Свака моја љубав без Тебе је машта...

[JESSY]

Љубав је велика тајна. Она није само једна од емоција човековог
психолошког бића. Љубав је пре свега начин  постојања, тј. односа
према другима и свету који нас окружује. Истинска љубав је увек
окренута другоме и зато је увек подвиг – кретање навише. Христова
љубав, као дар Духа Светога, онтолошки сједињује сва бића и сву
творевину у једну целину.Остварење те и такве целовите љубави могуће
је само и једино кроз подвиг служења и жртве. Хришћанска љубав треба
пре свега да буде духовна, што значи да се не ограничава само на помоћ
у телесној невољи, већ да нас позива да се бринемо и за спасење душе
свога ближњег. Крајњи циљ је мера целовите љубави која се, љубећи
друге, уподобљава љубави Божјој.

 

http://beseda.rs/?p=9624

[Дијана.]

"Свака моја срећа без Тебе је ташта, свака моја љубав без Тебе је машта"

 

"Смири се и хиљаду ће се око тебе спасти."

 

Дух смиреноумља, целомудрија, трпљења и љубави даруј мени, слузи Твоме.

[Дијана.]

[Олимп]

Не може се речима описати...

[Иван Ивковић]

Монах Арсеније (Јовановић): "О љубави и љубавима"

 

 

У емисији Катедра доносмо тонске записе са двије Трибине за младе, које су у манастиру Острог одржане 5. и 13. августа 2014. године а на којима је монах Арсеније (Јовановић) сабрат манастира Острог говорио о Љубави и љубавима и о посту и још понечему.

• Преузмите аудио датотеку

[JESSY]

СТАРАЦ СИЛУАН  О ЉУБАВИ

 

 

Душа моја је жедна Бога живог. Она опет тражи да се до ситости наслађује Господом. О, непојмљива милости Божија! Господ је из праха начинио човека дунувши у њега дух живота и душа се човекова ородила са Богом.

Господ је толико заволео створење Своје да је дао Духа Светог људима, те је човек познао Творца свог и заволео Га.

Дух Свети је љубав. Он је сладост душе, ума и тела. Изгубивши или умањивши благодат, душа са сузама тражи Духа Светог и тугује за Богом, говорећи:

"Тугује душа моја за Господом и са сузама Га тражи.

Како да те не тражим Господе? Ти си Сам први потражио мене и дао ми да се наслађујем Духом Светим и зато тугујем за Тобом. Срце Те је моје заволело и молим Те: дај ми да до краја живота пребивам у љубави Твојој. Дај ми да ради љубави Твоје претрпим све невоље и болести".

* * * * *

Страх и трепет обузима моју душу када хоћу да пишем о љубави Божијој.

Бедна је моја душа и нема силе да опише љубав Господњу.

Душа се плаши, али истовремено би и хтела да напише неколико речи о љубави Христовој.

Мој дух нема снаге да пише о томе, али ме љубав подстиче.

О, како је човек немоћно биће!

Када је благодат са нама, дух гори и даноноћно се отима ка Господу, јер благодат подстиче душу да воли Бога. Она Га је заволела и неће да се одвоји од Њега, јер не може да се насити сладости Духа Светог.

Љубави Божијој нема краја.

Познајем човека кога је милостиви Господ посетио Својом благодаћу. Да га је тада упитао: "Хоћеш ли да ти дам још више благодати?", душа би, због слабости тела, одговорила:

"Господе, видиш да бих умро, кад би благодат била већа". Јер, човек је ограничен и не може поднети пуноту благодати.

Због тога су ученици на Тавору ничице попадали пред славом Господњом. И нико не може да разуме којим путем Господ даје Своју благодат души.

* * * * *

Ти си благ, Господе. Захваљујем милости Твојој, јер си излио на мене благодат Духа Светог и дао ми да окусим Твоју љубав према мени, иако сам толико грешан. Моја душа се отима Теби, Светлости неприступној.

