа, свесни циља који су имали. А циљ закона није у самом закону, већ је циљ закона љубав (Свети Августин). Тако је и циљ благих родитељских пацки љубав и добро детета, не никако бол и патња. Смисао пацка је егзистенцијална спознаја да постоји одговорност, да се за дела сносе последице. 

[cloudking]

Шта даље треба говорити. Упоредити раније генерације (које су имале васпитање и са прутом) и упоредите ове данашње (које се васпитавају "финим", "савеременим" методама).

 

Evo upravo poredim... ranije generacije tj danasnji odrasli ljudi u Srbiji su teski promasaji, zato nam je  i drzava takva kakva jeste. Sve sami zavisnici od drzave, vaspitavani batinama slepo navodjeni u drustveno zacrtane pravce ko u torove i evo, nema sta da se prica samo pogledas malo oko sebe i vidis rezultate tog vjanog fizickog vaspitanja. KO sta radi mi il ratujemo i gubimo il nemamo pare za lebac... Nesposobni da se snadjemo u zivotu bas iz ralzoga sto smo vasppitavani na poslusnost i veru u drzavu koja zna najbolje... drzava ce duradi nesto... evo i sad... ovoj temi se pristupa sa tim stavom "drzava duradi nesto zdecu"

 

Ja glasam za promenu pristupa jer ovaj dosadasnji sasvim ocigledno ne valja. 

 

A to o egoizmu dece, to je normalna stvar , to je bilo i mi kad smo bili mali samo smo zaboravili odnosno nismo umeli sami da ukapiramo...

[Volim_Sina_Bozjeg]

А баш се питам како ће кажњавати "кривце" (родитеље) а да не казне и "оштећеног" (дете)? Ваљда неће за благи прутић по гузи одузимати децу? Шта ћемо ако деца и након батина ипак воле своје родитеље и не желе да иду д њих? Претпостављам да ће казне бити новчане. Казниће држава новчано оца батинаша, али, авај, казниће и дете. Јер, отац батинаш ће од своје зараде, којом храни своје дете, морати да плати казну држави због кршења њених принципа и стандарда. То значи мање новца у кућном буџету. А то даље значи лошији стандард за дете. Дакле, кад се све одузме и сабере, на губитку је читава породица. Једина која профитира из свега овога је  - држава. Више новца у њеној каси.

Дакле, драга децо, не верујте држави. Она вас никако не може волети више од ваших родитеља. Ако ко и треба некада да вас мало, вашег добра ради, истуче, боље да то буду родитељи него држава. Немојте да вас лаже држава да је њој жао што вас родитељи понекад истуку. И држава туче. Њене батине су много теже од родитељских. Држава има професионалне батинаше - војску и полицију. Има и установе које су специјализоване за кажњавање људи, установе које одузимају слободу људима а неретко и њихово достојанство. Зато, децо, не верујте држави и њеној бризи за вас. Држава у вама види своје поданике, а родитељи синове и кћери. Држава захтева да јој служите, а родитељи вас воле и живе за вас. Држава се неће много секирати за вас и ваш живот а родитељи су спремни да живот свој положе за вас и ваш живот. Зато, прута родитељског сећаћете са са радошћу. Не дао вам Бог да се сећате пендрека државног. Драга децо, не дајте држави да вас завади са вашим родитељима.

 

Мене је баш дубоко дотакла ова тема,будући да сма отац два сина од којих старији нема ни 4 године,не плашим се толико за казне које држава спрема,него се плашим да држава улази у приватни дом,оазу приватности једне породице,на најперфиднији начин и то преко такве светиње као што су деца. Већ видим,разне радионице,психологе,комплетан државни апарат у служби разарања приватности дома сваке породице.

 

 Мислите ли да неће смети свака шуша на улици да пита моје дете из чиста мира или из чисте злобе,да ли те дете батинају кући ако нешто погрешиш?

 

Нема више светости,приватности и блажене интимности породичног дома, држава је постала водећа светиња а људи на власти нови "Адам" од новог Адама Христа Исуса већи.

 

Врло ме ово узнемирава,јер знам да такав дух и свест нема граница. (искористио сам твој пост јер спомињеш државу у том смислу па сам и ја хтео да поделим своје мисли.)

