Страдања хришћана данас - Да ли хришћани морају да страдају због јеванђеља и зашто?

[LogosAgape]

Да страдање у славу, 

а не како ми то данашњим речником разумемо, 

то сам мислио.

 

Да Господ има власт на небу и на земљи. 

Ипак створени смо са вољом да све то одбацимо...

 

Да скратим причу, искушења знамо одакле су, а не подлећи искушењу је подвиг, 

стога ко је Хришћанин не страда него крунише подвиг вечном славом господа.

[Midrash]

Hrišćani ne stradaju ZBOG Evanđelja, već jer je život po Evanđelju 'ludost onima koji propadaju' (1 Kor 1,18), a takve direktno pogađa život onih koji se trude da, živeći Evanđelje, u stvari povrate svoju pravu prirodu - dece Božje: "Postavimo zasjedu pravedniku jer nam smeta i protivi se našem ponašanju, predbacuje nam prijestupe protiv Zakona i spočitava kako izdadosmo odgoj svoj." (Mudr 2,12)

 

Sa druge strane: " Jahve s nebesa gleda na sinove ljudske da vidi ima li tko razuman Boga da traži. No, svi skrenuše zajedno, svi se pokvariše:nitko da čini dobro – nikoga nema." (Ps 14,2-3) - pa onda Bog, u svojoj ljubavi nam daje iskušenja kao školu u kojoj učimo kako da mu se vratimo. 

 

Svakako, na ovo pitanje Jov najbolje odgovara. 

 

Zašto pravedni pate? Svaki od njih lično dobija odgovor, ali...da pokušam grafički da pokažem: 

 

 

Život na zemlji je ove dužine:

-------------------------------------------------------------

A potpuno razumevanje svega dolazi nakon ovog "vremena"

-------------------------------------------------------------/------------Kraljevstvo nebesko

 

Odgovor je u pogrešnom pitanju. Ne, zašto hrišćani pate, ili pravednici, već - šta to Bog hoće da nas nauči iskušenjem. Na prvi oblik pitanja nećemo dobiti odgovor na ovom svetu, na drugi oblik se dobija odgovor i pre Kraljevstva.

[Megidon]

Hrišćani ne stradaju ZBOG Evanđelja, već jer je život po Evanđelju 'ludost onima koji propadaju' (1 Kor 1,18), a takve direktno pogađa život onih koji se trude da, živeći Evanđelje, u stvari povrate svoju pravu prirodu - dece Božje: "Postavimo zasjedu pravedniku jer nam smeta i protivi se našem ponašanju, predbacuje nam prijestupe protiv Zakona i spočitava kako izdadosmo odgoj svoj." (Mudr 2,12)

 

Sa druge strane: " Jahve s nebesa gleda na sinove ljudske da vidi ima li tko razuman Boga da traži. No, svi skrenuše zajedno, svi se pokvariše:nitko da čini dobro – nikoga nema." (Ps 14,2-3) - pa onda Bog, u svojoj ljubavi nam daje iskušenja kao školu u kojoj učimo kako da mu se vratimo. 

 

Svakako, na ovo pitanje Jov najbolje odgovara. 

 

Zašto pravedni pate? Svaki od njih lično dobija odgovor, ali...da pokušam grafički da pokažem: 

 

 

Život na zemlji je ove dužine:

-------------------------------------------------------------

A potpuno razumevanje svega dolazi nakon ovog "vremena"

-------------------------------------------------------------/------------Kraljevstvo nebesko

 

Odgovor je u pogrešnom pitanju. Ne, zašto hrišćani pate, ili pravednici, već - šta to Bog hoće da nas nauči iskušenjem. Na prvi oblik pitanja nećemo dobiti odgovor na ovom svetu, na drugi oblik se dobija odgovor i pre Kraljevstva.

 

Мислиш када не би грешили да не би ни страдали, или би страдали свакако ако исповедамо Христа?

По некој логици горе реченог они који траже Бога добијају искушења?

[Midrash]

Мислиш када не би грешили да не би ни страдали, или би страдали свакако ако исповедамо Христа?

По некој логици горе реченог они који траже Бога добијају искушења?