Ко би Те могао познати да Ти, Милостиви, Сам нећеш да се покажеш души? Она Те је видела и познала као свог Творца, благог Бога, стога не престаје да Те ненасито жели. Ти си, Милостиви, љубављу привукао душу Себи, и она је познала Твоју љубав.

Господе, Ти видиш колико је грешна и немоћна душа човекова, али јој по милости Својој дајеш да Те воли. Душа се плаши да не изгуби смирење, које зли дуси хоће да одузму од ње, јер би је тада благодат Твоја напустила.

 

Храм Светог Јована Крститеља

[JESSY]

ЉУБАВ – Печат нашег постојања

 

 

  „Не будите никоме ништа дужни осим да љубите

 један другога; јер који љуби другога испунио је закон“
 /Римљанима 13, 7-8/  

  

        Сви ми, ових дана, били смо у прилици да чујемо како је млада Јелена Трикић из Дрвара, настањена у Приједору, изнурена тешком болешћу одустала од терапије, од сопственог изљечења, како би на свијет донијела један нови живот – плод брачне љубави. Јелена се одрекла сопственог живота за живот свога сина; одрекла се времена и свега што је у времену, да би својом љубављу породила нови живот. И, можда, не знајући засијала пред свима нама, подсјетивши нас све заједно како је све оно што имамо или немамо недостојно овоземаљске бриге, јасно нам поручивши, оно што су Свети Оци од искона знали, – „Само дјела љубави остају“.

         И, заиста, само је љубав вриједна жртве и све оно у шта уткамо љубав надвладаће вријеме и нас у времену. Није ли и Сам Господ страдао из љубави према роду људском, јер „Бог је љубав“ (1 Јн 4, 8) и „који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему“ (1 Јн 4, 16).  

 

 

  Љубави је много, само је премало оних који је творе, који је раздају да би је умножили. Због тога патимо и онда када то не бисмо требали, осјећамо се усамљенима на пучини живота чак и онда када смо окружени људима, мислећи само на себе, на своје жеље, осјећања и наде, не видећи колико би само један осмијех донио среће онима око нас. Зашто смо такви? Због чега тонемо у сопствени понор? Није ли лакше подијелити своје сузе са другима, своју радост са браћом, баш онако како је и речено у Светом Писму: „Носите бремена један другога и тако ћете испунити закон Христов“ (Гал. 6, 2).   

         Знајући да је живот само „сјенка и сан“, да прође а да тога нисмо ни свјесни, љубав остаје наш једини мотив и задатак. А ако је Бог Љубав, а јесте, до љубави не можемо доћи без саме љубави. Она је наш пут у Царство Божије, у Царство Љубави Христове. И када одемо са позорнице живота, памтиће нас, не по нашим успјесима и неуспјесима, већ по ономе што смо сами оставили у душама других људи.

 

 

 Због тога би љубав требала бити печат нашег постојања, наша љествица у Горњи Јерусалим.Али данас, у времену потрошачког друштва, гдје се све или продаје или купује, љубав је скрајнута на маргину нашег постојања. И не само да је постала периферна, већ је често пута и исмијана и омаловажена. Али, за хришћане којима је Христос и Почетак и Крај, љубав може и мора постати и остати оријентир постојања, светионик у тами овога свијета. Јер, због ње се и рађамо и умиремо, стичемо поштеним радом сопствених руку насушни хљеб, како би га подијели са свима којима је потребан. Тек тада можемо се сматрати ученицима Христовим, јер по ријечима Апостола Павла: „И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам“ (1. Кор. 13, 2).        

