Милост Божија, људска милост и милостиња

[Ненад Р.]

[Лапис Лазули]

Дивна тема,дивни прилози.

[JESSY]

Тема данашње емисије била је харитативна делатност свештеника и верника наше Свете Цркве. Како помоћи онима који су у болницама, колико је молитва делотворна, како живи параклис у здравственој установи, са каквим искушењима се можемо срести? Мудре поуке на ове теме данас нам је упутио протопрезвитер Небојша Тополић, парох храма св. Марка и духовник параклиса св. Јована Шангајског у Институту за ортопедско-хируршке болести на Бањици

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/14/05/30.05.2014_-_rec_pastira_-_o.nebojsa_topolic_64_kpbs.mp3

 

 

                                        

 

[Ненад Р.]

Ово је потврда да оно што сам и раније писао да већина људи има добро у себи .

[Kaludjerovic Sreten]

svi mi imamo dobra samo ako hocemo da pokazemo

[Petar Lozanic]

Пуно сам читао о давању милостиње и неке Еванђелске приче (о неразумним девојкама и о богаташу и Лазару), а и речи блаженог Августина да је не давати милостињу од свега што остане поврх наших потреба отимање туђег добра и одлучио сам да се изборим са својим тврдичлуком.
Неко време сам давао сваком ко би пружио руку, али после оне објаве о Циганкама које дрогирају и опијају бебе, почео сам много више да оклевам пре него што пружим паре ономе ко тражи. Мислио сам да треба увек давати старицама које седе у ћошковима града, али после оне вести о Милки Босанац, више ни за њих нисам сигуран да ли су преваранти или потребити. Почео сам скоро свугде да видим или професионалног просјака на радном месту или Цигане којима је то породични посао.

Бог нека ми опрости ако сам кога неправедно осудио у својим мислима и ако сам одрекао правом потребитом, али није ми право да ми се неко иза леђа смеје као наивчини само зато што сам имао вољу да помогнем, док неко ко скапава од глади неће добити потребну помоћ због овог првог. Још ми је горе од помисли да сам неком наркоману или алкохоличару помогао у самоубиству.

Неки пут помислим да су ове моје сумње заправо нашаптавање нечастивог и покушај да оправдам свој тврдичлук и зато више не знам шта ми је чинити.
Браћо у Христу, како ви просуђујете када треба да дате милостињу?

[RYLAH]

Колко можеш, кад можеш и коме мислиш да треба, не треба се превише тиме оптерећивати. Стоји да треба давати милостињу, али то не значи да мораш да будеш будала. Ако не даш првом, даћеш другом, опет ће неко други да да оном првом, и тако укруг. А и преваранти и професионални просјаци неће да умру од глади, све је то лепо уређено.

 

Само опуштено. И смањи троловање, овакве теме ти уопште нису лоше, терају на размишљање, можеш и конструктиван да будеш.

[Зосима]

У овим причама стално се потенцира коме дати,али то није суштина...

Фора је у томе какаве су твоје намере,јер као што је речено ,Бог гледа у човеково срце, јер имаш људе који дарују баш оним којима треба,али за своју славу и промоцију доброчинства...

Дакле ако чистог срца из самилости дајеш,није битно коме...

[Petar Lozanic]

Знам да Бог суди по намери, али осећам да ми је добра намера опогањена сумњом. Нема више те простодушности при давању као што сам имао раније. Нема ту чисте добре намере ако сам био готов да се бацим осудом.

[Margareta]

Rešiš problem tako što daš onome kome zaista treba Svi u komšiluku, okolini imamo nekoga kome je zaista potreban novac, garderoba, hrana... To je konkretna pomoć za koju si siguran da ide u prave ruke.

