Страдања хришћана данас - Да ли хришћани морају да страдају због јеванђеља и зашто?

[Столе]

Е сад мени често постављају питање зашто неко ко је на правом путу и ко је невин мора да страда, и већини се та чињеница не допада и кажу да је то неправда и замена теза и често их одвраћа од вере.

 

Зато што ово није рај. Препуштени смо стихијама овог света и вољи злих и добрих. Овде смо као странци у туђини па како прођемо.. Ово није наша домовина. Овде смо само гастарбајтери који се труде да нешто зараде и да ту зараду однесу кући.

 

ПС

Проблем је што неко овај и овакав свет третира као своју кућу и домовину.

[Megidon]

Niko nije stradao jer mu se nije dopadalo hriscanstvo. Bar ne moze da se govori o nekom sveopstem stradanju hriscana u tom kontekstu. Moze da se govori o pojedincima koji su stardali jer se nekim drugim pojedincima nije svidjalo to sto su oni bili hriscani. 

 

Ako malo bacis pogled na istoriju, represija i mucenje je u 100 odsto slucaja organizovano od strane imperije, drzave itd.. ili onih koji su u tom istorijskom kontekstu bili najmocniji ili predstavljali drzavu (kao recimo katolicka inkvizicija). Dakle oni koji su stradali vidjeni su kao prijetnja drzavnom poretku i ideologiji koju je drzava propagirala, a u tom slucaju stradali su svi oni koji su imali Hrista i oni koji ga nisu imali samo su bili hriscani deklerativno, formalno. A takvih stradanja zbog toga jer je neko bio drugaciji nego sto je to imperija/drzava zamisljala bilo je mnogo i mnogo bez obzira na religijsko opredjeljenje.

 

Слажем се са тим. Питање је сада да ли се ова борба између државног поретка и опште светске идеологије с једне и хришћанства са друге стране одиграва и даље, на много перфиднији начин.

Нпр. Ви сте директор неке фирме потпуно квалификовани и стручни да радите свој посао, од тога добијате плату и живите.

Једног дана дође неко у вашу канцеларију, каже учланићете се у ту и ту странку, или вам каже том и том даћете отказ а запослићете тог и тог, или потписаћете на тај рачун да је утрошено толико новаца иако је утрошено много мање и још безброј случајева. Висте православни хришћанин и такви поступци се не могу сложити са вашом вером, јер не желите да се огрешите и као последица тога следи отказ, а затим је угрожена ваша егзистенција па онда настане раздор у фамилији па вас остави жена јер немате новца и ко зна шта све још. Да ли сад такав човек страда за Христа или треба да учини оно што му је горе речено па да не страда. Оваквих и сличних примера има много, хришћани се свакодневно срећу са таквим проблемима и спасавају се само уз помоћ Божију, али сигурно је да ће се кад тад наместити ситуација да дођемо у овакву врсту искушења ако смо православни хришћани.

[Megidon]

Јован Корнаракис

,,Доживљај страдања према учењу Светог Писма,, 

http://www.verujem.org/teologija/kornarakis_dozivljaj_stradanja.htm

[Дијана.]

Ova potresna scena najbolje pokazuje da moraju... Zašto? Jer Zlo neće ostaviti na miru one koji bi da idu za Istinom. "U svijetu ćete imati nevolje...Svijet će vas omrznuti, ali Mene omrznu prije vas".

"Пазите, стојте у вери, мушки се држите, утврђујте се."

Evo primjera ovih momaka, čestitih katoliaka muški se drže, stoje i utvrđuju se u vjeri. Mole se i plaču...

http://srbin.info/2013/12/05/zabranjeno-u-najvecim-srpskim-medijima-gejevi-napadaju/

[Megidon]

Прва саборна посланица апостола Петра 4,12-19

 

12Љубљени не чудите се огњу који вам бива ради кушања вашег, као да вам се нешто необично догађа.

13Него се радујте што учествујете у Христовим страдањима, да би сте се у откривењу његове славе радовали и веселили.

14Ако вас руже за име Христово, блажени сте, јер Дух Божији, Дух славе и силе почива на вама; они дакле хуле на њега а ви га прослављате.

15Само да нико од вас не пострада као убица или лопов или злочинац или као онај који се меша у туђе послове.

16Но аколи као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога због тога удјела.

17Јер је време да почне суд од дома Божијег; ако ли прво почне од нас, какав ли ће тек бити крај онима који се противе јеванђељу Божијем?

18И ако се праведник једва спасава, безбожник и грешник гдје ће се јавити?

19Зато и они који страдају по вољи Божијој, нека њему као верноме Саздатељу, повјере душе своје у доброчинству.

[Toma]

Nekako osećam da ako ne stradamo, da nešto nije OK sa našim veroispovedanjem.
A pod 'stradanjem' podrazumav sve od ubijanja (zbog toga što ispovedamo Hrista Spasa)

pa do ... podsmeha, cinizma i sarkazma koje možemo verbalno doživeti,

zbog toga što volimo Gospoda Hrista Isusa i Crkvu Njegovu.

 

Da li me lažu moja rodjena osećanja... pojma nemam!?

