Страдања хришћана данас - Да ли хришћани морају да страдају због јеванђеља и зашто?

[RYLAH]

Ako bih imao pouzdan dokaz da je to u šta verujete apsolutno tačno, onda da, ali to više ne bi bila vera nego znanje.

Ne znam zašto, ali vaš Bog je mnogo više voleo mučenike, nego junake. Da nije tako, (bar neki) Hrišćani bi bili otporni i na vatru i na gladijuse.

Било је хришћана који су били отпорни на ватру. в. Свети Лав Катански. Било је имного оних које ни лавови нису хтели да поједу, којима ни бичеви ни мачеви нису могли ништа. Али то није поента.

И сам се дивиш самурајима који за своју част изврше сепуку, или камиказама који свесно иду у смрт жртвујући живот за своју земљу.

Ово је још више од тога. Са миром прихватити неизбежно, иако имаш изгледа да се спасеш, само једну реч да кажеш и спасао си се, имаш милион избора. И цела твоја природа ради против твоје одлуке да останеш, а ти ћутиш и страдаш да би другима посведочио веру и благослов, и идеш и против своје природе и останеш на бојном пољу и својом смрћу победиш оне којима је једини циљ да се одрекнеш вере и Створитеља.

[RYLAH]

Naravno. Ali oni znaju šta rade i zašto to rade, a Hrišćani samo veruju u to što rade.

Samo kamikaze pilot može svojom smrću da pobedi neprijatelja, a to je uradio i naš Stevan Sinđelić. Zar nije bolje mačem poraziti neprijatelja i snagom i veštinom pokazati drugima da je tvoj put ispravan?

Мачем или експлозивом можеш убити одређен број непријатеља, можеш га и победити, али не и поразити. Оваквом смрћу ти си непрјатеља поразио. Ко се данас сећа царева попут Диоклецијана или Нерона по било чему другом сем по томе да су били прогонитељи Хришћана, као и по томе да се цео Рим дивио како велчанствено Хришћани подносе све своје муке?

Мени се не чини да би неко био спреман да све то ради не знајући шта и због чега ради. Посебно када се има у виду да сваког часа могу да прекину мучење, само једном речју, једним мигом, само да кажу да прихватају паганска божанства, и живеће као и до тада.

А да Хришћане не би гледао као слабиће, огроман број хришћанских мученика су били војници, и то искусни и победоносни војници, који су клали читаве хорде непријатеља, али када је затражено од њих да се одрекну Христоса, мирно су положили оружје, издржали муке за које је нама тешко да читамо или само слушамо, и дали свој живот за своју веру и тиме је потврдили.

[katja]

Можда неко јесте, сви заједно нисмо.

I ja mislim da možda postoje časni izuzeci, ali živimo u svetu egoizma. Nisam sigurna da se uopšte dobrovoljno strada...

[Олимп]

Бог нам jе поклонио живот. Дефинитивно, да.

[laetitia]

Нешто размишљам, не знам да ли баш одговара теми, може ли уопште хришћанин бити без крста ? Можемо ли да кажемо да смо на Христовом путу ако се не распнемо на овај или онај начин.

Ако је оно што Господ даје крст, онда треба тај крст да носимо, али ако нам Он шаље срећу и благостање, тражити да будемо распети уместо да се радујемо и захваљујемо, по мом мишљењу нема никаквог смисла. Његов пут је пре свега пут љубави, која понекад укључује и страдање, али то не значи да треба непрекидно да се мучимо.

[RYLAH]

A mogli su i da ga upotrebe na mnogo lepši i efikasniji način - da iseku one kojima je bilo određeno da ih muče i pogube, pa i ako poginu u borbi, i to je veće junaštvo nego se predati neprijatelju.

I dalje tvrdim da bi Bog mnogo više postigao da je poslao Čaka Norisa umesto Hrista.

Ako su svi neprijateljski vojnici mrtvi, onda to nužno znači i da su poraženi.

Троловање се може толерисати, донекле. И на троловање се може одговарати смисленим одговорима који покушавају да некоме ко је неупућен приближе маерију о којој неуко пише, до одређене границе. Након те границе, не вреди се трудити.

Остај ми здраво!

[Ратко :(]

Samo kažem da nikada ne bih poštovao veru koja mi kaže da položim oružje.

Нешто си ти ту промашио. У ком смислу вера, претпостављам да мислиш на православну, каже да се положи оружје. Где то каже?

На једном месту, у једној књизи, каже се да ако те неко удари окренеш и други образ али то нема везе са тим што ти кажеш. Јер ако нам је отаџбина нападнута ми ћемо да је бранимо, сигурно нећемо праћкама. А овако лично, ако ме неко удари ја бих требао, ако се трудим да будем добар хришћанин, да покушам да не вратим већ да окренем други образ.

Уосталом, о тим принципима се прилично, и прецизно и опширно, писало на оној теми што си ти отворио о Алекси.

[Ратко :(]

Ja i to pravilo vidim kao glupost.

Добро. Али видиш да си ти то пројектовао онако како није.

Али и ово "правило" није правило, то је на неки начин изузетак јер стварно човек треба да се потруди да би то достигао.

И то "правило" се не намеће, оно се препоручује као најбољи избор. Сад да ли га ми видимо као таквог (као најбољи избор) то је друга ствар.

[-Владимир-]

Ако је оно што Господ даје крст, онда треба тај крст да носимо, али ако нам Он шаље срећу и благостање, тражити да будемо распети уместо да се радујемо и захваљујемо, по мом мишљењу нема никаквог смисла. Његов пут је пре свега пут љубави, која понекад укључује и страдање, али то не значи да треба непрекидно да се мучимо.

Не мислим да је страдање нешто добро и да га треба тражити, далеко од тога, али мислим да га је,... па, скоро немогуће избећи ако се стварно иде Христовим путем.

[Милан Меденица :)]

Samo kažem da nikada ne bih poštovao veru koja mi kaže da položim oružje.

нормално да не разумеш, зато што вера није у буздовану и сили ...

[Милан Меденица :)]

мислим да је мучеништво најлакше ... за оног који је спреман, тај се ни не мисли већ је дочекао за оно за шта се цео живот спрема.

мислим, Бог даје људима спасење, даје и мучеништво онима који то искрено желе ...

ко не жели, добије мерцедес

пс. поента је да свако добије оно што иште и колико може да поднесе.

тако да нико не добије преко своје снаге, ни искушење ни дар.

[w.a.mozart]

da,Meda je u pravu... slična misao ima kod Dostojevskog koji kaže-vidite, umreti za veru ili neki ideal nije tako teško kao što se čini-to jednostavno krv ključa i onda čovek gine za svoje ideale ali živeti za svoju veru ili ideju, lagano se kretati ka cilju a da pri tome i ne znaš kada ćeš stići na cilj dok te drugi ne razumeju i ismevaju te- e, to je teško

(parafrazirao sam,naravski)

[w.a.mozart]

danas je inače pravi podvig pričati sa nekim o Bogu i znati šta da mu kažeš... na normalan način

[Милан Меденица :)]

па то оно ко кад те неко пита како је бити син свом оцу ... па једноставно јеси

[Милан Меденица :)]

danas je inače pravi podvig pričati sa nekim o Bogu i znati šta da mu kažeš... na normalan način

па неко мора и да разуме у шта верује