[zuti car]

Imas narodne kuhinje , cesto neko trazi pomoc za lecenjeili nesto drugo , pa onda pomognes gde zaista treba . Ja recimo uplacujem jednoj skoli za decu sa problemima u razvoju , tu ne moze da bude greske . Gleda Bog nameru ali nam nije zapovedio da zbog dobrih namera budemo budale , nego kad se pomaze onda da se pomaze bas tamo gde treba jer na zalost vrlo malo sredstava odlazi pterbitima zbog profi prosjaka i prevaranata

[JESSY]

Skoro svakoga dana srećemo beskućnike, ljude koje često prezrivo nazivaju ”skitnicama.” Srećemo ih na železničkim stanicama, u blizini metroa, na gradskim trgovima, u parkovima, i naravno, ispred crkava, kako traže novac. Svaki put kad ih ugledamo, sa oprezom postavljamo pitanja: “Da li bi trebalo da im dajemo milostinju ili ne? Koliko? Ima li smisla uopšte davati?”

 

Ljudi su uglavnom podeljeni u dve grupe. Prvoj grupi pripadaju oni koji bez razmišljanja i zapitkivanja daju prema svojim mogućnostima, ispunjavajući zapovest Gospodnju: “Koji ište od tebe, podaj mu i koji hoće od tebe da pozajmi, ne odreci mu.” (Mt.5:42) Drugoj grupi pripadaju oni koji ne daju novac; oni smatraju da ne treba da povlađuju ‘prosjačkoj mafiji', jer saučestvuju u njihovom grehu pijanstva, laži, itd. Ovi ljudi su spremni da ispune zapovest Hristovu, da pomognu ljudima, ali samo onima kojima je zaista neophodna pomoć. Oni navode reči svetih otaca, da je rasuđivanje za post, molitvu, milostinju najveća vrlina. (1) Zaista, niko nikome ne bi dao novac za kanap da se obesi, bez obzira koliko on bio u suzama  ili uporno molio. Taj kanap bi mogla biti i flaša pića, koja svakoga dana, sa još većom snagom, steže vrat prosjaka, ili kanap laži, preko kojih prelazimo davajući novac. Postoji stotine hiljada takvih kanapa.

 

Dakle, šta treba da činimo kako bismo ispunili zapovest Gospodnju i ugodili Gospodu na najbolji način? Odgovor je jednostavno - ljubav. Pokušajte da ništa ne činite bez ljubavi. Tada će sve doći na svoje mesto, pa će čak i samo pitanje izgledati besmisleno. Kao što veli Jevanđelje: “I ako razdam svo imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.” (1.Kor 13:3). Naravno, teško je voleti svakog beskućnika, ali je ustvari sasvim moguće pokazati saosećanje za svaku osobu, koju nam Gospod šalje na našem putu. Želeo bih da podelim sa vama malo praktičnih saveta, kako pomoći siromašnima u različitim situacijama.

 

Na primer, krenuli ste ka poslu i srećete pripitog prosjaka;  pita vas za novac. Šta treba da učinite? Ne budite lenji – pitajte ga zašto mu je potreban novac. Beskućnici često traže hranu. Ovo je najjednostavniji slučaj. Idite sa njim do najbliže prodavnice i kupite mu nešto što nije pojeo odavno. Kupite mu nešto ukusno, kao dobru kobasicu, piletinu, sir, jogurt – drugim rečima, nešto što oni sebi ne može da priušti, jer je suvše skupo da se jede u dovoljnim količinama. Čak i da je beskućnik u prvom momentu slagao o hrani, ipak će vam biti zahvalan. Pokušajte da pripišete ovu zahvalnost Gospodu; neka hvali Boga, a ne vas, lično. Na primer, recite mu da je to bio Gospod  koji vas je toga dana njemu poslao. To će biti i telesna i duhovna milostinja. Pokušajte da vidite njegovu patnju. Čak iako u poslednjem ”skitnici” ne možete da prepoznate sliku i podobije Božije,  možda zaprljanu, prekrivenu oblacima, ali ipak sliku Božiju, onda bi trebalo da porazgovarate sa svojim duhovnikom, i da se molite u vezi toga.