[Zero]

Mene je recimo majka istukla kad sam kao mali bacio giros u potok Bili smo u Budvi, imao sam 3-4 godine... Više pamtim kroz priču, nego što se sećam, ali se sećam drugih slučaja. Većina mi nije ostala konkretno zašto, ali kad se setim onih koji jesu, stvarno shvatam da mi je trebalo doturiti do znanja na neki meni poznat način da nije dobro terati po svome. Nego da vidiš sad kako sa strahopoštovanjem jedem giros i bilo koju drugu klopu koja mi se servira. Šalim se malo...

Moje neko mišljenje jeste da nikako ne treba činiti to iz afekta, gneva, već svrsishodno i baš kad nema druge...

[Deja Vu]

Знате, и Светитељи кажу да су закон и кажњавање нешто лоше, чак да их је имислио сам ђаво (Свети Григорије Богослов). 

 

Е баш ми је драго да су ово Светитељи рекли, таман се уклапа у моје ставове о хришћанству и држави коју видим као нешто нехришћанско. Само што се слажем са другим Оцима да је закон потребан. Ја бих рекао да је потребан управо оној размаженој деци да их преваспитава као и да брани остале који су мало зрелији од тих размажених. 

 

Иначе, да се надовежем на онај ваш претходни пост: Ако не васпитате ви децу, васпитаће их држава. Ако пак то не уради држава, постоји улица, а многи су били тако васпитани 90их.

[horatio]

Mene je recimo majka istukla kad sam kao mali bacio giros u potok Bili smo u Budvi, imao sam 3-4 godine... Više pamtim kroz priču, nego što se sećam, ali se sećam drugih slučaja. Većina mi nije ostala konkretno zašto, ali kad se setim onih koji jesu, stvarno shvatam da mi je trebalo doturiti do znanja na neki meni poznat način da nije dobro terati po svome. Nego da vidiš sad kako sa strahopoštovanjem jedem giros i bilo koju drugu klopu koja mi se servira. Šalim se malo...

Moje neko mišljenje jeste da nikako ne treba činiti to iz afekta, gneva, već svrsishodno i baš kad nema druge...

 

Па, наравно када загађујеш природу ... знала је мајка да ће се појавити за 10, 20 година комунални полицајци и еколошка инспекција, те да вам могу наплатити дебелу казну...сем, тога тај поток тече до мора а опште је познато да брза храна није здрава, те да морске рибе ненавикнуте на тај начин исхране могу претпјети тешку трауму, чак добити и повишен холестерол...да си само ацио, било би све у реду

[feeble]

Moje neko mišljenje jeste da nikako ne treba činiti to iz afekta, gneva, već svrsishodno i baš kad nema druge...

 

Ovo je najbitnije. Gledao sam neke majke kad u naletu gneva ili besa pocnu da tuku decu. Ja se uplasim od izraza lica, a mogu misliti kako je deci u toj situaciji.  

[Александар Милојков]

Већ видим,разне радионице,психологе,комплетан државни апарат у служби разарања приватности дома сваке породице.

 

Тако је брате, припреми се за интересантне семинаре.  

[Богдан_]

Нисам прочитао све коментаре (а одрадићу то), али бих изрекао/написао једну своју искуствену причу...

Мени 5 година и био сам "велики" да ме стара води за руку, и једноставно, научио сам да идем поред ње. И, шта се дешава... Вече, улица Маријане Грегоран - Карабурма, низбрдо. Видим ауто који наилази великом брзином а са друге стране слушам мајку како ми нешто прича, али у тренутку се нешто догађа у мојој глави, истрчавам пред ауто (хтео сам да претрчим на другу страну), човек ме једва избегава и додаје још већи гас, да оде што пре вероватно од страха. Сећам се вриска кевиног, и кад смо сви схватили да сам ок, прелазимо на другу страну. Ја се испрва смејем, као ТОООО, ПОДВИГ, бржи сам од аута. А кева, она ми од немоћи и страха завали такву шамарчину да је и данас памтим. Подигао сам главу и мислио сам то је то. Кад опет, са друге стране - трас, шљус. Никад ми више није пало напамет да се тако глупирам. И скапирао сам опасност и шта је могло да се деси.

Длановача, уразумила ме је.

И то је све што сам видео од батина за цео живот.

Зато се овага тако добро сећам. Ма као да је сада било.

 

Сигурно да бих урадио исто да је моје дете у питању. А нисам убеђен да и ви не бисте...