Svi koji traže Boga, a i oni koji Ga ne traže, imaju iskušenja: "Nije moguće da ne dođu sablazni, no jao onome po kom dolaze" (Lk 17,1) pa..." Pravom radošću smatrajte, braćo moja, kad upadnete u razne kušnje znajući da prokušanost vaše vjere rađa postojanošću. (Jak 1,2-3)..onda..." Zbog toga se radujte, makar se sada možda trebalo malo i žalostiti zbog različitih kušnja: da prokušanost vaše vjere – dragocjenija od propadljivog zlata, koje se ipak u vatri kuša – stekne hvalu, slavu i čast o Objavljenju Isusa Krista. (1 Pt 1,6-7)

 

Očigledno je da su potrebna iskušenja jer bez njih ne bi bilo ni promene. Kad nemaš nikakav izbor kako da se odlučuješ? To je priča i iz Rajskog vrta - bez drveta poznanja dobra i zla, nema ni slobodne odluke za Boga, jer nema ni izbora. 

 

Čovek ne strada samo zbog sebe, već i zbog drugog. Npr. patnja pravednoga, ili barem nevinog je iskušenje onome ko patnju proizvodi ili koji patnju može da ublaži ili da otkloni. Patnja ume da otvori oči i onome ko pati i onima oko njega...i ne samo patnja. Iskušenje je i kad ti naizgled sve ide po loju, a sve zajedno je škola. Bez te nauke nema ni pravog obraćenja, jer prokušanost ne služi Bogu da vidi kakvi smo, On to već zna, već služi nama da vidimo kakvi smo i kakvi treba da budemo. Kad ideš i u ovozemaljsku školu, potreban ti je udžbenik i trud, a kamoli u nebeskoj školi.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Padre tek sad sam primetio da ne pišeš srpski Hrista, koristiš Krista. Čudno mi je to pošto znam da si srbin.

[Midrash]

Padre tek sad sam primetio da ne pišeš srpski Hrista, koristiš Krista. Čudno mi je to pošto znam da si srbin.

I brate...ako je to jedina primedba... Drugo, ako nisi primetio, citiram iz Biblije KS-a. Nažalost, moram da kažem da naši prevodi, osim Čarnićevog, nisu baš vrhunski, a KS-ov je i danas među najboljima u svetu.

[Милан Ракић]

pošto znam da si srbin

Ваљда Србин великим словом...  

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ваљда Србин великим словом...

Si lud bre brate pa da me okarakterišu kao neonacistu

[Volim_Sina_Bozjeg]

I brate...ako je to jedina primedba... Drugo, ako nisi primetio, citiram iz Biblije KS-a. Nažalost, moram da kažem da naši prevodi, osim Čarnićevog, nisu baš vrhunski, a KS-ov je i danas među najboljima u svetu.

Nije primedba

[Иван Ивковић]

Занима ме ваше мишљење о неопходности страдања онога који жели да следује Христов пут тј. пут јеванђеља? ...Мени често постављају питање зашто неко ко је на правом путу и ко је невин мора да страда, и већини се та чињеница не допада и кажу да је то неправда и замена теза и често их одвраћа од вере.

Као што рече брат Мидраш - страдамо у сваком случају. На нама је одлука хоћемо ли прихватити Христов благи јарам и страдати кроз испуњавање спасоносних заповести са надом на добро васкрсење или страдати узалудно.

 

Нпр. Ви сте директор неке фирме...

На ово не бих могао нешто паметније да ти кажем осим да се свакоме даје крст по мери. Битно је да га на време препозна и носи са вером.

 

Не долазе неприлике само споља. Будући острашћени ми не можемо побећи од искушења макар нам и сви излазили у сусрет. Старац Софроније (Сахаров) на једном месту наводи: "Хришћански се не може живети, хришћански се може само умирати." Чак и да смо велики подвижници ми се не спасавамо сами, без ближњих а пошто они страдају ми, следујући Христу, у љубави састрадавамо са њима (под условом да имамо љубави за толико)... Дакле, страдања су неизбежна, питање је само како се односимо према њима.

А зашто страдати у Христу? Једноставно - да бисмо у Њему и васкрсли.

[Ненад Р.]

За сваку награду човек треба да се помучи и заради , па наравно и за живот у рају. 

[Marjanovic]

Сваке године, како наводи Центар за проучавање глобалног хришћанства, у свету страда око 100 000 хришћана.

Часопис Хришћанска историја [Christian History] који излази под окриљем Института за хришћанску историју [Christian History Institute] у свом недавно објављеном 109. броју истражује прогон хришћана у последњих 300 година, тачније од 1700. године па до краја 2013. године. У овом броју се налази 12 чланака, затим мапа света, фотографије и илустрације, библиографија, наведени су бројни извори – а све то на тему савремених прогона хришћана.