 

Znam da isti ljudi (kolege i koleginice) od mene povremeno traže

da im na intelektualno relevantan način obrazložim pojedine
Pravoslavne teme, praznike, ponašanja a onda nekoliko dana kasnije...

podsmeh i nipodaštavanje....
Nije prijatno ali jeste nekako... logično....
 

[Megidon]

Једном приликом игуманија једног познатог манастира(да не именујем):

 

Мати како сте каже јој свештеник? Она замишљено одговара мислим да не ваља оче и опет замишљено заћути.

Свештеник: па шта је по среди, о чему се ради.

А она одговара: већ дуже време свега имамо, нема оскудице нити искушења. Бојим се да нас Господ није напустио.

То је било пре више од десет година али то никад нисам заборавио.

[Srdasce]

Da sa popravimo. Naučimo i dozovemo pameti. Smatram, da svako ima taj manje više presudan, preloman trenutak, kada se sve menja. Svakako, život je dug i sve je relativno, ali ima, ima, onaj jedan časak, verujem, koji zauvek menja u tebi, kao biću sve...cepa sve iz korena, na ovu ili onu stranu...gde kreces dalje uzlaznom ili silaznom...

 

Sigurno je da je potrebno. Da se preterano ne uzvisimo. Pogordimo. Malo sebi damo poveći kredibilitet. Da se ne zanesemo u svojoj tako divnoj zanesenosti.

 

Da utvrdimo gde smo, šta smo, kuda idemo i jesmo li skrenuli s puta.

 

[Oglo]

Od malena smo učeni kako da razmišljamo, koje koncepte da slijedimo, i na šta da se ugledamo.

Čovjek se teško oslobađa jednom stečenih navika. Misaone konstrukcije koje je jednom stekao ga ponekad prate do samog kraja ovog života.

To je krst koji nosimo. Udubljivanjem u Hristove irječi i da kažem nauku, odnosno približavanjem Bogu, odbacujemo sve ono što je nepotrebno, odnosno pokazuje se kao neistinito. Pošto nijesmo sami na ovom svijetu, pored stradanja, koje moramo da prođemo, kako reče neko, kao kroz oganj očišćena, srijećemo se i sa drugim ljudima, koji nijesu još došli do tog poznanja. 

Jedno je sigurno u svemu tome, nema nikoga ko je odavde izvukao živu glavu

[Volim_Sina_Bozjeg]

Što se mene tiče, Bog samnom može da radi šta god mu je volja...

[Ненад Р.]

Ја се препуштам Божијој Вољи.

Господе , нека буде Воља Твоја . Амин.

[Megidon]

Što se mene tiče, Bog samnom može da radi šta god mu je volja...

Дух је срчан али је тело слабо. Чак је и Господ показао у једном тренутку немоћ људске природе када је рекао Оцу ,,Ако може да ме мимоиђе чаша ова, али опет не како ја хоћу него како Ти,,

Понекад је страдање је једна врста богоостављености и сам Господ је рекао ,,Или Или лима савахтани или Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио. што сигурно није нимало пријатно. Духовник ми је говорио да увек постоји крст и мука када ће човек почети да кука и јада се и једноставно је тако.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Дух је срчан али је тело слабо. Чак је и Господ показао у једном тренутку немоћ људске природе када је рекао Оцу ,,Ако може да ме мимоиђе чаша ова, али опет не како ја хоћу него како Ти,,

Понекад је страдање је једна врста богоостављености и сам Господ је рекао ,,Или Или лима савахтани или Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио. што сигурно није нимало пријатно. Духовник ми је говорио да увек постоји крст и мука када ће човек почети да кука и јада се и једноставно је тако.

Plačemo i mi kao Petar kad se tri puta odrekao Hrista ali kao i Petru suze su naše lile radi onoga koga smo izgubili a ne radi nas. Mi suzama posle umemo da se radujemo, jer su upućene Milosti Koji nas ostaviti neće do kraja vremena.

[LogosAgape]

To što mi stradanjem zovemo, sveti ljudi nisu tako zvali.

 

A zašto je tako?

 

Luka 4:6 I reče Mu đavo: Tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, 

jer je meni predana, i kome ja hoću daću je;

 

Kad se takvoj vlasti suprotstavljamo, naravno da nas muči da odustanemo...

[Megidon]

To što mi stradanjem zovemo, sveti ljudi nisu tako zvali.

 

A zašto je tako?

 

Luka 4:6 I reče Mu đavo: Tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, 

jer je meni predana, i kome ja hoću daću je;

 

Kad se takvoj vlasti suprotstavljamo, naravno da nas muči da odustanemo...

 

Нисам сигуран да сам разумео како то свети оци не називају страдањем, волео бих да мало појасниш ако можеш. Знаш како је прошао Јован Златоусти, Максим Исповедник, Игњатије, Поликарп, Симеон Нови Богослов итд......

После овога што си навео у цитату тј. када се Господ супротставио одговором ,, Иди од мене, Сатано, јер је писано: Господу Богу својему клањај се, и њему јединоме служи.,, ђаво је за неко време одступио од њега а код других јеванђелиста каже да је одступио и анђели приступише и служаху му. Опет је и Господ када је слао апостоле је рекао ,, Даде ми се свака власт на небу и на земљи.......,, но то је било по васкрсењу.