Пастирски однос Православне Цркве према особама са хомосексуалним склоностима

[Панарет]

Ево решења које нуди Црква

 

http://srbin.info/2014/01/10/ruska-crkva-narod-da-kaze-da-li-treba-kaznjavati-gejeve/

[Панарет]

ne narušavaš ugled Crkve kojoj pripadaš.

 

Зар је ово све?

[Никола Поповић]

Ево решења које нуди Црква

 

http://srbin.info/2014/01/10/ruska-crkva-narod-da-kaze-da-li-treba-kaznjavati-gejeve/

 

To nije resenje koje mi zelimo. 

 

Na kraju, ovo resenje se odnosi na one koji neguju svoj homoseksualni zivot (i dalje ne odobravam stav). 

 

Da li bi rekao zasto ti je ,,trece resenje" besmisleno? 

[lab_man]

Зар је ово све?

1. ne narušavaš ugled Crkve kojoj pripadaš

2. Ne izlažeš sebe, ukoliko si homoseksualac dodatnpm iskušenju da budeš sa nekoliko muškaraca u manastiru. Kao što postoje muški i ženski manastiri (da bi se smanjilo iskušenje monaha/monahinja)

3. Omogućava ti da sam odabereš dinamiku podvizavanja i način borbe protiv problema.

[Никола Поповић]

Зар је ово све?

 

1. ne narušavaš ugled Crkve kojoj pripadaš

2. Ne izlažeš sebe, ukoliko si homoseksualac dodatnpm iskušenju da budeš sa nekoliko muškaraca u manastiru. Kao što postoje muški i ženski manastiri (da bi se smanjilo iskušenje monaha/monahinja)

3. Omogućava ti da sam odabereš dinamiku podvizavanja i način borbe protiv problema.

 

Na kraju, ovo su sve moguca resenja, u svakom slucaju ti si taj koji ce da bira u kom pravcu ce mu ici zivot, mada siguran sam da postoje mozda jos neka resenja... 

 

Naslucujem da si nezadovoljan nasim odgovorima, zasto? 

[-Владимир-]

Трећи пут је глупост по мени, бити као монах али не бити у манастиру, јер , забога, у манастиру су искушења страшна . Значи , ајде да живим тако да немам пуно искушења и да никоме не сметам . То ми личи на "ни хладан ни врућ" систем . 

[lab_man]

Трећи пут је глупост по мени, бити као монах али не бити у манастиру, јер , забога, у манастиру су искушења страшна . Значи , ајде да живим тако да немам пуно искушења и да никоме не сметам . То ми личи на "ни хладан ни врућ" систем . 

Moje mišljenje je, bez namere da bilo koga vređam ili nipodaštavam da osoba homoseksualne sklonosti ipak nije za monašku zajednicu, crkvenu da...

[-Владимир-]

Moje mišljenje je, bez namere da bilo koga vređam ili nipodaštavam da osoba homoseksualne sklonosti ipak nije za monašku zajednicu, crkvenu da...

 

У чему је разлика ? Зар у црквеној заједници не може да се падне ?

[Бели Раде]

Ako poklekneš, ne narušavaš ugled Crkve kojoj pripadaš.

 

Што се овога тиче, углед Цркве је већ нарушен. Јер о томе се већ много зна.

А ако је мерило да се углед Цркве нарушава тиме што ће хомосексуалац бити монах, онда је углед потпуно уништен ако га поткрепимо овом чињеницом из прве реченице (да се не враћамо на познате случајеве из редова ,,свештенства,,)

 

  Страховита снага блуда једнака је и код хетеросексуалаца и код хомосексуалаца, само што је хетеросексуални разврат данас толико прихваћен и транспарентан да се они који га без срама упражњавају, котирају као нормални.

Говорим о друштву ком лично не припадам, али сам у њему проводио време и слушао са каквим уживањем и сујетом се прича о томе.

Не сексом као производом љубави, него баш развратом!

 

 

Ако су хетеросексуални развратници више добродошли у Цркву као мирјани него хомосексуалци који имају жељу да се уздржавају као монаси, онда сликовито речено

 

оболели од маларије требало би да се лече тамо где је маларичним комарцима природно станиште, а не у околини здравих иако нема вектора (преносиоца) који би пренео болест .

 

 

А да. Чујмо шта цар Душан Силни има да каже о ,,природном,, блуду.

 

Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке отсеку и нос сареже.

 

Душанов законик, члан 54.

[Никола Поповић]

У чему је разлика ? Зар у црквеној заједници не може да се падне ?

Уз дужно поштовање, боље је да се мало падне у свету, него у манастиру, ту човек може да буде далеко окрутнији према себи и да направи већи проблем. 

Мало ли је манастира данас који су на тапети због неких ,,говоркања".. 

[-Владимир-]

Уз дужно поштовање, боље је да се мало падне у свету, него у манастиру, ту човек може да буде далеко окрутнији према себи и да направи већи проблем. 

Мало ли је манастира данас који су на тапети због неких ,,говоркања".. 

 

Не дугујеш ми поштовање , али прихватам, хвала . 

Мислим да је грех среброљубља и гордости далеко опаснији и присутнији .

[Срђан Шијакињић]

Нисам сигуран да је уопште могуће живети монашки у свету... А ако неко одлучи да не покушава да се оствари на емотивно-роамнтичном плану, а са друге стране не оде у окружење које му омогућава да се потпуно преда аскези, не знам како би то изгледало... Наравно, све је то индивидуално, не треба журити са тим "једном за цео живот" одлукама, за њих никад није касно.

[Дијана.]

Po meni, najcelishodniji put za osobe takvog seksualnog opredeljenja, a žele da žive u skladu sa hrišćanskim i moralnim načelima, treći ili srednji put, kako su ga brat Nikola i sestra Dijana definisali. Na taj način takve osobe bi štitile i sebe da ne provode svo vreme zatvorene sa osobama istog pola, ne bi druge dovodili u iskušenje (ukoliko bi se tu našao još neko sličnog opredeljenja), ali ne bi ni rušio ugled i autoritet Crkve ukoliko podlegne nagonu. Ovako, tim trećim putem bezbolnije je da ustane i nastavi dalje. 

Ja sam rekla da je "treći put" izuzetno težak i za heteroseksualne koji mogu da se nadaju da će ipak nekad naći bbračnog parttnera, da nije slučajno što je Crkva preporučila ova dva puta. I da vjerujem da je Bogu moguće što je čovjeku nemoguće - tj. da čovjek tako oblagodati i izmijeni sebe da poništi sam uzrok problema i okrene se normalnom bračnom životu.

[Дијана.]

(Шта год то било), "трећи пут" је тотално бесмислен. Стварно не разумем предањски садржај таквог начина живота.

Treći put je realnost savremenog načina života u svijetu, a predanje je uglavnom nastajalo prije 1000 godina i više. Tu realnost crkva može samo da prizna, i da ne odriče blagoslovenost tom putu. Mnogo ljudi danas nosi baš taj krst, koji nimalo nije lak, jer nije lako biti sam, niti je lako očuvati cjelomudrenost. Brak se može sklopiti, ali kakav? Hrišćanski brak daleko teže, jer smo mi hrišćani manjina. 

[Срђан Шијакињић]

Moje mišljenje je, bez namere da bilo koga vređam ili nipodaštavam da osoba homoseksualne sklonosti ipak nije za monašku zajednicu, crkvenu da...

 

Чини ми се да би се онда наметало питање за коју је то заједницу таква особа, из перспективе Цркве. Ако за брачну по природи ствари није (лично ми се чини да полна, романтична привлчаност ипак неопходан услов за брак, у сваком случају је ово правило за 99 посто случајева) а није ни за монашку, какву му то активну заједницу Црква нуди? Мислим да црквена заједница није довољна, она није заједница свакодневног живота, а човеку баш то - у већини случајева - треба... 

 

Проблем са било каквим "трећим решењима" је што су за тако нешто способне само карактеристичне, да не кажем изузетне личности... Ретко, ретко ко је способан да буде усамљен цео живот, без породице или неке замене за породицу. Наравно, много је случајева да људи проведу усамљено живот, али разлика је у томе што они не знају отпочетка да ће бити усамљени све време. Треба много снаге да би се свесно одлучитло да се проведе живот у самоћи тзв. трећег пута и да би се та одлука испоштовала. Проблем је што је само занемарљив број људи вољан и способан за тако нешто, а шта ћемо са свима осталима који нису...Који су само "обични" људи, слаби људи, као и велика већина људи и верника иначе... Шта њима понудити? 

 

Ту је по мом мишљењу разлика између хомосексуалности и других врста блуда, и грехова уопште. Човек који има проблем са било којим другим грехом има све време наду и могућност да једном буде прихваћен у Цркви као остварена личност у оном сегменту који је огромној већини људи најважнији - породица и романтична љубав. Хомосексуалцу је све то недоступно и за многе је тешко, скоро немогуће, поготово за млађе људе претпостављам, да прихвате неопходност одрицања заувек од свог ероса  (од оне енергије која скоро све људе мање или више покреће кроз живот) да би били једнаки чланови Цркве, ништа више, као и хетеро особе којима је могуће да споје Цркву и романтично-емотивни део себе, чак их Црква све време и подстиче донекле на брак и спајање у тој врсти љубави... Наравно, то што је тешко не значи да је немогуће, хвала Богу и скупили смо се на овој теми око једног сјајног примера људске слободе и љубави, али то је само изузетак, никако правило, то није реално очекивати од већине хомосексуалаца. Мењање оријентације је - чини ми се - још мање вероватно и равно је чуду. Шта хоћу да кажем, само то да би Црква због свега овога морала да има вееееелико разумевање према особама са овом оријентацијом и да призна својим ставом према њима чињеницу да им је много теже да одлуче да буду хришћани него хетеро особама.