 

Pitajte beskućnika kako se zove, gde izlazi, koliko često, kada je njegov rođendan, da li je kršten. Budite iskreni i ljubazni prema njemu. Beskućnici su veoma osetljivi na neiskrenost. Nemojte mu sudititi. Mi ne znamo šta bi sa nama bilo da nas je Gospod lišio Njegove zaštite, i da nas nije čuvao od demona pijanstva i drugih poroka. Zar ne bismo bili gori od prosjaka? Jednom rečju: volite ga. Ljubite ga u meri koliko vam to dozvoljava vaše srce, iskreno, Hirsta radi. Ako se mala ljubav rodila u vašem srcu za ovu osobu, onda, kada sledećeg puta izađete iz kuće, verovatno ćete biti spremni za drugi susret sa njim; ponesite mu nešto hrane, tople odeće, knjigu ili nešto što mu se može dopasti. Krenite petnaest minuta ranije na posao, pronađite ga; čekajte ga, oslovite ga imenom, pokažite neku brigu za njega, i uvećajte ljubav ovoga sveta, čiji se nedostatak sve više oseća. Dakle, iz dana u dan, možete da živite Hrista radi, brinući za jednu siromašnu osobu. Nemojte se ograničiti samo na jednokratnu pomoć. To je dobro, ali nije savršeno. Ne možete volete nekoga samo pola sata, a onda ga zaboraviti.

 

Jedina opomena je: ne dajite novac za bilo šta i ne verujte njegovim ubeđivanjima.  Ljudi na ulici su u tako strašnom stanju, duhovno bolesni, u najvećoj meri nesposobni da pravilno upotrebe novac. Kupite mu stvar koja mu je potrebna, budite u njegovoj koži, i pokušajte da razumete njegove probleme.

 

Važno je starati se o čovekovom telu, ali je mnogo važnije starati se o njegovoj duši. Učinite ovo bez nametljivosti: neka vam vaše srce kaže kada da razgovarate o ispovesti, molitvi, ili o Božijoj beskrajnoj milosti, o tome kako je istinski život i isceljenje mogiće samo kroz Gospoda, a ono se ne može dogoditi ukoliko on to ne želi. Ponekad čovek čezne da čuje ovo odmah, a  ponekad se to dešava godinama kasnije. Sveti Jovan Kronštatski piše o ovome: ”Znaj da uporedo sa materijalnom milošću neizostavno treba da postoji i duhovna, nežno, bratsko postupanje sa bližnjim, sa iskrenom ljubavlju; nemoj dopustiti da  primeti da mu činiš uslugu, ne pokazuj gordost. Tvoja materijalna milostinja ne gubi od svoje vrednosti, ako ne uspeš da daš duhovnu.” (2)

 

Naravno nisu svi mogući slučajevi ograničeni na hranu, tu su i mnogi drugi. (3) Ali sve je to sjedinjeno jednim: ne moguće je ispuniti Hristovu zapovest: ”Budite dakle milostivi kao i Otac vaš što je milostiv,” (Lk. 6:36) bez ljubavi. Ovo postaje posebno očigledno u našem odnosu sa beskućnikom. Ali, ovo se odnosi i na druge primere: ako pomažete bolesniku, ne možete samo da mu kupite lekove, ne možete zatvoreniku jednostavno da samo pošaljete paket, ne možete samo da pošaljete igračke u dečji dom...To je sve dobro, ali bez iskrene ljubavi, gubi svoju vrednost, daje povoda za greh i porok onima koji ga primaju, i onome koji ga daje. (4) Lekovi mogu da učine ljubomornima druge bolesnike, zatvorenici mogu svoj paket sa hranom da izgube na kartanju, a deca u dečjim domovima mogu da postanu mali ucenjivači. Opet i opet se vraćamo na isto pitanje: šta da činimo? A odgovor je uvek isti: ljubav, ljubav Hrista radi. Molite se za bolesnog, obiđite ga, utešite ga, kupite mu lekove, razgovarajte sa ostalim bolesnicima, podarite im malo radosti, pričajte im o Božijoj veličini i milosti, zatvoreniku pošaljite paket, utešite ga, dajte mu nadu i učinite da počne da razmišlja o životu kojim je ranije živeo, posetite decu, donesite im igračke, crtajte sa njima, pevajte, počastite ih kolačima, naučite ih da se pomole, naučite ih nadi i veri u Gospoda Boga. I ovakvim životom živite iz dana u dan, Hrista radi. Naravno, mnogi nemaju dovoljno vremena za sve ovo. U tom slučaju, pomažite onima koji zaista iskreno rade ovakve stvari, i molite se za njih svim svojim srcem, koje je nesumnjivo stvoreno za ljubav.

