Опростити себи

[JESSY]

...веома често говоримо о томе како да праштамо другима....

 

а шта је са нама...?  да ли смо у стању да сами себи опростимо...

 

...да ли је то лакше или теже...?

 

[JESSY]

Opterećivanje sebe i stalno ponovno
( često puta i opsesivno ) razmišljanje o prošlim neuspesima ili „ greškama“ predstavlja svojevrsno
kažnjavanje sebe usled stalnog prisutnog osećanja krivice zašto nešto nismo uradili onako kako
smatramo ( ili drugi, najčešče roditelji ) smatraju da je terebalo.

 

Zato je najbolje
da što bolje upoznamo sebe i šta je to što mi, a ne drugi, očekujemo od sebe i svog živote. Življenje
je skopčano sa pokušajima i pogreškama, ponekad i uspesima. Kada sebe stalno optužujemo za
nešto to je odraz našeg narcisoidnog ega koje smatra da u svemu moramo biti bezgrešni i raditi
samo ispravno.

 

Mi možemo težiti da
uradimo najbolje što možemo, ali nas to ne oslobađa mogućnosti da nešto i ne ispadne kako smo
očekivali, jer život se ne da ukalupiti! Šta god da se desi Vi ste sebi najbolji prijatelj! Prihvatanje svog
života, a samim tim i nekih nepoželjnih stvari koje su nam se desile, je baza za psihičku stabilnost.
Stalnim razmišljanjem i preispitivanjem sebe kao i osećajem da smo mogli drugačije mi negiramo
realnost i faktički sebe onemogućavamo da živimo u sadašnjosti i u ovom trenutku. Ono što Vam se
desilo je Vaša prošlost koju ne možete naknadno popravljati. Ne živite u prošlosti! Integrišite je u
sebe i krenite dalje napred, sa pogrešnim potezima ili bez njih!

 

http://zena.blic.rs

[Srdasce]

U biti najteže. Barem je meni tako objašnjeno da to znači, da sam gordeljivo bićence. I verovatno, da je premudri otac, u pravu, kada mi to reče. Što kažu, oprostiće mi drugi, oprostiće mi dragi Bogili, a kako ću ja sama sebi?

 

Prosto, učim se iz dana u dan. Trebale su mi godine, gubitak zdravljenca, ovaj "pad" da s nečim ne umeh da se izborim, sagrešenje, i nešto što me "pojelo" da me uputi na ovaj drum, da naučim, kako i ja sebi da opraštam. I sebi. I drugima. Ponajviše sebi. Jer vidim da mi ide polako s drugima, ali sebi samoj, i dalje, onako...

 

Lakše mi je bilo da oprostim, drugima. I da pokusam.I da se uhvatim u kostac. I da vidim, da mozda mogu. Da i nije toliko tesko. Da je to sve u mom umu, ostvarljivo, i moguce. Ako hocu. Ako otvorim srce.  No, sebi, sebi, sebi....Joj. To je druga prica. I peta saga.  I u pravu je čovek. Verovatno kao maleno ubogo i sagrešljivo biće koje misleše da je puno kudikamo veliko pa se poviše i previše uzvisilo i uzneveselilo, je mislilo da je nepogrešivo, pa zaboga kako em da pogrešim, em da ne uspem da ispravim, i tako dalje i tako blize, pa kako meni to da se desi, pa sto meni, bla, bla.

 

Svaki novi dan je nada. I svaki dan je borba. Da jednog dana, možda uspeću.

[JESSY]

мислим да је себи најтеже опростити...бар гледано из мог угла....кад једном решим да другом опростим, то је завршено, али себе нон стоп анализирам и преиспитујем....што наравно није добро, јер све то прелази у осећај кривице....

и мислим да само они који не мисле о другом, који сматрају да нису грешни, лако то раде....

[Sanja Т.]

Једини Човек ког волим у себи, је Онај који је Себе несебично дао нама....Вкусите и видите....

 

Ради Њега, праштам себи.

 

...не заборављам, то је ипак моја научена лекција!

[Снежана]

@@JESSY,

 

И мени је једна од већих енигми, зашто себи ускраћујемо право, које другима дајемо...

[JESSY]

  On 4. 11. 2015. at 23:41, Сања Т. рече

Ради Њега, праштам себи.

:good2:

[JESSY]

  On 4. 11. 2015. at 23:53, Снежана рече

зашто себи ускраћујемо право, које другима дајемо...

pa. hajde da se potrudimo da to ispravimo....bice nam mnogo lakse.....

[JESSY]

Kako oprostiti sebi ?

 

Svi mi imamo neke probleme u životu ali ja imam jedan koji mislim da se svima nekada desio. Kako oprostiti samo sebi kada ne uspemo u nečem u životu nevažno dal je to naša greška ili ne? Nekako uvijek mogu da slušam druge da pomognem da dam savijet ali me jako muči kad sam ja u pitanju kako da oprostim sebi. I zašto jednostavno opterećujem sebe sa stvarima koje su prošle jel postoji neki način trik kako objasniti samom sebi da je to možda moralo tako?