Међу појединцима који су поменути у овом броју су они хришћани које су прогонили хуманисти – у Француској револуцији (крајем 18. века), затим након Октобарске револуције 1917. године, Кинеске револуције 1949, после које су уследили ратови у Кореји и Вијетнаму. Поред хуманиста, социјалиста и комуниста, хришћане су прогонили и убијали и исламисти, почев од арапских освајања, преко ширења Османског царства све до данашњих прогона у Сирији, Ираку, Ирану и Пакистану. И на крају, хришћане су прогонили и данас их прогоне небројена браћа хришћанска – током инквизиције (12–14. век), током реформације у Европи (16–17. век) али и данас – у Ирској, источној Европи и Африци.

Међу подацима који се могу прочитати у најновијем издању часописа стоји и да је, према неким проценама, од времена Исуса Христа до данас у прогонима страдало више од 70 милиона хришћана.

У последња три века, према писању овог часописа, ово би биле неке оквирне бројке:

– скоро сви француски хришћани страдали су у Француској револуцији 1789–1805;

– више од 750 000 асиријских хришћана и маронита пострадало је на територији Блиског истока, Сирије, Ирака и Турске од 1820. г. до данас;

– више од 107 000 римокатолика страдало је у Мексику од краја 19. века до 1930. године;

– више од 200 000 хришћана страдало је у Боксерском устанку у Кини 1898–1900;

– око 1,6 милиона јерменских хришћана страдало је у Турској и Јерменији почетком 20. века;

– преко 120 000 православних Грка пострадало је у једном дану 1922. године у Смирни;

– више од 200 000 украјинских православаца страдало је у совјетској Украјини 1927. године;

– 15 милиона православних хришћана страдало је од совјетских комуниста у периоду од 1917. до 1950. године;

– око 1 200 000 римокатолика и других хришћана страдало је у Совјетском Савезу 1925. године;

– преко милион хришћана током 1940-их година страдало је од нациста;

– више од 100 000 литванских хришћана страдало је у периоду од 1940. до 1980. године;

– више од 500 000 православних хришћана страдало је на територији бивше Југославије током 2. светског рата;

– више од 300 000 протестаната страдало је у грађанском рату у Колумбији који је трајао од 1948. до 1958. године;

– преко 600 000 хришћана у Судану страдало је од исламске владе 1963. године;

– око 700 000 хришћана страдало је од комуниста у Кини од 1950. до 1980. године;

– око 200 000 хришћана страдало је током Корејског рата и од комуниста у Северној Кореји од 1950. до 2000. године;

– око 300 000 хришћана страдало је у Африци од 1971. до 1979. године;

– око 520 000 хришћана страдало је у грађанском рату у Руанди 1994. године.

Сваке године, како наводи Центар за проучавање глобалног хришћанства

на свету страда око 100 000 хришћана.

Цео овај број часописа Хришћанска историја који је посвећен прогону хришћана може се бесплатно преузети са веб-адресе www.christianhistoryinstitute.org или прочитати на http://issuu.com/   

http://www.pravoslavlje.rs/broj/1136/tekst/svedocanstvo-o-stradanjima-hriscana-u-savremenom-svetu/

[Дијана.]

http://myocn.net/national-post-with-isis-an-hour-away-one-of-the-only-remaining-christian-communities-in-the-middle-east-makes-its-last-stand-in-iraq/

 

National Post: With ISIS an hour away, one of the only remaining Christian communities makes its ‘last stand in Iraq’

IRBIL, Iraq — With extremists flying the black flag of the Islamic State of Iraq and Al-Sham less than an hour down the road, the future of one of the last Christian communities in the Middle East is at grave risk of assimilation or annihilation.

An estimated 100,000 Iraqi Christians fled the Plain of Mosul in several panicked waves that began in June as ISIS swept east from the Syrian border, murdering, raping and kidnapping as it went. Every place ISIS conquered, it immediately issued an ultimatum to Christians that repeated the stark choice they had given to Syrian Christians when they seized large parts of that country during the past two years. Christians had to either pay a huge ransom for their freedom, convert to Islam or be killed.

“After being here for more than a millennium, this is the Christians’ last stand in Iraq,” said Safa Jamel Bahnan, who used to work as a truck driver at the Mosul airport. “Over the centuries we have faced the sword so many times for our beliefs. In two, three, four years Christians will not be here because Daesh (ISIS) kill us. We will probably be living in the U.S., Canada or Australia. Otherwise, we will be erased from this Earth.”

Father Rian, who celebrated one of the masses, was equally grim about Christianity’s future in the Middle East.

“What we are living is the last chapter of an ancient story,” the Chaldean Catholic priest said. About half of the Christian refugees — whom the UN regards as internally displaced persons — are jammed into the Kurdish capital, Irbil. Many of them attended the four masses offered Sunday at St. Joseph’s Catholic Church. The masses were celebrated in the Chaldean and Assyrian dialects of Aramaic which are related to the language that was spoken by Jesus Christ.