 

Ali nikada ne preuzimajte trudove koji su iznad vaših snaga; nikada nemojte da dovodite beskućnika u vašu kuću tokom noći, ne idite sami na mesta gde se okupljaju, ne pozajmljujte novac od nekog drugog da biste ga dali beskućnicima. Morate biti svesni da je većna ljudi iz ovog društvenog sloja duhovno veoma bolesna, često i psihički i fizički. Takvi pokušaji često završe tragično. Oni su često posledica ponosa i početničke revnosti.

 

Neki ljudi misle da, ako osobi daš stan i posao, ona će postati bolja. Praktično iskustvo pokazuje da to nije istina. Bez mira sa Bogom, bez Božanskog čuda isceljenja duše, to nije moguće. Mi možemo da budemo Božiji saradnici, da uzrastamo u ljubavi i pomažemo drugome da se okrene Bogu.

 

Osim toga, milost treba pružiti svima – bogatima i siromašnima, dobrima i lošima, samo ne smemo povlađivati smrtnim gresima kao što su laž, pijanstvo, promiskuitet, i svakome moramo da pristupimo sa ljubavlju i razboritošću. ”Onaj koji daje milostinju, po ugledu na Boga, ne pravi razliku  između dobrog i lošeg, pravednika i grešnika.” (5)

 

Dakle, u vrlo komplikovanim situacijama, morao sam da iskreno kažem beksućniku, koji me je uporno lagao, da mu uopšte ne verujem, ali da ću mu pomoći Hrista radi, zarad ljubavi koje mu je Gospod podario. Bez ljubavi, čak i tako velika vrlina kao što je razboritost, može da postane osuda, opravdanje čovekove sopstvene pohlepe i lenjosti. Moramo da se molimo da nam Bog podari razboritost. Ovaj dar je dat za život u Hristu, Koji je dobar i pun milosti. (6)

 

Kada nameravamo da učinimo delo milosrđa, ne smemo zaboraviti da se pomolimo Bogu, da nam On da snage i znanja da ispunimo Njegovu zapovest, onako kako je Njemu ugodno. U principu, molitva je neotuđiva od dela milosrđa. Bez molitve, ne moguće je učiniti išta ugodno Bogu. Možemo računati, praviti dogovore, biti sigurni u uspeh, ali ako nema molitve, onda su sva naša dela kao kuća podignuta na pesku. Beskućnik koji nije jeo meso mesecima, može da se razboli nakon što ga pojede;  nova jakna može da bude razlog da dobije batine, obnovljeni lični dokumenti mogu da budu ukradeni od strane njegovih 'prijatelja' i iskorišćeni u kriminalne svrhe, koje mogu imati nepredvidive posledice, medicinska pomoć može da uzrokuje komplikacije, i lista se uvećava.

 

Ako smo razgovarali sa nekim, bilo bi dobro da se kratko pomolimo za tu osobu,  čak iako ne znamo njeno ime, a posebno ako znamo kako se zove. Neki sveštenici daju blagoslov da se čita molitva “Care Nebski,” posebno ako razgovorate  o duhovnim temama. Kada prilazite nekome, bilo bi dobro da mu se iskreno nasmejete. Uostalom, divno je biti učesnik i ispunitelj milosti Božije.

