Slučajni susreti ne postoje...

[JESSY]

 

 

''Da li ti se ikada desilo da naletiš na nekog straog prijatelja ili poznanika, razgovaraš sa njim minit i nastaviš dalje, a onda ga ponovo sretneš istog dana ili iste nedelje?
I šta obično kažeš? - Zanimljivo je što smo se ponovo videli, - nasmeješ se i nastaviš dalje.''

[JESSY]

" Kada god ljudi stupe na naš put, donose nam neku poruku. Slučajni susreti ne postoje.
Ali, da li ćemo biti u stanju da primamo poruku, zavisi od toga kako ćemo odgovarati na ove susrete.
Ako razgovaramo sa nekim ko je stupio na naš put i ne vidimo poruku koja se odnosi na naš trenutni problem, to ne znači da poruka ne postoji.
To samo znači da smo je iz nekog razloga propustili.

Rukopis, medjutim, kaže da u takvoj situaciji moramo da se zaustavimo i da otkrijemo poruku koju ta osoba ima za nas i poruku koju mi imamo za nju.
Rukopis kaže da kada ljudi jednom budu shvatili takvu realnost, naši susreti će se usporiti i postati mnogo smisleniji. "


Dzejms Redfild

[Жедни]

 Tačno. Nekad se mučim da nešto dokučim i shvatim.. Tras, običan razgovor na ulic i prosvetljenje. 

Sveti oci kažu da poruke od Boga do nas stižu u običnim razogvorima samo ih treba shvatiti, raspoznati i razumeti.

[JESSY]

ја стварно верујем и мислим да се нико није случајно појавио у мом животу...трудим се да увек нађем поруку....јер знам да сигурно постоји...

 

дешавало ми се да сам неке особе на почетку нашег познанства избегавала, а после неколико година се се испоставило да су ми те особе биле веома драгоцене у животу....зато сада пажљиво ослушкујем и дубоко размишљам....

[Драшко]

Jeste, verujem, mada mi je tesko da sprovedem u delo to poverenje izgleda.

Pre dve ipo godine sam slucajno upoznao jednu bakicu kojoj sam pomogao da dodje do kuce, pa sam pokusao da je iskoristim da mi nesto pomogne, pa smo se zgotivili, pa smo pili kafu pa mi je rekla recenicu koja je bila presudna da okrenem svoje kormilo tamo gde ...........jos uvek nisam stigao i ........ videcemo ali bilo mi je jasno kao dan sta treba da radim.

I bilo je jos situacija.

[Arsenija]

ЈЕДНА МАЛА ПРИЧА

 

Девојка је чекала авион у чекаоници једног великог аеродрома. Пошто је требала дуго да чека, одлучила је да купи књигу и да прекрати време до поласка авиона.

Поред књиге, купила је и пакетић кекса. Села је у чекаоницу. Поред ње била је столица са кексом, а са друге стране седeо је господин, који је читао новине. Када је она узела кекс и господин је узео један кекс. Она се шокирала, али није ништа рекла.

Наставила је да чита књигу, а у себи је помислила: ма гледај ти ово, да само имам мало више храбрости, до сада бих га већ ударила. Сваки пут када је она узимала кекс и господин, који је седeо поред ње, не обазирући се, узимао је кекс.

Наставили су тако, док није остао само један кекс у пакетићу. Девојка је помислила, шта ли ће сада да уради? Човјек узе тај кекс и подели га на пола.

Девојка је била шокирана. Покупила је своје ствари, узела књигу и пошла у другу чекаоницу. Нашла је друго место где није било никога поред ње. Када се мало прибрала и када је прошао бес, отворила је торбу да врати књигу и у торби је видела пакетић кекса, који је био нетакнут.

Постидела се као лопов и тек тада је схватила да је кекс, исти као њен, био од господина, који је седео поред ње, али који је без шокирања, нервозе или препотенције поделио и свој последњи комад са њом, сасвим супротно од ње, која се чак осећала повређеном у сопственом поносу и осећањима.

Колико пута смо у нашем животу појели туђ кекс, а да тога нисмо били свесни и никада нећемо сазнати. Пре него што дође до брзоплетог закључка, пре него почнете да мислите лоше, погледајте са пажњом детаље. Врло често ситуација није онаква како нам изгледа на први поглед.

 

http://postujboga.blogspot.com/2013/10/blog-post_17.html

[Саша од Москве]

U poslednje vreme sve više vidim smisla u susretima sa ljudima... Na ovaj ili onaj način... Recimo baš prethodnih dana nisam nikako mogla da dođem do svoje prijateljice, doduše nisam je zvala zbog nečeg hitnog, ali mi ne beše pravo što nikako da se čujemo nego se sve mašimo... A juče mi je dan bio apsolutni triler i svašta me je snašlo, ali naravno završilo se i to (mada tako što sam pala u krevet mrtva umorna ). A ona kao da je znala - bila je prva osoba koju sam čula jutros (to je jedna od onih koje me najdublje poznaje i razume) i tih naših 15ak minuta razgovora mi je bilo toliko slatko i okrepljujuće i samo jedna njena reč je bila dovoljna da mi preokrene perspektivu i da mi prosto sine :0442_feel:

A generalno kad sam počela da upoznajem nove ljude (od pre nekoliko godina) sve češće njihove reči kao da probude neko nadahnuće u meni, kao impuls koji u mojoj glavi posloži sve one kockice koje lebde i nikako da nađu svoje mesto u mozaiku... Mada mislim da je to posledica moje spremnosti da tragam i kopam po sebi -

[Данче*]

Возим се градским бусем и на једној од станица улази бака са све могућим ходајућим апаратима и штаком и торба са намирнице, и ја сам пришла помогла јој да уђе у аутобус и бака је мени ово рекла:"дете моје данас не треба да идеш у цркви јер си ти већ једно добро дело учинила за данас" ...У том тренутку се окрећем према прозору а испред мојих очију храм Св.Саве.

