Разговори о сектама - опасност око нас

[Justin Waters]

Nova sam ovde, a posto ovo moje "pametovanje" nije vezano za temu trudila sam se da sto krace izlozim neke stavove (iako,opet,u ovoj temi nisam trebala to da cinim), pa zato razumem zasto je pogresno svhaceno. Kao prvo, trudim se da se ophodim isto prema svim ljudima,tako da nema "e,to je negativna osoba" (osudjuj greh,a ne gresnika). Kao drugo,razume se da se ateisti vole,pomazu,itd. (normalno), cak se neki mogu okarakterisati kao vrlo pozitivni,vedri (to kazem iz svog iskustva jer se se druzim sa dosta ateisa), ali sam mislila na ono dublje,u srcu,u najdubljoj svesti-pitaju se: "cemu sve to?Lepo mi je,ali cu svakako da umrem i tad nista nije vazno", + koliku ulogu neverovanje ima u savesti coveka…Ipak je to tema o kojoj se moze danima diskutovati, ali,generalno, mislim da postoji razlika u sreci onog ko veruje i onog koji ne veruje.

Не питају се баш сви атеисти, осим оних који размишљају о дубоким темама које увијек заокупљају машту човјека. Неки атеисти просто живе овај живот, и не размишљају о томе шта ће бити послије смрти, и то их не мора чини несрећним. Страх од сам смрти не мора бити нешто што ће човјеку уливати ужас и бацати га у очај. Неко ће бити задовољан да је учинио људима много доброга, па он ако и умре, нема везе, остаће иза њега његова дјела дуго.Срећа је лична ствар стога, није генерална. Нема ниједан аутоматизам, који ће човјек чинити срећнијим, или несрећнијим без његове воље.

[Makyca]

Не питају се баш сви атеисти, осим оних који размишљају о дубоким темама које увијек заокупљају машту човјека. Неки атеисти просто живе овај живот, и не размишљају о томе шта ће бити послије смрти, и то их не мора чини несрећним. Страх од сам смрти не мора бити нешто што ће човјеку уливати ужас и бацати га у очај. Неко ће бити задовољан да је учинио људима много доброга, па он ако и умре, нема везе, остаће иза њега његова дјела дуго.Срећа је лична ствар стога, није генерална. Нема ниједан аутоматизам, који ће човјек чинити срећнијим, или несрећнијим без његове воље.

Bas upravo zato i kazem. "Licna stvar"- zato i moze da se razlikuje od srece onih koji veruju i onih koji ne veruju, jer je licnost ono sto coveka razlikuje od drugih ljudi i drugih bica. A onda idu dalje podele izmedju srece vernika na: srece pravih vernika i onih "krivoverujucih" (kako ste sami rekli). Npr. mislim da je Hitler bio jako srecan i da je bivao sve srecniji sto je vise ljudi ubijao po "svom" planu. A koga je ta sreca hranila? Boga ili demona u njemu samom? Ta njegova -licna sreca- jeli bila ona prava sreca ili samo jedna ogromna laz "zamaskirana" da izgleda kao prava?

[pink panter]

Nova sam ovde, a posto ovo moje "pametovanje" nije vezano za temu trudila sam se da sto krace izlozim neke stavove (iako,opet,u ovoj temi nisam trebala to da cinim), pa zato razumem zasto je pogresno svhaceno. Kao prvo, trudim se da se ophodim isto prema svim ljudima,tako da nema "e,to je negativna osoba" (osudjuj greh,a ne gresnika). Kao drugo,razume se da se ateisti vole,pomazu,itd. (normalno), cak se neki mogu okarakterisati kao vrlo pozitivni,vedri (to kazem iz svog iskustva jer se se druzim sa dosta ateisa), ali sam mislila na ono dublje,u srcu,u najdubljoj svesti-pitaju se: "cemu sve to?Lepo mi je,ali cu svakako da umrem i tad nista nije vazno", + koliku ulogu neverovanje ima u savesti coveka…Ipak je to tema o kojoj se moze danima diskutovati, ali,generalno, mislim da postoji razlika u sreci onog ko veruje i onog koji ne veruje.

Makice , dobro došla !

[Makyca]

Makice , dobro došla !

Hvala puno! S' Bogom vas nasla!

Izvinjavam se zbog nepostovanja pravila - skretanja sa date teme. Zao mi je. Trudicu se da se suzdrzim ubuduce.

[Makyca]

Ovakvo neargumentovano uzdizanje ljudske vrste je čista gordost. Jeste, ljudska vrsta je mnogo iznad mikroorganizama i drugih primitivnih bića, zbog visoke inteligencije, dužeg životnog veka i mnogih drugih prednosti, ali tvrdnje (kao što sam par puta čuo od Brane) tipa "sve vrste su evoluirale, osim čoveka kojeg je stvorio Bog lično" i sad ovo.

Da, rađamo se, razmnožavamo i umiremo, ali onima koji se plaše smrti potrebno je da se zavaravaju jer nisu dovoljno jaki da prihvate stvarnost kakva jeste.

Nije gordost verovati da te Bog voli toliko da ti je dozvoljeno biti u zajednici sa Njim. I ne samo dozvoljeno, nego je to svrha tvog bica. A za ovo drugo-smatram da se jedino najduhovniji vernici ne plase smrti upravo jer su ispunili svrhu: obitavaju u zajednici sa Bogom Ocem kroz Hrista u Svetom Duhu, pa se nemaju cega plasiti (cim je Sveti Duh u njima) jer: "u cemu te zateknem u tome cu ti suditi". Svi koji u trenutku smrti nemaju blagodat Svetog Duha se plase.