 

Nemojte da vašu milostinju prate zamerke na način života, moralisanje i savete, koji vam niko nije tražio. Morate pomagati jednostavno, ne pokušavajući da učite druge. Beskućniku je dovoljno teško; moralisanje i savetovanje biće još jedna otežavajuća okolnost za njega. Naš posao nije da pogoršamo, već da pokušamo da olakšamo njegov teret, makar na trenutak. Savete možete dati  nakon što upoznate i počnete da volite tu osobu, ako vam ona veruje, samo sa molitvom i smirenjem.

 

Kada govorimo sa 'skitnicom' moramo da pazimo da se drskost ne otkrije u našem govoru. I ako, dajući milostinju, dopustimo sebi da budemo visokoumni ili hvalisavi,  onda će to naše dobro delo biti obrisano, zlo u očima Gospodnjim, a ako se ne pokajemo,  Bog će nas sigurno kazniti.

 

Ovo sve može izgledati teško da se ispuni, ali je vredno truda. Ovi napori milosrđa su stvarni, delatni dokaz naše vere i ljubavi prema Gospodu. Najvažnije, Gospod nam pomaže kada činimo dela milosrđa. On nam daje posebnu blagodat, često upkos našoj taštini i lenjosti. Ako osoba iskreno pokuša da voli Gospoda i da mu ugodi, Gospod ga pokriva i ispravlja; čak štaviše – naše greške On okreće u nešto slavno. Blagodat počinje da menja naše duše, a zrno Carstva Nebeskog  počinje da klija u nama. Osoba počinje da oseća posebnu radost i novu duhovnu stvarnost sve više i više. “Carstvo Nebesko je kao blago skriveno u polju, koje našavši, čovek sakri i od radosti svoje otide  i sve što ima prodade  i kupi polje ono.” (Matej 13:44) Prebivanje u ovoj blagodati tako preobražava dušu, da delo, koji se čini nemogućim, postaje lako ostvarivo.

 

Pomažući ljudima ne nadajte se da ćete promeniti svet i sve beskućnike, ne očekujte da vam zahvale – činite sve zarad ljubavi Hristove. Ne očajavajte i ne plašite se ako posle svega vašu milostinju neko ne primi za dobro. ”Daj svakome ko ti traži , i ne traži za uzvrat; jer očeva je volja da sve treba dati besplatno. Srećan je onaj koji daje po zapovesti, jer je nevin. Teško onom koji prima, jer ako prima onaj koji ima potrebu, taj je nevin; ali, ako prima onaj koji nema potrebu, plaća kaznu, zbog čega je primio i zašta...” I takođe, u vezi ovoga, rečeno je: ”neka se milostinja oznoji u tvojim dlanovima, dok ne vidiš kome ćeš je dati.” (7)

 

Podrazumeva se da u našim vremenima postoje sveti ljudi, ali za obične grešne, gradske stanovnike, istrošene trkom za prestižom i  konzumerizmom, lišene molitve srca, koji nisu u stanju da poste, nemaju vremena za apostolsku službu, koji su zatrpani kreditima i svakodnevnim poslovima, milostinja, Hrista radi, iz ljubavi prema Njemu, očišćuje greh više od žrtve, otvara Nebesa više od celomudrenosti, i osobu čini ravnu apostolima. (8)

 

Nekoliko reči moram reći onima koji nikada ne daju milostinju svim tim 'skitnicama', smatrajući da su ovi ljudi sami krivi za svoje probleme. Reći ću ovo: možda ste u pravu, ali zar Gospod nije u  stanju da pomogne i vaskrsne čak i mrtvog? Da li Stvoritelj univerzuma, Neba i zemlje treba naš novac? Da li je Njemu zaista važno u kom džepu se nalazi naš račun od deset dolara? Zar On ne može da nahrani gladnog, odene promrzlog, da da utočište beskućniku? Dobri Gospod može da učini sve ove stvari, ali on ih je poverio nama. “Tada će reći Car onima koji mu stoje sa desne strane: Hodite blagosloveni Oca mojega; primite carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta, jer ogladneh, i dadoste mi da jedem; ožedneh i napojiste me, stranac beh i primiste me; nag beh i odenuste me, bolestan beh i posetiste me, u tamnici beh i dođoste mi. Tada će mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode kada te videsmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo? Kada te videsmo stranca i primismo? Ili naga  i odenusmo? Kada te videmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo ti?