         Свети Авва Јустин Ћелијски, у „Новозавјетном учењу о љубави, каже: „Богочовјечанска љубав исцјељује човјека од најужаснијих недуга – од лицемјерства. Она прожима сву личност човјека, не допушта дволичност. Постане ли лицемјерна, престаје бити хришћанска. Зато Апостол Павле наређује: „Љубав да не буде лицемјерна“ (Рим. 12, 9). Све дужности хришћанина сабирају се у једну централну дужност – љубити Богочовјечанском љубављу. Испуњавајући ту дужност, човјек испуњава сав закон. Љубав је не само пуноћа закона, већ пуноћа личности хришћанске.“    

 

 

  И на крају, враћајући се на почетак, свако од нас може и треба да се запита колико љубави има у себи, колико је даје и колико још може да је да? Свако од нас у себи крије једну Јелену, једно велико срце које престаје да куца да би закуцало још једно веће. Не обновимо ли љубав у себи, мржња, меланхолија и завист загосподариће нашим животима, а потом ћемо се урушити неостварујући сопствену величину, за коју нас је предодредио Господ.    

         Ако у нашем животу, умјесто лажне свјетлости тржних центара, скупоцјених грађевина и неодољивих излога, буде сијала љубав Христова, онда за нас још увијек има наде. Љубав ће нас откупити, јер смо Љубављу откупљени, за љубав смо рођени, за њу ћемо и умријети, како би вјечно у Љубави пребивали.    

Милош Ернаут

http://iznadistokaizapada.blogspot.com/2012/11/blog-post_29.html

[JESSY]

Новозаветно учење о љубави може се најкраће дефинисати овако: Новозаветно учење о љубави исцрпљује се Личношћу Богочовека Христа. На првом месту Нови Завет је нова личност, ново дело, нова љубав. Појавом Богочовека Христа на свет јавила се нова љубав, сушаствено нова. Акт оваплоћења Христовог најкраће синтезира љубав Божју према свету. Не може се рећи да је Христос постао љубав. Он је од вечности био љубав, и остаје. Љубав није акцидент, није атрибут Божанства, већ суштина Божанства.

Да, Христа љубити значи бити, постојати. Христос је љубав. То је доказао Својим оваплоћењем, страдањем и васкрсењем. Говорећи о љубави, Он је само рашчлањавао Своју Личност. Љубав, коју је Христос открио и поклонио свету, има искључиво карактер Богочовечански. У љубави су најважније две ствари: Бог и човек. Прво Бог, па онда човек. Човек се неминовно формира према Богу. Прва заповест је: "Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом, а друга је као и ова: Љуби ближњега свог као себе самога" (Мт.22, 37-40; Мк.12, 30-31; Лк.10,27-28).

 

ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

[JESSY]

Онај кога Исус љубљаше, најбоље је знао тајну љубави и најбоље је изразио - то је Апостол Јован. Он се с правом може назвати Апостолом љубави. Он нам је казао тајну Троичног Божанства; тајна та садржи се у љубави. Љубав није само својство, већ је суштина Божанства: "Бог је љубав" (1Јн.4,8,16). Бог је љубав и постао је човек да би човек постао љубављу. Љубав нам казује Бога, упознаје нас с тајнама Божјим. Ко љуби Бога, тај познаје Бога, тај зна Бога. Богопознање је увек условљено Богољубљем. Но да би човек могао љубити ближњег, мора се нај пре родити од Бога: "Љубав јеод Бога, и сваки, који љуби, од Бога је рођен и зна Бога; а који не љуби, не позна Бога, јер је Бог љубав" (1Јк.4,78). "Ко љубави има Бога има. Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему пребива" (1Јн.4,16).
http://www.svetosavlje.org

 

Љубав је Божји дар свим људима. Она је ослобођена од свих закона, људских и природних и узвишенија од свих дужности.
Не знајући прописе закона нити имена дужности, љубав их испуњава и превазилази као што сунчев сјај превазилази рефлексирани сјај камења и звезда. Анализа убија љубав.
Зато је наука тако хладна. Зато се не говори о лепоти знања, но само о користи од знања.
Заљубљен човек не пита ни за род, ни за године, ни за богатство своје љубљене.
Љубав отпушта интелект као непотребног шпијуна – али зато сједињује три луча у једно: ум, срце и душу – и пали их у један пламен. Насупрот љубави је мржња.
Ко мрзи цео свет, тај не може волети ни себе. Ко мрзи цео свет, тај презире самог себе, и баца самом себи дневна уживања као што се баца комад псу. Ко мрзи цео свет, тај оглашава рат целом свету.
Зато,… волите се људи,… јер је то и Божја воља.

