Пастирски однос Православне Цркве према особама са хомосексуалним склоностима

[Justina]

Ја их не мрзим , али и не ценим ту особину.

 

To nije bas osobina

 

Ja ih cenim i gledam na njih iskljucivo kao na ostale ljude pa ako imamo bilo cega zajednickog onda su mi dragi,

ako nemamo, onda nikom nista. Ta njihova " osobina" meni nista ne znaci.

[Пг]

To nije bas osobina

 

Ja ih cenim i gledam na njih iskljucivo kao na ostale ljude pa ako imamo bilo cega zajednickog onda su mi dragi,

ako nemamo, onda nikom nista. Ta njihova " osobina" meni nista ne znaci.

 

Свако има своје гледиште, јер доста зависи из ког угла гледаш на одређену ситуацију.

 

 

 

Иако сам свестан да ово моје зановетање о дотакнутом проблему стварно људима може да изгледа као избегавање покајања, ствари заправо стоје сасвим друкчије. Напросто, сваком грешнику је потребна реч Цркве о леку за његову властиту патологију, самим тим и мени, с обзиром на дубину моје патологије. Не инсистирам ни на чему, не тражим никаква права, екстра посвећеност или промене у гледишту Цркве, јер да то хоћу, радио бих што и пре, било би ме баш брига  и дискутовао бих на темама о Вучићу и предстојећим изборима 

 

Братац, какво црно зановијетање. Ја само могу да искажем дивљење за стање свијести које имаш и за начин на који си прихватио терет и како се носиш са истим. Тако да је ваљда нормално да те занима све око тог проблема, па макар некад то било и само "зановијетање".

Данас људи не желе да се суоче са неким најобичнијим ситницама, а камоли са овако крупним стварима. 

Притом, постоји нека чудна подјела на мање и веће гријехове, тако да неки момак што више има дјевојака већи је краљ и шмекер и ма колико то, гледано из православног угла, представљао гријех раван било којем другом непокајаном некако им се, ипак, прогледа кроз прсте. Тако долазимо до чињенице да људи, тј момци не препознају то као гријех, јер нам је такво  друштво у цјелини, и уопште их не гризе савјест због тако нечега. А то је само један од примјер, први који ми је пао на памет.

Ваљда ти је јасно, гледано опет из православног угла, у коликој су ти предности над великом већином мушке популације, а, ето, ми све сами силни хетеросексуалци, иако је у старту обратно.

 

 

 

 

Што се тиче излагања оца Драгомира, он је заиста изнео неколико важних теза о овом питању, пре свега  о "терапијским мерама" Цркве  у оваквим ситуацијама, а с обзиром на актуеални црквени и друштвени контекст. Примерице, мој исповедник ми није налагао никакве посебне епитимије након што сам се покајао и искуствено морам да потврдим да је то јако корисно. Сама борба са овим поремећајем је толико велика да би неке тешке епитимије ту више поспешивале  распад личности него што би је зацелиле.  Морам да признам да  су  ствари некако недоречене у излагању оца Драгомира, он се више пита него што одговара, али можда је напросто тако и желео како би се о приступима у конкретним случајевима даље размишљало, јер неких универзалних одговора нема.

 

Била је прича о овоме, чини ми се, када је била тема о самоубицама.

Некада им је било забрањено да се сахрањују на гробљу са осталим људима, али данас тога више нема.

Времена се мијењају, па тако и поједини ставови Цркве.

Вјероватно су увидјели да би у овом и оваквом времену у коме живимо било каква епитимија била више погубна него корисна и да би могла да удаљи појединца од Цркве.

[Никола Ђоловић]

Иако сам свестан да ово моје зановетање о дотакнутом проблему стварно људима може да изгледа као избегавање покајања, ствари заправо стоје сасвим друкчије. Напросто, сваком грешнику је потребна реч Цркве о леку за његову властиту патологију, самим тим и мени, с обзиром на дубину моје патологије. Не инсистирам ни на чему, не тражим никаква права, екстра посвећеност или промене у гледишту Цркве, јер да то хоћу, радио бих што и пре, било би ме баш брига  и дискутовао бих на темама о Вучићу и предстојећим изборима

 

Мене  не занима, примарно, тај политички моменат у причи о хомосексуалности, ја сам подједнако као и огромна већина православних против пропаганде хомосекуализма и пратећих идеолошких концепата, не подржавам истополне "бракове", "геј прајдове" итд. Оно што хоћу јесте да укажем да проблематика хомосексуалности реално постоји, како у друштву тако  и  у самој Цркви и да су приступи често недовољни или погрешни.

 

Што се тиче излагања оца Драгомира, он је заиста изнео неколико важних теза о овом питању, пре свега  о "терапијским мерама" Цркве  у оваквим ситуацијама, а с обзиром на актуеални црквени и друштвени контекст. Примерице, мој исповедник ми није налагао никакве посебне епитимије након што сам се покајао и искуствено морам да потврдим да је то јако корисно. Сама борба са овим поремећајем је толико велика да би неке тешке епитимије ту више поспешивале  распад личности него што би је зацелиле.  Морам да признам да  су  ствари некако недоречене у излагању оца Драгомира, он се више пита него што одговара, али можда је напросто тако и желео како би се о приступима у конкретним случајевима даље размишљало, јер неких универзалних одговора нема.

Sve si lepo rekao. Jedino sto upada u oci jeste (ne)svesna sinteza oca Dragomira homosexualizma i pedofilije kojoj kao temi tu nije mesto. Da l je rec o namernom ili slucajnom poistovecivanju, bojim se da ni on sam ne zna.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Veća hrabrost je priznati greh pedofilije, pa možda u tom kontekstu hrabrosti prema iskrenoj borbi, pokajanju i putu....

 

Možda je tu sličnost.

[Justina]

Sve si lepo rekao. Jedino sto upada u oci jeste (ne)svesna sinteza oca Dragomira homosexualizma i pedofilije kojoj kao temi tu nije mesto. Da l je rec o namernom ili slucajnom poistovecivanju, bojim se da ni on sam ne zna.

To i jeste jako veliki problem i ne samo kdo ovog casnog Dragomira. To poistovecivanje ili barem aluzije

u tom pravcu da su homoseksuaolci i pedofili.

Juce vest u svim medijima u Srbiji da je otac zlopupotrebljavao svog sina godinama, usput i druga od svog sina.

Medjutim pedofilija je najvece zlo koje u svim drustvima ovog sveta postoji pa je onda za sve jednostavnije

da se bave nekim homoseksualcima koji ni mrava ne bi zgazili , a totalno pervertirani hejteri homoseksualaca

obavezno uvode pedofiliju i ugru.