I odgovarajući Car reći će im: Zaista vam kažem. Kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste.” (Mat. 25:34-40) Da bismo služili Gospodu, ne moramo da živimo u vremenu od pre dve hiljade godina, možemo jednostavno da damo tanjir supe beskućniku i da kažemo: ”Gladan si, Gospode. Evo, jedi.”

 

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=6401

[JESSY]

Нико не може рећи: Ја сам сиромах и немам одакле да дајем милостињу, јер ако не можеш да даш колико и богати који своје дарове полаже у ризницу, онда бар дај две лепте, слично удовици, и Бог ће то од тебе примити радије него дарове оних богаташа. Ако ни то немаш, онда бар имаш снаге и можеш услугом да учиниш милост слабоме.

А ако ни то не можеш, онда можеш речју да брата утешиш. Ако ни то ниси у стању, можеш, кад се раздражи на тебе брат твој да учиниш милост и да га поднесеш у време његовог смућења видећи га искушаног од заједничког непријатеља, и уместо што би му рекао неку реч и још више га смутио, можеш оћутати чинећи милост његовој души одвлачећи га од непријатеља. Можеш, опет, ако ти некад згреши брат твој, да му учиниш милост и да му опростиш његов грех, да би и ти примио опроштај од Бога, јер је казано: Опростите и опростиће вам се (Лк.6,37). И тако ћеш чинити милост души брата свога отпуштајући му оно што је згрешио према теби.

Јер, Бог нам је дао власт да, ако хоћемо, отпуштамо преступе једни другима. Ако, дакле, немаш чиме да учиниш милостињу телу, учини милост души његовој. А каква је милост већа од тога да се помилује душа? Колико је вреднија душа од тела, толико је и милост учињена души већа од милостиње учињене телу.

Преподобни Доротеј

Пријатељ Божији

[LISA]

Milostinja. Lepa rec i lepo delo. Nekada se podrazumevala, bila kao neka vrsta podrazumevane aktivnosti, navike. Podrazumevalo se da onaj ko ima nesto vise daje onima koji nemaju. Za sirotista, bolnice, zatvorenicima, umetnicima... Mnogi su zahvaljujuci darivanjima preziveli ali i stvorili velika dela.

[JESSY]

Милостиња, по обећању Божјем, пројављује велико дејство у смислу очишћења и просвећења душе. И као што се у крштењу једанпут даје опроштење грехова, тако и непрестано упражњавање у доброчинству стално привлачи на човека благовољење Божје. “Дроби гладнима хлеб твој и сиромахе без крова уведи у дом свој; ако видиш нагог одени га и сродника твог племена не презри.

Тада ће рано осванути светлост твоја и исцељења твоја ће ускоро засијати, и ићи ће пред тобом правда твоја и слава Божја ће те обузети. Тада ћеш позвати и Бог ће те услишити и док говориш, Он ће ти рећи: ево дођох.” (Ис.58,7-9). “Само милосрђе може све. 

Јер, ко указује милосрђе и воли сиромашне ради Господа, он се ослобађа од неисплативог дуга грехова и добија читав свет за ништавну цену, изненада се подмлађује и постаје бесмртан, царује у Небеском Царству и као верни слуга у свему наслеђује Господа и царски се богати по призвању Цара: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света” (Мт.25,34).

 

Свети Јеремија

 Пријатељ Божији