 

Старац Тадеј

[JESSY]

АМАНЕТ

Кад ја умрем децо, запалите свећу,
Ал' ја ни у смрти мртав бити нећу.

Не плашим се смрти, нити гробне таме,
Ја умрет не могу -Христос умре за ме.

Од вашега вида смрт ће ме сакрити,
Ал' смрт нема моћи мене умртвити.

Дуг се једном плаћа, Христос плати за ме,
Не плашим се смрти, нити гробне таме.

Бесмртни ме Христос бесмртним учини,
И Вечном Оцу крај Себе усини.

Ја умрет не могу и када би хтео,
Од смрти Ме Христос за навек отео.

Верујте у живот, то нек' ми је даћа,
Смрт и живот никад нису били браћа.

И љубите Христа - то је Нови Завет,
То Његов аманет, и од мене савет.

Вера коров коси, љубав руже сије,
Двојни кључ од Раја у њима се крије.

Христос ће ме Благи од греха разрешит'
Опростите и ви што вама сагреших.

Желим да будете сви од мене бољи,
Живећи у свему по Божијој вољи.

Кад ја умрем децо, запалите свећу,
Ал' ни у смрти мртав бити нећу!

 

                                              Св.Владика Николај Срспки Злаотусти

[JESSY]

    Песма Патријарху Павлу 

(Мелодија се пева као за Светог Харитона.)

 

 

О, народе српски нек је Богу хвала,

Јер доби пастира Патријарха Павла,

У времена смутна и у љутој муци,

Да те води Христу са крстом у руци.

 

Рефрен : 

Да будемо људи, Божји изабрани,

Свети оче Павле ти пред Христа стани!

( 2 пута)

 

Благодари Богу малени народе,

Јер ти Бог жедноме даде Свете воде,

Поуке из уста Светога човека,

Што животом својим Царство Божје чека.

 

Рефрен

 

Водио си мудро Српске Цркве барку,

Молио Господа и Његову Мајку,

Да очува српство, народ и државу,

Само Христу Спасу да приклони главу.

 

Рефрен

 

Други апостоле српскога народа,

Свакоме човеку открио си Бога,

Животом си својим сведочио веру,

Увек у подвигу у духу и телу.

 

Рефрен

 

Остао сироче без мајке и оца,

За утеху нађе код Небеског Творца,

Српске Цркве главо, Патријарше Свети,

Свима све си био, зато се посвети!

 

Рефрен

 

За твој народ српски и часне монахе,

Домаћине, ђаке, војску и сељаке,

Кад станеш пред Престо васељене Творцу,

Помоли се за нас Небескоме Оцу!

 

Рефрен

 

И сада на небу пред Престолом Творца, 

Заступај нас, моли Небеског Оца,

Да одржи Цркву, Свето Православље,

Да будемо деца Светитеља Саве!

 

Да будемо људи, Божји изабрани,

Свети оче Павле ти пред Христа стани!

Да будемо људи, Божји изабрани,

Свети Павле Српски ти пред Христа стани!

 

 

 

Нека би свако од нас био помилован молитвама Светог Патријарха Павла!

 Glogovac Monastery

[JESSY]

Љубав ме чини Богом, а Тебе, Боже, човеком. Где је један, ту нема љубави. Где је двоје уједињено, ту је само призрак љубави. Где је троје уједињено, ту је љубав. Теби је име Љубав зато што Ти је име Јединствено Тројство.

[JESSY]

1. Solomonova pesma nad pesmama.    
 
2. Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih!
    Jer je tvoja ljubav bolja od vina.


3. Mirisom su tvoja ulja prekrasna;
    ime ti je ulje razlito;
    zato te ljube devojke.

4. Vuci me, za tobom ćemo trčati,
    uvede me car u ložnicu svoju;   
    radovaćemo se  i veselićemo se tobom,  
    spominjaćemo ljubav tvoju više nego vino;  
    pravi ljube te.    

5. Crna sam, ali lepa, kćeri Jerusalimske,  
    kao šatori Kidarski, kao zavjesi Solomonovi.  

6. Ne gledajte me što sam crna,
    jer me je sunce opalilo;
    sinovi matere moje rasrdiše se na me
    postavivši me da čuvam vinograde,
    i ne čuvah svojega vinograda,
    koji ja imam.

7. Kaži mi ti, kojega ljubi duša moja,
    gde paseš, gde planduješ?
    Jer zašto bih lutala
    među stadima drugova tvojih?

8. Ako ne znaš, najlepša među ženama,
    pođi tragom za stadom,
    i pasi jariće svoje
    pokraj stanova pastirskih.

9. Ti si mi, draga moja,
    kao konji u kolima Faraonovim.

10. Obrazi su tvoji okićeni grivnama,
      i grlo tvoje nizovima.

11. Načinićemo ti zlatne grivne
      sa šarama srebrnim.

12. Dok je car za stolom,
      narod moj pušta svoj miris.

13. Dragi mi je moj kita smirne,
      koja među devojkama mojim počiva.

14. Dragi mi je moj grozd kiprov
       iz vinograda Engadskih.
15. Lepa si ti, draga moja, lepa si ti!
      Oči su ti kao u golubice.

16. Lep si ti, dragi moj, i ljubak!
      I postelja naša zeleni se.

17. Grede su nam u kućama kedrove,
      daske su nam jelove.

[JESSY]

1. Lepa si ti, draga moja, lepa si ti,
    oči su ti kao u golubice između vitica tvojih;
    kosa ti je kao stado koza
    koja se vide vide na gori Galadu.

2. Zubi su ti kao stado ovaca jednakih,
    kad izlaze iz kupala,
    koje se sve blizne,
    a nijedne nema jalove.

3. Usne su ti kao konac skerleta,
    a govor ti je ljubak;
    kao kriška šipka jagodice su tvoje
    između vitica tvojih.

4. Vrat ti je kao kula Davidova
    sazidana za oružje,
    gde vise hiljade štitova
    i svakojako oružje junačko.

5. Dve su ti dojke kao
    dva laneta blizanca,
    koji pasu među ljiljanima.

6. Dok dana zahladi i senke odu,
    ići ću ka gori smirnovoj
    i ka humu tamjanovu.

7. Sva si lepa draga moja
    i nema nedostatka na tebi.

8. Hodi sa mnom s Livana, nevesto,
    hodi sa mnom s Livana,
    da gledaš s vrha Amanskoga,
    s vrha Senirskoga i Ermonskoga,
    iz pećina lavovskih i s gora risovskih.

9. Otela si mi srce, sestro,
    moja nevesto,
    otela si mi srce jednim okom tvojim
    i jednim lančićem s grla tvojega.

10. Lepa li je ljubav tvoja,
      sestro moja nevesto,
      bolja je od vina ljubav tvoja,
      i miris ulja tvojih
      od svih mirisnih stvari.

11. Sa usana tvojih kaplje sat, nevesto,
      pod jezikom ti je med i mleko,
      i miris je haljina tvojih
      kao miris Livanski.

12. Ti si vrt zatvoren, sestro moja, nevesto,
      izvor zatvoren, studenac zapečaćen.

13. Bilje je tvoje voćnjak od šipaka
      s voćem divnim, od kipra i narda.

[aliluja]

Trebam te....

Trebam te Sunce moje

u ovim mesečevim noćima...

Trebam te i u danu punom oluja

kada oblaci pate za tvojim zrakom...

.... da prodješ kroz njih toplinom svoje vatre

..... na Zemlji da osvetliš put....

..... izgubljenoj mi ljubavi....