[Justin Waters]

Nije gordost verovati da te Bog voli toliko da ti je dozvoljeno biti u zajednici sa Njim. I ne samo dozvoljeno, nego je to svrha tvog bica. A za ovo drugo-smatram da se jedino najduhovniji vernici ne plase smrti upravo jer su ispunili svrhu: obitavaju u zajednici sa Bogom Ocem kroz Hrista u Svetom Duhu, pa se nemaju cega plasiti (cim je Sveti Duh u njima) jer: "u cemu te zateknem u tome cu ti suditi". Svi koji u trenutku smrti nemaju blagodat Svetog Duha se plase.

Будисти се не плаше смрти, можда толико да не можеш ни замислити колико. Исто тако и мношто Хиндуса из разних њихових секти и огранака.

Смрт је врло релативан појам, и није поента да уопште о смрти размишљамо када је смрт ствар техничке природе од стране Бога. Хоће ли човјек устати или неће, Христос је показао да хоће, свако без изузетка, али наша личност у шта израсте, и хоће ли то бити компатибилно са Божијом благодати или неће, тога треба да се плашимо...е ту већ Христос каже, једни ће бити са лијеве, други са десне стране...тог искуства нема нико изузев хришћана, мада опет подвлачим то не имплицира да сви остали осјећају некакву несрећу у дубини душе. Не морају.

[Guest - . . .-]

Vi morate da verujete da se ne biste plašili. Ja ne verujem, pa se opet ne plašim smrti.

Хе... то је лако рећи..

[Crveni Baron]

Vi morate da verujete da se ne biste plašili. Ja ne verujem, pa se opet ne plašim smrti.

sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol

To Protagoras zato sto si mlad a ne ateista .... cek da napunis 50 ...

[Makyca]

Будисти се не плаше смрти, можда толико да не можеш ни замислити колико. Исто тако и мношто Хиндуса из разних њихових секти и огранака.

Смрт је врло релативан појам, и није поента да уопште о смрти размишљамо када је смрт ствар техничке природе од стране Бога. Хоће ли човјек устати или неће, Христос је показао да хоће, свако без изузетка, али наша личност у шта израсте, и хоће ли то бити компатибилно са Божијом благодати или неће, тога треба да се плашимо...е ту већ Христос каже, једни ће бити са лијеве, други са десне стране...тог искуства нема нико изузев хришћана, мада опет подвлачим то не имплицира да сви остали осјећају некакву несрећу у дубини душе. Не морају.

Ne verujem, ipak mislim da se kod svih (osim pomenutih koji su 'u Duhu' u trenutku smrti) ljudi javi strah koji "pecne" dusu u trenutku razdvajanja iste od tela. Mnogi koje je smrt "za dlaku" zaobisla kazu da im ceo zivot 'preleti pred ocima', tako da svako moze da se priseti bar nekog od svojih grehova u jednoj milisekundi, stoga - strah postoji. A sto se nesrece tice: sreca "krivoverujucih" i sreca ateista jeste stvarna i naravno da postoji, ali u odnosu na srecu vernih. ta je njihova sreca toliko mala da se moze smatrati nesrecom

[ВИЛМА]

To Protagoras zato sto si mlad a ne ateista .... cek da napunis 50 ...

Не мора да напуни 50 година да би почео да се плаши смрти. Смрт не бира године. Страх такође.

[Небојша Јовановић]

ovo neka vrsta budizma?

[Небојша Јовановић]

otvori temu o njima

[branimirpn]

Sad se setih nečega. U našoj osnovnoj školi postoji jedna jako mala biblioteka- lektire, i eventualno još par romana za decu. Postojala je i ,,biblioteka religije'' (5 knjiga za decu o Pravoslavlju). Međutim, sad videh na netu ilustraciju viđenja Isusove smrti kod JS- da je raspet na stubu, i setih se da je od tih 5 knjiga bar 4 imalo na naslovnoj strani baš tu ilustraciju, i da uopšte nisu bile pravoslavne, već od JS. O, Bože. A još se sećam da su ih deca rado čitala... Verovatno je neko od nastavnika bio JS pa je ubacio u biblioteku... Sad mi to slučajno pade na pamet.

Po mom saznanju uopste se ne zna kako je raspece izgledalo, najverovatnije kao slovo T, a mozda i ne.

[RYLAH]

А има и далеко горих ствари. Крајем деведесетих година, по гимназији су се у неколико генерација делиле мале Библије. Оне са савитљивим плавим корицама. И сестра моја добила једну, и стајало нам то у кући.

И ја узео, пошто имамо једну гломазну, да ми та стоји вамо код мене, и читао је, и онда наиђем на неке ствари за које сам се запрепастио, јер знам засигурно какве су у оригиналу. Ово је Чарнићев превод, али фризиран. Онда упоредим то и видим колико је књига "дотерана".

Е, сад, ко је те књиге делио, да ли Јеховини сведоци или адвентисти, не знам, јер су и једни и други склони фалсификовању Библије, али не могу да верујем да се тако нешто дозволило и да нико није проверавао од тих директора ко му вршља по школи и ко деци дели књиге и какве се то књиге деле деци.

Додуше, са дељењем бесплатних Нових завета се престало онда када су почеле Гашине реформе, тако да је макар то мало доброг и од њега и његових реформи

[RYLAH]

Adventisti koriste isto Sveto Pismo kao i mi. Jehovisti, oni imaju neke svoje biblije.

Не увек.

Гледао сам издање Библијског друштва из седамдесетих које је исто тако пробушено. На пример у деловима који се тичу првог причешћа на Тајној вечери и у још неким деловима. Слушао сам и неког протестанта који прича о томе колико су се намножили преводи иначе у том протестантском свету, и како се увек нешто измени, што због лошег преводиоца, што због лоше намере.

А како су кренули да изврћу по часописима, не би ме зачудило да издају и нов, званичан "побољшани" текст, не овако скривено.