Нешто што ми је важно...

[JESSY]

[JESSY]

Ne brini, mala. Jednog dana će pobediti tvoja dobrota. Taj tvoj poseban sjaj u očima će u drugima probuditi nadu da još postoji prava ljubav, ona do kraja života. Ti si ta koja će promeniti sve-počevši od sebe same. Znam, misliš da nema smisla opraštati, pružati druge, treće šanse, da ne vredi plakati kad te sustignu uspomene. Ali, varaš se! Navečer, kad legneš u krevet, možeš mirno usnuti. Ne peče te savest, jel tako? Ti si svoj zadatak obavila, oprostila si što se oprostiti dalo, dala druge šanse onima koji su dokazali da su ih zaslužili. Znam, govore za tebe da si naivna. Ali, nisi! Samo imaš čisto i lepo srce. Ne brini, doći će i tvojih pet minuta, tvoja sreća. Onda kada dođe, ne puštaj je! Bori se protiv svih, ako treba bori se i sama protiv sebe! Tek tada ćeš videti da vredi biti dobar, onako istinski dobar. Zaljubi se, voli, smij se. A, ako te taj neko poseban povredi-njemu na dušu. Ti nisi ništa krivo učinila. Jer, za to si rođena, da budeš voljena i da voliš…

[JESSY]

Without you, I live it up a little more everyday
Without you, I’m seeing myself so differently
I didn’t wanna believe it then
But it all worked out in the end
When I watched you walk away
Well I never thought I’d say
I’m fine
Without you…

[YOKA]

“S Tugom jednostavno treba umeti... Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola... I, pazi... Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu... I onda si gotov... Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija... I nikada te više neće zaobići.”

― Đorđe Balašević

[JESSY]

...треба трпети своје недостатке исто онако како трпимо недостатке других и бити благ према својој души у њеним немоћима и несавршеностима...но, то не значи да се треба препуштати немару....треба се усрдно бринути о исправљању и усавршавању себе....

 

[JESSY]

...ништа на свету нема прекрасније од пријатељства...оно служи као утеха садашњег живота...шта може бити веће и драгоценије од тога кад имаш коме открити своје срце, поделити што је тајно, поверити му оно што је од других сакривено....шта може бити утешније него када имаш искрено преданог ти човека који дели с тобом радост када си у добру, у несрећи пак узима саучешће, у страдању ти пружа савете и утехе.....

 

[JESSY]

[JESSY]

Nemoguće je u životu ne biti slab. Nemoguće se uvijek održati na nogama, ne proplakati, ne osjetiti samosažaljenje i muku, ne upasti u depresiju, nemoguće je ne naljutiti se, ponekad ne baciti koplje u trnje, ne doživjeti mračne trenutke, kad ti se čini da su ti svi ljudi neprijatelji i da život nema smisla.

No, ne samo da dođu takvi trenuci, nego ti smiješ biti slab. Slabost je trenutak kad te Bog zove da podigneš ruke k Njemu i vikneš: Oče bez tebe dalje ne mogu. Pad je trenutak milosti. Pokleknuo si možda ne samo na poslu, ne samo u svađi s bračnim drugom, ne samo da si izgubio najboljeg prijatelja, nego si možda pokleknuo i u teškom grijehu protiv kojega se već dugo boriš, opet si napravio grešku za koju si rekao da je nikad više nećeš učiniti.
 

Da, na tebi je da odlučiš ne pasti, ali nije uvijek u tvojoj moći, da zaista ne padneš. Ako je Bog dopustio da padneš, On ima neki veći cilj, veći razlog zbog kojeg je to dopustio. Na tebi je da ga upitaš zašto i kreneš u ono novo prema kojemu ti je otvorio vrata.

Padovi dokazuju da si samo čovjek. A čovjek je ograničeno biće, ovisno o Bogu. Padovi ti dokazuju da je realnost života da možeš pasti. Važno je, međutim, ne ostati ležati nego se dignuti i ići naprijed. Padovi se tako popravljaju da im se nasmiješiš, oprostiš sebi i drugima i kreneš još odlučnije naprijed.

[JESSY]

 

Таласи страсти смућују ме, велика туга и тегоба испуњава душу моју. О Пресвета, умири душу моју миром Сина Твога и душевну сумњу и тугу одагнај благодаћу Његовом. Буру мојих грехова који ме као ватрени црв пеку утишај и пламен његов угаси. Испуни, Пречиста, радошћу срце моје и разагнај маглу прегрешења мојих испред мене, јер ме она смућује. Просвети ме светлошћу Сина Твога. Изнеможе душа моја, све ми је тешко, па чак и молитва. Ево, хладан сам као стена, усне шапћу молитву, али срце је непокретно, покрила га је тегоба. Открави лед око душе моје и загреј срце моје љубављу Твојом.

 

Не уздам се у заштиту људску, но припадам Теби, пречиста Владичице, не одбаци ме, но прими молитву слуге Твога. Туга ме обузела, не могу више да трпим навалу демонску; заштите немам, нити имам где да се заклоним јадан, и увек бивам у тој борби погођен, а утехе нигде немам, сем у Теби, Владичице света. О, надо и заштито свих који верују, не одбаци молитву моју. Амин.

 

Пресвета Мајко Христова, Пречиста, Преблагословена Богородице, ево сотона удара на мене као вали морски о лађу и гони ме дању и мучи ме ноћу. Немам мира, усколеба се душа моја – устрепта дух мој. Похитај Пресветла и помози ми. Умоли милога Господа да ми се смилује и да ми учињене грехе опрости. О, Пресвета Мајко Исусова, милосрђе Твоје је велико и оно је највећи противник сили пакленој. И најтежи грешник, када падне у гротло паклено, гурнут нечастивом силом, ако завапи Теби, кадра си да га избавиш. Избави и мене, ево сотона хоће да ме спотакне и уништи веру моју, но ја се у Господа уздам. Слава нека је Теби, светија од Херувима и Серафима довека. Амин.

[JESSY]

[JESSY]

...Боже, подај ми смирености да прихватим ствари које не могу да изменим,

храбрости да изменим оне које могу

и мудрости - да увек умем да их разликујем...

 

[JESSY]

...само суза, ћутање, молитва могли би да ублаже бол, да осветле таму.....

 

 

[JESSY]

..несрећу можемо поразити својим начином подношења....и све те анђеоске победе јесу неизоставно дарови благога Бога на једином путу - смирењу...то је прави пут - да се стално бориш и да крчиш себи пут ка великој љубави и смирењу....

,,,не може се без жртве, без стрпљења, без борбе...

[ines]

Tajna sreće sastoji se u tome da posmatraš sva čuda
ovoga sveta, ali da nikad ne zaboraviš ni na one dve kapi ulja u kašičici.  - P.C.

[JESSY]

Život svakog čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednoga puta,
nagoveštavanje jedne staze. Nijedan čovek nije nikad bio potpuno on sam, ali
svaki teži da to postane,poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako ume.
Svako nosi sa sobom sve do konca ostatke svoga rodjenja, sluz i ljušturu
jednog prasveta. Poneko ne postane nikad čovek, već ostaje žaba, ostaje
gušter, ostaje mrav. Poneko je gore čovek, a dole riba. Ali svako je hitac
prirode uperen ka čoveku. Svima nama je zajedničko poreklo, majke naše, svi
mi potičemo iz istog ždrela ali svako, kao pokušaj i hitac iz dubina, teži
svojoj vlastitoj svrsi. Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas
može da protumači samo sebe samog.