Предавања епископа Атанасија Јевтића

[Искушеник]

Nemoj mene da moliš, nego Boga!

To će ti više pomoći.

Prekinite više da iznosite neistine, i da se lepite na rekla-kazala teme, a da pri tome mislite da nešto znate.

Muka mi je više od takvih „istinoljubivih“ tipova, koji hoće da pomire svoje sklonosti sa istinama.

Ako ste za trač-čaršijske pričice, u kafanu pa tamo trujte.

Nadam se da sam dovoljno spustio loptu, taman za volej!

crvenilo

Ја Тебе,ево опет понизмо молим,да ми кажеш које сам (конкретно ја) изнео неистине овде.

Дакле,лепо објасни,пре него што нешто напишеш и некога безразложно осудиш.

Као што каже св. Патријарх Павле ; "Нека на речи буду благе,а докази јаки". Таква нам је комуникација потребна,није то толико тешко.

Сад,изволи,цитирај или напиши,шта сам ја то написао неистинио или "рекла-казала" ?

[Ivan Vladimir]

Ti brate samo treba da ono što pišeš, to u dela sprovedeš!

Sve te citate koje iznosiš, sve to dobro da primeniš na sebe.

I taj potpis koji si stavio, na tebe se odnosi.

Znači kreni da razmišljaš.

A preporučujem ti, kao i tvojim istomišljenicima da pažnju usresredite na pozitivne stvari...a ne na sablazni!

Tema ja započeta pljuvanjem sadašnjeg vladike, a vidim kako ste krenuli, otići ćete do postanja!

[Guest свештеник Иван]

Ti brate samo treba da ono što pišeš, to u dela sprovedeš!

Sve te citate koje iznosiš, sve to dobro da primeniš na sebe.

I taj potpis koji si stavio, na tebe se odnosi.

Znači kreni da razmišljaš.

A preporučujem ti, kao i tvojim istomišljenicima da pažnju usresredite na pozitivne stvari...a ne na sablazni!

Tema ja započeta pljuvanjem sadašnjeg vladike, a vidim kako ste krenuli, otići ćete do postanja!

Тема је започета са темом која је објављена ја једном расколничком сајту, управо да би се они који у свему овоме не могу да се снађу, видели докле иде расколничка свест.

Слажем се да треба размишљати о позитивнијим стварима.

[Млађо]

        Да, управу сте оче Иване. Сасвим ти је на месту примедба Иване Владимире. Ја сам истакао два примера, а сви су се листом ухватили за овај "негативан" (за који сам нагласио да је из друге руке; дакле, не смем да потврдим да је баш тако било), а нико се није осврнуо на први пример са чашама и водом који је без дилеме веродостојан (чуо сам га од оца Германа из Јежевице код Чачка, јер је Гера једно време нон стоп био уз владику Атанасија и помагао му - ако не верујете мени питајте њега). Питам се да ли би тако поступили владика тузлански, милешевски, банатски,... Питам се али не одговарам јер сам свестан да је последња реч Божја.

[Млађо]

          Горе сам ставио негативан под наводнике, јер нешто што је за наше варљиве и тварне очи негативно, то из перспективе Божје логике може да буде и позитивно. Исто и за месо... Немојмо се тако олако саблажњавати на свашта. Гледао сам како владика банатски уз пиво једе јагњетину, па ништа... Ретко који архијереј наш не једе месо...

[Млађо]

            А више пута сам са владиком милешевским имао прилике да једем Карађорђеву шницлу....

[Искушеник]

Ti brate samo treba da ono što pišeš, to u dela sprovedeš!

Sve te citate koje iznosiš, sve to dobro da primeniš na sebe.

I taj potpis koji si stavio, na tebe se odnosi.

Znači kreni da razmišljaš.

A preporučujem ti, kao i tvojim istomišljenicima da pažnju usresredite na pozitivne stvari...a ne na sablazni!

Tema ja započeta pljuvanjem sadašnjeg vladike, a vidim kako ste krenuli, otići ćete do postanja!

Ништа ја Тебе заправо не разумем шта хоћеш рећи,ама ништа.