 

Na vaše pitanje odgovara psiholog DZ Jedro - Medigroup:

 

Ne postoji nikakav trik kada je u pitanju bavljenje sobom i prevazilaženje sopstvenih nedoumica

i pogrešnih razmišljanja! Vaše pitanje se odnosi na to kako oprostiti sebi ako se nešto pogrešno
uradi ili u nečemu ne uspe u životu svojom ili tuđom krivicom. Opterećivanje sebe i stalno ponovno
( često puta i opsesivno ) razmišljanje o prošlim neuspesima ili „ greškama“ predstavlja svojevrsno
kažnjavanje sebe usled stalnog prisutnog osećanja krivice zašto nešto nismo uradili onako kako
smatramo ( ili drugi, najčešče roditelji ) smatraju da je terebalo. Introjekti koje smo vaspitanjem
ugradili u svoju ličnost najvažniji su uzročnik našeg kasnijeg nezadovoljstva sobom jer na neki način
očekujemo od sebe neke stvari koje nisu uvek u skladu sa našom pravom prirodom. Zato je najbolje
da što bolje upoznamo sebe i šta je to što mi, a ne drugi, očekujemo od sebe i svog živote. Življenje
je skopčano sa pokušajima i pogreškama, ponekad i uspesima. Kada sebe stalno optužujemo za
nešto to je odraz našeg narcisoidnog ega koje smatra da u svemu moramo biti bezgrešni i raditi
samo ispravno. Ali ko je to ko određuje šta je to bezgrešno, a šta je ispravno?! Mi možemo težiti da
uradimo najbolje što možemo, ali nas to ne oslobađa mogućnosti da nešto i ne ispadne kako smo
očekivali, jer život se ne da ukalupiti! Šta god da se desi Vi ste sebi najbolji prijatelj! Prihvatanje svog
života, a samim tim i nekih nepoželjnih stvari koje su nam se desile, je baza za psihičku stabilnost.
Stalnim razmišljanjem i preispitivanjem sebe kao i osećajem da smo mogli drugačije mi negiramo
realnost i faktički sebe onemogućavamo da živimo u sadašnjosti i u ovom trenutku. Ono što Vam se
desilo je Vaša prošlost koju ne možete naknadno popravljati. Ne živite u prošlosti! Integrišite je u
sebe i krenite dalje napred, sa pogrešnim potezima ili bez njih!

[Дијана.]

Mnogo me potresla knjiga Koliba i jedna rečenica: "Jedino ti u cijelom svemiru misliš da si ti kriv za to".

Neki ljudi imaju zdravu ljubav prema sebi kao i prema drugima, to su sretne prirode, obdarene tom sposobnošću da balansiraju između svojih i tuđih potreba, da budu donosioci radosti, da se daju ali iz pravih pobuda a ne iz nekih nesvjesnih manje vrijednih pobuda. Oni mogu biti hrišćani ili ne. Oni ne kinje ni sebe ni druge. Neki ljudi kinje druge a od sebe ne zahtijevaju puno; a neki su trpeljivi prema drugima a sami su pod terorom uvijek-budnog-zastrašujućeg super-ega. To može da poprimi razne forme mazohizma dok je Božija zapovijest da voliš bližnjeg kao samog sebe - znači i samog sebe, da voliš i nesretnog sebe onako kako te i Bog voli, i da oprostiš i sebi ono što ti Bog oprašta i za šta si se pokajao, izmirio s Bogom i ljudima. To samokinjenje može biti tako bolno i mučno da se može utvrditi i njegovo razarajuće duhovno porijeklo...

[Maja Pavlovic]

Ja sam napravila jednu veliku gresku, ne znam da li ce Bog da mi opristi ali ja sebi ne mogu... Tj.znam koliko je tezak greh... Psihicki me ubija to jer sam svesno uradila to.

[Дијана.]

Жао ми је... Онај црни нас двапут побиједи: кад нас наговори упркос брижним значајним гласовима са стране или гласу савјести - да учинимо нешто лоше, па онда кад себе после због тог прекомјерно кињимо... Наравно савјест гризе и то је добро, јер како бисмо се очистили, на шта би личило наше срце кад бисмо мирно чинили зло, и патња коју осјећамо треба да нас ослободи кривице на крају...

[Maja Pavlovic]

Taj crni me ubija u pojam, toliko da sam u trenutku zaboravila sve sto mi je sveto i prestala da verujem u bilo sta... Vazno je da se vera vraca, hvala Bogu.

[Дијана.]

Али то је логично, предуслов за гријех - гријех - бјежање од Бога, "Адаме, гдје си?"

Него једном се мора стати и окренути у правом правцу, према Сунцу.

Оно што је учињено, учињено је; можемо гледати само како да се искупимо за то. То олакшава бол и грижу. 

[Драгана Милошевић]

Линија између кајања и очаја је невидљива, стога се пази, Мајо!