И тако да ништа у животу није случајно и сваки је сусрет нама поука,па чак и непријатни сусрети и од њих нешто научимо.

[Zero]

Slažem se da ne postoje slučajnosti, sve ima svoje, i zaista je predivan osećaj kada izvučemo nešto korisno, posebno iz onih ružnih susreta... Nažalost, kod mene je više slučaj da se mesecima (pa čak i godinama) kasnije osvrnem unazad, premotam film, i shvatim zašto je bilo tako i tako. Inače, baš sam pre neki dan sreo druga i drugaricu iz srednje, ali nismo nešto razgovarali, bilo ono "zdravo-zdravo", razmenili par reči oko toga ko je šta uradio do sada i to je to... A bilo je i osoba kojima sam stvarno zlo učinio i sa kojima sam nepravedno postupao, a koje su me kasnije primile i sa kojima sam i dan-danas u lepom odnosu. Od takvih se treba učiti

 

A generalno kad sam počela da upoznajem nove ljude (od pre nekoliko godina) sve češće njihove reči kao da probude neko nadahnuće u meni, kao impuls koji u mojoj glavi posloži sve one kockice koje lebde i nikako da nađu svoje mesto u mozaiku... Mada mislim da je to posledica moje spremnosti da tragam i kopam po sebi - 

Ja sam u tom slučaju, krenuo drvenom lopatom na stenu (koja po mogućstvu sadrži rude nekih nepoznatih metala)
Al' ću da jurišam...

[Рада.]

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/193475/Bili-su-sudjeni-jedno-drugom

Razgledali su fotografije iz detinjstva i otkrili  da su se sreli kao deca.

 

Kad nekog poznajete normalno je da ga  brzo primetite čim ga vidite ali šta sa ovima koje srećete a ne primećujete ?

Da li vam se desilo da se upoznate sa nekim a zatim otkrijete da imate zajedničke prijatelje, išli ste na ista mesta ...niste se nikad ni poznavali ni družili...i onda postanete iznenada baš dobri prijatelji.Da li vam se to dešavalo ?

[Саша од Москве]

чак и непријатни сусрети и од њих нешто научимо.

jooo koliko umeju ljudi poneki put da ti svojim postojanjem pokažu tvoje slabosti i ono što uporno skrivaš od sebe... Nekad su mi poznanstva bila pravo mučenje - kao da sam pored njih bivala sve svesnija nekih mojih loših delova, onih crnjih... Ne znam svrhu baš svih ljudi u svom životu, možda neću ni saznati, ali oni sa kojima sam se povezala - oni me definitivno inspirišu, pa nek se i pokaže da su samo u prolazu - ono što su meni darivali (ne hoteći) to mi je dovoljno da mi budu u srcu

 

 

[Саша од Москве]

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/193475/Bili-su-sudjeni-jedno-drugom

Razgledali su fotografije iz detinjstva i otkrili  da su se sreli kao deca.

 

Kad nekog poznajete normalno je da ga  brzo primetite čim ga vidite ali šta sa ovima koje srećete a ne primećujete ?

Da li vam se desilo da se upoznate sa nekim a zatim otkrijete da imate zajedničke prijatelje, išli ste na ista mesta ...niste se nikad ni poznavali ni družili...i onda postanete iznenada baš dobri prijatelji.Da li vam se to dešavalo ?

uuhh, to mi se baš dešavalo, skoro sam upoznala tako nekog

[Саша од Москве]

Ja sam u tom slučaju, krenuo drvenom lopatom na stenu (koja po mogućstvu sadrži rude nekih nepoznatih metala)

Al' ću da jurišam...

haha   i ja jurišam, ali retko kad se sopstvena tvrđava na juriš osvaja

to bi meni bilo pre - misli - misli - misli - misli x 100000000000000000000000000

i onda odustanem...

 

a posle samo jedna reč - i pufff - kako se bre nisam toga setila ranije :0442_feel:

 

evo šta kaže Jerotić ,,За људе који су истински незадовољни собом – можемо ли уопште замислити људе од било које вредности који могу да буду задовољни собом – за људе који су у непрестаном трагању за скривеним изворима и узаним вратима, ништа се у животу не дешава случајно. Људи који искрено траже свој пут налазе праве људе, јер ни једна књига, ни једно предавање, ни један масовни скуп, не могу да замене лични сусрет човека са човеком. Индус који читавим својим бићем жели просветљење наћи ће правог гуруа међу бројним незаменљивим јогама његове простране земље; млади песник или научник умеће да открије оног песника или научника који је само за њега ту и који ће му моћи рећи ону дуго тражену реч која је довољна да му укаже пут до сопственог извора.''

[Зосима]

Ја сам се једном случајно срео са оном форумашицом Саша од Москве...

[Саша од Москве]

Ја сам се једном случајно срео са оном форумашицом Саша од Москве...

 

Jes' tako beše, ali nije slučajno - s obzirom gde smo se sreli