Реци ми молим те,где сам ја овде пљувао владику (било ког),где сам износио биле какве неистине или рекла "казала".

Зато опет те молим да ми укажеш на то већ једном,јер ако то не урадиш,онда је то знак да овде пишеш из зле намере.

Тако да,ја Теби препоручујем да пажљиво читаш шта људи пишу,само толико.

Свако добро!

[Ivan Vladimir]

Hristos medju nama!

Neka si ti živ i zdrav takav kakav si....

Čini mi se da si maloletan, pa da te treba malo pustiti da ukopčaš.

A ovaj Djomla, bi trebao da se identifikuje.

Da vidim ko je on u stvari, kad tako lepo iznosi sve pojedinosti iz života vladika, igumana i života monaha u manastirima, koji mu pružaju gostoprimstvo i avaj, čak stipendiraju 0102_laugh

[trapa]

Јутрос сам се мало преслишавао читајући свог омиљеног старца Пајсија и нађох један пример који би поменуо. Старац је причао о једном свештенику који је имао многе благодатне дарове, чуда је чинио и исцељивао болесне. Он је имао праксу да поједе нешто пре литургије па тек онда да служи и да се причести али после цео дан није ништа јео. И сазнао патријарх да он једе пред причешће па га позвао на рапорт. И у чекаоници је било тамно и загушљиво и само је један зрак пробијао кроз неку пукотину, и овоме свештенику се учини да је то конопац и скиде један део одежде и окачи о зрак сунца. Присутни су се запрепастили и рекли о овоме чуду патријарху. Патријарх је исправио свештеника и рекао му да више не једе пре литургије. И свештеник је послушао.

Сад какве ово везе има са темом па лепо имамо пример послушности и старца Пајсија је задивило смирење тог свештеника који иако чудотворац послушао је патријарха без роптања, даље имамо пример да форма није толико битна већ суштина јер је овај свештеник јео пре причешћа што није црквена пракса чак се тако нешто забрањује, али Бог га опет обдарио благодатним даровима, и видимо мудрог и смиреног патријарха који иако обавештен о чуду свештеника обавља своју дужност, исправља га и учи црквеној пракси, и имамо пример да је један чудотворац поступао по нецрквеној пракси тј. на неки начин чинио грешку и то нам говори да ни чудотворци нису свезнајући и увек управу.

Узгред да поменем свештеник је јео пре причешћа јер је сматрао да ће на тај начин Христос бити горе а храна доле у његовом стомаку.

Ето колико можемо да научимо из једног малог примера, мени овај пример даје одговоре на све дилеме са којима смо се сусрели на овој теми.

[Tanja]

Јутрос сам се мало преслишавао читајући свог омиљеног старца Пајсија и нађох један пример који би поменуо. Старац је причао о једном свештенику који је имао многе благодатне дарове, чуда је чинио и исцељивао болесне. Он је имао праксу да поједе нешто пре литургије па тек онда да служи и да се причести али после цео дан није ништа јео. И сазнао патријарх да он једе пред причешће па га позвао на рапорт. И у чекаоници је било тамно и загушљиво и само је један зрак пробијао кроз неку пукотину, и овоме свештенику се учини да је то конопац и скиде један део одежде и окачи о зрак сунца. Присутни су се запрепастили и рекли о овоме чуду патријарху. Патријарх је исправио свештеника и рекао му да више не једе пре литургије. И свештеник је послушао.

Сад какве ово везе има са темом па лепо имамо пример послушности и старца Пајсија је задивило смирење тог свештеника који иако чудотворац послушао је патријарха без роптања, даље имамо пример да форма није толико битна већ суштина јер је овај свештеник јео пре причешћа што није црквена пракса чак се тако нешто забрањује, али Бог га опет обдарио благодатним даровима, и видимо мудрог и смиреног патријарха који иако обавештен о чуду свештеника обавља своју дужност, исправља га и учи црквеној пракси, и имамо пример да је један чудотворац поступао по нецрквеној пракси тј. на неки начин чинио грешку и то нам говори да ни чудотворци нису свезнајући и увек управу.

Узгред да поменем свештеник је јео пре причешћа јер је сматрао да ће на тај начин Христос бити горе а храна доле у његовом стомаку.

Ето колико можемо да научимо из једног малог примера, мени овај пример даје одговоре на све дилеме са којима смо се сусрели на овој теми.

Е СВАКА ТИ ЈЕ ЊЕГОШЕВА! ОБРАДОВА МЕ, СТВАРНО 0104_cheesy

[Искушеник]

Hristos medju nama!

Neka si ti živ i zdrav takav kakav si....

Čini mi se da si maloletan, pa da te treba malo pustiti da ukopčaš.

A ovaj Djomla, bi trebao da se identifikuje.

Da vidim ko je on u stvari, kad tako lepo iznosi sve pojedinosti iz života vladika, igumana i života monaha u manastirima, koji mu pružaju gostoprimstvo i avaj, čak stipendiraju https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/smiley.gif

Јесте и биће!

Нека си и ти жив и здрав такав какав си (то јест по мало некултуран,надмен и дрзак),јер нападаш без икаквог разлога и аргумената.

Ја сам Богу хвала сасвим укопчан,али не видим да си Ти одговорио на било шта овде написано,него си дошао да глумиш праведног судију,што Ти драги брате никако не ваља, и да нечитајући све и пажљиво шта други пишу,износиш неосноване оптужбе,а тек си дошао на овај Форум.

Зато,када оптужиш некога,требаш му скренути пажњу на то на шта  га оптужујеш,што Ти никако овде ниси урадио,јер ни сам ниси свестан због чега неког оптужујеш.

Тако да,ако већ желиш да на овој теми глумиш некога ко прави ред,онда те лепо поново молим да објасниш и изнесеш своје оптужбе (конкретно оно што сам ја написао,а и за брата Ђомлу,мада ја не видим да је он било шта лоше овде написао),а ако то не урадиш - онда те опет молим,немој да нападаш друге без икаквог разлога. Време је да више не "спамујемо" тему.

Узгред,нисам малолетан.

klapklap

Свако Ти добро од Господа.

[Никола Ђоловић]

Јутрос сам се мало преслишавао читајући свог омиљеног старца Пајсија и нађох један пример који би поменуо. Старац је причао о једном свештенику који је имао многе благодатне дарове, чуда је чинио и исцељивао болесне. Он је имао праксу да поједе нешто пре литургије па тек онда да служи и да се причести али после цео дан није ништа јео. И сазнао патријарх да он једе пред причешће па га позвао на рапорт. И у чекаоници је било тамно и загушљиво и само је један зрак пробијао кроз неку пукотину, и овоме свештенику се учини да је то конопац и скиде један део одежде и окачи о зрак сунца. Присутни су се запрепастили и рекли о овоме чуду патријарху. Патријарх је исправио свештеника и рекао му да више не једе пре литургије. И свештеник је послушао.

Сад какве ово везе има са темом па лепо имамо пример послушности и старца Пајсија је задивило смирење тог свештеника који иако чудотворац послушао је патријарха без роптања, даље имамо пример да форма није толико битна већ суштина јер је овај свештеник јео пре причешћа што није црквена пракса чак се тако нешто забрањује, али Бог га опет обдарио благодатним даровима, и видимо мудрог и смиреног патријарха који иако обавештен о чуду свештеника обавља своју дужност, исправља га и учи црквеној пракси, и имамо пример да је један чудотворац поступао по нецрквеној пракси тј. на неки начин чинио грешку и то нам говори да ни чудотворци нису свезнајући и увек управу.

Узгред да поменем свештеник је јео пре причешћа јер је сматрао да ће на тај начин Христос бити горе а храна доле у његовом стомаку.

Ето колико можемо да научимо из једног малог примера, мени овај пример даје одговоре на све дилеме са којима смо се сусрели на овој теми.

klapklap  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/aplauz.gif

[Никола Ђоловић]

"Тајна Вечера је почетак Цркве, још пре Христовог страдања. Опширно би било сада говорити о томе, како је Христос још пре Свог страдања дао Своје Тело и Крв на Тајној Вечери. Јер она се тек на Голготи, на Крсту, пролила за нас. Али, како вели један Светитељ (Григорије Ниски), пошто је могло изгледати да јеврејска завист и римска власт принудно воде Христа на распеће, те да је Он тако принудно доведен на страдања, зато је Христос на Тајној Вечери, пре Свог страдања, показао да Он добровољно даје Своју Крв за живот света. И зато је пре страдања добровољно жртвововао Себе на Тајној Вечери. То је чиста жртва божанске љубави. То је, наравно, опет један литургијски догађај, есхатолошки догађај. Иако још није страдао, Христос већ даје Своје Тело и Крв за причешће вернима за вечни живот и спасење."

"О Цркви и Литургији", стр. 25

[И.стојковић]

Јутрос сам се мало преслишавао читајући свог омиљеног старца Пајсија и нађох један пример који би поменуо. Старац је причао о једном свештенику који је имао многе благодатне дарове, чуда је чинио и исцељивао болесне. Он је имао праксу да поједе нешто пре литургије па тек онда да служи и да се причести али после цео дан није ништа јео. И сазнао патријарх да он једе пред причешће па га позвао на рапорт. И у чекаоници је било тамно и загушљиво и само је један зрак пробијао кроз неку пукотину, и овоме свештенику се учини да је то конопац и скиде један део одежде и окачи о зрак сунца. Присутни су се запрепастили и рекли о овоме чуду патријарху. Патријарх је исправио свештеника и рекао му да више не једе пре литургије. И свештеник је послушао.

Сад какве ово везе има са темом па лепо имамо пример послушности и старца Пајсија је задивило смирење тог свештеника који иако чудотворац послушао је патријарха без роптања, даље имамо пример да форма није толико битна већ суштина јер је овај свештеник јео пре причешћа што није црквена пракса чак се тако нешто забрањује, али Бог га опет обдарио благодатним даровима, и видимо мудрог и смиреног патријарха који иако обавештен о чуду свештеника обавља своју дужност, исправља га и учи црквеној пракси, и имамо пример да је један чудотворац поступао по нецрквеној пракси тј. на неки начин чинио грешку и то нам говори да ни чудотворци нису свезнајући и увек управу.

Узгред да поменем свештеник је јео пре причешћа јер је сматрао да ће на тај начин Христос бити горе а храна доле у његовом стомаку.

Ето колико можемо да научимо из једног малог примера, мени овај пример даје одговоре на све дилеме са којима смо се сусрели на овој теми.

B) klapklap klapklap

[Млађо]

Јутрос сам се мало преслишавао читајући свог омиљеног старца Пајсија и нађох један пример који би поменуо. Старац је причао о једном свештенику који је имао многе благодатне дарове, чуда је чинио и исцељивао болесне. Он је имао праксу да поједе нешто пре литургије па тек онда да служи и да се причести али после цео дан није ништа јео. И сазнао патријарх да он једе пред причешће па га позвао на рапорт. И у чекаоници је било тамно и загушљиво и само је један зрак пробијао кроз неку пукотину, и овоме свештенику се учини да је то конопац и скиде један део одежде и окачи о зрак сунца. Присутни су се запрепастили и рекли о овоме чуду патријарху. Патријарх је исправио свештеника и рекао му да више не једе пре литургије. И свештеник је послушао.

Сад какве ово везе има са темом па лепо имамо пример послушности и старца Пајсија је задивило смирење тог свештеника који иако чудотворац послушао је патријарха без роптања, даље имамо пример да форма није толико битна већ суштина јер је овај свештеник јео пре причешћа што није црквена пракса чак се тако нешто забрањује, али Бог га опет обдарио благодатним даровима, и видимо мудрог и смиреног патријарха који иако обавештен о чуду свештеника обавља своју дужност, исправља га и учи црквеној пракси, и имамо пример да је један чудотворац поступао по нецрквеној пракси тј. на неки начин чинио грешку и то нам говори да ни чудотворци нису свезнајући и увек управу.

Узгред да поменем свештеник је јео пре причешћа јер је сматрао да ће на тај начин Христос бити горе а храна доле у његовом стомаку.

Ето колико можемо да научимо из једног малог примера, мени овај пример даје одговоре на све дилеме са којима смо се сусрели на овој теми.

  B) klapklap klapklap