Lord have mercy.

[Ignjatije]

Gde je najgore biti hrišćanin?

Hrišćani su diskriminisani u mnogim državama. Nijedna zemlja nije tako brutalna prema njima kao Severna Koreja. Zbog zločina IS, Irak i Sirija su na vrhu liste, prenosi nemačka štampa Indeks progona hrišćana za 2015.

"Hrišćanska humanitarna organizacija Otvorena vrata (Open Doors) objavila je indeks za 2015, na kojoj su rangirane države u kojima su hrišćani najviše diskriminisani. Većinom su to muslimanske zemlje – činjenica koja može da dolije ulje na vatru u tekućoj debati o Pegidi i sličnim antiislamskim grupama", piše Špigel onlajn.

Proslava Božića u Vitlejemu

"To što je organizacija Otvorena vrata bliska mreži Nemačkog evangeličkog saveza (DEA), i nije baš dobra vest. Jer, udruženje se pretežno sastoji od članova koji u svakom verniku vide i misionara. Otvorena Vrata sebe vidi kao nadkonfesionalnu hrišćansku organizaciju koja donacijama širom sveta podržava braću i sestre po veri. "Mi ne želimo da se indeks eksploatiše u političke svrhe", kaže Markus Rode, direktor Otvorenih vrata Nemačke. Diskusija o statusu islama u Nemačkoj jeste napeta, ali to ne sme biti razlog da se odustane od indeksa i rangiranja. "Moramo ispuniti našu misiju i milionima progonanih hrišćana pokazati da nisu zaboravljeni."

Prema Otvorenim vratima u svetu ima približno 100 miliona progonjenih hrišćana. Taj podatak je bio na meti kritike u više navrata, i to predstavnika obe velike hrišćanske crkve u Nemačkoj, protestantske i katoličke. Udruženje je kritikovano zbog toga što nije dovoljno pravilo razliku između neprijateljstva u društvu i teških progona, nasilja ili ubistava hrišćana, prensoi Špigel.

Alepo u Siriji

"Za indeks Otvorenih vrata su angažovani interni i spoljni stručnjaci širom sveta: stručnjaci za ljudska prava, naučnici i pogođeni hrišćani u svakoj zemlji su bili pozvani da procene situaciju hrišćana za period od 1. novembra 2013. do 31. oktobra 2014. godine," piše Virtšaftsvohe. „Severna Koreja je ponovo na prvom mestu zemalja u kojima se hrišćani diskriminušu. U izolovanoj komunističkoj zemlji je navodno u logorima smešteno 70.000 hrišćana. Tamo su izloženi mučenjima i moraju da rade najteže poslove. Na sledećim mestima na toj rang listi su Somalija, Irak i Sirija. Od petog do desetog mesta su Avganistan, Sudan, Iran, Pakistan, Eritreja i Nigerija."

Velt komentariše ovogodišnji indeks: „Ne može biti nikakve sumnje u glavni rezultat istraživanja - da je hrišćanstvo najpotlačenija religija na svetu i da je glavni krivac za to agresivni islamizam. Nikome ne bi trebalo da bude neprijatno kada to glasno osuđuje i kada to uzima u obzir u spoljnoj politici ili prilikom biranja domaćina za Svetsko prvenstvo u fudbalu – kao što je to Katar koji je među zemljama koje najviše tlače i proganjaju hrišćane. Jer, tu se jednostavno radi o angažovanju u prilog poštovanja ljudskih prava. To angažovanje bi trebalo da bude prirodna stvar i za ne-hrišćane. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što u zemljama u kojima ne postoji sloboda veroispovesti, nema ni građanskih sloboda."

 

http://www.dw.de/gde-je-najgore-biti-hri%C5%A1%C4%87anin/a-18174830

 

[JESSY]

страдамо у сваком случају. На нама је одлука хоћемо ли прихватити Христов благи јарам и страдати кроз испуњавање спасоносних заповести са надом на добро васкрсење или страдати узалудно.

Не долазе неприлике само споља. Будући острашћени ми не можемо побећи од искушења макар нам и сви излазили у сусрет. Старац Софроније (Сахаров) на једном месту наводи: "Хришћански се не може живети, хришћански се може само умирати." Чак и да смо велики подвижници ми се не спасавамо сами, без ближњих а пошто они страдају ми, следујући Христу, у љубави састрадавамо са њима (под условом да имамо љубави за толико)... Дакле, страдања су неизбежна, питање је само како се односимо према њима. А зашто страдати у Христу? Једноставно - да бисмо у Њему и васкрсли.

facenew22222222 :good2: